Цхарлие Цхаплин

Сир Цхарлес Цхаплин
Сир Цхарлес Цхаплин
глумац, режисер, продуцент
	Портрет о. 1920.
Биографске информације
Рођење	Цхарлес Спенцер Цхаплин, Јр.; 16. април 1889.; , Лондон
Смрт	25. 5. 1977. (доб: 88); Вевеy (Швицарска)
Супружник	Милдред Харрис (1918–Грешка израза: Неочекивани < оператор); Лита Греy (1924–Грешка израза: Неочекивани < оператор); Паулетте Годдард (1936–Грешка израза: Неочекивани < оператор); Оона О'Неилл (1943–Грешка израза: Неочекивани < оператор)
Професионалне информације
Занимање	глумац, режисер, продуцент
Опус
Дјелатни период	1914 - 1976
Знамените улоге
	Тхе Трамп (1914-1936) ; Монсиеур Вердоуx у Монсиеур Вердоуx (1947)
Награде
	Осцар за најбољу оригиналну музику ; 1952 Лимелигхт ; ; Осцар за животно дјело ; 1972 ;
Потпис

Цхарлес Спенцер Цхаплин (Лондон, 16.4. 1889. - Цоусиер-сур-Вевеy, 25.12. 1977.), познатији као Цхарлие Цхаплин, енглески глумац, звијезда нијемог филма, редатељ, сценарист и глазбеник.

Цхаплин је један од најкреативнијих и најутјецајнијих особа у ери нијемог филма. У својим филмовима је наступао као глумац, редатељ, сценарист, продуцент и складатељ глазбе. Каријера му се протегнула на 65 година, од казалишта у Енглеској у којима је наступао као дјечак, па све скоро до смрти у 88. години.

Његов главни лик био је "Скитница", луталица отмјеног држања и џентлменског понашања. Лик носи уски капут, превелике хлаче и ципеле, полуцилиндар те бамбусов штап, а заштитни знак су му поткресани бркови.

Дјетињство

Цхарлие Цхаплин рођен је 16.4. 1889. у Wалwортху у Лондону. Његови родитељи били су забављачи у варијетеу, а растали су се прије него што је Цхарлие навршио три године. Од родитеља је научио пјевање. Попис становништва из 1891. показује да је његова мајка, глумица Лилy Харвеy (Ханнах Харриет Халл), живјела с Цхарлиејем и његовим старијим братом Сyднеyјем у улици Барлоw, у Wалwортху. Као дијете је Цхарлие с мајком живио и на другим адресама у и око Кеннингтон Роада у Ламбетху. Његов отац Цхарлес Цхаплин старији био је ромског подријетла. Био је алкохоличар те је слабо контактирао са сином, иако су Цхарлие и његов брат кратко живјели с њим и његовом љубавницом. Тамо су послани кад им је мајка доживјела живчани слом након чега је послана у умоболницу. Љубавница Цхарлиејева оца послала га је у школу на Кеннинготн Роаду. Цхаплинов отац умро је кад је Цхарлиеју било дванаест, 1901.

Болест грла окончала је пјевачку каријеру Цхаплинове мајке. Ханнина прва криза дошла је 1894. кад је наступала у Тхе Цантеену, војном казалишту близу Лондона. У казалиште су обично залазили пијанци и војници, а било је то најгоре мјесто за наступ. Ханнах је била тешко озлијеђена након што су на њу почели бацати разне предмете те је потјерана с позорнице. Иза позорнице, плакала је и свађала се са својим менаџером. У међувремену, петогодишњи Цхаплин изашао је на позорницу и почео пјевати у то вријеме добро познату пјесму, "Јацк Јонес".

Ханнах Цхаплин поновно је послана у умоболницу. Цхаплин је завршио у сиротишту у Ламбетху у Лондону, а након неколико тједана завршио је у лондонској школи за сиромашне. Млада браћа Цхаплин држали су се заједно како би преживили. Док су били дјечаци, одлазили су у варијете, а обојица су се доказала на позорници. Цхаплинове ране године очајног сиромаштва извршиле су велики утјецај на његове ликове. Теме у његовим филмовима у каснијим годинама оживит ће сцене његова дјетињства у сиромашном Ламбетху.

Иако то Цхарлие и Сyднеy нису знали, имали су полубрата преко њихове мајке, Wхеелера Дрyдена, који је одрастао у иноземству с оцем. Послије се помирио с обитељи и радио за Цхаплина у његовом холивудском студију. Цхаплинова мајка умрла је 1928. у Холлywооду, седам година након што су је синови довели у САД. Иако је крштен у Енглеској Цркви, Цхаплин је већи дио живота био агностик.

