1642
godina
- Ово је чланак о години 1642.
Година 1642 (MDCXLII) била је редовна година која почиње у сриједу по грегоријанском календару одн. редовна година која почиње у суботу по 10 дана заостајућем јулијанском календару.
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Вјекови: | 16. вијек – 17. вијек – 18. вијек |
| Деценија: | 1610-е 1620-е 1630-е – 1640-е – 1650-е 1660-е 1670-е |
| Године: | 1639 1640 1641 – 1642 – 1643 1644 1645 |
| Грегоријански | 1642. (MDCXLII) |
| Аб урбе цондита | 2395. |
| Исламски | 1051–1052. |
| Ирански | 1020–1021. |
| Хебрејски | 5402–5403. |
| Бизантски | 7150–7151. |
| Коптски | 1358–1359. |
| Хинду календари | |
| • Викрам Самват | 1697–1698. |
| • Схака Самват | 1564–1565. |
| • Кали Yуга | 4743–4744. |
| Кинески | |
| • Континуално | 4278–4279. |
| • 60 година | Yанг Вода Коњ (од кинеске Нг.) |
| Холоценски календар | 11642. |
| Подробније: Календарска ера | |
Догађаји
уредиЈануар/Сијечањ – Март/Ожујак
уреди- 14. 1. (4. 1. по ј.к.) - Енглески краљ Чарлс I улази у Парламент и безуспешно покушава ухапсити петорицу посланика - након овога одлази из Лондона у Оксфорд.
- зима 1641-42 - Манџурско освајање Кине: Битка Сонгјин је важна Qинговска победа над војскама Минга и заузеће градова Сонгсхан и Јинзхоу. Манџурци ће ове године упадати и у провинцију Схандонг.
- јануар - Уз допуне обновљен Житваторочки мир између Хабсбурга и Османлија.
- 25. 1. - Загребачки бискуп безуспешно протестује код чазманског каптола због грађења манастира Лепавине; монаси овог манастира касније током године одлазе у Русију (1642-43) одакле доносе књиге, међу којима и јеванђеље, поклон кијевског митрополита Петра Могиле[1].
- 17. 2. - Аxимски уговор Холанђана и домородаца у данашњој Гани.
- 6. 3. - Булом Ин еминенти папа Урбан VIII. осуђује јансенизам.
- 9. 3. - Хабсбуршко-османлијски мир продуљен на 20 година, али долази до компликација[2].
- 25. 3. (15. 3. по ј.к.) - Енглески парламент проглашава да је Ординанса о Милицији обавезујућа иако краљ није дао пристанак.
Април/Травањ – Јун/Липањ
уреди- 30. 4. - Хрватски сабор у Вараждину, представљен нови подбан Гашпар Ореховачки[2].
- 15. 5. - Швеђани заузели Оломоуц у Моравској, њихови коњаници виђени у околици Беча прије него што су одбачени[2].
- 15. 5. - Малолетни Аббас II постаје шах Персије (до 1666).
- 17. 5. - Паул де Цхомедеy, сиеур де Маисоннеуве основао Монтреал (првобитно Вилле Марие).
- 26. 5. - Тридесетогодишњи рат: битка код Хоннецоурта је тежак француски пораз од Шпанаца, али пошто су ови превише опрезни, не искориштавају га.
Јул/Српањ – Септембар/Рујан
уреди- јул - Први Енглески грађански рат: прва већа акција је краљева неуспешна Опсада Хулла, не би ли се докопао тамошњег арсенала.
- август - Холанђани сасвим избацили Шпанце са Формозе.
- 22. 8. - Фердинанд III. потврдио Влашке статуте[3]. Исте године доноси наредбу којом се отежава приступ православним свештеницима[4].
- 1. 9. (22. 8. по ј.к.) - Енглески краљ Цхарлес I диже краљевску бојну заставу на замку Ноттингхам, чиме проглашава рат свом Парламенту - формално почиње Први Енглески грађански рат.
- 12. 9.? - Наређено затварање позоришта у Лондону, што представља крај Енглеског ренесансног позоришта.
- септембар - Турци повратили Азов, након што је руски цар Михајло I. наредио козацима да га напусте.
- септембар - Барон Иван Галер потврђује право власништва на нека земљишта новоизграђеном манастиру Лепавини[5].
Октобар/Листопад – Децембар/Просинац
уреди- 5. 10. - Војвода и велики судац Иванићке Крајине Ђурађ одбија захтјев загребачког бискупа да му (католички) предавци плаћају жировину и десетину - солидарност крајишника обију вјера[6][7].
- 23. 10. - Тридесетогодишњи рат: Битка код Бреитенфелда је одлучна шведска победа у Саксонији (Леннарт Торстенссон).
- октобар/новембар - Патријарх Пајсије се у Пећи састао са Трогиранином Франом Леонардијем, мисионаром Конгрегације, - не прихвата унијаћење[8][9], али и не одбија контакте са Римом[10].
- 2. 11. (23. 10. по ј.к.) - Битка код Едгехилла је прва постројена битка Енглеског грађанског рата - без јасног победника.
