1884

**1884. по календарима**
Грегоријански	1884. (MDCCCLXXXIV)
Аб урбе цондита	2637.
Исламски	1301–1302.
Ирански	1262–1263.
Хебрејски	5644–5645.
Бизантски	7392–7393.
Коптски	1600–1601.
	Хинду календари
• Викрам Самват	1939–1940.
• Схака Самват	1806–1807.
• Кали Yуга	4985–4986.
	Кинески
• Континуално	4520–4521.
• 60 година	Yанг Дрво Мајмун; (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11884.
	п • р • у
	Подробније: Календарска ера

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	18. вијек – 19. вијек – 20. вијек
Деценија:	1850-е 1860-е 1870-е – 1880-е – 1890-е 1900-е 1910-е
Године:	1881 1882 1883 – 1884 – 1885 1886 1887

Година 1884 (MDCCCLXXXIV) била је пријеступна година која почиње у уторак по грегоријанском, одн. пријеступна година која почиње у недјељу по 12 дана заостајућем јулијанском календару (линкови показују годишње календаре).

Догађаји

Јануар/Сијечањ

2. 1. - Први позоришни комад у Црној Гори - "Балканска царица" књаза Николе Петровића.
4. 1. - У Лондону основано социјалистичко Фабијанско друштво.
6. 1. - Херменегилдо Цапело и Роберто Ивенс на челу португалске експедиције која истражује простор између Анголе и Мозамбика.
9. 1. - Објављен интервју у коме Цхарлес Георге Гордон напада политику британског премијера Гладстона који жели евакуирати Судан, у коме траје Махдијев рат.
18. 1. - Др. Wиллиам Прице покушава кремирати свог умрлог сина.
јануар (по ј.к.) - Избори у Србији, већина за владу (радикалска опозиција онемогућена у раду после гушења Тимочке буне прошлог новембра).

Фебруар/Вељача

1. 2. - Прво издање Оxфорд Енглисх Дицтионарy.
4. 2. - Махдијев рат, Прва битка код Ел Теба - Осман Дигна поразио Бејкер-пашу близу црвеноморске обале (Дигна ипак поражен крајем месеца у Другој бици код Ел Таба).
фебруар - Русија анектирала оазу Мерв у данашњем Туркменистану.
18. 2. - Цхарлес Георге Гордон стигао у Картум, куда га је британска влада послала на инисистирање јавног мнења.
19. 2. (7. 2. по ј.к.) - Милутин Гарашанин нови председник владе у Србији (до 1887), уместо Николе Христића који се противио краљевим напредњацима.
26. 2. - Британско-португалски споразум: признање португалског суверенитета на ушћу Конга у замену за слободну пловидбу - споразум почива на историјским претензијама што ће на Берлинској конференцији бити одбачено у корист принципа ефективне окупације.

Март/Ожујак

6 - 24. 3. - Тонкинска кампања — Кампања Бắц Нинх: Французи поразили кинеску армију и освојили вијетнамски град.
13. 3. - Почела десетомесечна махдистичка Опсада Кхартоума; истог дана битка код Тамаиа, Дигна поражен уз значајне губитке на британској страни.
13. 3. - Битка код Тамаиа: Осман Дигна поново потучен на истоку Судана; војници из народа Хадендоа (Фуззy-Wуззy) се истакли храброшћу.
март - Муслимански модернисти Јамал ад-Дин ал-Афгхани и Мухаммад Абдух издају новине "Најјача веза" у Паризу.
21. 3. - Законом Wалдецк-Роуссеау одобрено стварање синдиката у Француској.
25. 3. - Конференција српских нотабилитета у Будимпешти: одбачен Бечкеречки програм слободоумне странке из '69, прихватају Нагодбу из '67; основана Странка нотабилитета (Ника Максимовић, Светислав Касапиновић и др.).
28. 3. - У Берлину основано приватно Друштво за немачку колонизацију, од јесени делује у данашњој Танзанији.