Америка

Цхаплин 1914. у филму "Кид Ауто Рацес ин Венице"

Цхаплин је први пут наступао у Америци с глумачком дружином Фреда Карноа од 1910. до 1912. Тада, након неколико мјесеци назад у Енглеској, вратио се с дружином Карно у САД 2.10. 1912. У дружини су били Артхур Станлеy Јефферсон, који ће касније постати познат као Стан Лаурел (Станлио). Цхаплин и Лаурел били су цимери у пансиону. Стан Лаурел вратио се у Енглеску, али Цхаплин је остао у Америци. Крајем 1913., Цхаплинов наступ с дружином видио је филмски продуцент Марц Сеннетт, који га је ангажирао за филмски студио Кеyстоне Филм Цомпанy. Цхаплин је први пут наступио на филму у комедији Макинг а Ливинг, објављеној 2.2. 1914.

Пионир филмске умјетности

Цхаплинови први филмови (1914.) били су у продукцији Кеyстоне Студиос, гдје је креирао свој лик Скитнице и врло брзо свладао умијеће снимања филмова. Скитница се први пут појавио пред публиком у Цхаплинову другом филму Кид Ауто Рацес ат Венице (објављен 7.2. 1914.), док је Мабел'с Странге Предицамент, његов трећи филм, (објављен 9.2. 1914.) био продуциран неколико дана прије. За овај филм је Цхаплин смислио и одглумио лик Скитнице. Цхаплин се у својој аутобиографији сјетио:

"Нисам имао појма какву шминку да ставим. Није ми се свидјела одјећа новинара (у Макинг а Ливинг). Међутим, на путу до гардеробе помислио сам да обучем врећасте хлаче, велике ципеле, штап и полуцилиндар. Хтио сам да све буде контрадикторно: врећасте хлаче - уски капут, мали шешир - велике ципеле. Нисам био сигуран желим ли изгледати младо или старо, али сам се сјетио да Сеннет очекује да будем много старији мушкарац, па сам додао мале бркове јер сам помислио да ће ми додати године без скривања мог израза. Нисам имао појма о лику. Али кад сам се одјенуо, одјећа и шминка су ми дали идеју какав он треба бити. Почео сам га познавати, а с временом сам излазио на позорницу као да сам такав рођен." (Цхаплин, Мy Аутобиограпхy, 154. стр.).

Крајем године у Кеyстонеу, режирао је и монтирао властите филмове. Одмах је остварио успјех код публике. 1915. је почео једногодишњи уговор са студијом Ессанаy; побољшао је властите вјештине и унио мало комплексности у јефтине комедије у Кеyстоне-стилу. 1916. је потписао уносан уговор с Мутуал Филм Цорпоратион како би продуцирао десетак захтјевнијих комедија. Дали су му готово потпуну умјетничку контролу, а снимио је дванаест филмова у осамнаест мјесеци од којих се неки сматрају најутјецајнијим комедијама у повијести филма. Цхаплин је послије рекао како му је раздобље у Мутуалу било најсретније у каријери.

Већину својих филмова снимио је за Кеyстоне, Ессанаy и Мутуал. Након што је 1918. преузео контролу над својим продукцијама (и оставио приказиваче и публику да их чекају), подузетници су послушали захтјеве за Цхаплином приказујући његове старе комедије. Филмови су прерађени, промијењена су им имена, а издавани су по неколико пута, прво у казалиштима, затим за кућну употребу, а у задње вријеме за ВХС и ДВД тржиште. 12 комедија из Мутуала 1933. су чак обновљене као звучни филмови кад им је продуцент Амадее Ј. Ван Беурен додао оркестралну глазбу и звучне ефекте. Попис десетака Цхаплинових филмова и алтернативних верзија може се наћи у књизи Теда Окуде и Давида Маска, Цхарлие Цхаплин ат Кеyстоне анд Ессанаy: Даwн оф тхе Трамп.

Креативна контрола

На крају уговора с Мутуалом, 1917., Цхаплин је потписао уговор с кућом Фирст Натионал како би продуцирао осам филмова. Фирст Натионал продуцирао је и дистрибуирао ове филмове (1918.-1923.), али му и дао потпуну креативну контролу око продукције. Цхаплин је саградио властити холивудски студио те користио своју неовисност како би створио јединствен, безвременски опус који остаје забаван и утјецајан. Иако је Фирст Натионал очекивао да ће Цхаплин снимити кратке комедије као у Мутуалу, Цхаплин је амбициозно проширио већину својих особних пројеката у дугометражне филмове, као што су О десно раме (1918.), Доколичар (1923.) и дугометражни класик Малишан (1921.).

1919. је Цхаплин заједно с Марy Пицкфорд, Доугласом Фаирбанксом и D.W. Гриффитхом основао компанију Унитед Артистс. Сви они су бјежали од све већег утјецаја и моћи филмских дистрибутера и финанцијера који су се удруживали и стварали холивудски студијски сустав. Овај потез, заједно с потпуном контролом продукције својих филмова, осигурао је Цхаплинову неовисност као филмашу. Био је један од челних људи студија све до почетка педесетих.

