Wikipedija

Јамес К. Полк

Јамес Кноx Полк (2. студеног 1795. - 15. липња 1849.) био је једанаести предсједник Сједињених Америчких Држава (1845. - 1849.). Рођен је у округу Мецкленбург, држава Сјеверна Каролина.[1] Касније је живио у држави Теннессее коју је и представљао тијеком свог политичког живота. Као демократ, Полк је био седамнаести предсједник Заступничког дома САД-а (1835. - 1839.) и гувернер државе Теннесее (1839. - 1841.). На предсједничким изборима одржанима 1844. године, Полк је био изненађујући кандидат и побједник над Хенрyјем Цлаyем из опозицијске странке Wхиг; тијеком избора обећао је припојити државу Тексас САД-у. У раздобљу које повјесничари називају Други политички страначки сустав у САД-у (од 1828. до 1854. године) Јамес Полк био је Јефферсонов демократ.

Јамес Кноx Полк
Јамес К. Полк
Мандат
4. ожујка 1845. – 4. ожујка 1849.
Потпредсједник   Георге M. Даллас
Претходник Јохн Тyлер
Насљедник Зацхарy Таyлор
Мандат
14. листопада 1939. – 4. ожујка 1841.
Претходник  Неwтон Цаннон
Насљедник Јамес C. Јонес
Рођење 2. студеног 1795.
Мецкленбург Цоунтy, Сјеверна Каролина, САД
Смрт 15. липња 1849.
Насхвилле, Теннессее, САД
Политичка странка Демократска странка
Супружник Сарах Цхилдресс Полк
Вјера Методист
Потпис

Полк је био посљедњи јаки амерички предсједник у раздобљу прије њиховог Грађанског рата. Он је такођер и први предсједник који је уживо фотографиран док је радио у уреду. Углавном је познат по својој успјешној вањској политици. Запријетио је ратом против Велике Британије због њиховог неслагања око тога тко има право на земљу Орегон, а потом је устукнуо те подијелио власништво над споменутом регијом с Британијом. Када држава Мексико није признала америчко припојење Тексаса, Полк је повео нацију у увјерљиву побједу тијеком Америчко-мексичког рата након којег су САД добиле већину данашњег југозапада. Такођер је осигурао провођење Wалкерове царине 1846. године с ниским стопама на чему су му посебно били захвални његови сународњаци с Југа, а основао је и сустав ризнице која је трајала све до 1913. године.

Полк је надгледао отварање војне академије у Аннаполису, изградњу групе музеја и истраживачких центара у САД-у познатих под називом Смитхсониан Институтион, почетак градње Wасхингтоновог споменика као и издавање првих поштанских марки у САД-у. Обећао је остати предсједником само један мандат и у коначници није нити излазио на ре-изборе. Умро је од колере три мјесеца након завршетка мандата.

Повјесничари и знанственици Јамеса Кноxа Полка увијек су стављали на високо мјесто највећих америчких предсједника због његове способности остваривања заданих циљева. Полка се понекад назива "најмање познатим"[2] предсједником САД-а.

Рани живот

уреди
 
Кућа у којој је Полк живио прије него је постао предсједник у граду Цолумбиа (Теннессее) једина је његова приватна резиденција која још увијек постоји.

Јамес Кноx Полк, први од десетеро дјеце, рођен је 2. студеног 1795. године у кући на фарми[1] у мјесту које се данас зове Пиневилле (држава Сјеверна Каролина) у округу Мецкленбург, мало изван Цхарлоттеа.[3] Његов отац, Самуел Полк, био је робовласник, успјешни фармер и надзорник шкотско-ирског подријетла. Његова мајка, Јане Полк (рођена Кноx) била је потомак брата шкотског религијског реформера Јохна Кноxа. Својем првом дјетету дала је име према свом оцу Јамесу Кноxу.[3] Попут свих ранијих шкотско-ирских досељеника у планине Сјеверне Каролине, обитељи Кноx и Полк биле су презбитеријанци. I док је Јане читав свој живот остала одана Презбитеријанка, Самуел (чији је отац, Езекиел Полк, био деист) одбио је догматско презбитеријанство. Када су родитељи одвели малог Јамеса у цркву ради крштења, отац Самуел одбио је изјавити да је католик па је свећеник одбио крстити дијете.[3][4] Године 1803. већина Полкових рођака преселила се у подручје ријеке Дуцк (подручје које је данас познато као округ Маурy, средишњи Теннессее); обитељ Полк тамо се преселила три године касније.[5] Обитељ је била богата, а Самуел Полк постао је окружни судац.[5]

Полк је учио код куће.[5] Његово здравље било је проблематично, а 1812. године бол је постала толико неподношљива да је одведен до доктора Епхраима МцДоwелла у Данвилле (држава Кентуцкy) који му је оперирао мокраћне каменце.[6] Тијеком цијелог трајања операције Полк је био будан (пиће Брандy у то је вријеме служило као анестетик), али је операција завршила успјешно. Ипак, вјерује се да је Полк након операције постао стерилан, јер никад није имао дјеце.[7]

Након опоравка његов му је отац понудио да га уведе у трговачки посао, али је Полк то одбио.[6] У српњу 1813. године Полк је кренуо у презбитеријанску цркву Зион која се налазила у близини његове куће. Годину дана касније похађао је академију у Мурфреесбороу гдје је највјеројатније упознао своју будућу супругу Сарах Цхилдресс.[8] У Мурфреесбороу Полк се доказао као врло обећавајућим студентом. У сијечњу 1816. године примљен је у свеучилиште у Сјеверној Каролини тијеком другог семестра на првој години. Обитељ Полк имала је везе на том свеучилишту које је тада бројало тек око 80-ак студената; Самуел Полк био је њихов тадашњи агент за државу Теннессее, а његов рођак Wиллиам Полк њихов повјереник.[9] Тијеком студирања, Полк се прикључио тзв. друштву за дебате (Диалецтиц Социетy) гдје је редовито судјеловао у дебатама и научио говорништво. Његов цимер био је Wиллиам Дунн Моселеy, а касније је постао први гувернер државе Флорида. Полк је студиј завршио с највишим почастима у свибњу 1818. године.[10] Свеучилиште ће касније један свој мањи четверокут назвати Полк Плаце.[11]

