7. вијек је раздобље које је трајало од 601. до 700. године. У Европи се традиционално сматра дијелом или, рјеђе, почетком раног средњег вијека, односно коначним завршетком касне антике.

Миленијум: 1. миленијум
Вјекови: 6. вијек  7. вијек  8. вијек
Деценије: 600-е 610-е 620-е 630-е 640-е
650-е 660-е 670-е 680-е 690-е
Категорије: РођењаСмрти
НастанциПрестанци
Источна хемисфера на почетку 7. вијека
Источна хемисфера на крају 7. вијека
601 602 603 604 605 606 607 608 609 610
611 612 613 614 615 616 617 618 619 620
621 622 623 624 625 626 627 628 629 630
631 632 633 634 635 636 637 638 639 640
641 642 643 644 645 646 647 648 649 650
651 652 653 654 655 656 657 658 659 660
661 662 663 664 665 666 667 668 669 670
671 672 673 674 675 676 677 678 679 680
681 682 683 684 685 686 687 688 689 690
691 692 693 694 695 696 697 698 699 700

Преглед

уреди

На источној хемисфери је у 7. вијеку најважнији догађај била појава нове монотеистичке религије ислама. Њу је први почео проповиједати арапски трговац по имену Мухамед у доба које је коинцидирало са посљедњим великим ратом између Бизантског и Сасанидског Перзијског Царства. Тај је сукоб, иако завршен номиналном бизантском побједом, трајно исцрпио обје државе. Мухамед је преко нове религије политички ујединио Арабијски полуоток, а његови насљедници калифи су искористили вакуум створен исцрпљеношћу Бизанта и Перзије како би се проширили на њихова подручја. Резултат су била муслиманска освајања којом је до краја вијека новоствореној муслиманско-арапској држави прикључен готово цијели Блиски Исток, Иран те Сјеверна Африка, односно створено дотада најпространије царство у свјетској хисторији. У том је процесу нестало дотадашње Перзијско Царство, а Бизант сведен тек на дијелове Мале Азије, Балкана и Италије, које су, осим побједничких Арапа, угрожавали и Лангобарди, Авари, Славени те Бугари. Муњевито створено царство је задржало своје територије, успркос повремених унутрашњих сукоба, попут оних који су довели до подјеле муслимана на суните и шијите; с друге стране, она су као резултат имала кидање дотадашњих трговачких веза између различитих обала Медитерана те стварање засебних цивилизација због чега се управо 7. вијек сматра коначним завршетком антике. Ти су се процеси, између осталог, значајно одразили на Западну Европу гдје се колапс економије одразио и кроз депопулације и друге негативне трендове који се везују у тзв. Мрачно доба.

На крајњем истоку је, пак, политичко јединство Кине одржано успркос колапса династије Суи коју је након серије сељачких устанака и војних пучева замијенила нова династија Танг. Њени су владари након краћег периода грађанских ратова консолидирали своју власт те су под царем Таизонгом ударени темељи дугог периода унутрашњег мира, просперитета и развоја културе. Кина је исто тако стекла увјете за вањску експанзију, па су се тако под ударом кинеских војних похода нашле сусједне државе и номадски народи. Кина се проширила на запад према Централној Азији и стекла контролу над лукративним станицама трговачког Пута свиле; на истоку је након више безуспјешних покушаја успјела под своју контролу ставити и дијелове Корејског полуотока гдје је окончан вишевјековни период Три краљевства. Кинески утицај се посредно осјетио и у сусједном Јапану гдје започиње период интензивних унутрашњих реформи, односно настојања да се држава организира по моделу династије Танг.

Главни догађаји и развоји

уреди
 
Прва сура у руком преписаној копији Курана

Важније особе

уреди

Изуми и открића

уреди
Миленијум Вијек
4. пне.: 40. пне. 39. пне. 38. пне. 37. пне. 36. пне. 35. пне. 34. пне. 33. пне. 32. пне. 31. пне.
3. пне.: 30. пне. 29. пне. 28. пне. 27. пне. 26. пне. 25. пне. 24. пне. 23. пне. 22. пне. 21. пне.
2. пне.: 20. пне. 19. пне. 18. пне. 17. пне. 16. пне. 15. пне. 14. пне. 13. пне. 12. пне. 11. пне.
1. пне.: 10. пне. 9. пне. 8. пне. 7. пне. 6. пне. 5. пне. 4. пне. 3. пне. 2. пне. 1. пне.
1.:   1.   2.   3.   4.   5.   6.   7.   8.   9. 10.
2.: 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20.
3.: 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30.
4.: 31. 32. 33. 34. 35. 36. 37. 38. 39. 40.