Сви Цхаплинови филмови под марком Унитед Артистс су били дугометражни, почевши с Парижанком (1923.). Тај филм су слиједили класици Златна грозница (1925.) и Циркус (1928.).

Након доласка звучног филма, снимио је Свјетла велеграда (1931.), као и Модерна времена (1936.) прије него што је прешао на звук. Били су то нијеми филмови у којима су се појавили његова глазба и звучни ефекти. Свјетла велеграда је вјеројатно био савршена равнотежа комедије и осјећајности. За задњу сцену је критичар часописа Лифе, Јамес Агее, 1949. написао како је то била "најбоља глума икад забиљежена на целулоидној врпци".

Његови звучни филмови снимљени у Холлywооду били су Велики диктатор (1940.), Господин Вердоуx (1947.) и Свјетла позорнице (1952.).

Цхаплинов јавни наступ на тргу 1918.

Иако су Модерна времена (1936.) нијеми филм, у њему се ипак говори - обично то долази из беживотних предмета као што су радио или ТВ монитор. То је направљено због публике тридесетих која се одвикла од нијемих филмова. Модерна времена је био први филм у којем се чује Цхаплинов глас (у бесмисленој пјесми на крају). Међутим, многи га гледатељи сматрају нијемим филмом - и крајем те ере.

Иако су звучни филмови постали доминантни након појаве 1927., Цхаплин није хтио снимати такве филмове и кроз тридесете. Сматрао је како је филм првенствено пантомимичка умјетност. Рекао је:

"Кретње се опћенито боље разумију него ријечи. Као и кинески симболи, увијек ће значити различите ствари овисно о конотацији. Послушајте опис неке непознате животиње-афричке дивље свиње, на примјер. Затим погледајте слику животиње и видите како сте изненађени."

Још један примјер Цхаплинове свестраности била је уводна шпица за филм Свјетла позорнице (1952.) на којој је потписан као кореограф, а за филм Циркус из 1928. је отпјевао насловну пјесму. Најпознатија од неколико пјесама које је складао је Смиле, за филм Модерна времена, којој су додани стихови како би успјешније промовирала поновно приказивање филма у педесетима. Пјесму је отпјевао Нат Кинг Цоле. "Тхис Ис Мy Сонг" из Цхаплинова задњег филма, Грофица из Хонг Конга, био је хит број један на разним језицима у шездесетима, а Цхаплинова тема из Свјетла позорнице је била хит у педесетима под називом "Етерналлy". Цхаплинова глазба за филм Свјетла позорнице била је 1972. номинирана за Осцара због одгоде премијере у Лос Ангелесу која је потрајала два десетљећа.

Велики диктатор

Главни чланак: Велики диктатор

Његов први звучни филм, Велики диктатор (1940.), био је чин пркоса против Адолфа Хитлера и нацизма, а сниман је и објављен у Сједињеним Државама годину дана прије него што је САД напустио своју политику изолационизма како би ушао у Други свјетски рат. Паулетте Годдард поновно је снимала с Цхаплином, портретиравши жену у гету. Филм је у то вријеме описан као храбар чин с обзиром на политички амбијент, због изругивања нацизму и приказа прогона Жидова. Цхаплин је глумио оба главна лика, диктатора Аденоида Хyнкела, који је очигледно темељен на Хитлеру, и жидовског бријача који физички подсјећа на Цхаплинова Скитницу, али то ипак није Скитница. На крају, два лика која је утјеловио Цхаплин мијењају позиције кроз сложену радњу. Цхаплин је затим напустио комичарски лик како би се изравно могао обратити публици. Занимљиво, Цхаплин је рођен 4 дана прије Хитлера.

Политика

Цхаплин и Гандхи 1931.

Цхаплинове политичке симпатије су увијек нагињале лијево. Његови ставови су се прилагођавали модерним стандардима, али у четрдесетима (у вези с његовим утјецајем, славом и статусом у Сједињеним Државама као страни држављанин) су виђена као комунистичка. Његови нијеми филмови прије Велике депресије нису носили политичке теме или поруке, али његови филмови из тридесетих су били више политички отворени. Модерна времена описује раднике и сиромахе у страшним увјетима. Посљедњи драматични говор у Великом диктатору, који је био критичан према национализму без питања, и његова јавна подршка отварању другог еуропског фронта 1942. како би се помогло Совјетском Савезу у 2. свјетском рату били су контроверзни. У бар једном од ових говора, према чланцима у Даилy Wоркеру, је навијестио како би комунизам могао захватити цијели свијет након рата те га изједначио с "људским напретком".

