Wikipedija

Тајланд

Тајланд, службено Краљевина Тајланд је држава у југоисточној Азији.[9] Пре 1939. ова држава се звала Сијам. На југу излази на Тајландски заљев, дио Јужног кинеског мора. Граничи на западу с Мианмаром, на сјеверу и истоку с Лаосом, на истоку с Камбоџом и на југу с Малезијом.

ราชอาณาจักรไทย
(Рāчхāнāчâкр Тхаи)
Краљевина Тајланд
Химна: "Пхленг Цхат
"
Главни градБангкок
Службени језицитајландски језик
Етничке скупине
етничке_групе_година = 2009[4]
Леадерс
УтемељењеОд Кхмерског Царства 1238.
Површина
• Воде (%)
0.4
Становништво
• Попис из 2010
64.785.909[5] (19.)
• Густоћа
121 /км2
БДП (ППП)процјена за
• Укупно
УС$1,054.996 милијарде[6]
• Пер цапита
УС$15,319[6]
БДП (номинални)процјена за
• Укупно
УС$397.475 биллион[6]
• Пер цапита
УС$5,771[6]
Гини (2010)42.5[7] xxx
средњи
ХДИ0.722[8]
висок
Валутабахт
Временска зона+7
Позивни број+66
ИСО 3166 код[[ИСО 3166-2:Шаблон:ИСО 3166 код|Шаблон:ИСО 3166 код]]
Веб-домена.тх
Залазак сунца у Банкоку

Тајланд је монархија на челу које је краљ Бхумибол Адулyадеј, Рама IX, а њиме управља војна хунта која је преузела власт маја 2014.[10] Краљ је девети морах из Чакри династије, и влада од 1946, те је тренутно најдуже служећи шеф државе.[11] Титуле краља Тајланда су шеф државе, шеф оружаних снага, присталица Будизма, и бранитељ религија.[12] Мада је конституциони систем успостављен 1932, монархија и оружане снаге су наставиле да врше периодичне интервенције у политици.

Са тоталном површином од око 513.000 км2, Тајланд је по величини 51. земља у свету. Он је 20. најнасељенија земља у свету, са око 66 милиона људи. Главни и највећи град је Бангкок, који је Тајландски политички, комерцијални, индустријски, и културни центар. Око 75–95% становништва су етнички Тајланђани, што обухвата четири главне регионалне групе: централни Тајланђани, североисторчни Тајланђани (Кхон [Лао] Исан),[1] северни Тајланђани (Кхон Муеанг); и јужни Тајланђани. Тајландски Кинези, са знатним кинеским наслеђем чине 14% популације,[4] док Тајланђани са делимичним кинеским пореклом сачињавају до 40% популације.[13] Тајландски Малајци представљају 3% становништва, док је остатак сачињен од Мона, Кмера и разних брдских племена. Званични језик у земљи је тајландски, а главна религија је Будизам, коју практикује око 95% становништва.

Тајланд је доживео брз економских раст између 1985 и 1996, поставши ново индустријализована земља и велики извозник. Индустријска производња, пољопривреда, и туризам су водећи сектори економије.[14][15] Међу АСЕАН земљама, Тајланд се рангира на другом месту по квалитету живота[16] и ХДИ земље је подигнут на „висок“ ниво. Његова велика популација и растући економски утицај су га учинили средњом силом у региону и широм света.[17]

Географија

уреди
 
Поглед на Луанг Прабанг масив, који се простире диж Тајланд/Лао границе, у Нан провинцији у Северном Тајланду
 
Сателитски снимак поплава у Тајланду, октобра 2011.

Са 513,120 сqуаре километрес (198,120 сq ми),[18] Тајланд 51. земља по велични у свету. Он је нешто мало мањи од Јемена и мало већи од Шпаније.

Тајланд је дом неколико различитих географских подручја, која деломично одговарају покрајинским групама. Север земље је планинска област Тајландско горје, где је највиша тачка Дои Интханон у Тханон Тхонг Цхаи ланцу са 2565 м надморске висине. Североисточно, Исан се састоји од Коратовог платоа, ограниченог на истоку реком Меконг. Центар земље доминира предоминантно равна долина реке Чао Праја, која се улива у Тајландски залив. Долина је језгро тајландске државе; овде живи већина становништва. Тајланду припада и северни део Малајског полуострва.