Након завршеног студија, Полк је отишао у Насхвилле како би учио право под водством одвјетника Фелиxа Грундyја.[12] Грундy је постао Полков први ментор. Дана 20. рујна 1819. године Полк је, уз Грундyјево одобрење, изабран као службеник у сенату државе Теннессее.[13] Двије године касније поновно је изабран за исто мјесто без конкуренције на којем ће остати све до 1822. године. Полк је у одвјетничку комору примљен у липњу 1820. године, а његов први случај био је обрана властитог оца у случају јавне тучњаве; успјешно га је обранио уз одштету од једног долара.[13] Полков одвјетнички рад био је успјешан, а много посла добивао је због раздобља прве америчке финанцијске кризе из 1819. године.[14]

Рана политичка каријера

уреди
 
Јамес К. Полк и Сарах Цхилдресс Полк.

Године 1822. Полк се придружио локалној војсци и дошао до ранга капетана те је ускоро помовиран у пуковника.[15] Полково говорништво ускоро је постало популарно те је добио надимак "Наполеоном политичких говора". Исте године поднио је оставку на мјесто службеника у сенату Теннессееја како би кренуо у успјешну кампању за државно законодавство државе Теннессее 1823. године тијеком које је побиједио чиновника Wиллиама Yанцеyја и постао нови представник округа Маурy.[15][16] У листопаду 1823. године Полк је гласовао за Андреwа Јацксона како би овај постао сљедећи амерички сенатор из државе Теннессее.[17] Јацксон је побиједио и од тада је Полк чврсто подупирао Јацксона те су њих двојица постали велики пријатељи.[18]

Полк се удварао Сарах Цхилдресс и њих двоје су се вјенчали 1. сијечња 1824. године.[16] Полк је тада имао 28 година, а Сарах 20. Никада нису имали дјеце. Тијеком Полкове политичке каријере, Сарах му је помагала у писању његових говора, давала му политичке савјете и играла активну улогу у његовим кампањама. Једна од легенди каже да је Андреw Јацксон подупирао и помогао Полку тијеком његовог удварања Сарах.[19]

Године 1824. Јацксон се први пута кандидирао за предсједника САД-а, али је поражен.[20] Премда је добио већину јавних гласова нити он нити било који од других тадашњих кандидата (Јохн Qуинцy Адамс, Хенрy Цлаy и Wиллиам Х. Цраwфорд) нису добили већину електорских гласова. Заступнички дом тада је морао донијети пресуду; Цлаy, који је добио најмање електорских гласова и испао с гласачког листића, подупирао је Адамса.[20] Његова потпора у коначници се показала одлучујућом у Заступничком дому па је Адамс постао предсједник.[20] Након тога Адамс је у својој администрацији Цлаyу понудио мјесто државног тајника.[20]

Године 1825. Полк се кандидирао за Заступнички дом САД-а као представник државе Теннессее.[21] У свом округу водио је енергичну кампању. Био је толико активан да се његова супруга Сарах забринула за његово здравље.[21] Тијеком кампање Полкови супарници покушали су истакнути да је с 29 година живота Полк премлад за мјесто у Заступничком дому, али је он свеједно побиједио и ушао у Конгрес.[21] Када је Полк дошао у Wасхингтон живио је у кући Бењамина Бурцха скупа с осталим заступницима из државе Теннессее, укључујући и Самуела Хоустона. Свој први велики говор Полк је одрадио 13. ожујка 1826. године тијеком којега је рекао да би се требало напустити електорско гласовање те да би се предсједник требао изабрати искључиво путем јавног гласовања.[22] Након што је у љето 1826. године наступила станка у Конгресу, Полк се вратио у Теннессее како би посјетио Сарах, а након завршетка станке са Сарах се вратио живјети у Wасхингтон. Године 1827. Полк је поновно изабран у Конгрес.[23] Годину дана касније Јацксон се поновно кандидирао за предсједника САД-а и тијеком кампање се редовито дописивао с Полком који га је савјетовао. Те изборе Јацксон је добио па је Полк започео подупирати његову администрацију у Конгресу.[24] Тијеком овог раздобља Полк је стално изнова изабиран у Заступнички дом.[25]

Предсједник Заступничког дома

уреди

У липњу 1834. године тадашњи предсједник Заступничког дома САД-а Андреw Јацксон дао је оставку, оставивши мјесто празним.[26] Полк је за мјесто кандидирао скупа с колегом из државе Теннессее Јохном Беллом и, након десет гласовања, Белл је побиједио. Међутим, годину дана касније Полк се поновно кандидирао против Белла и овај пут побиједио.[27]

Као предсједник Заступничког дома Полк је подупирао Јацксонову политику, али и политику Мартина Ван Бурена кад је овај постао предсједник 1837. године. Разне одборе попунио је углавном демократима који су сачињавали већину, иако је тијеком цијелог трајања мандата одржавао лажну фасаду да је страначки непристран.[28] Тијеком његовог раздобља као предсједника Заступничког дома двије највеће дебате вођене су око питања ропства и господарства, поготово након финанцијске кризе 1837. године. Ван Бурен и Полк били су суочени с притиском раскидања извршне одлуке предсједника Јацксона у вези плаћања земљишта златом и сребром. Међутим, уз потпору Полка и његовог кабинета, Ван Бурен одлучио је оставити одлуку на снази.[29]

Полк је тежио држати Заступнички дом релативно уредним. Никада није изазивао никога на дуел без обзира колико су га вријеђали што је тада био обичај. Такођер је издао правило забране петиција од стране аболициониста.