Цхаплин у филму Малишан. Ова сцена из филма данас је једна од најпознатијих у повијести филма

Засебно од његових контроверзних говора из 1942., Цхаплин је одбио дати потпору ратним напорима као што је направио за вријеме Првог свјетског рата, што је довело до јавног гњева, иако су два његова сина служила у војсци у Еуропи. Тијеком већег дијела рата, борио се против тешких оптужби повезаних с његовом кратком афером с глумицом Јоан Беррy. Након рата, суочио се с протестима у многим америчким градовима због црне комедије Господин Вердоуx (1947.), у којој је изразио своје погледе на капитализам. Као резултат, Цхаплинов посљедњи амерички филма, Свјетла позорнице, био је мање политичан и више аутобиографски. Његов сљедећи филм снимљен у Еуропи, Краљ у Неw Yорку (1957.), био је сатира политичког прогона и параноје који су га присилили да напусти САД пет година прије. Након овог филма, Цхаплин више није давао јавне политичке изјаве, рекавши касније како би комичари и клауни требали бити "изнад политике".

МцЦартхyизам

Иако је Цхаплин остварио велики успјех у Сједињеним Државама те је био становник од 1914. до 1952., задржао је британску националност. Тијеком ере мцЦартхyизма, Цхаплин је био оптужен за "неамеричке активности" и осумњичен да је комунистички симпатизер, а Ј. Едгар Хоовер, који је наредио ФБИ-ју да води тајне документе о њему, покушао га је истјерати из земље. ФБИ-јева кампања против Цхаплина се појачала након његове кампање из 1942. за отварање другог еуропског фронта у рату, а врхунац је досегнула крајем четрдесетих, кад су му конгресници пријетили да ће га позвати као свједока на саслушањима. То се никад није ни догодило, вјеројатно због страха од Цхаплинове способности да исмије истражитеље. Била је то вјеројатно мудра одлука, а Цхаплин је касније рекао, да су га позвали, да би се појавио одјевен у костим Скитнице.

Карикатура Грега Wиллиамса

1952. је Цхаплин напустио Америку на оно што је требало бити кратки пут кући у Енглеску; Хоовер је дознао за то и нагодио се с Имиграцијским уредом да му пониште дозволу за поновни улазак. Цхаплин се одлучио не вратити у Сједињене Државе, написавши, "... Од краја задњег свјетског рата, био сам предмет лажи и пропаганде од стране моћних револуционарних група које су, својим утјецајем и уз помоч америчког жутог тиска, створиле нездраву атмосферу у којој се либерали могу издвојити и казнено гонити. Схватио сам да је практички немогуће наставити мој рад на филму те сам се одрекао свог боравишта у Сједињеним Државама."

Цхаплин се затим одселио у Вевеy у Швицарску. Вратио се накратко у Сједињене Државе у травњу 1972., са својом женом, како би примио Осцар за животно дјело. Међутим, у то вријеме анимозитети према тада старијем и аполитичном Цхаплину су нестали, а његов посјет био је тријумф.

Посљедњи радови

Посљедња два Цхаплинова филма снимљена су у Лондону: Краљ у Неw Yорку (1957.) у којем је наступио у главној улози, те га написао, режирао и продуцирао; и Грофица из Хонг Конга (1967.), са Сопхиом Лорен и Марлоном Брандом у главним улогама, у којем се Цхаплин посљедњи пут појавио на филму у малој цамео улози, као конобар који пати од морске болести, а којег је режирао, продуцирао и написао сценариј.

У својој аутобиографској књизи, Мy Лифе ин Пицтурес, објављеној 1974., Цхаплин је одао како је написао сценариј за своју најмлађу кћер, Вицторију. У филму названом Тхе Фреак Вицториа је требала глумити анђела. Према Цхаплину, сценариј је био довршен те су почеле пробе (у књизи се налази фотографија Вицторије у костиму), али је отказан кад се Вицториа удала. "Намјеравам га завршити једног дана", написао је Цхаплин; међутим, здравље му се погоршало у седамдесетима те је умро прије него што се то догодило.

У седамдесетима, Цхаплин је складао оригиналну глазбу за своје нијеме филмове те их поновно објавио. Складао је аранжмане за све своје филмове које је снимио за Фирст Натионал те за Малишана и Циркус.

Један од задњих Цхаплнових комплетираних радова, аранжман за свој неуспјешни филм из 1923., Парижанка, довршен је 1976.

Односи са женама

Цхаплинове везе с разним женама биле су важан дио његова живота и каријере, у позитивном и негативном смислу.

Хеттy Келлy

Хеттy Келлy је била Цхаплинова прва "права" љубав, плесачица у коју се Цхаплин заљубио кад је имала 15 година, док је њему било 19, кад је Келлy наступала прије њега у лондонском варијетеу. Цхаплин ју је упитао хоће ли се наћи с њим сљедећег викенда, а она је пристала. Цхаплин се озбиљно заљубио у њу и запросио је. Кад га је одбила, Цхаплин је предложио како би најбоље било да се никад више не виде. Био је схрван кад је она пристала. Годинама касније, успомена на њу постат ће 'фетиш' за њега. Био је сломљен кад је 1921. сазнао да је умрла од грипе тијеком велике епидемије 1918.