Јужни Тајланд се састоји од уског Кра Истмуса који се шири у Малајско полуоство. Политички, постоји шест географских региона који се мођусобно разликују по популацији, основним ресурсима, природним својствима, и нивоу друштвеног и економског развоја. Разноврсност региона је најнаглашенији атрибут Тајландске физичке поставе.

Реке Чао Праја и Меконг су незамењиви водени токови руралног Тајланда. Реке и њихове притоке се користе за производњу усева на индустријској скали. Тајландски залив покрива 320.000 км2 и у њега се уливају реке Чао Праја, Мае Клонг, Банг Паконг, и Тапи. Он доприноси туристичком сектору захваљући његовим чистим плитким водама дуж обале у јужном региону и Кра Истмусу. Источна обала Тајландског залива је индустријски центар Тајланда са главном дубоководном луком краљевства у Сатахипу и најпрометнијом комерцијалном луком, Лаем Цхабанг.

Андаманско море је драгоцени природни ресурс у коме се налази велики број популарних и луксузних одмаралишта у Азији. Пукет, Краби, Ранонг, Пханг Нга, и Транг и друга острва сва леже дуж облала Андаманског мора. Она су упркос цунамија из 2004 туристички магнет за посетиоце из целог света.

Поново су се појавили планови за изградњу канала који би повезао Андаманско море и Тајландски залив, попут Суеског и Панамског канала. Идеја је наишла на позитивни пријем код Тајванских политичара јер би се тиме умањиле накнаде које наплаћује Сингапуршка лука, повољшале везе са Кином и Индијом, скратило време транспорта, елиминисали пиратски напади у Малајском пролазу, и у сагласности је са намером Тајванске владе да земља постане логистичко седиште јужноисточне Азије. Тврди се да би канал побољшао економске прилике јужног Тајланда, које су у великој мери завистане од прихода од туризма, и то би такође променило структуру Тајванске економије. Канал би био огроман инжењерски пројецт и очекује се да би коштао УС $20–30 милијарди.

Клима

уреди

У Тајланду преовладава тропска монсунска клима.[19] На југу је влажна екваторијална клима. Кишовита сезона траје од јуна до октобра. У Бангкоку су регистроване просечне температуре између 20 и 32 °Ц у јануару и између 24 и 32 степена у августу. Због високе влажности ваздуха ниже температуре се тешко подносе. На северу је влажност ваздуха значајно мања, а клима блажа.

Југозападни монсуни који стижу између маја и јула (изузев на југу) сигнализају долазак кижне сезоне (руеду фон). Она траје до октобра и облаци редукују температуру. Влажност ваздуха у то време је висока. Новембар и децембер означавају долазак суве сезоне и ноћне температуре у пределима се великом надморском висином могу повремено да падну до нивоа благог мраза. Температуре почињу да се пењу у јануару.

Дивље животиње

уреди
Главни чланак: Списак аутохтоних врста Тајланда
 
Популација азијских слонова у Тајландској дивљини је по процени спала на 2,000–3,000.[20]

Слон је национални симбол Тајланда. Мада је било 100.000 припитомљених слонова у Тајланду 1850, популација слонова је пала на око 2,000.[20] Зверокрадице су дуго ловиле слонове ради слоноваче, меса, и коже. Млади слонови су често хватани да би се користили као туристичке атракције или као радне животиње, мада је њихова употреба опала од када је влада забранила сечу дрва 1989. Сада има више слонова у заробљеништву него у дивљини, и еколошких активисти тврде да се слонови у заробљеништву често лоше третирају.[21]

Криволов заштићених врста остаје велики проблем. Ловци су десетковали популације тигрова, леопарда, и других великих мачака због њихових вредних крзна. Многе животиње (укључујући тигрове, медведе, крокодиле, и краљевске кобре) се узгајају или лове због меса, која се сматра деликатесом, и ради њихових наводних лековитих својства. Иако је таква трговина незаконита, чувено Бангкошко тржиште Цхатуцхак је још увек познато по продаји угрожених врста.[22]

Пракса држања дивљих животиња као кућних љубимаца озбиљно угрожава неколико врста. Младунци животиња се обично хватају и продају, што често захтева убијање мајке. Једном у заточеништву и ван њиховог природног станишта, многи кућни љубимци умру или се не репродукују. Угрожене популације укључују азијског црног медведа, малајског сунчаног медведа, белоруког гибона, Хилобатес пилеатус и бинтуронга.[23]

Историја

уреди
 
Територијални губици Тајланда (Сијама) током друге половине XIX и почетком XX века.

