7. вијек
7. вијек је раздобље које је трајало од 601. до 700. године. У Европи се традиционално сматра дијелом или, рјеђе, почетком раног средњег вијека, односно коначним завршетком касне антике.
| Миленијум: | 1. миленијум |
|---|---|
| Вјекови: | 6. вијек • 7. вијек • 8. вијек |
| Деценије: | 600-е 610-е 620-е 630-е 640-е 650-е 660-е 670-е 680-е 690-е |
| Категорије: | Рођења – Смрти Настанци – Престанци |
| 601 | 602 | 603 | 604 | 605 | 606 | 607 | 608 | 609 | 610 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 611 | 612 | 613 | 614 | 615 | 616 | 617 | 618 | 619 | 620 |
| 621 | 622 | 623 | 624 | 625 | 626 | 627 | 628 | 629 | 630 |
| 631 | 632 | 633 | 634 | 635 | 636 | 637 | 638 | 639 | 640 |
| 641 | 642 | 643 | 644 | 645 | 646 | 647 | 648 | 649 | 650 |
| 651 | 652 | 653 | 654 | 655 | 656 | 657 | 658 | 659 | 660 |
| 661 | 662 | 663 | 664 | 665 | 666 | 667 | 668 | 669 | 670 |
| 671 | 672 | 673 | 674 | 675 | 676 | 677 | 678 | 679 | 680 |
| 681 | 682 | 683 | 684 | 685 | 686 | 687 | 688 | 689 | 690 |
| 691 | 692 | 693 | 694 | 695 | 696 | 697 | 698 | 699 | 700 |
Преглед
уредиНа источној хемисфери је у 7. вијеку најважнији догађај била појава нове монотеистичке религије ислама. Њу је први почео проповиједати арапски трговац по имену Мухамед у доба које је коинцидирало са посљедњим великим ратом између Бизантског и Сасанидског Перзијског Царства. Тај је сукоб, иако завршен номиналном бизантском побједом, трајно исцрпио обје државе. Мухамед је преко нове религије политички ујединио Арабијски полуоток, а његови насљедници калифи су искористили вакуум створен исцрпљеношћу Бизанта и Перзије како би се проширили на њихова подручја. Резултат су била муслиманска освајања којом је до краја вијека новоствореној муслиманско-арапској држави прикључен готово цијели Блиски Исток, Иран те Сјеверна Африка, односно створено дотада најпространије царство у свјетској хисторији. У том је процесу нестало дотадашње Перзијско Царство, а Бизант сведен тек на дијелове Мале Азије, Балкана и Италије, које су, осим побједничких Арапа, угрожавали и Лангобарди, Авари, Славени те Бугари. Муњевито створено царство је задржало своје територије, успркос повремених унутрашњих сукоба, попут оних који су довели до подјеле муслимана на суните и шијите; с друге стране, она су као резултат имала кидање дотадашњих трговачких веза између различитих обала Медитерана те стварање засебних цивилизација због чега се управо 7. вијек сматра коначним завршетком антике. Ти су се процеси, између осталог, значајно одразили на Западну Европу гдје се колапс економије одразио и кроз депопулације и друге негативне трендове који се везују у тзв. Мрачно доба.
На крајњем истоку је, пак, политичко јединство Кине одржано успркос колапса династије Суи коју је након серије сељачких устанака и војних пучева замијенила нова династија Танг. Њени су владари након краћег периода грађанских ратова консолидирали своју власт те су под царем Таизонгом ударени темељи дугог периода унутрашњег мира, просперитета и развоја културе. Кина је исто тако стекла увјете за вањску експанзију, па су се тако под ударом кинеских војних похода нашле сусједне државе и номадски народи. Кина се проширила на запад према Централној Азији и стекла контролу над лукративним станицама трговачког Пута свиле; на истоку је након више безуспјешних покушаја успјела под своју контролу ставити и дијелове Корејског полуотока гдје је окончан вишевјековни период Три краљевства. Кинески утицај се посредно осјетио и у сусједном Јапану гдје започиње период интензивних унутрашњих реформи, односно настојања да се држава организира по моделу династије Танг.
Главни догађаји и развоји
уреди
- 602 - 628 - Бизантско-перзијски рат, током кога је опустошено подручје Леванта, Мезопотамије, Кавказа, Египта и Мала Азија, завршен номиналном бизантском побједом над Сасанидском Перзијом, али и трајним исцрпљењем оба два царства.
- 603 - 604 - Јапански Принц Схотоку доноси Устав од седамнаест чланака који је, према неким тумачењима, најстарији данас важећи устав на свијету.
- 605 - 609 - Кинески цар Yанг од Суија гради Велики кинески канал.
- 610 - Нови источноримски цар Хераклије доноси указ којим је латински као службени језик замијењен грчким; традиционални датум трансформације Источног Римског у Бизантско Царство.
- 610 - Мухамед почиње проповиједати ислам.
- 614 - Авари и Славени заузимају и уништавају Салону.
- 618 - Кинески Цар Гаозу успоставља нову царску династију Танг, иако ће власт над Кином стабилизирати тек за неколико година.
- 16.7. 622 - Хиџра, односно Мухамедов бијег из Меке у Медину, којим се означава почетак исламског бројања година.
- 633 - 651: Муслиманска освајања у којима под арапску муслиманску власт долази Левант (637), Египат (641), Мезопотамија и Перзија (642).
- 661 - Након смрти Алије, посљедњег од рашидунских калифа, на мјесто калифа долази Муавија I и тако оснива Омејадску династију.
- 668 - Држава Силла, макон што је заједно са Кинезима уништила државу Гогурyео, први пут уједињава Кореју под једну власт. Тиме престаје период Три краљевства Кореје и почиње период Уједињене Силле.
- 681 - Аспарух, вођа Бугара продире на Балкан и установљава државу који твори заметак данашње Бугарске.
- 698 - Арапска војска заузима Картагу, чиме престаје бизантска власт над Сјеверозападном Африком.
Важније особе
уреди- Мухамед, пророк ислама
- Цар Таизонг од Танга, један од највећих владара кинеске хисторије
Изуми и открића
уреди- папирни новац (у Кини)
- грчка ватра