До данас Полк је остао јединим предсједником САД-а који је прије тога радио као предсједник Заступничког дома.

Гувернер државе Теннессее

уреди

Године 1838. политичка ситуација у држави Теннессее у којој су 1835. године демократи први пута у повијести странке изгубили водство натјерала је Полка да се врати и помогне својој странци код куће.[30] Напустивши Конгрес 1839. године, Полк је постао кандидат на гувернерским изборима у Теннессееју гдје је побиједио протукандидата Неwтона Цаннона из странке Wхиг за двије и пол тисуће гласова више (од свеукупно 105 тисућа гласова).[31]

Полкове три велике идеје тијеком гувернерства (регулација државних банака, имплементација државне унутарње структуре и побољшање образовања) нису одобрене са законске стране.[32] Тијеком предсједничких избора 1840. године Ван Бурен је увјерљиво поражен од тада врло популарног протукандидата Wиллиама Хенрyја Харрисона из странке Wхиг. Тијеком тих избора Полк је добио тек један електорски глас из Теннессееја за потпредсједника САД-а. Годину дана касније Полк је изгубио изборе за гувернера Теннессееја од Јамеса C. Јонеса за 3.243 гласова.[33] Поновно се кандидирао против Јонеса 1843. године водећи кампању кроз читаву државу и држећи јавне говоре против тадашњег гувернера, али је поновно поражен, иако је овај пут добио нешто више гласова (3.833).[34][35]

Предсједнички избори 1844. године

уреди
 
Резултати предсједничких избора 1844. године

У почетку се Полк надао да ће бити номиниран за мјесто потпредсједника на демократској конвенцији која је започела 27. свибња 1844. године.[36] Тадашњи главни кандидат за предсједничку номинацију био је бивши предсједник Мартин Ван Бурен[37] који је желио зауставити ширење ропства. Остали кандидати укључивали су Јамеса Буцханана, генерала Леwиса Цасса, Цавеа Јохнсона, Јохна C. Цалхоуна и Левија Wоодбурyја. Главно политичко питање у то вријеме односило се на Републику Тексас која се након проглашења независности од Мексика 1836. године жељела придружити САД-у, али коју је Wасхингтон одбио. Ван Бурен противио се припојењу и због тога је изгубио потпору многих демократа, укључујући и ону бившег предсједника Андреwа Јацксона који је још увијек имао великог утјецаја. Ван Бурен освојио је већину гласова на првој демократској конвенцији, али није успио осигурати двотрећинску већину која је била потребна за предсједничку номинацију. Након шестог гласовања постало је јасно да Ван Бурен неће освојити потребну већину па је Полк постао главни кандидат на свеопће изненађење. Након неодлученог осмог гласовања, Полк је једногласно изабран за кандидата.

Прије конвенције Јацксон је рекао Полку да је он његов кандидат за предсједничког кандидата Демократске стране. Чак и уз његову потпору, Полк је наредио својим менаџерима на конвенцији да подупиру Ван Бурена у случају да овај освоји номинацију. Овим потезом Полк је осигурао да у случају неријешеног резултата конвенције они који су подупирали Ван Бурена изаберу њега (Полка) као замјенског кандидата за демократе. У коначници точно то се и догодило, јер је Полк био за ширење САД-а на западно подручје континента.[38]

На упит о његовој номинацији Полк је одговорио: "Већ је установљено да посао предсједника САД-а не треба бити тражен нити одбијен. Ја га никад нисам тражио нити се налазим у позицији да га одбијем, ако ми га понуде моји драги суграђани." Будући да је комплетна Демократска странка на овим изборима заправо била "разбијена" у мале групице, Полк је свечано обећао да ће одрадити само један предсједнички мандат у случају да буде изабран надајући се да ће се његови разочарани ривали у странци ујединити због знања да ће га за четири године наслиједити неки други демократ.[39]

Полков протукандидат на предсједничким изборима 1844. године био је Хенрy Цлаy из странке Wхиг из државе Кентуцкy (предсједник Јохн Тyлер - бивши демократ и тадашњи члан странке Wхиг те предсједник САД-а - није се слагао са својим страначким колегама па га ови нису номинирали на својој конвенцији за други мандат). Припојење државе Тексас о којем се највише разглабало тијеком демократске конвенције поновно је доминирало предсједничким кампањама. Полк је снажно био за припојење, док је Цлаy био двосмислен и неодлучан.

Још једно питање које се појавило тијеком кампање такођер се односило на проширење на западни дио континента, а тицало се државе Орегон која се тада налазила под заједничком окупацијом САД-а и Велике Бриатније. Демократи су заступали мишљење да се имају право проширити на западни дио континента те су у почетку повезивали припојење Тексаса с правом и на комплетну државу Орегон на тај начин привлачећи сјеверне и јужне експанзионисте. Полкова константна подршка западњачком проширењу САД-а - коју ће демократи касније прозвати недвојбеном судбином (енг. Манифест Дестинy) - вјеројатно је играла велику улогу у његовој побједи будући је протукандидат Хенрy Цлаy био против тога.