Прво домаће краљевство било је Сукхотхаи које се почетком 13. века осамосталило од Кхмерског Царства. Теравада будизам проглашен је тада државном религијом. Од средине 14. века до 1767. владало је краљевство Аyуттхаyа, а после пораза од бурманских снага тајландску државу је 1769. поново ујединио краљ Таксин. Његов генерал Цхакри преузео је престоницу 1782. и основао династију из које потиче и данашњи краљ.

У доба колонијалних освајања еуропских сила у 19. стољећу Тајланд је успио очувати неовисност, иако се обично сматрао дијелом британске интересне сфере. Након државног удара 1932. постао је уставна монархија, а на власти су се углавном смјењивале војне владе. У доба другог свјетског рата Тајланд је, настојећи искористити слабост поражене Француске, године 1940. због граничних спорова водио рат с вицхyјским снагама у Индокини. Сукоб је завршио тајландским поразом, али је Тајланд убрзо постао јапански савезник, те је његова територија кориштена у јапанским походима на Малају и Бурму. Након капитулације Јапана године 1945. није окупиран због подршке САД-а које су требале поузданог антикомунистичког савезника у југоисточној Азији. Након крвавих студентских немира 1970-их у Тајланду су започеле реформе у смјеру демократизације, а прва политички стабилна цивилна влада формирана је 1992.

Тајланд је свој савез са САД потврдио учешћем у Рату против тероризма, али је и сам постао бојиште због исламистичке побуне на југу земље. Неспособност владе премијера Тхаксина Схинаwатре да се супротстави том проблему, оптужбе за корупцију, демонстрације и уставна криза су у септембру 2006. довеле до војног пуча и формирања хунте на челу с генералом Сонтхијем Боонyараткалином. Хунта је касније дозволила демократске изборе на којима су побиједиле Схинwатрине присташе, што је довело до новог вала демонстрација.

Становништво

уреди

На Тајланду живе различити народи. Већину становништва чине етнички Тајланђани око 75% популације чији је језик члан тајске језичне скупине (сродан лаошком) и који су углавном будисти.[18] Осим њих, у земљи живи и велик број Лаошана концентрираних у сјевероисточном дијелу земље око 5%. Бројна кинеска заједница приблизно 15% има велик утјецај у господарском животу земље. На југу живе Малајци око 4% становништва исламске вјере На сјеверу живе планински народи, међу којима се истичу Хмонг и Карен до 1% популације. Главне религије у Тајланду су будизам 92% становништва и ислам 7% становништва.

Религија

уреди
Главни чланак: Будизам у Тајланду
 
Теравада будисти у Тајланду

Према последњем попису (2000) 95% Тајланђана су теравада будисти. Муслимани су друга највећа верска група (4,6%). Неке провинције и градови имају већинско муслиманско становништво нпр. Чампон. Хришћана (углавном католика) има око 0,75%

Привреда

уреди

У последње две деценије тајландска привреда је забележила једну од највећих стопа раста на свету, са прекидом у доба азијске финансијске кризе 1997. – 1998. Извоз индустријских производа, посебно електронике, одеће и обуће, возила, намештаја, хране, пластике и играчака чини око 60% БДП-а. Због јакога извоза Тајланд је брзо превладао економску кризу из 1998. Све је важнији и туризам. БДП је у 2004. био 8.100 УСД по становнику, мерено по ППП-у. Проституција чини значајну привредну грану, тако да чини 2,7% БДП-а.[24] Туристи потроше 10% свога новца на сексуалне услуге.[25]

Административна подела

уреди

Тајланд је подељен у 76 провинцес (จังหวัด, цхангwат), које су груписане у 5 група провинција по локацији. Постоје 2 дистрикта са специјалним статусом: главни град Бангкок (Крунг Тхеп Маха Накхон) и Патаја. Бангкок је на провинцијском нивоу и стога се често рачуна као провинција.

Свака провинција се дели у дистрикте и они се даље делу у под-дистрикте (тамбонс). Године 2006 било је 877 дистрикта (อำเภอ, ампхое) и 50 дистрикта Бангкока (เขต, кхет). Неки делови провинција на граници са Бангкоком се сматрају већим Бангкоком (ปริมณฑล, пари монтхон). Те провинције су Нонтхабури, Патхум Тхани, Самут Пракан, Накхон Патхом и Самут Сакхон. Име провинцијског главног града (เมือง, муеанг) је исто као и име провинције.

А цлицкабле мап оф Тхаиланд еxхибитинг итс провинцијас.
 Цхианг Раи провинцијаЦхианг Маи провинцијаМае Хонг Сон провинцијаПхаyао провинцијаЛампанг провинцијаПхрае провинцијаЛампхун провинцијаНан провинцијаУттарадит провинцијаБуенг Кан провинцијаНонг Кхаи провинцијаУдон Тхани провинцијаНакхон Пханом провинцијаСакон Накхон провинцијаКаласин провинцијаМукдахан провинцијаЛоеи провинцијаКхон Каен провинцијаНонг Буа Лампху провинцијаТак провинцијаСукхотхаи провинцијаПхитсанулок провинцијаПхицхит провинцијаУтхаи Тхани провинцијаКампхаенг Пхет провинцијаНакхон Саwан провинцијаПхетцхабун провинцијаЦхаиyапхум провинцијаМаха Саракхам провинцијаРои Ет провинцијаYасотхон провинцијаАмнат Цхароен провинцијаУбон Ратцхатхани провинцијаСисакет провинцијаСурин провинцијаБурирам провинцијаНакхон Ратцхасима провинцијаЛопбури провинцијаЦхаинат провинцијаСингбури провинцијаКанцханабури провинцијаСупхан Бури провинцијаАнг Тхонг провинцијаСарабури провинцијаАyуттхаyа провинцијаНакхон Наyок провинцијаПрацхин Бури провинцијаПатхум Тхани провинцијаНакхон Патхом провинцијаРатцхабури провинцијаСа Каеw провинцијаЦхацхоенгсао провинцијаЦхонбури провинцијаРаyонг провинцијаЦхантхабури провинцијаТрат провинцијаПхетцхабури провинцијаПрацхуап Кхири Кхан провинцијаЦхумпхон провинцијаРанонг провинцијаСурат Тхани провинцијаПханг Нга провинцијаПхукет провинцијаКраби провинцијаНакхон Си Тхаммарат провинцијаТранг провинцијаПхаттхалунг провинцијаСатун провинцијаСонгкхла провинцијаПаттани провинцијаYала провинцијаНаратхиwат провинцијаСамут Пракан провинцијаБангкокНонтхабури провинцијаСамут Сакхон провинцијаСамут Сонгкхрам провинција
Мапа Тајланда и његових провинција.


Јужни регион

уреди
Види такође: Јужно Тајландска побуна
 
Јужне провинције Тајланда са малајско муслиманским већинским областима.

Тајланд је контролисао Малајско полуострво до крајњег југа Малака током 1400-тих и држао већи део полуострва, укључујући Темасек (Сингапур), нека од Андаманских острва, и колонију на Јави, али се на крају повукао када су Британци користили силу да би гарантовали њихово сизеренство над султанатом.

Северне државе султаната су представљале годишње дарове тајландском краљу у облику златних цветова — гест признавања вазалства. Британци су интервенисали у Малајској држави и са Англо-Сијамским уговором покушали да изграде железничку пругу од југа до Бангкока. Тајланд се одрекао суверенитета над оним што су данас северне малајске провинције Кедах, Перлис, Келантан, и Теренггану у корист Британаца. Провинције Сатун и Паттани су припале Тајланду.

Малајске полуострвске провинције су Јапанци окупирали током Другог светског рата. Оне су биле инфилтриране Малајском комунистичком партијом (ЦПМ) од 1942 до 2008. ЦПМ је изгубила подршку Вијетнама и Кине након културне револуције. Могуће је да су недавни побуњенички устанци наставак сепаратистичке борбе која је започела након Другог светског рата уз Сукарнову подршку за ПУЛО. Већина жртава од времена побуна су будистички и муслимански посматрачи.