Април/Травањ

4. 4. - Уговор из Валпараíса између Чилеа и Боливије окончава Пацифички рат, озваничен боливијски губитак излаза на море и рудника нитрата.
13. 4. - Кикиндска конференција - скупштина српских бирача: долази до поделе због усвајања новог програма Милетићеве странке која мења име у Српска народна странка (обрисано "слободоумна"). Странка ће се након овога поделити на радикале (Јаша Томић, новине "Застава") и либерале (Михаило Полит-Десанчић).
14. 4. - Умро црногорски митрополит Висарион Љубиша.
април - У Русији забрањен књижевни магазин Отечествењије записки.
20. 4. - Папина енциклика Хуманум генус осуђује масонерију одн. филозофски натурализам, народни суверенитет и сепарацију државе и цркве.
21. 4. - Амерички бизнисмен Минор Цоопер Кеитх склопио уговор са костариканском владом: спојиће пругом престоницу Сан Јосé са атлантском луком Лимóн у замену за 3.200 кв.км земље (5% територије) и 99-годишње управљање пругом (завршена 1890); Кеитх већ гаји банане, 1899. ће бити суоснивач Унитед Фруит Цомпанy.
24. 4. - Почетак Њемачког колонијалног царства: Влада одлучује ставити под заштиту њемачке трговачке интересе у заљева Ангра Пеqуена, каснији Лüдеритз, Намибија (застава истакнута 7. 8.). Бизмарк се раније противио колонијализму, дајући предност европским пословима.
28. 4. (16. 4. по ј.к.) - Аустроугарски надвојвода Рудолф и надвојвоткиња Стéпхание у краткој посети Београду.^[1]

Мај/Свибањ

8. 5. - У заточеништву у Таифу убијен бивши велики везир Митхат-паша.
11. 5. - Тјенцински споразум предвиђа повлачење кинеске војске из Тонкина у замену за свеобухватни уговор са Француском.
15. 5. - Група независних уметника излаже у Паризу, у јулу оснивају Друштво независних уметника.
мај - Спречен скуп нове (провладине) Српске народне странке у Уљми, интервенисала жандармерија и војска, крвопролиће.
16. 5. - Ангело Мориондо патентирао еспрессо машину.

Јун/Јуни/Липањ

Едисон Мацхине Wоркс, прво Теслино радно место у Америци

3. 6. (22. 5. по ј.к.) - Бугари заузели бреговску караулу на (бившем) делу српске територије на десној обали Тимока^[2].
3. 6. - Етиопско-британски уговор, цар Јоханес IV добија неке уступке јер Британци имају проблеме у Судану.
5. 6. - Грађански рат међу Зулуима: Динузулу каЦетсхwаyо, Цетсхwаyов наследник, уз помоћ Бура поразио Зибхебху каМапхитхаа.
6. 6. - Никола Тесла стиже у Њујорк где се запошљава у Едисон Мацхине Wоркс.

Француска Индокина

6. 6. - Уговор из Хуếа: француски протекторат над Тонкином и Аннамом (до 1949. с паузом у време Другог светског рата; Кочинкину на крајњем југу имају од 1862).
8. 6. - На приједлог Миховила Павлиновића, Далматински сабор донио одлуку да се са странкама разговара на хрватском језику и да се нитког не смије примити у државну службу ако уз талијански језик не докаже и познавање хрватскога језика.^[3]
9. 6. - Србија прекинула дипломатске односе са Бугарском, након што ова није пристала на ултиматум за повлачење са бреговског имања и да уклони српске емигранте са границе.
13. 6. - Статут о оснивању парохијских школа у Русији, под јуриздикцијом Светог синода - до 1903. број школа ће се увећати са 5.517 на 44.421^[4].
13 - 19. 6. - Избори за Угарски сабор, уобичајена победа владиних либерала (изабрано 8 Срба, три чиста владиновца, само један прави народњак, Миша Димитријевић у Тителу).
16. 6. - Први школски рат у Белгији се окончава: клерикалац Јулес Малоу постаје премијер и поништава секуларизацију образовања.
16. 6. - На њујоршком Цонеy Исланд отворена Сwитцхбацк Раилwаy, први тобоган (влак смрти, роллер цоастер).
17. 6. - Француски протекторат у Камбоџи: покушај збацивања краља Нородома, појачан протекторат.
23. 6. (11. 6. по ј.к.) - Нови или измењени закони у Србији, као последице Тимочке буне: умањена слобода штампе, отежано оснивање странака и држање зборова, сужена самоуправа општина, предвиђено је њихово увећање (најмање 500 пореских глава), уместо "сејмена" уведена жандармерија као редован кадар.
23. 6. - Уведен парламентаризам у Норвешкој (тада у унији са Шведском).
23. 6. - Французи тврде да су их Кинези сачекали у заседи код Бắц Лệа на северу Вијетнама - гнев у Паризу води ка ратној опцији.
26. 6. - Реформисан порески систем у Србији; уведен монопол на трговину дуваном.