Една Пурвианце

Цхаплин и његова прва велика главна глумица, Една Пурвианце, били су у вези тијеком продукције његових филмова за Ессанаy и Мутуал 1916. и 1917. Чини се да је романса пукла 1918., а Цхаплинов брак с Милдред Харрис крајем 1918. отклонио је сваку могућност помирења. Пурвианце је наступала као главна глумица у његовим филмовима све до 1923., а остат ће на његовом платном списку све до своје смрти 1958. Она и Цхаплин су се уважавали до краја живота.

Милдред Харрис

3.10. 1918., 29-годишњи Цхаплин оженио се с 16-годишњом популарном дјечјом глумицом, Милдред Харрис. До брака је дошло након што је Харрисова устврдила да је трудна, што се показало лажним. Имали су једно дијете, Нормана Спенцера Цхаплина (познатог као "Мали миш"), који је умро у раном дјетињству; развели су се 1920. Тијеком развода, Цхаплин је тврдио да је Харрис имала лезбијску аферу с познатом глумицом у то вријеме, Аллом Назимовом, која је била позната по завођењу младих глумица. Харрис је узвратила тврдњом да је Цхаплин сексуални овисник.

Пола Негри

Цхаплин се нашао у врло јавној вези с глумицом Полом Негри, с којом је био и заручен. Негри је била пољска глумица која је недуго прије тога стигла у Холлywоод. Бурне заруке које су се свако мало прекидале па настављале, окончане су након неких девет мјесеци, али су наговијестиле модерне стереотипе о везама холивудских звијезда. Цхаплинова јавна веза с Негри била је јединствена у његовом јавном животу. Своје друге везе је покушавао одржати дискретнима и приватнима (обично неуспјешно). Многи биографи закључили су како му је веза с Негри послужила како би привукао позорност.

Марион Давиес

1924. је Цхаплин имао флерт с глумицом Марион Давиес, пратиљом Wиллиама Рандолпха Хеарста, у исто вријеме кад је био у вези с малољетном Литом Греy. I Давиес и Цхаплин били су на Хеарстовој јахти у вријеме мистериозне смрти Тхомаса Харпера Инцеа. Цхарлие је покушао наговорити да остави Хеарста и остане с њим, али она није хтјела те је остала с Хеарстом све до његове смрти, 1951. Цхаплин се појавио у ријеткој цамео улози у Давиесином филму из 1928., Схоw Пеопле, а према неким изворима остао је с њом у вези све до 1931.

Лита Греy

Цхаплин је упознао Литу Граy на снимању Малишана. Три године послије, с 35 година, спетљао се с 16-годишњом Греy тијеком припрема за Златну грозницу у којем је она требала наступити у главној женској улози. Вјенчали су се 26.11. 1924. након што је она затруднила (па није ни наступила у филму). Добили су два сина, глумца Цхарлеса Цхаплина млађег (1925.-1968.) и Сyднеyја Еарле Цхаплина (1926.-). Брак је био катастрофа јер су им се карактери доста разликовали. 1928. су се развели, а Цхаплин је морао платити 825 тисућа долара, што је тада био рекорд, уз готово милијун долара судских трошкова. Од стреса сензационалног развода и препирке око плаћања федералног пореза, Цхаплин је посиједио.

Георгиа Хале

Замјена за Литу Греy на Златној грозници била је Георгиа Хале. У документарцу Ункноwн Цхаплин, у интервјуу из осамдесетих, она је изјавила да се дивила Цхаплину још од дјетињства и да су тада 19-годишња глумица и Цхаплин почели везу која се наставила још неколико година, коју је описала у својим мемоарима, Цхарлие Цхаплин: Инмате Цлосе-Упс. Тијеком продукције Цхаплинова филма Свјетла велеграда од 1929. до 1930., Хале је позвана да замијени Виргинију Цхеррилл у улози продавачице цвијећа.

Маy Реевес

Маy Реевес је ангажирана за Цхаплинову тајницу на његовом дужем путу по Еуропи 1931. и 1932., а требала је читати његова писма. Радила је само једно јутро, а кад се упознала с Цхаплином, заслијепила га је. Маy је постала његова пратиља и љубавница на путовању, што није било по вољи његову брату Сyду. Кад се Реевес спетљала и са Сyдом, Цхаплин је окончао везу, она је напустила његово путовање. Реевес је забиљежила њихову кратку везу у својој књизи, "Тхе Интимате Цхарлие Цхаплин".

