Hieromonk Mardarije (Serbian Cyrillic: Јеромонах Мардарије; fl. 1552–66) was a Serbian Orthodox hieromonk and one of the most important early Serb printers.[1] Mardarije was the first Belgrade printer and last great printer of srbulje books.[2] Mardarije first printed books at the Belgrade printing house in 1552. When its owner gave up the printing business, he moved the printing press to Mrkšina crkva monastery in Kosjerić where he established the Mrkšina crkva printing house.

Hieromonk Mardarije
Diedafter 1566
NationalityRum Millet (Ottoman)
Occupation(s)monk, printer and editor
Known forbeing one of the first printer of srbulje (books in the Serbian recension of Church Slavonic)

Belgrade printing house

edit

Mardarije worked as an editor and printer at the Belgrade printing house owned first by Count Radiša Dmitrović and later by Trojan Gundulić.[3] According to some sources, it was Hieromonk Mardarije who inspired first Dmitrović and then Gundulić to invest in the printing business and organized all activities during the set-up of the printing house in Belgrade.[4] In 1552 he printed a Gospel Book (Четворојеванђеље).[5] Mardarije is the author of the afterword published at the end of the Gospel Book in which he succinctly described how the book came into being, the establishment of the Belgrade printing house and its key people.[6] Mardarije edited this book under great influence of the books published in the Crnojević printing house.[7]

Mrkšina crkva printing house

edit

When Gundulić gave up printing books, Mardarije moved the printing press from Belgrade to the Mrkšina crkva monastery in Kosjerić and established the Mrkšina crkva printing house in it.[8][9] Two books were printed in the Mrkšina crkva printing house: a Gospel Book, printed in 1562 and a Flowery Triodon (Триод Цветни) in 1566.[10] The Flowery Triodon is recognizable because in this book Mardarije preferred to use figural motives instead of the ornaments.[11]

Misidentification with Hegumen Mardarije

edit

In many earlier sources Hieromonk Mardarije is misidentified with Hegumen Mardarije who was also a printer, but in the Mileševa printing house. Taking in consideration that Mardarije of the Mrkšina crkva printing house never referred to himself in his books as a hegumen (a much higher position), it was concluded that Hieromonk Mardarije and Hegumen Mardarije were two different persons.[12][13]

References

edit
  1. ^ Plavšić, Lazar (1959). Srpske štamparije: od kraja XV do sredine XIX veka. Udruženje grafičkih preduzeća Jugoslavije. p. 128.
  2. ^ Istorija srpskog naroda: knj. Srbi pod tuđinskom vlašđu, 1537-1699 (2 v.). Srpska književna zadruga. 1993. p. 435. ISBN 9788637904762.
  3. ^ Beogradu, Univerzitet u (1954). Beograd kroz vekove: Ciklus predavanja, održan na Kolarčevom narodnom univerzitetu. Kolarčev narodni univerzitet. p. 49.
  4. ^ Srpsko geografsko društvo (1922). Glasnik Srpskog geografskog društva: Bulletin de la Société serbe de geographie. Srpsko geografsko društvo. p. 189. Сва три, пак, записа утврђују : да је јеромонах Мардарије, оснивач штампарије, био један од калуђера велике главе и истрајне ...
  5. ^ Petrović, Bisenija; Kovačević, Bojan (2005). The Belgrade city museum: 1903-2003. The Belgrade City Museum. p. 1. ISBN 9788680619330. The Four Gospels (Tetra evangalion) was printed in Belgrade in 1552, in the printing press which Trojan Gundulic from Dubrovnik had bought from Prince Radisa. The compositor was hieromonk Mardarije from Mrksa's Church.
  6. ^ Književnost. 1989. p. 6. Штампар је био јеромонах Мардарије који је издање такозваног „београдског четворојеванђеља" пропратио поговором.
  7. ^ Arheografski prilozi. Narodna biblioteka Srbije, Arheografsko odeljenje. 1995. p. 310.
  8. ^ Annuaire du musee de la ville de Beograd. Beogradske novine. 1955. p. 91. Неки наши научници сматрају да је ту штампарију понео собом у Мркшину Цркву јеромонах Мардарије.
  9. ^ Vojska. Vojnoizdavački i novinski centar. 2004. p. 167. Штампарија из Београда пренета је у Мркшину цркву код ...
  10. ^ Историски записи. с.н. 1994. p. 198.
  11. ^ Medaković, Dejan. Izabrane srpske teme: studije i prilozi. Beogradski izdavačko-grafički zavod. p. 119. Нешто доцније, 1562-65, срећемо још једном његово име у штампарији Мркшине цркве. Ту су штампане две књиге, а нарочито је занимљив Цветни Триод, у којем је Мардарије фигуралне мотиве претпоставио орнаменталним.
  12. ^ Plavšić, Lazar (1959). Srpske štamparije: od kraja XV do sredine XIX veka. Udruženje grafičkih preduzeća Jugoslavije. p. 115.
  13. ^ Recherches sur l'art. Matica. 1991. p. 205.

Sources

edit

Further reading

edit
  • Pavle Ivić; Mitar Pešikan (1995). "Serbian Printing". The History of Serbian Culture. Project Rastko.
edit