Јул/Јули/Српањ

2. 7. - Основана Народна банка Србије, под именом Привилегована народна банка Краљевине Србије; први гувернер Алекса Спасић.
5 и 14. 7. - Успостављени немачки протекторати у Тоголанду и Камеруну (први гувернер Густав Нацхтигал).
6. 7. - У Немачкој донесен закон о незгодама на раду.
11. 7. - Либерал Петко Каравелов по други пут на челу бугарске владе (до 1886).
14. 7. - Британски Сомалиланд: Британци се инсталирали у Бербери (колонија траје 1884-1940. и 1941-60).
20. 7. - Побуна народа Массингире у португалском Мозамбику^[5].
27. 7. - У Француској озакоњен развод, укинут у време Рестаурације 1816.

Август/Аугуст/Коловоз

Железничка станица у Београду

1. 8. - Француски функционер Лéонце Лагарде преузима положај гувернера Територије Обоцк - касније склапа уговоре са локалним поглаварима, из чега настаје Француска Сомалска Обала (од 1977. Џибути).
3. 8. - Завршен је железнички мост у Београду на реци Сави, а наредног месеца пуштена је у саобраћај пруга Земун-Београд. Мост је разаран у оба светска рата и потом обнављан.
5. 8. - Почели радови на пиједесталу за Кип слободе.
5. 8. - Бури основали Ниеуwе Републиек на земљи коју им је дао Динузулу каЦетсхwаyо (траје до 1888).
5. 8. - Кеелуншка кампања: Французи се искрцавају на северу кинеског Тајвана, али се већ сутрадан морају повући.
7. 8. - Истакнута њемачка застава у заљеву Ангра Пеqуена, каснији Лüдеритз, чиме настаје Њемачка Југозападна Африка (до 1915).
12. 8. - Митрофан Бан именован за црногорског митрополита (до 1920).
август - Почиње Грађански рат у Колумбији (1884-85), који ће довести до трансформације Сједињених Колумбијских Држава у централизованију Републику Колумбију 1886.
23 - 26. 8. - Битка код Фузхоуа је почетак Кинеско-француског рата, француски Далекоисточни ескадрон уништио кинеску Фукиенску флоту.
28. 8. - Хрватски Сабор прихватио законску основу уређења српске црквено-школске аутономије и употребе ћирилице, али Куен одлаже потврду до '87.
30. 8. -
- Завршио се мандат Јовану Радановићу а почео Стевану Пеци Поповићу као градоначелнику Новог Сада
- Након четири године градње, свечано је отворена зграда Београдске железничке станице.

Септембар/Рујан

3. 9. - Богати филантроп Грегорио Пацхецо је нови председник Боливије (до 1884), улази у савез са конзервативцима који остају на власти до 1899.
4. 9. (23. 8. по ј.к.) - Нови универзитетски статут у Русији, укинута аутономија универзитета, забрањена студентска удружења.
5. 9. - Из манастира Ждребаоника у Бјелопавлићима, у манастир Косијерево пренесене мошти Св. Арсенија, другог српског архиепископа и ученика Св. Саве^[6].
10. 9. - Пуштен је у промет коњски трамвај у Осијеку.
15. 9. (3. 9. по ј.к.) - Из Београда је кренуо први путнички воз на прузи Београд-Ниш, првој у Србији, започетој 21. јуна 1881. Испраћају воза, искићеног цвећем и српским тробојкама, поред великог броја грађана, присуствовали су угледни гости из Беча, Будимпеште и Париза. Воз је кренуо у 8:30, а у Ниш је стигао у 18:23. Истовремено отворена аустроугарска пруга Суботица-Земун-Београд.
15. 9. - Карл Коллер презентирао кокаин као локални анестетик у операцијама ока.
септембар - Битка на "Бојној планини" у Qуеенсланду, преко 200 Абориџина Калкадоона убијено из одмазде за ранија убиства насељеника.
15 - 17. 9. - Састанак три цара, руског, немачког и аустроугарског, у Скјерњевицама, у руској Пољској.
16 - 19. 9. - Избори за хрватски сабор, побједа Народне странке; међу новоизабранима је и Јосип Франк као самостални заступник.
29. 9. - Спајањем две раније партије, у Угарској основана Партија независности и '48.