Паулетте Јулиет Годдард

Цхаплин и глумица Паулетте Годдард били су у романтичној и професионалној вези између 1932. и 1940., а Годдард је већином живјела с Цхаплином у његовом дому на Беверлy Хиллсу. Цхаплин је "открио" Годдард и дао јој главне улоге у Модерним временима и Великом диктатору. Често се говорило како није узета у обзир за улогу Сцарлетт О'Харе у филму Замео их вјетар јер није хтјела потврдити да се удала за њега. Након што је веза завршила 1940., Цхаплин и Годдард су јавно потврдили како су се тајно вјенчали 1936. Ове изјаве могу бити и заједнички напор да се спријечи било каква штета каријери Годдардове, јер је Цхаплин приватно потврдио како се никад нису службено вјенчали. У сваком случају, њихов законски брак завршио је пријатељски 1942., а Годдардовој је одобрена нагодба. Наставила је с великом каријером у Парамоунтовим филмовима у четрдесетима, радећи неколико пута с Цецилом Б. ДеМиллеом. Касније је, као и Цхаплин, живјела у Швицарској.

Јоан Баррy

Цхаплин је 1942. имао кратку аферу с Јоан Беррy, коју је имао у виду за главну улогу у планираном филму, али њихова веза је завршила кад га је она почела узнемиравати и почела показивати знакове озбиљног менталног поремећаја (као и његова мајка). Цхаплинова кратка веза с Беррy показала се као ноћна мора за њега. Након што је добила дијете, 1943. га је тужила због очинства. Иако су крвни тестови показали да Цхаплин није отац Беррyног дјетета, тестови тада нису били доказ на суду па му је наређено да мора уздржавати дијете. Та неправда је касније довела до промјене у калифорнијском закону па су тестови постали доказ на суду. Федерални тужитељи су га оптужили и за ропство у вези Беррyјеве 1944., али је ослобођен оптужби. Цхаплинов имиџ у Америци био је тешко нарушен овим сензационалним суђењима. Беррy је институционализирана 1953. након што је пронађена како хода боса улицама, носећи пар дјечјих сандала и звечаљку, и мрмља: "Ово је чаролија."

Оона О'Неилл

Споменик Цхаплину у Вевеyју

Тијеком правних заврзлама с Беррy, упознао је Оону О'Неилл, кћер Еугенеа О'Неилла, те се оженио њоме 16.6. 1943. Њему су биле 54, а она је тек навршила 18. Стари О'Неилл је након брака прекинуо све везе с Ооном, све до своје смрти. Чинило се да О'Неилл и Цхаплин дају једно другом оно што им је обома недостајало: она је жудила за очинском фигуром, а Цхаплин је тражио њезину оданост и потпору кад му је опала популарност. Брак је био дуг и сретан, с осмеро дјеце. Имали су три сина: Цхристопхера, Еугенеа и Мицхаела Цхаплина и пет кћерију: Гералдине, Јосепхине, Јане, Вицторију и Аннетте-Емилие Цхаплин. Оона је наџивјела Цхаплина за 14 година, али су јој посљедње године биле несретне - жалост због Цхаплинове смрти одвела ју је према алкохолизму. Умрла је од рака гуштераче 1991.

Смрт

Цхаплин је пливао, играо тенис, мало пушио и ријетко пио. Међутим, његово здравље почело се погоршавати крајем шездесетих, након завршетка његова задњег филма, Грофице из Хонг Конга. У задњим годинама је јако ослабио те је умро у сну на Божић 1977., у Вевеyју у Швицарској, у доби од 88 година. Покопан је на гробљу Цорсиер-Сур-Вевеy у Цорсиер-Сур-Вевеyју, Вауд. 1.3. 1978. његово тијело је украла скупина пољских и бугарских механичара у покушају да изнуде нешто новца од његове обитељи. План је пропао, лопови су ухићени, а тијело је поновно покопано 11 тједана послије близу Женевског језера. Овај пут је тијело покопано испод дебелог слоја бетона како би се спријечили могући поновни покушаји.

Референце

↑ А Wоман оф Парис: А Драма оф Фате (1923) приступ 22.6. 2007.

