1661
godina
- Ово је чланак о години 1661.
Година 1661 (MDCLXI) била је редовна година која почиње у суботу по грегоријанском календару одн. редовна година која почиње у уторак по 10 дана заостајућем јулијанском календару.
Миленијум: | 2. миленијум |
---|---|
Вјекови: | 16. вијек – 17. вијек – 18. вијек |
Деценија: | 1630-е 1640-е 1650-е – 1660-е – 1670-е 1680-е 1690-е |
Године: | 1658 1659 1660 – 1661 – 1662 1663 1664 |
Грегоријански | 1661. (MDCLXI) |
Аб урбе цондита | 2414. |
Исламски | 1071–1072. |
Ирански | 1039–1040. |
Хебрејски | 5421–5422. |
Бизантски | 7169–7170. |
Коптски | 1377–1378. |
Хинду календари | |
• Викрам Самват | 1716–1717. |
• Схака Самват | 1583–1584. |
• Кали Yуга | 4762–4763. |
Кинески | |
• Континуално | 4297–4298. |
• 60 година | Yин Метал Во(л) (од кинеске Нг.) |
Холоценски календар | 11661. |
Подробније: Календарска ера |
Догађаји
уредиЈануар/Сијечањ – Март/Ожујак
уреди- 1. 1. - Јанош Кемењ изабран за кнеза Ердеља уместо турског човека Акоша Барчаја.
- 16. 1. - Петомонархисти покушали овладати Лондоном у име "краља Исуса".
- зима - Кандијски рат у Далмацији: босански паша напада Цетинску крајину (Порта наредила да се "истребе хришћани")[1].
- 5. 2. - Шестогодишњи Кангxи је нови qинговски цар Кине (до 1722).
- 9. 2. (30. 1. по ј.к.) - Оливер Цромwелл и још тројица ексхумирани и посмртно "погубљени" на 12. годишњицу егзекуције Чарлса I.
- 28. 2. - Уговор из Винценнеса између Француске и Лорене: Луј XIV вратио Лорени Војводство Бар.
- 9. 3. - Умро кардинал Мазарин, главни министар Француске, након чега Луј XIV започиње личну владавину.
- 30. 3. - Тотално помрачење Сунца, у сх. крајевима прекривено око 90% диска[2].
Април/Травањ – Јун/Липањ
уреди- април - Требињски игуман Ћирило у Риму са писмом митрополита Василија - изражава оданост папи и тражи помоћ, коју му папа обећава; иначе, херцеговачки манастири у ово време много пате од турских намета и хајдучких препада[3] (Јустин Поповић[4] и Ћоровић изражавају сумњу у аутентичност Василијевог писма).
- 30. 4. - Коxинга (Зхенг Цхенггонг), кинески минговски лојалиста, започиње деветомесечну опсаду Форт Зееландије на Холандској Формози (Тајван). Установио је Краљевину Тунгнинг. Ћинговске власти од ове године спроводе Велико рашчишћавање, евакуацију делова јужне Кине ради борбе против минговских лојалиста.
- април-мај - Бокељски хајдуци и "хришћани из Куча" опустошили Невесиње, Кут и др. места, нанели велике губитке подгоричким Турцима; касније одбили 4.000 Турака од Котора[1].
- мај, почетком - Босански паша напада околину Сплита и губи 400 људи[1].
- 3. 5. - Цхарлес II крунисан за краља Енглеске, Шкотске и Ирске.
- јун - Турци и Татари упадају у Ердељ два месеца након што су се Кемењ и сабор обратили Хабсбурзима - Кемењ убрзо потиснут у Краљевску Мађарску.
- 23. 6. - Брачни уговор енглеског краља Чарлса II и португалске принцезе Катарине: између осталог Енглези добијају Седам острва Бомбаја и Тангер.
Јул/Српањ – Септембар/Рујан
уреди- 1. 7. - Кардиски мир: Русија враћа Шведској све освојене територије.
- 16. 7. - Приватна шведска Стоцкхолмс Банцо издаје прве банкноте али убрзо постају инфлаторне.
- 6. 8. - Хашки уговор: Холанђани се одричу Бразила (изгубљеног 1654.) у замену за 63 тоне злата.
- август - Морлаци поразили Турке у Равним котарима[1].
- август, крајем - Кандијски рат у Егеју: Гиоргио Моросини деблокирао оток Тенос, у потјери потопио и заробио девет галија код Мелоса[5].
- 5. 9. - Ухапшен француски министар финансија, богати Ницолас Фоуqует.
- 14. 9. - Михаљ I Апафи изабран за ердељског кнеза уз турску подршку (до 1690).
Октобар/Листопад – Децембар/Просинац
уреди- 7. 10. - Гуру Хар Крисхан постаје осми гуру Сика.
- 10. 10. (30. 9. по ј.к.) - Француски и шпански амбасадор у Лондону се туку ради првенства приликом доласка шпанског амбасадора[6].
- 31. 10. - Наставља се ера Ћуприлића: Фаз'л Ахмед-паша Ћуприлић наслеђује оца великог везира (до 1676).
- децембар - Морлаци упадају и пустоше у Босни[1].
Кроз годину
уреди- Никола Зрински подигао утврду Нови Зрин близу ушћа Муре у Драву - то ће бити један од повода за рат 1663.
- Петар Зрински попалио Острожац.
- У Венецији тискан "Путни товаруш" Ане Катарине Зрински.
- Стјепан Градић постаје кустос Ватиканске библиотеке.
- Патријарх Максим нападнут од католика у Ливну, који нису желели признати његову власт[3].
- "Много нашега света одведено у робље" ове године[7].
- Млетачка влада приговара которском провидуру јер Пераштани међу робљем извозе и људе способне за галиоте - извоз робља из источне Херцеговине преко Боке је важан посао[8].
- Охридски архиепископ Анастасије отишао у Рим, гдје је пристао на унију[9].
- Тхе Сцептицал Цхyмист Роберта Боyла.
Рођења
уреди- 28. 2. - Трипо Кокоља, сликар († 1713)
- 9. 6. - Фјодор III., цар Русије († 1682)
- 27. 10. - Фјодор Апраксин, руски адмирал († 1728)
- 1. 11. - Лоуис де Франце, најстарији син Луја XIV († 1711)
- 6. 11. - Карлос II Зачарани, краљ Шпаније († 1700)
- ? - Гуиллауме де л'Хôпитал, математичар († 1704)
Смрти
уреди- 5. 2. - Схунзхи, цар Кине (* 1638)
- 9. 3. - Јулес Мазарин, кардинал и државник (* 1602)
- 4. 10. - Јацqуелине Пасцал, Блаисе-ова сестра (* 1625)
- 6. 10. - Гуру Хар Раи, гуру Сика (* 1630)
- 31. 10. - Мехмед-паша Ћуприлић, велики везир (* ца. 1575)
Референце
уреди- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Историја с. н., 397
- ↑ Тотал Солар Ецлипсе оф 1661 Марцх 30, НАСА
- ↑ 3,0 3,1 Ћоровић, Владимир Верски покрети, растко.рс
- ↑ Поповић, архим. др Јустин Живот светог Василија Острошког чудотворца, растко.рс
- ↑ Сеттон, 192
- ↑ Тхе Диарy оф Самуел Пепyс, Мондаy 30 Септембер 1661, пепyсдиарy.цом
- ↑ Васиљевић, Јован Хаџи (1924) Муслимани наше крви у Јужној Србији, растко.рс
- ↑ Историја с. н., 399
- ↑ Хисторија н. Ј., 618
- Литература
- Кеннетх Меyер Сеттон. Венице, Аустриа, анд тхе Туркс ин тхе Севентеентх Центурy. Америцан Пхилосопхицал Социетy; 1991. ИСБН 978-0-87169-192-7.
- Хисторија народа Југославије II, Школска књига Загреб, 1959
- Историја српског народа, Трећа књига, први том, Срби под туђинском влашћу 1537-1699, СКЗ Београд 1993, ИСБН 86-379-0383-5