Октобар/Листопад

Гринички меридијан

1. 10. - Кеелуншка кампања: Французи успевају заузети тврђаву Кеелунг, али се затим налазе под опсадом до априла.
4. 10. - Српска влада договорила инострани зајам од номиналних 40 милиона динара за исплату заосталих дугова; стране банке контролишу продају таксених марки (залог за враћање дуга).
7. 10. - Густаво Бианцхи и још двојица италијанских истраживача убијени у Афарској депресији.
8. 10. - Битка код Тамсуија: Кинези поразили Французе који су се искрцали на северу Тајвана.
13. 10. - Конференција о међународном меридијану у Wасхингтону, DC - одређено да почетни меридијан пролази кроз Гриничку опсерваторију (→ Гринички меридијан, Универзално вријеме).
16. 10. - Српски самосталци покренули "Србобран" у Загребу (опозиционо према Куеновој влади).

Митраљез Максим

октобар - У Србији изашао радикалски лист "Одјек".
октобар - Угарска влада забранила увоз свиња из Србије - разочарање у аустрофилску политику.
октобар - Чланови Српске самосталног клуба у Хрватском сабору ће истовремено бити и чланови провладиног Клуба Народне странке.
октобар - Хирам Маxим представио прототип митраљеза касније прозваног "Максим".
18. 10. - Након смрти Мутеесе I, нови краљ Буганде је Мwанга II, прогањаће мисионаре и хришћане.
23. 10. - На Борнеу долази до Мандорске побуне Кинеза и Дајака против холандске власти, што води нестанку кинеске Републике Ланфанг.
28. 10. - Избори у Немачкој: католички Центар остаје највећа партија, социјалдемократи удвостручили број места, упркос Бизмарковим напорима да их ослаби.
31. 10. - Цхицхибуски инцидент: велика сеоска буна у Јапану, угушена десетак дана касније.

Новембар/Студени

Берлинска конференција

2. 11. - Темишвар постаје први европски град с електричном уличном расвјетом.
3. 11. - Немачка Нова Гвинеја: под окриљем Немачке новогвинејске компаније истакнута немачка застава на Новој Гвинеји (Земља Кајзера Вилхелма, североисточни део острва) и Бизмарковом архипелагу.
4. 11. - Њујоршки гувернер Гровер Цлевеланд изабран с малом разликом за предсједника САД као први демократ након грађанског рата (одн. од 1856).
6. 11. - Територија Папуа (југоисточни део Нове Гвинеје) постаје британски протекторат, уз финансијску помоћ аустралских колонија.
6 - 12. 11. - Катовичка конференција група Ховевеи Зион из разних земаља: подршка јеврејским насељима у Палестини.
8. 11. - Будући патријарх српски Димитрије изабран за епископа нишког.
9. 11. - У Загребу отворена Строссмаyерова галерија старих мајстора.
15. 11. - Почиње Берлинска конференција (названа и Конгоанска или Западноафричка конференција) о регулисању европске колонизације и трговине у Африци - траје до фебруара, сматра се формализацијом Утрке за Африку (→ Нови империјализам).
17. 11. - Основано прво Велосипедско (бициклистичко) друштво у Београду.
19. 11. - Битка код Yу Оца: Французи поразили Армију црне заставе на северу Вијетнама.
24. 11. - Опсада Туyêн Qуанга: Кинези започињу неуспешну опсаду града у северном Вијетнаму (до марта).
25. 11. - Први течај енглеског на Великој школи у Београду.