На самим изборима Полк и његов колега Георге M. Даллас побиједили су на југу и западу док је Цлаy побиједио на сјевероистоку. Полк је изгубио у својој родној држави Сјеверној Каролини те у држави у којој је живио (Теннессее) те тако до данас остао посљедњи предсједник САД-а који је изгубио своје "домаће" државе, а свеједно побиједио на изборима. Побиједио је у Неw Yорку гдје је Цлаy изгубио од Јамеса Г. Бирнеyја који се оштро противио ропству. Полку су такођер на изборима помогли и гласови гласача имиграната који су се противили политици странке Wхиг. Полк је побиједио за 39 тисућа јавних гласова више (од свеукупно њих 2,6 милијуна) те освојио електорско гласовање с резултатом 170:105.[40] Полк је побиједио у 15 држава, а Цлаy у њих 11.[41]

Предсједник (1845. - 1849.)

уреди

Када је присегнуо за предсједника, 4. ожујка 1845. у доби од 49 година живота, Полк је постао најмлађим предсједником САД-а до тада. Ако је судити према причи коју је десетљећима касније испричао Георге Банцрофт, Полк је приликом преузимања уреда предсједника поставио четири јасна циља за своју администрацију:

 
Службени портрет предсједника Полка из 1858. године аутора Георгеа Хеалyја.

Свечано присегнувши да ће одслужити само један предсједнички мандат, Полк је све задане циљеве остварио у року од наредне четири године. Повезавши стјецање Орегона (без ропства) с Тексасом (у којем је ропство било присутно), надао се да ће задовољити и сјевер и југ.

Тијеком трајања предсједничког мандата, Јамес К. Полк прозван је "Младим орахом" што је била алузија на његовог ментора Андреwа Јацксона као и на његове говорничке вјештине (већ споменути надимак "Наполеон говорништва").

Фискална политика

уреди

Године 1846. Конгрес је одобрио Wалкерове царине (назване по Државном тајнику Роберту Ј. Wалкеру) које су биле знатно смањене у односу на оне које је поставила опозицијска странка Wхиг 1842. године.[42] Нови закон одбацио је стари начин доношења царине и поставио цијене које су биле независне од монетарне вриједности производа. Оваква Полкова политика дочекана је изузетно позитивно на југу и западу; међутим, многи протекционисти у држави Пеннсyлваниа били су против нових царина.

Исте године Полк је одобрио закон којим се обновио сустав независне државне ризнице путем које су се новчана средства владе од тада држала у државној ризници, а не у банкама или другим финанцијским институцијама. Отворени су нови уреди независне државне ризнице који су били у потпуности одвојени од приватних или државних банака и у које се слијевао државни новац.

Робовласништво

уреди

Тијеком његовог предсједничког мандата, многи аболиционисти снажно су критизирали Полка и прозивали га да подупире "моћ робовласништва" те тврдили да је управо проширење ропства главни разлог због чега жели припојити Тексас и због којег је ушао у рат с Мексиком.[43] У свом дневнику Полк је написао да вјерује да ропство не може егзистирати у новостеченим територијима,[44] али је одбио прихватити "Wилмотов увјет" којим би ропство на тим територијима било строго забрањено. Умјесто тога, Полк је заговарао проширење Компромиса из Миссоурија све до Тихог оцеана који ће забранити ширење ропства изнад 36° 30' западно од државе Миссоури, али који ће територију који се налази испод тих паралела дозвољавати робовласништво у случају да гласачи буду за то. Wиллиам Дусинберре сматра да је Полков дневник којег је писао за вријеме трајања мандата намијењен искључиво за касније публикације и да не одражава стварну политику самог Полка.

Полк је читав живот био робовласник. Његов отац, Самуел Полк, након смрти оставио је више од 32 км² земљишта и 53 роба својој удовици и дјеци. Јамес је наслиједио двадесет очевих робова, неке директно, а неке од своје умрле браће. Године 1831. постао је одсутни водитељ памучне плантаже; слао је робове на чиста земљишта која му је оставио отац у близини града Сомервиллеа (Теннессее). Четири године касније Полк је продао плантажу у Сомервиллеу и, скупа са својим шогором купио 3,7 км² земљишта (памучне плантаже) близу градића Цоффеевиллеа (Миссиссиппи). До краја свог живота водио је бригу о тој плантажи, у коначници откупивши је у цијелости од свог шогора. Полк је ријетко продавао робове премда их је неколико купио након што се обогатио када је постао предсједником. У својој опоруци јасно је назначио да сви робови након смрти његове супруге Сарах морају бити ослобођени. Међутим, Прокламацијом о еманципацији из 1863. године те доношењем 13. амандмана у Устав САД-а 1865. године сви робови у побуњеничким државама били су ослобођени (дакле, пуно прије смрти Полкове супруге 1891. године).[45]

Вањска политика

уреди
 
Териториј Орегон добивен након потписаног Орегонског споразума.

Полк је снажно подупирао територијално проширење САД-а. Демократи су вјеровали да је отворење нових територија за слободне пољопривреднике критично за успјех њихових републиканских вриједности (недвојбена судбина). Попут многих јужњака, Полк је подупирао припојење државе Тексас. Како би балансирао интересе сјевера и југа, Полк је такођер желио придобити и подручје Орегона (данашње државе Орегон, Wасхингтон, Идахо и Британска Колумбија). Такођер је желио купити Калифорнију коју је Мексико у потпуности занемаривао.

