Wikipedia

Neptunij

hemijski element sa simbolom Np i atomskim brojem 93

Neptunij je hemijski element sa simbolom Np i atomskim brojem 93. U periodnom sistemu elemenata nalazi se u grupi aktinoida (f-blok 7. periode). Neptunij je prvi među takozvanim tranuranijskim elementima, koji se, osim tragova neptunija i plutonija, na Zemlji više ne nalaze u prirodi. Neptunij je otrovni i radioaktivni teški metal. Ime je dobio po planeti Neptun, jer ta planeta u Sunčevom sistemu slijedi nakon Urana. Analogno planetama, neptunij također slijedi uranij u periodnom sistemu, a nakon njega slijedi plutonij, najteži element koji se može naći u prirodi, sa atomskim brojem 94.

Neptunij,  93Np
Neptunij u periodnom sistemu
Hemijski element, Simbol, Atomski brojNeptunij, Np, 93
SerijaAktinoidi
Grupa, Perioda, BlokAc, 7, f
Izgledsrebreno bijeli
CAS registarski broj7439-99-8
Zastupljenost4 · 10-17[1] %
Atomske osobine
Atomska masa237,0482 u
Atomski radijus (izračunat)130 (-) pm
Kovalentni radijus- pm
Van der Waalsov radijus- pm
Elektronska konfiguracija[Rn] 5f46d17s2
Broj elektrona u energetskom nivou2, 8, 18, 32, 22, 9, 2
1. energija ionizacije604,5 kJ/mol
Fizikalne osobine
Agregatno stanječvrsto
Kristalna strukturaortorombska,
tetragonalna i kubična
Gustoća20450 kg/m3
Tačka topljenja912 K (639[2] °C)
Tačka ključanja4175 K (3902[2] °C)
Molarni volumen11,59 · 10-6 m3/mol
Toplota isparavanja1420[1] kJ/mol
Toplota topljenja39,91[1] kJ/mol
Brzina zvuka? m/s
Specifična električna provodljivost0,82 · 106 S/m pri 293 K
Toplotna provodljivost6,3 W/(m · K) kod 300 K
Hemijske osobine
Oksidacioni broj3, 4, 5, 6, 7
Elektrodni potencijal-1,79 V (Np3+ + 3e- → Np)
Elektronegativnost1,36 (Pauling-skala)
Izotopi
Izo RP t1/2 RA ER (MeV) PR
235Np

sin

396,1 d α 5,192 231Pa
ε 0,124 235U
236Np

sin

1,54 · 105 god ε 0,940 236U
β- 0,490 236Pu
α 5,020 232Pa
237Np

u tragovima

2,144 · 106 god α 4,959 233Pa
Sigurnosno obavještenje
Oznake upozorenja
Oznaka upozorenja nepoznata[3]
Obavještenja o riziku i sigurnostiR: /
S: /
Ostala upozorenja
Radioaktivnost
Radioaktivni element
Radioaktivni element

Radioaktivni element
Ako je moguće i u upotrebi, koriste se osnovne SI jedinice.
Ako nije drugačije označeno, svi podaci dobijeni su mjerenjima u normalnim uvjetima.

Historija

uredi
 
Mendeljejev periodni sistem iz 1871. sa prazninom za neptunij u donjoj ivici, nakon uranija (U = 240)

U maju 1934. njemačka fizičarka i hemičarka Ida Noddack-Tacke objavila je zapažanja o tadašnjim prazninama u periodnom sistemu elemenata te je na kraju svog rada postavila teoriju o mogućnosti postojanja transuranskih elemenata.[4] Nekoliko sedmica kasnije Enrico Fermi objavio je tri svoj rada na istu temu.[5][6][7] Noddack se u septembru 1934. u nizu diskusija razišla sa Fermijem po pitanju navodnog otkrića elementa 93. U svojim izlaganjima, ona je između ostalog predvidjela njegovo otkriće pomoću cijepanja atomskih jezgara indukovanih neutronima. Bilo bi zamislivo da bi se bombardovanjem teških jezgara neutronima, ona raspala u nekoliko većih (naglašeno) "komada", koji bi možda bili izotopi već poznatih elemenata ali ne i susjedi (u PSE) ozračenih elemenata, izjavila je Noddack.[8]

Radioaktivni element neptunij prvi put su sintetizirali 1940. naučnici Edwin M. McMillan i Philip H. Abelson bombardiranjem jezgara uranija neutronima.[9][10][11]

 
Navedena vremena odnose se na vremena poluraspada.