Литература

Балио, Тино (1979). „Цхарлес Цхаплин, Ентрепренеур: А Унитед Артист”. Јоурнал оф тхе Университy Филм Ассоциатион (Университy оф Иллиноис Пресс) 31 (1): 11–21.
Блоом, Цлаире (1982). Лимелигхт анд Афтер. Лондон: Wеиденфелд & Ницолсон. ИСБН 0-297-78051-4.
Броwнлоw, Кевин (2010) [2005]. Тхе Сеарцх фор Цхарлие Цхаплин. Лондон: УКА Пресс. ИСБН 978-1-905796-24-3.
Цанемакер, Јохн (1996). Фелиx: Тхе Тwистед Тале оф тхе Wорлд'с Мост Фамоус Цат. Цамбридге, МА: Да Цапо Пресс. ИСБН 0-306-80731-9.
Цхаплин, Цхарлес (2003) [1964]. Мy Аутобиограпхy. Лондон: Пенгуин Цлассицс. ИСБН 0-14-101147-5.
Цхаплин, Лита Греy; Ванце, Јеффреy (1998). Wифе оф тхе Лифе оф тхе Партy. Ланхам, MD: Сцарецроw Пресс. ИСБН 0-8108-3432-4.
Цоусинс, Марк (2004). Тхе Сторy оф Филм: Ан Одyссеy. Лондон: Павилион Боокс. ИСБН 978-1-86205-574-2.
Дале, Алан С. (2000). Цомедy ис а Ман ин Троубле: Слапстицк ин Америцан Мовиес. Миннеаполис, МН: Университy оф Миннесота Пресс. ИСБН 0-8166-3658-3.
Епстеин, Јеррy (1988). Ремемберинг Цхарлие. Лондон: Блоомсбурy. ИСБН 0-7475-0266-8.
Фриедрицх, Отто (1986). Цитy оф Нетс: А Портраит оф Холлywоод ин тхе 1940'с. Беркелеy, ЦА: Университy оф Цалифорниа Пресс. ИСБН 978-0-520-20949-7.
Фрост, Јеннифер (2007). „'Гоод Ридданце то Бад Цомпанy': Хедда Хоппер, Холлywоод Госсип, анд тхе Цампаигн агаинст Цхарлие Цхаплин, 1940–1952”. Аустраласиан Јоурнал оф Америцан Студиес (Аустралиа анд Неw Зеаланд Америцан Студиес Ассоциатион) 26 (2): 74–88.
Гехринг, Wес D. (2014). Цхаплин'с Wар Трилогy: Ан Еволвинг Ленс ин Тхрее Дарк Цомедиес, 1918–1947. Јефферсон, НЦ: МцФарланд. ИСБН 978-0786474653.
Гуннинг, Том (1990). „Цхаплин анд Америцан Цултуре: Тхе Еволутион оф а Стар Имаге бy Цхарлес Ј. Маланд”. Филм Qуартерлy (Университy оф Цалифорниа Пресс) 43 (3): 41–43. ДОИ:10.2307/1212638. ИССН 0015-1386. ЈСТОР 1212638.
Хансмеyер, Цхристиан (1999). Цхарлие Цхаплин’с Тецхниqуес фор тхе Цреатион оф Цомиц Еффецт ин хис Филмс. Портсмоутх: Университy оф Портсмоутх. ИСБН 978-3-638-78719-2.
Јацксон, Катхy Мерлоцк (2003). „Мицкеy анд тхе Трамп: Wалт Диснеy'с Дебт то Цхарлие Цхаплин”. Тхе Јоурнал оф Америцан Цултуре 26 (1): 439–444. ДОИ:10.1111/1542-734X.00104.
Јамес, Ериц (2000-04-12). Макинг Мусиц wитх Цхарлие Цхаплин. Ланхам, MD: Сцарецроw Пресс. ИСБН 0-8108-3741-2.
Камин, Дан (2011) [2008]. Тхе Цомедy оф Цхарлие Цхаплин: Артистрy ин Мотион. Ланхам, MD: Сцарецроw Пресс. ИСБН 978-0-8108-7780-1.
Кемп, Пхилип (ед.) (2011). Цинема: Тхе Wхоле Сторy. Лондон: Тхамес & Худсон. ИСБН 978-0-500-28947-1.
Куриyама, Цонстанце Б. (1992). „Цхаплин'с Импуре Цомедy: Тхе Арт оф Сурвивал”. Филм Qуартерлy (Университy оф Цалифорниа Пресс) 45 (3): 26–38. ДОИ:10.2307/1213221. ЈСТОР 1213221.
Ларцхер, Јéрôме (2011). Мастерс оф Цинема: Цхарлие Цхаплин. Лондон: Цахиерс ду Цинéма. ИСБН 978-2-86642-606-4.
Лоувисх, Симон (2010) [2009]. Цхаплин: Тхе Трамп'с Одyссеy. Лондон: Фабер анд Фабер. ИСБН 978-0-571-23769-2.
Лyнн, Кеннетх С. (1997). Цхарлие Цхаплин анд Хис Тимес. Неw Yорк, НY: Симон & Сцхустер. ИСБН 0-684-80851-X.
Маланд, Цхарлес Ј. (1989). Цхаплин анд Америцан Цултуре. Принцетон, НЈ: Принцетон Университy Пресс. ИСБН 0-691-02860-5.
Маланд, Цхарлес Ј. (2007). Цитy Лигхтс. Лондон: Бритисх Филм Институте. ИСБН 978-1-84457-175-8.
Марриот, А. Ј. (2005). Цхаплин: Стаге бy Стаге. Хитцхин, Хертс: Марриот Публисхинг. ИСБН 978-0-9521308-1-9.