Подручје Орегон

уреди

Полк је започео снажан притисак на Британце како би заједнички разријешили несугласице око границе Орегона. Још од 1818. године, териториј се налазио под заједничком окупацијом и контролом Уједињеног Краљевства и САД-а. Претходне америчке администрације понудиле су подјелу регије уздуж 49. паралеле коју Британија није хтјела прихватити будући је имала комерцијалних интереса дуж ријеке Цолумбиа. Премда су демократи захтијевали комплетну регију за себе, Полк је био спреман на компромис. Када је Британија поновно одбила прихватити понуду за постављање границе дуж 49. паралеле, Полк је прекинуо преговоре и вратио се демократском захтјеву за "цијелим Орегоном" (захтјев је обухваћао подручје Орегон до 54-40 црте која је означавала јужну границу тадашње руске Аљаске). Узречица "54-40 или рат!" постала је популарном узречицом међу демократима тог времена.[46]

Ипак, Полк је желио териториј, али не и рат па је скупа с британским министром вањских послова Лордом Абердееном направио компромис. Орегонски споразум потписан 1846. године подијелио је подручје Орегона дуж 49. паралеле као што су Американци и захтијевали. Премда је било оних који су и након тога жељели комплетан териториј, амерички Сенат одобрио је наведени споразум. Смјестивши се уздуж 49. паралеле Полк је тим потезом разљутио многе демократе средњег запада. Многи од њих сматрали су да је Полк одувијек желио границу на 49. паралели те да их је преварио говорећи да жели границу на 54. паралели. Дио подручја Орегон који је тада потпао под САД касније су постале државе Wасхингтон, Орегон, Идахо те дијелом државе Монтана и Wyоминг.

 
Мексичка сецесија (означена црвеном бојом) добивена након потписаног споразума Гуадалупе Хидалго. Купња Гадсдена (означена наранчастом бојом) остварена је након што је истекао Полков предсједнички мандат.

Америчко-мексички рат

уреди
 
Мапа државе Мексико из 1845. године с Републиком Тексас, Републиком Yуцатáн и територијем на којег су права полагали и Мексико и Тексас (означен црвеном бојом). Мексико је тврдио да је комплетан Тексас заправо његов.
Главни чланак: Америчко-мексички рат

Након припојења државе Тексас, Полк је своју пажњу усредоточио на Калифорнију надајући се откупити териториј од Мексика прије било које друге еуропске државе. Највећи интерес видио је у заљеву Сан Францисцо као могућој приступној точки за трговину с Азијом. Године 1845. послао је дипломата Јохна Слиделла у Мексико како би купио Калифорнију и Нови Мексико за суму између 24 и 30 милијуна долара. Његов долазак проузрочио је политички метеж у Мексику након што је процурила вијест да је овај дошао како би купио додатни териториј, а не како би понудио компензацију за губитак Тексаса. Мексиканци су одбили примити Слиделла наводећи техничке проблеме с његовим квалификацијама. У сијечњу 1846. године, како би повећао притисак за преговоре на Мексико, Полк је послао војне трупе предвођене генералом Зацхарyјем Таyлором у подручје између ријеке Нуецес и Рио Гранде - териториј на којег су у то вријеме права полагали и Мексико и САД.

У свибњу 1846. године Слиделл се вратио у Wасхингтон након што га је мексичка влада одбила примити. Полк је овакво опхођење према свом дипломату сматрао увредом и "довољним узроком за рат"[47] па се припремио упитати Конгрес за објаву рата. У међувремену је генерал Таyлор прешао Рио Гранде и накратко окупирао Матаморос, Тамаулипас. Наставио је с блокадом бродова који су покушавали ући у луку Матаморос. Неколико дана прије него је Полк намјеравао упутити свој упит Конгресу, добио је обавијест да су мексичке снаге прешле Рио Гранде и убиле једанаест америчких војника. Полк је тај догађај сматрао поводом за рат (Цасус белли) и у свом обраћању Конгресу дана 11. свибња 1846. године истакнуо је да је Мексико "напао наш териториј и пролио америчку крв на америчком тлу."

Неки чланови странке Wхиг, попут Абрахама Линцолна, жељели су да им Полк додатно објасни наведене догађаје,[48] али је унаточ томе Конгрес увјерљиво одобрио декларацију рата. Многи чланови странке Wхиг бојали су се гласовати против рата због бојазности од губљења политичког положаја, али и због тога да ће их се прозивати антипатриотима.[49]

У Заступничком дому чланови странке Wхиг који су били против робовласништва предвођени Јохном Qуинцyјем Адамсом гласовали су против рата; међу демократима који су се противили декларацији рата најистакнутији је био Јохн C. Цалхоун.

Америчко-мексички рат трајао је годину и пол дана - од прољећа 1846. до јесени 1847. године. Потписани мировни споразум Гуадалупе Хидалго службено је обиљежио велику посљедицу рата: присилно одцјепљење територија Калифорније и Новог Мексика из Мексика у САД у замјену за 15 милијуна долара. Уз то, Сједињене Државе на себе су преузеле 3,25 милијуна долара дуга којег је мексичка влада дуговала америчким грађанима. Мексико је прихватио губитак Тексаса и нова државна граница постављена је код ријеке Рио Гранде.

Администрација и кабинет

уреди
 
Полк с члановима свог кабинета у Бијелој кући.
Предњи ред, с лијева на десно: Јохн Y. Масон, Wиллиам L. Марцy, Јамес К. Полк, Роберт Ј. Wалкер
Стражњи ред, с лијева на десно: Цаве Јохнсон, Георге Банцрофт
Државни тајник Јамес Буцханан није присутан.
Полков кабинет
СЛУЖБА ИМЕ МАНДАТ
предсједник Јамес К. Полк 1845. – 1949.
потпредсједник Георге M. Даллас 1845. – 1849.
државни тајник Јамес Буцханан 1845. – 1849.
тајник државне благајне Роберт Ј. Wалкер 1845. – 1849.
министар рата Wиллиам L. Марцy 1845. – 1849.
државни одвјетник Јохн Y. Масон 1845. - 1846.
  Натхан Цлиффорд 1846. – 1848.
  Исаац Тоуцеy 1848. – 1849.
врховни генерал Цаве Јохнсон 1845. - 1849.
министар морнарице Георге Банцрофт 1845. - 1846.
  Јохн Y. Масон 1846. – 1849.

