Јохн Форд (Цапе Елисабетх, 1. 2. 1894. - Палм Десерт, 31. 8. 1973.), амерички филмски редатељ.

Јохн Форд
Јохн Форд године 1973.
Биографске информације
РођењеЈохн Мартин Феенеy
1. фебруар 1894.
Сједињене Америчке Државе Цапе Елизабетх, МЕ, Сједињене Државе
Смрт31. 8. 1973. (доб: 79)
Сједињене Америчке Државе Палм Десерт, ЦА, Сједињене Државе
СупружникМарy Форд (1920-1973)
Професионалне информације
Занимањефилмски режисер, продуцент
Опус
Дјелатни период1917–66
Инспирација

Класик је америчке филмографије. Реализирао је више од стотињак филмова, а снажна остварења дао је у вестернима. Добитник је 4 Осцара. Готово се кроз све филмове провлаче мушки протагонисти који теже несвакидашњем пријатељству, братству, међусобној оданости и правичности. Дао је и неколико социјално и критички изузетно горких дјела, а није му било премца у стварању обиља епизодних сликовитих ликова. Форд је својим радом утјецао на многе редатеље као што су Акира Куросаwа, Мартин Сцорсесе, Стевен Спиелберг, Георге Луцас, Сам Пецкинпах, Петер Богдановицх, Сергио Леоне и Јеан-Луц Годард.

Од Феенеyја до Форда

уреди

Рођен је као Јохн Мартин Феенеy у Цапе Елизабетху, Маине у обитељи Јохна Аугустинеа Феенеyја и Барбаре (Аббеy) Цурран, обоје рођених у Спиддалу, Ирска, 1856.

Јохн Аугустине и Барбара Феенеy стигли су у Бостон и Портланд одвојено у размаку од неколико дана у свибњу и липњу 1872., а вјенчали су се 1875., те постали амерички грађани три године послије. Имали су једанаестеро дјеце: Мамие (Марy Агнес), рођена 1876.; Делиа (Едитх), 1878.-1881.; Патрицк; Францис Форд, 1881.-1953.; Бридгет, 1883.-1884., Барбара, рођена и умрла 1888., Едwард, рођен 1889.; Јосепхине, рођена 1891., Ханнах (Јоханна), рођена и умрла 1892.; Јохн Мартин, 1894.-1973.; и Даниел, рођен и умро 1896.

Феенеy је похађао средњу школу у Портланду, гдје је једна дворана названа по њему.

Феенy је почео глумити 1914., узевши умјетничко име "Јацк Форд". Иако непотписан, наступио је као члан Ку-Клуx-Клана у класику D. W. Гриффитха из 1915., Рођење једне нације, као човјек који подиже дио своје кукуљице како би могао јасније видјети.

Оженио је Марy МцБриде Смитх, 3. српња 1920. (добили су двоје дјеце). Форд се никад није развео од жене иако се пет година виђао с Катхарине Хепбурн након што су се срели тијеком снимања филма Марy од Шкотске (1936.).

Редатељ

уреди

1921., Форд је окренуо режирању, почињући са својим сурадником Лоисом Wебером. Тијеком двадесетих био је предсједник Удруге филмских редатеља, претечи данашњег Удружења редатеља Америке.

Тијеком каријере која је трајала више од 35 година, Јохн Wаyне појавио се у више од двадесет Фордових филмова, као што су Поштанска кочија (1939.), Носила је жуту врпцу (1949.), Мирни човјек ([1952].), Трагачи (1956.), Орлова крила (1957.) и Човјек који је убио Либертyја Валанцеа (1962.)

Фордова омиљена локација за снимање филмова био је дио Монумент Валлеyја у Утаху. Форд је ту снимио неке од најљепших и најснажнијих снимки свих времена и тако описао амерички Запад у филмовима као што су Поштанска кочија, Трагачи, Форт Апацхе и Носила је жуту врпцу.

Морнаричка каријера и каснији рад

уреди

Тијеком 2. свјетског рата Форд је служио у морнарици САД-а и снимао документарце за Морнарицу. Освојио је два Осцара у то вријеме, један за полу-документарац Битка за Мидwаy (1942.), а други за пропагандни филм 7. просинца (1943.).

Форд је био на плажи Омаха на Дан D. Као шеф фотографског одјела, прешао је Ла Манцхе на америчком носачу зракоплова и присуствовао америчком искрцавању у Нормандији, те се и сам спустио на плажу с екипом камермана Обалне страже који су снимали битку из позадине, док је Форд режирао операције. Филм је монтиран у Лондону, али врло мало тога је објављено. Форд је објаснио у интервјуу из 1964. да је се америчка влада "бојала приказати толико америчких жртава", додавши како цијели Дан D филм "још постоји у цијелости, а похрањен је у Анацостији, покрај Wасхингтона". Тридесет година послије, повјесничар Степхен Е. Амбросе извјестио је како Еисенхоwеров Центар није успио пронаћи филм. Након рата, Форд је постао контра-адмирал резервних снага америчке морнарице.

Форд је ангажирао Wарда Бонда као Јохна Додгеа, лика који је темељен на самом Форду, за филм Орлова крила, а у главним улогама поновно су се појавили његови стари пријатељи, Јохн Wаyне и Мауреен О'Хара.

Форд је умро у Палм Десерту, Калифорнија, са 79 година од рака желуца. Покопан је на гробљу Црвеног крижа у Цулвер Цитyју, Калифорнија. У Портланду се налази његов кип који га приказује како сједи у редатељској столици.

Награде

уреди

Форд је освојио четири Осцара као најбољи редатељ за филмове Доушник (1935.), Плодови гњева (1940.), Како је била зелена моја долина (1941.) и Мирни човјек (1952.) - ниједан од ових филмова није био вестерн (у задња два наступила је Мауреен О'Хара, "његова омиљена глумица"). Осим тога, био је номиниран за режију за филм Поштанска кочија (1939.). Форд је једини редатељ који је освојио четири Осцара за режију: Wиллиам Wyлер и Франк Цапра освојили су награде три пута.

Као продуцент био је номиниран за најбољи филм за филмове Мирни човјек и Дуго путовање кући.

Први је добитник награде за животно дјело Америчког филмског института, 1973.

Филмографија

уреди

Екстерни линкови

уреди