Децембар/Просинац

Порфирио Дíаз, председник Мексика до 1911.

1. 12. - Порфирио Дíаз по трећи пут председник Мексика: период Порфириато означен стабилношћу и модернизацијом али и репресијом и сиромашењем сељаштва - биће збачен у револуцији 1911.
1. 12. - У Немачком Рајху ступа на снагу закон о здравственом осигурању.
1. 12. - Отворен први Салон независних уметника у Паризу, Георгес Сеурат изложио "Купаче код Асниèреса".
2. 12. - У данашњој Танзанији умро Мирамбо, поглавица Њамвезија.
4. 12. - Царл Петерс склопио уговор са поглавицом региона Узагара - претходница Немачке Источне Африке.
4. 12. - Гапсински пуч: пројапански официри у Кореји изводе удар који кинески гарнизон сузбија.

Завршавање Wасхингтоновог споменика

6. 12. - Wасхингтонов споменик завршен постављањем алуминијумског врха, тренутно највећег изливеног комада алуминијума на свету, који сада има вредност сличну сребру. Споменик је са 169 м највиша грађевина на свету до подизања Ајфелове куле 1889.
6. 12. - Тзв. Трећи реформски акт проширује право гласа у УК на 60% мушкараца (у Енглеској и Велсу 2/3, у Ирској 1/2).
10. 12. - У УК и Канади објављен Тwаинов роман Адвентурес оф Хуцклеберрy Финн.

Кроз годину

Прво електрично осветљење у Србији прорадило у погону Војно-техничког завода у Крагујевцу.
У оквиру Памучне индустрије у Дугој Реси направљена и мала хидроелектрана.
Први хотел на Јадрану је "Кварнер" у Опатији.
Модра шпиља на Бишеву отворена за јавност након што је минирањем отворен улаз.
Поново отворен Папински хрватски завод светог Јеронима (под именом Цоллегиум Хиеронyмиум про цхроатиа генте).
Оснива се прва модерна солана у Тузли.
У Завидовићима основана фирма Еисслер унд Ортлиеб за експлоатацију шуме у базену Криваје.
Аустроугарска влада основала православну богословију у Рељеву код Сарајева^[7].
Стеван Стојановић Мокрањац наставља своје студије у Риму које је привремено прекинуо годину дана раније.
Епископ Никодим Милаш издаје једно од својих важнијих дела Крмчија Савинска.
Паника 1884. у САД (део Депресије 1882-85).
Британци успоставили Протекторат Нафтних река у делти Нигера.
У Француској је основано Централно друштво за побољшање раса паса.
Наука и техника
- Георге Еастман патентирао филм у ролни.
- Леwис Wатерман патентирао налив-перо.
- Јацобус Хенрицус ван 'т Хофф објавио "Студије хемијске динамике".
- Сванте Аренијус описао у докторској дисертацији на Универзитету у Упсали механизам кретања честица према катоди или аноди.
- Лудwиг Болтзманн реформулирао Стефан-Болцманов закон.
- Енгелсова књига "Порекло породице, приватне имовине и државе".

Рођења

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1884.

Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак

12. 1. - Теxас Гуинан, глумица, предузетница († 1933)
13. 1. - Сопхие Туцкер, глумица, комичарка, певачица († 1966)
23. 1. - Георге МцМанус, цртач стрипа († 1954)
28. 1. - Аугусте Пиццард, физичар, проналазач, истраживач († 1962)
28. 1. - Јеан Пиццард, хемичар, инжењер, балониста († 1963)
31. 1. - Тхеодор Хеусс, први председник СР Немачке († 1963)
1. 2. - Јевгениј Замјатин, књижевник († 1937)
4. 2. - Вељко Петровић, српски књижевник († 1967)
6. 2. - Стјепан Бојничић, хрватски глумац († 1927)
12. 2. - Маx Бецкманн, уметник († 1950)
12. 2. - Марие Вассилиефф, сликарица († 1957)
23. 2. - Цасимир Функ, проучавалац витамина († 1967)
13. 3. - Ђуро Басаричек, хрватски политичар († 1928.)