Живот након мандата

уреди
 
Гробница Јамеса Кноxа Полка у граду Насхвилле (Теннессее).

Полково вријеме проведено у Бијелој кући увелике је утјецало на његово здравље. Испуњен ентузијазмом и енергијом када му је мандат започео, Полк је напустио Уред предсједника САД-а 4. ожујка 1849. године исцрпљен годинама проведеним у државној служби. Изгубио је на тежини и у лицу знантно остарио. Вјерује се да је оболио од колере тијеком путовања у Неw Орлеансу (држава Лоуисиана).[50] Умро је у својој кући, Полк Плаце, у граду Насхвиллеу (Теннессее) у 15:15 сати дана 15. липња 1849. године, три мјесеца након што му је мандат завршио. Покопан је у Полк Плацеу. Његове посљедње изговорене ријечи одале су приврженост супрузи: "Волим те, Сарах. За вијеке вјекова, волим те."[51] Након његове смрти Сарах је остала живјети у Полк Плацеу наредних четрдесет година, све до своје смрти 14. коловоза 1891. године. Полка је такођер наџивјела и његова мајка, Јане Кноx Полк, која је умрла 11. сијечња 1852. године.[52][53]

Од свих досадашњих америчких предсједника, Полк је најкраће "уживао" у својој мировини (свеукупно 103 дана). Био је најмлађи бивши предсједник који је умро у мировини у доби од 53 године живота. Он и његова супруга покопани су у гробници у Насхвиллеу (држава Теннессее). Гробница је 1893. године премјештена на то мјесто након што је Полк Плаце срушен.

Репутација

уреди

Полкова повијесна репутација увелике је формирана нападима на њега док је још био жив; припадници странке Wхиг тврдили су да је Полк извучен из заслуженог заборава; сенатор Том Цорwин из државе Охио рекао је: "Јамес К. Полк из државе Теннессее? Након тога, тко се уопће осјећа сигурним?" Републикански повјесничари 19. стољећа наслиједили су ово мишљење. Сматрали су да је Полк био компромис између демократа на сјеверу, попут Давида Wилмота и Силаса Wригхта, и власника плантажа које је предводио Јохн C. Цалхоун. Сјеверни демократи сматрали су да када ствари нису ишле по њиховом да је Полк одговоран због тога што је био заправо оруђе робовласника док су конзервативци с Југа сматрали да је он био оруђе сјеверних демократа. Овакво мишљење превладавало је дуго времена у повијесној литератури све док Артхур M. Сцхлесингер, Јр. и Бернард Де Вото нису написали да Полк није био ничије оруђе већ да си је самостално задавао циљеве и остваривао их.[54]

Данас се Полк сматра не само најјачим предсједником САД-а између Јацксона и Линцолна већ и као предсједник који је САД протегнуо од једне обале до друге. Када су повјесничари започели с рангирањем америчких предсједника 1948. године, Полк је у анкети Артхура M. Сцхлесингера постављен на 10. мјесто, а у анкети истог аутора 1962. стављен је на 8. мјесто. У другим анкетама постављен је на 11. мјесто у анкети Ридерс-МцИвер (1996. године), 11. мјесто у анкети Сиена (2002. године), 9. мјесто у анкети Wалл Стреет Јоурнала (2005. године) и 12. мјесто у анкети C-Спан (2009. године).

Тијеком година разне биографије о Јамесу К. Полку сумирале су величину његових достигнућа и његово наслијеђе, поготово у двјема стварима. "Постоје три кључна разлога због чега Јамес К. Полк заслужује признање као важан и утјецајан амерички предсједник", написао је Wалтер Борнеман. "Прво, Полк је остварио задане циљеве тијеком свог предсједничког мандата; друго, био је најодлучнији извршни предсједник прије Грађанског рата; и треће, увелике је проширио извршну власт предсједника, поготово када су ратне овласти у питању, своју улогу као војсковође као и надзор извршне власти."[55] Предсједник Харрy С. Труман сумирао је ово мишљење истакнувши да је Полк "био велики предсједник. Оно што је рекао, то је и учинио."[56]

Док се мишљење о Полку разликује од особе до особе, од странке до странке, једно остаје неупитно: териториј САД-а за вријеме његовог раздобља као предсједника проширио се на скоро трећину онога што данас познајемо. "Када погледамо на ту карту", закључује Роберт Меррy "када видимо западно и југозападно проширење на њој, заправо гледамо величину Полкових предсједничких достигнућа."[57]

Ипак, Полкова агресивна жеља за експанзионизмом била је критизирана на моралним начелима. Он је строго вјеровао у недвојбену судбину (енг. Манифест Дестинy) чак и више од већине других демократа. Реферирајући се на Америчко-мексички рат, генерал Улyссес С. Грант написао је: "Био сам против припојења Тексаса и до данашњег дана оцјењујем тај рат и његов исход као један од најнепоштенијих који су икад водиле двије стране од којих је једна била пуно надмоћнија од друге. Био је то тренутак слијеђења изразито лошег примјера еуропских монархија у којем се није водило рачуна о правди, већ само о жељи да се заузму нови територији."[58] Политичари странке Wхиг, укључујући Давида Wилмота, Абрахама Линцолна и Јохна Qуинцyја Адамса тврдили су да припојење Тексаса и мексичка сецесија повећавају проробовласничке фракције у САД-у.[59] Незадовољавајући увјети који су се односили на статус ропства на територијима који су добивени тијеком Полкове администрације довели су до Компромиса из 1850. године који је, пак, означио један од главних разлога формирања Републиканске странке, а касније и почетак Америчког грађанског рата.[60]