Arthur C. Wahl i Glenn T. Seaborg otkrili su 1942. izotop neptunija 237Np. On je nastao iz izotopa uranija 237U, koji emitira β-zrake sa vremenom poluraspada od sedam dana, ili (n, 2n) procesom iz izotopa 238U. Izotop 237Np emitira alfa-zrake a ima vrijeme poluraspada od oko 2.144.000 godina.[12]

 

Godine 1950. iz izotopa uranija 233U, 235U i 238U putem bombardiranja deuteronima dobijeni su izotopi neptunija 231Np, 232Np i 233Np.[13] Godine 1958. iz visokoobogaćenog uranija 235U, također bombardiranjem deuteronima, dobijeni su izotopi 234Np, 235Np i 236Np.[14] Jednosatna aktivnost neptunija, koja je ranije pripisivana izotopu 241Np, zapravo "pripada" izotopu 240Np.[15]

Osobine

uredi

Fizičke

uredi

Metalni neptunij ima srebrenast izgled, hemijski je veoma reaktivan i postoji u najmanje tri različite modifikacije:[1]

Modifikacije pri atmosferskom pritisku
Oznaka faze stabilni temperaturni
raspon 		gustoća (pri temperaturi) kristalni sistem
α-Np 20,25 g/cm3 (20 °C) ortorompski
β-Np iznad 280 °C 19,36 g/cm3 (313 °C) tetragonalni
γ-Np iznad 577 °C 18,0 g/cm3 (600 °C) kubični

Smatra se da je neptunij jedan od najgušćih hemijskih elemenata. Pored renija, osmija, iridija i platine, on je jedan od malobrojnih elemenata sa gustoćom iznad 20 g/cm3.

Hemijske

uredi

Neptunij gradi cijeli niz spojeva u kojima se može nalaziti u oksidacijskim stanjima od +3 do +7. Tako neptunij zajedno s plutonijem posjeduje najviše moguće oksidacijsko stanje među svim aktinoidima. U vodenim rastvorima ioni neptunija imaju vrlo karakterističnu boju. Tako naprimjer ion Np3+ je ljubičast, dok je Np4+ žuto-zelen, a NpVO2+ zelen. Osim njih, ion NpVIO22+ je ružičasto-crven dok je NpVIIO23+ tamno zelen.[2]

Izotopi

uredi

Ukupno je poznato 20 izotopa neptunija te pet nuklearnih izomera. Najduže "živući" izotopi su 237Np sa vremenom poluraspada od 2,144 miliona godina, 236Np sa 154 hiljade godina i 235Np sa 396,1 dana. Ostali izotopi i nuklearni izomeri imaju vremena poluraspada između 45 nanosekundi (237m1Np) i 4,4 dana (234Np).

  • 235Np se raspada sa vremenom poluraspada od 396,1 dana, tako što se 99,9974% raspadne putem elektronskog zahvata na uranij 235U a 0,0026% putem alfa-raspada na protaktinij 231Pa, koji se nalazi jedan korak iza 235U u takozvanoj uranij-aktinij seriji.
  • 236Np se raspada sa vremenom poluraspada od 154.000 godina, tako što se 87,3% raspadne putem elektronskog zahvata na uranij 236U, 12,5% se raspada putem beta-raspada na plutonij 236Pu a 0,16% putem alfa-raspada na protaktinij 232Pa. Uranij 236U nalazi se u torijevoj seriji (lancu) raspada te se sa vremenom poluraspada od 23,42 miliona godina raspada do svog "zvaničnog" početnog nuklida 232Th. Izotop 236Pu se raspada uz vrijeme poluraspada od 2,858 godine[16] putem alfa-raspada na "međuproizvod" 232U, koji se uz vrijeme poluraspada od 68,9 godina opet raspada do 228Th, izotop na glavnoj grani raspadnog lanca.
  • 237Np raspada se sa vremenom poluraspada od 2,144 miliona godina putem alfa-raspada na protaktinij 233Pa. 237Np je tako i glavno polazište neptunijeve serije, lanca raspada koji završava stabilnim izotopom talija 205Tl.

Dobijanje

uredi

Neptunij nastaje kao "sporedni proizvod" u proizvodnji energije u nuklearnim reaktorima. U jednoj toni potrošenog nuklearnog goriva prosječno se nalazi 500 grama neptunija.[17] Tako nastali neptunij gotovo u potpunosti se sastoji iz izotopa 237Np. On nastaje iz uranija 235U nakon dvostrukog zahvata neutrona i konačnim beta-raspadom.