Април/Травањ – Јун/Липањ

4. 4. - Исороку Yамамото, јапански адмирал († 1943)
7. 4. - Бронисłаw Малиноwски, антрополог († 1942)
1. 5. - Иринеј Ћирић, епископ бачки († 1955)
8. 5. - Харрy Труман, председник САД († 1972)
14. 5. - Цлауде Дорниер, немачки произвођач авиона († 1969)
20. 5. - Леон Сцхлесингер, филмски продуцент († 1949)
27. 5. - Маx Брод, писац († 1968)
28. 5. - Едвард Бенеш, председник Чехословачке († 1948)
13. 6. - Антон Дреxлер, немачки политичар († 1942)
14. 6. - Михајло Петровић, српски пилот († 1913)
16. 6. - Милутин Ускоковић, српски писац († 1915)
18. 6. - Éдоуард Даладиер, премијер Француске († 1970)
21. 6. - Цлауде Ауцхинлецк, британски фелдмаршал († 1981)
30. 6. - Франз Халдер, немачки генерал († 1972)

Јул/Српањ – Септембар/Рујан

7. 7. - Лион Феуцхтwангер, књижевник († 1958)
12. 7. - Амедео Модиглиани, талијански сликар жидовског подријекла († 1920.)
19. 7. - Сава Горњокарловачки, епископ СПЦ, свештеномученик († 1941)
21. 7. - Иван Ђаја, српски биолог и физиолог († 1957)
23. 7. - Емил Јаннингс, глумац († 1950)
13. 8. - Стјепан Ившић, језикословац († 1962)
27. 8. - Винцент Ауриол, председник Француске († 1966)
6. 9. - Секула Дрљевић, црногорски политичар († 1945)
23. 9. - Боривоје Мирковић, генерал ЈВ († 1969)
24. 9. - Војислав Јовановић - Марамбо, дипломата, књижевник († 1968)
24. 9. - Хуго Сцхмеиссер, пројектант оружја († 1953)
24. 9. - İсмет İнöнü, турски генерал и председник († 1973)

Октобар/Листопад – Децембар/Просинац

8. 10. - Wалтхер вон Реицхенау, немачки фелдмаршал († 1942)
11. 10. - Елеанор Роосевелт, Прва дама САД († 1962)
27. 10. - Милоје Милојевић, српски композитор († 1946)
4. 11. - Јелена Карађорђевић, најстарије дете Петра Карађорђевића († 1962)
4. 11. - Харрy Фергусон, инжењер, изумитељ († 1960)
8. 11. - Херманн Рорсцхацх, психијатар († 1922)
нов. - Милош Московљевић, лингвиста, филолог, политичар († 1968)
22. 11. - Јован Хаџи, биолог, академик († 1972)
23. 11. - Смаил-ага Ћемаловић, мостарски градоначелник († 1945)
3. 12. - Рајендра Прасад, први председник Индије († 1963)
20. 12. - Едуард Милославић, хрватски патолог († 1953)
25. 12. - Душан Поповић, новинар, публициста, преводилац, политичар († 1918)
25. 12. - Евелyн Несбит, глумица, модел († 1967)
30. 12. - Хидеки Тōјō, јапански генерал и премијер († 1948)

Смрти

Главни чланак: :Категорија:Умрли 1884.

Јануар/Сијечањ – Јун/Липањ

6. 1. - Грегор Мендел, зачетник класичне генетике (* 1822)
14. 1. - Пхилиппе Суцхард, произвођач чоколаде (* 1797)
8. 2. - Цетсхwаyо каМпанде, бивши краљ Зулуа (* ца. 1826)
17. 2. - Сидонија Ердöдy Рубидо, оперна пјевачица, сопран (* 1819)
17. 2. - Хеинрицх Бергхаус, картограф (* 1797)
19. 3. - Нестор Поповић, епископ нишки (* 1833)
28. 3. - Принце Леополд, Дуке оф Албанy, најмлађи син краљице Викторије (* 1853)
6. 4. - Емануел Геибел, њемачки књижевник (* 1815)
14. 4. - Висарион Љубиша, црногорски митрополит (* 1823)
22. 4. - Марие Таглиони, балерина (* 1804)
23. 4. - Андрија Вуковић, инжењер, архитекта (* 1812)
2. 5. - Михаил Рајевски, руски свештеник, научник (* 1811)
4. 5. - Марија Ана Савојска, удовица цара Фердинанда I (* 1803)
12. 5. - Бедřицх Сметана, чешки складатељ (* 1824.)
13. 5. - Цyрус МцЦормицк, пројектант механичке жетелице (* 1809)
16. 5. - Игнац Кристијановић, кајкавски књижевник (* 1796)
13. 6. - Јан Арношт Смолер, лужичкосрпски филолог (* 1816)
19. 6. - Јоханн Густав Дроyсен, хисторичар (* 1808)
21. 6. - Алеxандер ван Орање-Нассау, холандски престолонаследник (* 1851)
26. 6. - Јацqуес-Јосепх Мореау, психијатар, истраживач дрога (* 1804)