Извори

уреди
  1. ↑ 1,0 1,1 Јамес Кноx Полк Архивирано 2016-04-14 на Wаyбацк Мацхине-у фром ПресидентиалАвенуе.цом
  2. ↑ Тхе Оверлоокед Пресидент фром ТхеДаилyБеаст.цом
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 Борнеман, стр. 6. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Борнеман6” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  4. ↑ Хаyнес, стр. 4–6.
  5. ↑ 5,0 5,1 5,2 Борнеман стр. 7.
  6. ↑ 6,0 6,1 Борнеман стр. 8.
  7. ↑ Сеигентхалер стр. 19.
  8. ↑ Борнеман стр. 13.
  9. ↑ Хаyнес стр.11.
  10. ↑ Борнеман стр. 8.–9.
  11. ↑ „Хисторy”. Университy оф Нортх Царолина ат Цхапел Хилл. Приступљено 15. травња 2011. 
  12. ↑ Борнеман стр. 10.
  13. ↑ 13,0 13,1 Борнеман стр. 11.
  14. ↑ Сеигентхалер стр.24
  15. ↑ 15,0 15,1 Сеигентхалер стр.25
  16. ↑ 16,0 16,1 Борнеман стр. 14.
  17. ↑ Борнеман стр. 17.
  18. ↑ Борнеман стр. 18.
  19. ↑ Сарах Цхилдресс Полк. Архивирано 2007-05-11 на Wаyбацк Мацхине-у Тхе Wхите Хоусе. Преузето 14. листопада 2007.
  20. ↑ 20,0 20,1 20,2 20,3 Борнеман стр. 22.
  21. ↑ 21,0 21,1 21,2 Борнеман стр. 23.
  22. ↑ Борнеман стр. 24.
  23. ↑ Борнеман стр. 26.
  24. ↑ Борнеман стр. 32.
  25. ↑ Борнеман стр. 33.
  26. ↑ Борнеман стр. 34.
  27. ↑ Борнеман стр. 35.
  28. ↑ Сеигентхалер стр. 57.
  29. ↑ Сеигентхалер стр. 60.
  30. ↑ Сеигентхалер стр. 64.
  31. ↑ Сеигентхалер стр.65: 54,012 до 51,396
  32. ↑ Сеигентхалер стр. 66.
  33. ↑ Сеигентхалер стр. 67.
  34. ↑ Борнеман стр.64
  35. ↑ Сеигентхалер стр. 68.
  36. ↑ Франк Фреидел, Хугх Сидеy; Wхите Хоусе Хисторицал Ассоциатион (2006). „Јамес К. Полк”. wхитехоусе.гов. 
  37. ↑ Унитед Статес Либрарy оф Цонгресс (10. липња 2013.). „Демоцратиц Натионал Политицал Цонвентионс 1832-2008”. лоц.гов. 
  38. ↑ Бринклеy, Алан анд Давис Дyер, (ед). Тхе Америцан Пресиденцy. Хоугхтон Миффлин Цомпанy, 2004. ИСБН 0-618-38273-9 стр. 129.–138.
  39. ↑ Хаyнес, стр. 61.–2.
  40. ↑ "Тхе Америцан Пресиденцy Пројецт – Елецтион оф 1844." Ретриевед: 27. ожујка 2008.
  41. ↑ "Натионал Атлас – Пресидентиал Елецтионс Мапс 1844–1856 Архивирано 2008-05-09 на Wаyбацк Мацхине-у." Ретриевед: 27. ожујка 2008.
  42. ↑ Миллер Центер оф Публиц Аффаирс (2013). „Америцан Пресидент: А Референце Ресоурце Кеy Евентс ин тхе Пресиденцy оф Јамес К. Полк”. миллерцентер.орг. Архивирано из оригинала на датум 2013-06-06. Приступљено 2015-03-07. 
  43. ↑ Хаyнес, стр. 154.
  44. ↑ Сцхлесингер, стр. 453., цитинг Полк'с Диарy II, 289
  45. ↑ Дусинберре, пассим
  46. ↑ Премда се овај слоган поистовјећује с Полком, заправо одражава позицију његових ривала у демократској странци који су жељели да Полк буде бескомпромисан у стјецању територија Орегон као што је то био приликом припојења Тексаса. Неточно је што се овај слоган ставља у контекст предсједничких избора 1844. године, јер је исти настао тек годину дана касније. Борнеман, стр. 164., 173.
  47. ↑ Хаyнес, стр. 129.
  48. ↑ Марк Е. Неелy, Јр., "Wар Анд Партисансхип: Wхат Линцолн Леарнед фром Јамес К. Полк," Јоурнал оф тхе Иллиноис Стате Хисторицал Социетy, рујан 1981., 74. издање, стр 199. – 216.
  49. ↑ Ин Јануарy 1848, тхе Wхигс wон а Хоусе воте аттацкинг Полк ин ан амендмент то а ресолутион праисинг Мајор Генерал Таyлор фор хис сервице ин а "wар уннецессарилy анд унцонститутионаллy бегун бy тхе Пресидент оф тхе Унитед Статес". Хоусе Јоурнал, 30тх Сессион (1848.) стр.183. – 184. Тхе ресолутион, хоwевер, диед ин цоммиттее.
  50. ↑ Хаyнес, стр. 191.
  51. ↑ „Фирст Ладy Биограпхy: Сарах Полк”. Тхе Натионал Фирст Ладиес Либрарy. 2005. Архивирано из оригинала на датум 2012-05-09. Приступљено 13. травња 2008. 
  52. ↑ Дусинберре, п. xии. Мрс Полк диед ин 1852.
  53. ↑ „Арцхиве цопy”. Архивирано из оригинала на датум 2013-06-02. Приступљено 2015-03-07. 
  54. ↑ Сцхлесингер, стр.439–455; цитат од Цорwина (који је постао Републиканац) на стр. 439.
  55. ↑ Борнеман, стр. 353.
  56. ↑ Труман, Харрy С., анд Роберт Х. Феррелл, Офф тхе Рецорд: Тхе Привате Паперс оф Харрy С. Труман, Леттер то Деан Ацхесон (унсент), 26. коловоза 1960. (Университy оф Миссоури Пресс, 1997.), стр. 390.
  57. ↑ Меррy, Роберт W. (2009). А Цоунтрy оф Васт Десигнс, Јамес К. Полк, тхе Меxицан Wар, анд тхе Цонqуест оф тхе Америцан Цонтинент. Симон & Сцхустер. стр. 477. 
  58. ↑ Улyссес С Грант Qуотес он тхе Милитарy Ацадемy анд тхе Меxицан Wар фром Фадедгиант.нет
  59. ↑ Степхенсон, Натханиел Wригхт. Теxас анд тхе Меxицан Wар: А Цхроницле оф Wиннинг тхе Соутхwест. Yале Университy Пресс (1921.), стр. 94.–95.
  60. ↑ Холт, Мицхаел Ф. Тхе Политицал Црисис оф тхе 1850с (1978.).

