14. 11.

14. новембра/студеног (14. 11.) је 318. дан године по грегоријанском календару (319. у преступној години). До краја године има још 47 дана.

Догађаји

1851. — у САД-у први пута тискан роман Мобy-Дицк Хермана Мелвиллеа.
1888. — Основан Пастеуров институт.
1889. — новинарка Неллие Блy (Елизабетх Цоцхране) започиње успјешан покушај путовања око свијета у мање од 80 дана.
1918. — Чехословачка постаје републиком.
1922. — ББЦ започиње с радио емитирањем у Великој Британији.
1969. — НАСА лансира Аполло 12, другу мисију на Мјесец предвођену људском посадом.
1971. — Маринер 9 стиже до Марса.
1975. — Шпањолска одлази из Западне Сахаре.
1982. — Лецх Wаłęса, вођа пољског покрета Солидарност, ослобођен је након 11 мјесеци заточеништва близу совјетске границе.
1985. — трагедија у Колумбији: ерупција вулкана Невадо дел Руиз узроковала је смрт 23 000 људи у граду Армеро.
1991. — камбоџански принц Нородом Сиханоук се враћа у Пхном Пенх након што је био 13 година у егзилу.
1993. — Мицхаел Јацксон започиње с програмом одвикавања од таблета против болова.
1998. — Деннис Родман и Цармен Елецтра су се вјенчали у Лас Вегасу.
2001. — Напад на Афганистану: Савезници улазе у главни град Кабул,.
2003. — откривен је Транс-нептунски објект 90377 Седна

.

Рођења

1719. — Леополд Мозарт, аустријски складатељ (у. 1787.).
1765. — Роберт Фултон, амерички инжењер и изумитељ (у. 1815.).
1776. — Хенри Дутроцхет, француски психолог (у. 1847.).
1779. — Адам Готтлоб Оехленсцхлäгер, дански пјесник (у. 1850.).
1797. — Цхарлес Лyелл, британски геолог (у. 1875.).
1803. — Јацоб Абботт, амерички писац (у. 1879.).
1805. — Фаннy Менделссохн, њемачки композитор и диригент (у. 1847.).
1812. — Алеардо Алеарди, талијански пјесник (у. 1878.).
1838. — Аугуст Шеноа, хрватски књижевник (у. 1881.).
1840. — Цлауде Монет, француски сликар (у. 1926.).
1852. — Алфред Лицхтwарк, њемачки педагог умјетности.
1889. — Јаwахарлал Нехру, први индијски премијер.
1889. — Таха Хуссеин, арапски књижевник.
1840. — Цлауде Монет, француски сликар (у. 1926.).
1891. — Фредерик Бентинг, канадски научник. (у.1941).
1900. — Аарон Цопланд, амерички складатељ и диригент (у. 1990.).
1903. — Звонимир Милош, хрватски организатор отпора против фашизма (у. 1930.).
1904. — Дицк Поwелл, амерички глумац (у. 1963.).
1905. — Јохн Хенрy Барбее, амерички гитарист и пјевач (у. 1964.).
1906. — Лоуисе Броокс, америчка глумица (у. 1985.).
1907. — Астрид Линдгрен, шведска књижевница (у. 2002.).
1907. — Wиллиам Стеиг, амерички цртач стрипова и писац дјечјих књига (у. 2003.).
1909. — Јосепх МцЦартхy, амерички политичар.
1910. — Ериц Малпасс, енглески романописац (у. 1996.).
1915. — Мартха Тилтон, америчка пјевачица.
1916. — Рогер Апéрy, француски математичар (у. 1994.).
1919. — Лиса Отто, њемачка сопранистица.
1922. — Боутрос Боутрос-Гхали, бивши главни тајник УН-а. (у. 2016.).
1922. — Вероница Лаке, америчка глумица (у. 1973.).
1929. — Хорст Јанссен, њемачки графичар.
1930. — Едwард Wхите, астронаут (у. 1967.).
1935. — јордански краљ Хуссеин (у. 1999.).
1936. — Златко Шимуновић, хрватски сликар, завршио Академију, сурадник Мајсторске радионице К. Хегедушића у Загребу. У већем дијелу својег опуса заокупљен геометријском апстракцијом; радио слике које теже покрету. Бавио се тв сценографијом, обликовајем интеријера и графиком (у. 1995.).
1937. — Недјељко Фабрио, хрватски књижевник.
1943. — Јим Цанталупо, шеф "МцДоналдс"-а.
1943. — Петер Нортон, амерички изумитељ софтwареа.
1948. — Цхарлес Моунтбаттен-Wиндсор, Принце оф Wалес, британски пријестолонасљедник.
1950. — Владимир Смиљанић-Бабура, хрватски рукометаш (у. 1972.).
1953. — Доминиqуе де Виллепин, француски премијер.
1954. — Цондолеезза Рице, америчка политичарка и министрица вањских послова.
1972. — Едyта Горниак, пољска пјевачица.
1979. — Олга Курyленко, украјинска глумица и модел.
1980. — Царлос Цабезас, шпањолски кошаркаш.
1982. — Градимир Црногорац, босанскохерцеговачки ногометаш.
1984. — Марија Шерифовић, српска певачица забавне музике. Као представник Србије победила је на Песми Евровизије 2007. у Финској.
1986. — Даниелле Паге, српска кошаркашица, репрезентативка америчког поријекла.
1993. — Никола Адамовић-Адам, Српски репер.
1993. — Самуел Умтити, француски ногометаш.
1996. — Борна Ћорић, хрватски тенисач.

.

Смрти

565. — Јустиниан Велики, Бизантски цар (р. 483.).
1263. — Александар Невски, руски кнез (р. 1220.).
1391. — Свети Никола Тавелић, хрватски светац (р. око 1340.).
1556. — Гиованни делла Цаса, талијански пјесник (р. 1504.).
1633. — Wиллиам Амес, енглески филозоф (р. 1576.).
1691. — Тоса Митсуоки, јапански сликар (р. 1617.).
1716. — Готтфриед Леибниз, њемачки филозоф и математичар (р. 1646.).
1825. — Јеан Паул, њемачки писац (р. 1763.).
1829. — Лоуис Ницолас Вауqуелин, француски фармацеут и кемичар (р. 1763.).
1831. — Георг Wилхелм Фриедрицх Хегел, њемачки филозоф (р. 1770.).
1861. — Антун Михановић, хрватски књижевник (р. 1796.).
1866. — португалски краљ Мигуел (р. 1802.).
1893. — Милан Кујунџић Абердар, српски филозоф, политичар, песник, министар и академик САНУ-а.
1905. — Роберт Wхитехеад, британски бродарски инжењер, познат по томе што је конструирао први торпедо на свијету (* 1905.).
1915. — Боокер Т. Wасхингтон, амерички изумитељ и писац (р. 1856.).
1916. — Саки, британски писац (р. 1870.).
1921. — Исабела Бразилска, бразилска племкиња (р. 1846.)
1946. — Мануел де Фалла, шпањолски складатељ (р. 1876.)
1974. — Зденка Марковић, хрватска књижевница (р. 1884.)
1980. — Бертха Моррис Паркер, америчка природословка (р. 1890.).
2009. — Сима Ћирковић, српски повјесничар и академик САНУ (р. 1929.).
2011. — Маријан Косић, хрватски мотоциклистички ас (р. 1941.).

.

Благдани

Свети Козма и Дамјан-Врачеви

.

Празници и дани сећања

Свјетски дан шећерне болести (тј. борбе против дијабетеса, у спомен на дан 1921. када су Канађани Фредерик Бентинг и Чарлс Бест изоловали инсулин).

.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар