Мауританија
За античку област, видите чланак Мауретанија.Мауританија је држава у западној Африци на обали Атлантског оцеана. Граничи на сјеверу с територијем Западна Сахара, на сјевероистоку с Алжиром, на истоку и југу с Малијем те на југозападу са Сенегалом.
الجمهورية الإسلامية الموريتانية (Ал-Џумхūрīyâ л-Ислāмīyâ л-Мūрīтāнīyâ) Исламска Република Мауританија | |
|---|---|
| Гесло: شرف إخاء عدل; Хоннеур, Фратернитé, Јустице (арапски и француски: Част, братство, правда) | |
| Химна: "Химна Мауританије" | |
| Главни град | Ноуакцхотт |
| Службени језици | арапски |
| Леадерс | |
| Утемељење | Од Француске 28. студеног 1960. |
| Површина | |
• Воде (%) | ~0 |
| Становништво | |
• Попис из 2005 | 3.086.859 (129.) |
• Густоћа | 2,6 /км2 |
| Валута | оугуиyа |
| Позивни број | 222 |
| ИСО 3166 код | [[ИСО 3166-2:Шаблон:ИСО 3166 код|Шаблон:ИСО 3166 код]] |
| Веб-домена | .мр |
1 изван употребе | |
Земљопис
уредиСјеверни и већину средишњег дијела земље заузима пустиња Сахара у којој је живот ограничен на оазе. На југу земље простире се степски Сахел гдје нешто већа количина оборина омогућује развој номадског сточарства и ограниченог ратарства. Сједилачка пољопривреда могућа је само на крајњем југозападу уз обале граничне ријеке Сенегал. Рељеф Мауританије састоји се од низина и ниских узвисина, а највиши врх је Кедиет Ијилл (915 м) на сјеверу уз западносахарску границу.
Хисторија
уредиОд 3. до 7. стољећа на подручје Мауританије са сјевера су се доселили Бербери заузевши просторе које је напустио ратарски народ Бафура након што су због све сушније климе постали непогодни за сједилачку пољопривреду. У овој се регији у 11. стољећу родио исламски вјерско-политички покрет Алморавида који је у сљедећих стотину година успоставио државу у западном Магребу и већем дијелу Иберског полуотока. Тијеком прве половице другог тисућљећа подручје Мауританије углавном је исламизирано, а арапско-берберска култура постала је доминантна.
Еуропска колонизација регије, испрва у приобаљу, започела је у 15. стољећу. Ускоро су се Французи изборили за позицију главне колонијалне силе у цијелој западној Африци, али њихов продор у унутрашњост земље и покоравање арапских племена завршени су тек на пријелазу 19. у 20. стољеће, када је Мауританија је укључена у састав Француске Западне Африке.
Послије Другог свјетског рата у Мауританији јача политичко организирање домаћег становништва, оснивају се прве странке, године 1958. земља добива широку аутономију у оквиру Француске заједнице, а 1960. потпуну неовисност. Владавина првог предсједника Моктара Оулд Даддаха окончана је војним ударом 1979. након неуспјешног покушаја Мауританије да заузме јужну трећину бивше шпањолске колоније Западне Сахаре. У раздобљу од 1979. до 1984. на власти су се смјенила тројица предсједника, а од 1984. до 2005. земљом је владао пуковник Мааоуyа Оулд Сид'Ахмед Таyа. Дана 3. коловоза 2005. док је Оулд Таyа присуствовао погребу саудијског краља Фахда скупина часника на челу с шефом полиције, пуковником Елyем Оулд Мохамедом Валлијем извршила је државни удар и преузела власт. Крајем 2006. су одржани вишестраначки демократски избори за парламент, а у марту 2007. и за предсједника на којима је изабран бивши министар Сиди Оулд Цхеикх Абдаллахи.
Становништво
уредиОко двије трећине становништва су Маури, подијељени према расном критерију на доминантне бијеле (потомке Арапа и Бербера) и црне (који су повијесно били робови и слободњаци, а у колонијалном су раздобљу због боље образованости сачињавали већину бирократске класе). Маури говоре хасанијом, дијалектом арапског с великим бројем берберских ријечи.
Остатак становништва чине припадници народа који живе и у осталим државама западне Африке, а у Мауританији су концентрирани на југу земље: Тукулор, Фулани, Сонинке и Wолоф, који сви говоре властитим језицима.
Религија велике већине становништва је Ислам.
Господарство
уредиОко половице становништва још је увијек запослено у пољопривреди која је у паду због честих суша 70-их и 80-их година двадесетог стољећа. Мауританијске воде су међу најбогатијим риболовним подручјима свијета, али угрожава их превелико изловљавање. Земља посједује велике залихе жељезне руде која чини око 40% извоза. У посљедње вријеме истражују се и подморска налазишта нафте. БДП је за 2004. процијењен на 1800 УСД по становнику, мјерено по ППП-у.