Литература

уреди
  • Борнеман, Wалтер Р. (2008). Полк: Тхе Ман Wхо Трансформед тхе Пресиденцy анд Америца. Рандом Хоусе, Инц.. ИСБН 978-1-4000-6560-8. 
  • Бергерон, Паул Х. Тхе Пресиденцy оф Јамес К. Полк. 1986. ИСБН 0-7006-0319-0.
  • Де Вото, Бернард Тхе Yеар оф Децисион: 1846 Хоугхтон Миффлин, 1943.
  • Дусинберре, Wиллиам. Славемастер Пресидент: Тхе Доубле Цареер оф Јамес Полк Архивирано 2012-05-24 на Wаyбацк Мацхине-у 2003. ИСБН 0-19-515735-4
  • Дусинберре, Wиллиам. "Пресидент Полк анд тхе Политицс оф Славерy". Америцан Нинетеентх Центурy Хисторy 3.1 (2002): 1–16. ИССН 1466-4658.
  • Еисенхоwер, Јохн С. D. "Тхе Елецтион оф Јамес К. Полк, 1844". Теннессее Хисторицал Qуартерлy. 53.2 (1994): 74–87. ИССН 0040-3261.
  • Хаyнес, Сам W. (1997). Јамес К. Полк анд тхе Еxпансионист Импулсе. Неw Yорк: Лонгман. ИСБН 978-0-673-99001-3. 
  • Корнблитх, Гарy Ј. "Ретхинкинг тхе Цоминг оф тхе Цивил Wар: а Цоунтерфацтуал Еxерцисе". Јоурнал оф Америцан Хисторy 90.1 (2003): 76–105. ИССН 0021-8723. (Поставља занимљиво питање што би се догодило да Полк није кренуо у рат?)
  • Леонард, Тхомас M. Јамес К. Полк: А Цлеар анд Унqуестионабле Дестинy. 2000. ИСБН 0-8420-2647-9.
  • МцЦормац, Еугене Ирвинг. Јамес К. Полк: А Политицал Биограпхy то тхе Енд оф а Цареер, 1845–1849. Унив. оф Цалифорниа Пресс, 1922. (1995 репринт хас ИСБН 0-945707-10-X.)
  • Меррy, Роберт W. А Цоунтрy оф Васт Десигнс: Јамес К. Полк, тхе Меxицан Wар, анд тхе Цонqуест оф тхе Америцан Цонтинент (Неw Yорк: Симон & Сцхустер, 2009. xив, 576 пп.) ИСБН 978-0-7432-9743-1
  • Моррисон, Мицхаел А. "Мартин Ван Бурен, тхе Демоцрацy, анд тхе Партисан Политицс оф Теxас Аннеxатион". Јоурнал оф Соутхерн Хисторy 61.4 (1995): 695–724. ИССН 0022-4642. Расправља о изборима 1844. године интернетско издање Архивирано 2012-05-24 на Wаyбацк Мацхине-у
  • Паул; Јамес C. Н. Рифт ин тхе Демоцрацy. (1951). О изборима 1844. године
  • Плетцхер, Давид M. Тхе Дипломацy оф Аннеxатион: Теxас, Орегон, анд тхе Меxицан Wар (1973), студија Полкове вањске политике
  • Селлерс, Цхарлес. Јамес К. Полк, Јацксониан, 1795–1843 (1957) 1. издање на интернету; анд Јамес К. Полк, Цонтиненталист, 1843–1846. (1966) 2. издање на интернету; дугачка знанствена биографија
  • Сеигентхалер, Јохн. Јамес К. Полк: 1845–1849. 2003. ИСБН 0-8050-6942-9, кратка популарна биографија
  • Смитх, Јустин Харвеy. Тхе Wар wитх Меxицо, Вол 1. (2 вол 1919), комплетан текст на интернету.
    • Смитх, Јустин Харвеy. Тхе Wар wитх Меxицо, Вол 2. (2 вол 1919). комплетан текст на интернету; добитник Пулитзерове награде; још увијек стандардни извор информација

Примарни извори

уреди

Вањске везе

уреди
Претходник: Предсједник Сједињених Америчких Држава
1845. - 1849.		 Насљедник:
Јохн Тyлер
1841. - 1845.		 Зацхарy Таyлор
1849. - 1850.
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=James_K._Polk&oldid=41779505”