- 23. 11.? - Битка код Турнхам Греена: парламентарна војска спречила ројалисте да уђу у Лондон.
- 24. 11. - Холандски морепловац Абел Тасман открио острво, првобитно названо Ван Диеменова земља а касније Тасманија.
- 27. 11. - Краљ Фердинанд распустио Угарски сабор због мађарских жалби да се прогоне протестанти[2].
- 2. 12. - Умро загребачки бискуп Бенедикт Винковић.
- 4. 12. - Умро француски први министар кардинал Рицхелиеу, наслеђује га кардинал Јулес Мазарин (до 1661).
- 13. 12. - Абел Тасман је први Европљанин који је видео Нови Зеланд.
Кроз годину
уреди
- Турци утврдили стари град Перушић у Лици, али огулински капетан Гашпар Франкопан га заузео, опустошио крај око Заваља и вратио се са 200 кршћана[2].
- Исељавање једног броја "Влаха" из уже Хрватске[11].
- У Венецији отискана Кита цвитyа разликова Ивана Иванишевића.
- Мустај-бег Лички (Хасуновић) постаје бихаћки капетан (до 1676)[12].
- Патријарх Пајсије написао Житије цара Уроша.
- Битољски кадија на молбу турских првака дозвољава страним трговцима продају одијела и друге трговачке робе, која је јефтинија него код домаћих трговаца[13].
- Први пут се помиње Атли-бег по коме су названи Атлагићи тј. Атлибеговићи.
- Рембрандт ван Ријн завршио слику "Ноћна стража".
- Блаисе Пасцал почиње рад на рачунској машини.
- Побуњеник Ли Зицхенг опседа Каифенг - гувернер града пробија насипе не би ли га отерао али у насталој поплави гине већина становништва.
- Лхаса је поново главни град Тибета.
- Португалци потчинили краљевину Wехале на острву Тимор.
- Медицина: Гуиллауме де Баиллоу је први описао реуму а Јоханн Георг Wирсунг главни гуштерачни вод.
Рођења
уреди- 1641-42 - Никола Бошковић, трговац, Руђеров отац († 1721)
- 2. 1. - Мехмед IV звани Ловац, османски султан († 1693)
- 15. 4. - Сулејман II, османски султан († 1691)
- 25. 7. - Лоуис I, кнез Монака († 1701)
- 14. 8. - Цосимо III де' Медици, велики војвода Тоскане († 1723)
- 1. 9. - Миклош Бетлен, мађарски племић († 1716)
- 25. 12. по ј.к. - Исаац Неwтон, физичар († 1727)
- ? - Еметуллах Рабиа Гüлнуş Султан, омиљена конкубина Мехмеда IV († 1715)
Смрти
уреди- 8. 1. - Галилео Галилеј, научник и филозоф (* 1564)
- 30. 4. - Димитрије Пожарски, "Спаситељ Домовине" (* 1577)
- 12. 5. - Сафи I, персијски шах (* 1611)
- 9. 6. - Петар Бенеша, теолог и дипломат (* 1586)
- 14. 6. - Саскиа ван Уyленбургх, Рембрандтова супруга (* 1612)
- 3. 7. - Мариа де' Медици, француска краљица-мајка (* 1575)
- 18. 8. - Гуидо Рени, сликар (* 1575)
- 12. 9. - Хенри Цоиффиер де Рузé д'Еффиат, француски завереник (* 1620)
- 29. 9. - Ренé Гоупил, први од Канадских мученика (* 1608)
- 14. 10. (4. 10. по ј.к.) - Евдемоз I, грузијски католикос-патријарх
- 1. 11. - Јеан Ницолет, истраживач Северне Америке (* ца. 1598)
- 2. 12. - Бенедикт Винковић, загребачки бискуп (* 1581)
- 4. 12. - Кардинал Рицхелиеу, француски државник (* 1585)
Референце
уреди- ↑ Историја с. н., 476
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Хорват, Бан Иван Драшковић II. (сиц)
- ↑ Инвитаторија цара Леополда I и привилегије српске, растко.рс
- ↑ Владимир Ћоровић, Верски покрети, растко.рс
- ↑ Манастир Лепавина (кратки историјат) Архивирано 2014-02-09 на Wаyбацк Мацхине-у, манастир-лепавина.орг
- ↑ Хисторија н. Ј., 691-2
- ↑ Историја с. н., 475
- ↑ Александар Стаматовић, Зетска епископија и Црногорска митрополија до Петровићког периода, растко.рс
- ↑ Др. Ђоко Слијепчевић, Борба против унијаћења, светосавље.орг
- ↑ Хисторија н. Ј., 568
- ↑ Хисторија н. Ј., 696
- ↑ Владимир Ћоровић, Даље борбе с Турцима, растко.рс
- ↑ Хисторија н. Ј., 617
- Литература
- Рудолф Хорват, Бан Иван Драшковић II. (сиц) (хр Wикисоурце)
- Хисторија народа Југославије II, Школска књига Загреб, 1959
- Историја српског народа, Трећа књига, први том, Срби под туђинском влашћу 1537-1699, СКЗ Београд 1993, ИСБН 86-379-0383-5