Међународни односи

уреди
Главни чланак: Међународни односи Тајланда

Међународним односима Тајланда руковиди министар спољних послова.

Тхаиланд у потпуности учествује у међународним и регионалним организацијама. Он је НАТО савезник, мада се налази на приоритетној је листи надгледања по основи Специјалног 301 извештаја Сједињених Држава. Земља је и даље активни члан АСЕАН (Асоцијације јужноисточних азијских нација). Тајланд је развио блиске везе са осталим члановима АСЕАН-а: Индонезијом, Малезијом, Филипинима, Сингапуром, Брунејима, Лаосом, Камбоџом, Бурмом, и Вијетнамом, чији министри спољних послова и економије одржавају годишње састанке. Регионална кооперација се одвија по питањима економије, трговине, банкарства, политике, и културе. Године 2003, Тајланд је служио као домаћин АПЕЦ (Азијске пацифичке економске кооперације). Др. Супацхаи Панитцхпакди, бивши заменик премијера Тајланда, тренутно служи као генерални секретар у Конференцији за трговину и развој Уједињених Нација (УНЦТАД). Године 2005. представници Тајланда су присуствовали инаугуралном Источно азијском самиту.

Задњих година, Тајланд је имао све активнију улогу на међународној сцени. Кад је Источни Тимор стекао независност од Индонезије, Тајланд је по први пут у својој историји послао трупе за помоћ међународном мировном напору. Његове трупе су остале тамо као део УН мировних снага. Као део својих напора да побољша међународне везе, Тајланд је ступио у контакт за таквим регионалним организацијама као што су Организација америчких држава (ОАС) и Организација за безбедности и кооперацију у Европи (ОСЦЕ). Тајланд је допринео напорима за обнову у Афганистана и Ирака слањем трупа.

Тхаксин је иницирао преговоре ради остваривања неколико споразума о слободној трговини са Кином, Аустралијом, Бахраном, Индијом, и САД. Овај задњи споразум је посебно критикован, с тврдњама да неконкурентне Тајванске индустрије могу да буду уништене.[26]

Таксин је исто тако најавио да ће Тајланд опростити страну помоћ, и да ће радити са земљама донаторима на помоћи у развоју суседа у широј Меконг подрегији.[27] Таксин је покушао да стави Тајланд у позицију регионалног лидера, путем иницирања разних развојних пројеката у сиромашнијим суседним земљама, као што је Лаос. Више контроверзно је да је он успоставио блиске, пријатељске односе с бурманском диктатуром.[28]

Тајланд је приступио инвазији Ирака предовођеној Сједињеним Државама, шаљући хуманитарни контингент са 423 војника.[29] Трупе су повучене 10 септембра 2004. Два војника су погинула у Ираку у побуњеничким нападу.

Абхисит је именовао Касит Пиромyа лидера Народне алијансе за демократију за минстра спољних послова. Априла 2009. је извио сукоб између Тајванских и камбоџанских трупа на територији у непосредном суседству 900 година старих руина камбоџијског Преах Вихеар хиндуистичког храма у близини границе. Камбоџиска влада је тврдила да је њена армија убила најмање четири Тајванца и заробила десет, мада је Тајванска влада демантовала да су тајвански војници убијени или повређени. Два камбоџиска и три тајванска војника су погинула. Обе армије су окривљивале једна другу за почетак пуцања и порицале улазак туђу територију.[30][31]