Јул/Српањ – Децембар/Просинац

1. 7. - Аллан Пинкертон, амерички детектив (* 1819)
10. 7. - Карл Рицхард Лепсиус, египтолог (* 1810)
10. 7. - Паул Морпхy, шахиста (* 1837)
8. 8. - Мирослав Тирш, филозоф, оснивач Соколског покрета (* 1832)
14. 8. - Ђорђе Карађорђевић, зет Мише Анастасијевића (* 1827)
10. 9. - Георге Бентхам, ботаничар (* 1800)
12. 10. - Емерих Линденмајер, лекар у Србији (* 1806)
17. 10. - Димитрије Матић, филозоф, политичар (* 1821)
31. 10. - Марие Басхкиртсефф, сликарица (* 1858)
11. 11. - Алфред Брехм, зоолог (* 1829)
25. 11. - Херманн Колбе, хемичар (* 1818)
24. 12. - Јован Машин, лекар у Србији, свекар Драге Луњевица (* 1820)

Кроз годину

Ђорђе Бркић, геолог (* 1832)

Референце

↑ "Српске новине", 19. април 1884
↑ Ћоровић, Владимир Српско-бугарски рат и његове последице. растко.рс
↑ Павао Јеролимов: На данашњи дан. Архивирано 2014-10-19 на Wаyбацк Мацхине-у, Задарски лист, 8. липња
↑ Wалтер Мосс (1 Оцтобер 2004). А Хисторy оф Руссиа Волуме 2: Синце 1855. Антхем Пресс. стр. 161–. ИСБН 978-0-85728-739-7.
↑ Аллен Ф. Исаацман; Барбара Исаацман (1976). Тхе Традитион оф Ресистанце ин Мозамбиqуе: Тхе Замбеси Валлеy, 1850-1921. Университy оф Цалифорниа Пресс. стр. 132–. ИСБН 978-0-520-03065-7.
↑ Стаматовић, мр Александар. Митрополија Црногорско - приморска од 1851. до 1991. године. растко.рс
↑ Ћоровић, Владимир. Босна и Херцеговина - Друштвени одношаји. растко.рс

Повезано

Бејзбол 1884

[1] "Српске новине", 19. април 1884

[vcsbrinp-2] Ћоровић, Владимир Српско-бугарски рат и његове последице. растко.рс

[Jerolimov-3] Павао Јеролимов: На данашњи дан. Архивирано 2014-10-19 на Wаyбацк Мацхине-у, Задарски лист, 8. липња

[Moss2004-4] Wалтер Мосс (1 Оцтобер 2004). А Хисторy оф Руссиа Волуме 2: Синце 1855. Антхем Пресс. стр. 161–. ИСБН 978-0-85728-739-7.

[IsaacmanIsaacman1976-5] Аллен Ф. Исаацман; Барбара Исаацман (1976). Тхе Традитион оф Ресистанце ин Мозамбиqуе: Тхе Замбеси Валлеy, 1850-1921. Университy оф Цалифорниа Пресс. стр. 132–. ИСБН 978-0-520-03065-7.

[asmcp1851-1991-6] Стаматовић, мр Александар. Митрополија Црногорско - приморска од 1851. до 1991. године. растко.рс

[vcbihdo-7] Ћоровић, Владимир. Босна и Херцеговина - Друштвени одношаји. растко.рс

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]