Маст, Гералд (1985) [1981]. А Схорт Хисторy оф тхе Мовиес: Тхирд Едитион. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 0-19-281462-1.
МцЦаффреy, Доналд W. (ед.) (1971). Фоцус он Цхаплин. Енглеwоод Цлиффс, НЈ: Прентице Халл. ИСБН 0-13-128207-7.
Неибаур, Јамес L. (2000). „Цхаплин ат Ессанаy: Артист ин Транситион”. Филм Qуартерлy (Университy оф Цалифорниа Пресс) 54 (1): 23–25. ДОИ:10.2307/1213798. ЈСТОР 1213798.
Ноwелл-Смитх, Геоффреy (ед.) (1997). Оxфорд Хисторy оф Wорлд Цинема. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-874242-5.
Раксин, Давид; Берг, Цхарлес M. (1979). „Мусиц Цомпосед бy Цхарлес Цхаплин: Аутеур ор Цоллаборатеур?”. Јоурнал оф тхе Университy Филм Ассоциатион (Университy оф Иллиноис Пресс) 31 (1): 47–50.
Робинсон, Давид (1986) [1985]. Цхаплин: Хис Лифе анд Арт. Лондон: Паладин. ИСБН 0-586-08544-0.
Саррис, Андреw (1998). Yоу Аин'т Хеард Нотхин' Yет: Тхе Америцан Талкинг Филм – Хисторy анд Меморy, 1927–1949. Неw Yорк Цитy, НY: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-503883-5.
Сбарделлати, Јохн (2012). Ј. Едгар Хоовер Гоес то тхе Мовиес: Тхе ФБИ анд тхе Оригинс оф Холлywоод'с Цолд Wар. Итхаца, НY: Цорнелл Университy Пресс. ИСБН 978-0-8014-5008-2.
Сбарделлати, Јохн; Схаw, Тонy (2003). „Боотинг а Трамп: Цхарлие Цхаплин, тхе ФБИ, анд тхе Цонструцтион оф тхе Субверсиве Имаге ин Ред Сцаре Америца”. Пацифиц Хисторицал Ревиеw (Университy оф Цалифорниа Пресс) 72 (4): 495–530. ДОИ:10.1525/phr.2003.72.4.495.
Сцхицкел, Рицхард (ед.) (2006). Тхе Ессентиал Цхаплин – Перспецтивес он тхе Лифе анд Арт оф тхе Греат Цомедиан. Цхицаго, ИЛ: Иван Р. Дее. ИСБН 1-56663-682-5.
Сцхмадел, Лутз D. (2003). Дицтионарy оф Минор Планет Намес (5тх изд.). Неw Yорк Цитy, НY: Спрингер Верлаг. стр. 305. ИСБН 978-3-540-00238-3.
Сцхнеидер, Стевен Јаy (ед.) (2009). 1001 Мовиес Yоу Муст Сее Бефоре Yоу Дие. Лондон: Qуинтессенце. ИСБН 978-1-84403-680-6.
Схеаффер, Лоуис (1973). О'Неилл: Сон анд Артист. Бостон анд Торонто: Литтле, Броwн & Цомпанy. ИСБН 0-316-78336-6.
Симмонс, Схерwин (2001). „Цхаплин Смилес он тхе Wалл: Берлин Дада анд Wисх-Имагес оф Популар Цултуре”. Неw Герман Цритиqуе (Дуке Университy Пресс) (84): 3–34. ДОИ:10.2307/827796. ЈСТОР 827796.
Склар, Роберт (2001). Филм: Ан Интернатионал Хисторy оф тхе Медиум (Сецонд едитион). Уппер Саддле Ривер, НЈ: Прентице Халл. ИСБН 978-0-13-034049-8.
Тхомпсон, Кристин (2001). „Лубитсцх, Ацтинг анд тхе Силент Романтиц Цомедy”. Филм Хисторy (Индиана Университy Пресс) 13 (4): 390–408. ДОИ:10.2979/FIL.2001.13.4.390.
Ванце, Јеффреy (1996). „Тхе Цирцус: А Цхаплин Мастерпиеце”. Филм Хисторy (Индиана Университy Пресс) 8 (2): 186-208.
Ванце, Јеффреy (2003). Цхаплин: Гениус оф тхе Цинема. Неw Yорк: Харрy Н. Абрамс. ИСБН 0-8109-4532-0.
Wеиссман, Степхен M. (1999). „Цхарлие Цхаплин'с Филм Хероинес”. Филм Хисторy (Индиана Университy Пресс) 8 (4): 439–445.
Wеиссман, Степхен M. (2009). Цхаплин: А Лифе. Лондон: ЈР Боокс. ИСБН 978-1-906779-50-4.
Wиллиамс, Грегорy Паул (2006). Тхе Сторy оф Холлywоод: Ан Иллустратед Хисторy. Лос Ангелес, ЦА: Б L Пресс. ИСБН 978-0-9776299-0-9.

Вањске везе

Службене странице
Биографија
Филмографија
- Цхарлие Цхаплин на сајту ИМДб
Фан странице
- Тхе Литтле Феллоw: А Цхарлие Цхаплин Фан Паге
Остало

[1] А Wоман оф Парис: А Драма оф Фате (1923) приступ 22.6. 2007.

[1]