Референце

уреди
  1. ↑ 1,0 1,1 ДОИ:10.1080/1463136042000221898
    Тхис цитатион wилл бе аутоматицаллy цомплетед ин тхе неxт феw минутес. Yоу цан јумп тхе qуеуе ор еxпанд бy ханд
  2. ↑ Давид Левинсон (1998), Етхниц Гроупс Wорлдwиде: А Реадy Референце Хандбоок, Орyx Прес, п. 287, ИСБН 1573560197 
  3. ↑ Паул, Леwис M.; Симонс, Гарy Ф.; Фенниг, Цхарлес D. (2013), Етхнологуе: Лангуагес оф тхе Wорлд, СИЛ Интернатионал, ИСБН 978-1-55671-216-6 
  4. ↑ 4,0 4,1 Барбара А. Wест (2009), Енцyцлопедиа оф тхе Пеоплес оф Асиа анд Оцеаниа, Фацтс он Филе, п. 794, ИСБН 1438119135 
  5. ↑ (th) Натионал Статистицс Оффице, "100тх анниверсарy оф популатион ценсусес ин Тхаиланд: Популатион анд хоусинг ценсус 2010: 11тх ценсус оф Тхаиланд" Архивирано 2012-07-12 на Wаyбацк Мацхине-у. попценсус.нсо.го.тх.
  6. ↑ 6,0 6,1 6,2 6,3 „Тхаиланд”. Интернатионал Монетарy Фунд. Приступљено 16 Оцтобер 2014. 
  7. ↑ „Гини Индеx”. Wорлд Банк. Приступљено 2 Марцх 2011. 
  8. ↑ „2014 Хуман Девелопмент Репорт Суммарy”. Унитед Натионс Девелопмент Программе. 2014. стр. 21–25. Приступљено 27. јул 2014. 
  9. ↑ „Унитед Натионс Статистицс Дивисион - Стандард Цоунтрy анд Ареа Цодес Цлассифицатионс”. Архивирано из оригинала на датум 2011-07-13. Приступљено 2015-04-19. 
  10. ↑ „Тхаиланд'с Јунта Цхиеф Цхосен ас Приме Министер”. Тхаиланд Неwс.Нет. 21 Ауг 2014. Приступљено 21 Ауг 2014. 
  11. ↑ „А Роyал Оццасион спеецхес”. Wорлдхоп.цом Јоурнал. 1996. Архивирано из оригинала на датум 2006-05-12. Приступљено 5 Јул 2006. 
  12. ↑ Тхе Сецретариате оф тхе Хоусе оф Репресентативес (Нов 2007). „Цонститутион оф тхе Кингдом оф Тхаиланд Б.Е 2550”. Тхе Сецретариат оф тхе Хоусе оф Репресентативес. Архивирано из оригинала на датум 2012-08-31. Приступљено 7 Нов 2012. 
  13. ↑ Тхерапхан Луангтхомкун (2007). „Тхе Поситион оф Нон-Тхаи Лангуагес ин Тхаиланд”. Лангуаге, Натион анд Девелопмент ин Соутхеаст Асиа (ИСЕАС Публисхинг): 191. 
  14. ↑ Тхаиланд анд тхе Wорлд Банк Архивирано 2005-12-16 на Wаyбацк Мацхине-у, Wорлд Банк он Тхаиланд цоунтрy овервиеw.
  15. ↑ Тхе Гуардиан, Цоунтрy профиле: Тхаиланд, 25 Апр 2009.
  16. ↑ Орапа Цхуеyпрасит; Цхаите Наасири (27 Мар 2014). „Тхаиланд ранкс 2нд ин АСЕАН фор тхе бест qуалитy оф лифе”. Натионал Неwс Буреау оф Тхаиланд. Архивирано из оригинала на датум 2014-03-28. Приступљено 28 Мар 2014. 
  17. ↑ Јонатхан Х. Пинг Миддле Поwер Статецрафт (п 104)
  18. ↑ 18,0 18,1 Тхаиланд Архивирано 2010-12-29 на Wаyбацк Мацхине-у, Тхе Wорлд Фацтбоок.
  19. ↑ Др. Сусан L. Wоодwард (1997–2014). „Тропицал Саваннас”. Биомес оф тхе Wорлд. С. L. Wоодwард. Приступљено 23 Фебруарy 2014. 
  20. ↑ 20,0 20,1 „Тајланд'с Елепхантс”. Тхаи Елепхант Цонсерватион Центер. Приступљено 3 Мар 2015. [мртав линк]
  21. ↑ Јеннифер Хиле (6 Оцт 2002). „Ацтивистс Деноунце Тајланд'с Елепхант "Црусхинг" Ритуал”. Натионал Геограпхиц Тодаy. Приступљено 7 Јун 2007. 
  22. ↑ Теена Амрит Гилл (18 Феб 1997). „Ендангеред Анималс он Рестаурант Менус”. Албион Монитор/Неwс. Приступљено 7 Јун 2007. 
  23. ↑ „Тхаи Форестс: Депт. Натионал Паркс, Wилдлифе & Плантс”. Тхаи Социетy фор тхе Цонсерватион оф Wилд Анималс. 
  24. ↑ http://pioneer.netserv.chula.ac.th/~ppasuk/illegaleconomy.doc
  25. ↑ Парадисе ревеалед - Таипеи Тимес, Приступљено 17. 4. 2013.
  26. ↑ „ФТА Wатцх Гроуп wебсите”. Фтаwатцх.орг. Приступљено 25 Април 2010. 
  27. ↑ Јохн D. Циорциари (10 Марцх 2004). „Тхаксин'с Цханце фор Леадинг Роле ин тхе Регион”. Тхе Страитс Тимес. Сингапоре. Архивирано из оригинала на датум 2013-04-26. Приступљено 2015-04-19. 
  28. ↑ 'Тхаксин то фаце цхаргес овер Бурма телецом деал. ИЦТ Неwс, 2 Аугуст 2007
  29. ↑ „Тхаиланд сендс троопс то болстер УС оццупатион оф Ираq”. Wорлд Социалист Wеб Сите. Приступљено 2015-01-28. 
  30. ↑ Тхе Телеграпх, Троопс фром Тхаиланд анд Цамбодиа фигхт он бордер, 3 Април 2009
  31. ↑ Блоомберг, Тхаи, Цамбодиан Бордер Фигхтинг Стопс, Тхаиланд Саyс, 3 Април 2009

Литература

уреди
  • Давид К. Wyатт: Тхаиланд – А Схорт Хисторy. 2. Ауфлаге, Yале Университy Пресс, Неw Хавен у.а. 2003, ИСБН 0-300-08475-7.
  • Цхрис Бакер унд Пасук Пхонгпаицхит: А Хисторy оф Тхаиланд. 2. Ауфлаге, Цамбридге Университy Пресс, Цамбридге 2005, ИСБН 0-521-75915-3.
  • Баренд Јан Терwиел: Тхаиланд'с Политицал Хисторy. Фром тхе 13тх Центурy то Рецент Тимес. Ривер Боокс, Бангкок 2011, ИСБН 978-974-9863-96-1.
  • Волкер Грабоwскy: Клеине Гесцхицхте Тхаиландс. C.Х.Бецк, Мüнцхен 2010, ИСБН 978-3-406-60129-3. (Резенсион)
  • Јüрген Хохнхолз: Дие Геwäссер. Ин: Јüрген Хохнхолз (Хрсг.): Тхаиланд – Геограпхие – Гесцхицхте – Култур – Религион – Стаат – Геселлсцхафт – Политик – Wиртсцхафт. Тüбинген 1980
  • Карл-Хеинз Пфеффер: Тхаиланд: Натурпотензиал – Нутзунг унд Гефäхрдунг. Ин: Јüрген Хохнхолз, Карл-Хеинз Пфеффер (Хрсг.): Студиум Генерале – Тхаиланд. Тüбинген 2003 (ИСБН 3-88121-066-0)
  • M. Домрöс: Дие Вегетатион. Ин: Јüрген Хохнхолз (Хрсг.): Тхаиланд – Геограпхие – Гесцхицхте – Култур – Религион – Стаат – Геселлсцхафт – Политик – Wиртсцхафт, Тüбинген 1980
  • Денис Граy: Натионал Паркс оф Тхаиланд. Цоммуницатионс Ресоурцес Лтд., Бангкок 1991, ИСБН 974-88670-9-9
  • M. Домрöс: Дие Тиерwелт. Ин: Јüрген Хохнхолз (Хрсг.): Тхаиланд – Геограпхие – Гесцхицхте – Култур – Религион – Стаат – Геселлсцхафт – Политик – Wиртсцхафт. Тüбинген 1980
  • К. Кинель, Д. Мишукова. Таиланд. Королевство храмов и дворцов. М., Вече, 2011 (Исторический путеводитель).
  • Погадаев, В. Страна королевских слонов — в: Азия и Африка сегодня. — 2003. — Н9

Вањске везе

уреди
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Tajland&oldid=42224011”