 
 

Metalni neptunij se može izdvojiti iz svojih spojeva putem redukcije. Tako naprimjer neptunij(III)-fluorid reagira sa elementarnim barijem ili litijem pri temperaturi od 1200 °C.

 

Cijepanje atoma

uredi

Kao i kod svih tranuranijskih nuklida, i kod izotopa neptunija moguće je cijepanje atoma pobuđeno neutronima. Izotopi sa neparnim brojem neutrona u jezgru, počev od vrlo postojanog 236Np, imaju vrlo veliki poprečni presjek za cijepanje pomoću termalnih neutrona. Kod izotopa 236Np taj presjek iznosi 2600 barna[18]. On je, dakle, "lahko cjepljiv".

Kod izotopa 237Np koji nastaje iz goriva u nuklearnim reaktorima, poprečni presjek cijepanja iznosi samo 20 milibarna.[18] Ipak, taj izotop je i dalje pogodan zbog drugih fizičkih osobina atoma, kojim je moguće održati lančanu fisijsku reakciju njegovim cijepanjem pomoću brzih neutrona u čistom materijalu. U američkoj nacionalnoj laboratoriji Los Alamos njegova kritična masa je eksperimentalno procijenjena na oko 60 kg.[19][20][21] Stoga se izotop neptunija 237Np smatra mogućim materijalom za izradu nuklearnog oružja.[22][23]

Upotreba

uredi

U nuklearnim reaktorima iz 235U nastali neptunij 237Np može se upotrijebiti za dobijanje 238Pu koji se koristi u RTG baterijama. U tu svrhu se on izdvaja iz iskorištenog nuklearnog goriva te se njime pune nuklearne gorive šipke, koje sadrže samo neptunij. Takve šipke se ponovno vraćaju u nuklearni reaktor gdje se iznova bombardiraju neutronima te iz 237Np nastaje izotop plutonija 238Pu.[24]

 
Navedena vremena odnose se na vremena poluraspada.

Spojevi

uredi
 
Neptunij u oksidacijskim stanjima od +3 do +7 u vodenom rastvoru.

Oksidi

uredi

Poznati su oksidi neptunija u stanjima od +4 do +6: neptunij(IV)-oksid (NpO2), neptunij(V)-oksid (Np2O5) i neptunij(VI)-oksid (NpO3 · H2O).[2] Neptunij-dioksid (NpO2) je hemijski najstabilniji oksid neptunija te je primjenu našao u nuklearnim gorivim šipkama.

Halogenidi

uredi

Kod neptunija poznati su halogenidi u oksidacijskim stanjima od +3 do +6.[2] Za stanje +3 poznati su odgovarajući spojevi četiri halogena: fluora, hlora, broma i joda. Osim njih, on gradi i halogenide sa stanjima od +4 do +6.

U oksidacijskom stanju +6, od posebnog značaja je neptunij-heksafluorid (NpF6). To je narandžasta čvrsta tvar izuzetno velike volatilnosti (isparljivosti), jer već pri 56 °C prelazi u gasovito stanje. U tom pogledu ima dosta sličnosti sa uranij-heksafluoridom i plutonij-heksafluoridom, pa se na isti način kao i oni može upotrijebiti za obogaćivanje i odvajanje izotopa.

Oksidacijski broj F Cl Br I
+6 neptunij(VI)-fluorid
NpF6
narandžast
+5 neptunij(V)-fluorid
NpF5
svijetlo plav
+4 neptunij(IV)-fluorid
NpF4
zelen 		neptunij(IV)-hlorid
NpCl4
crveno-smeđ 		neptunij(IV)-bromid
NpBr4
tamno crven
+3 neptunij(III)-fluorid
NpF3
ljubičast 		neptunij(III)-hlorid
NpCl3
zelen 		neptunij(III)-bromid
NpBr3
zelen 		neptunij(III)-jodid
NpI3
ljubičast

Biološki aspekt

uredi

Do danas nisu poznate biološke funkcije neptunija.[25] Anaeorobni mikroorganizmi mogu reducirati Np(V) do Np(IV) pomoću nekih iona poput Mn(II/III)- i Fe(II).[26] Također su ispitivani neki faktori, koji utječu na biosorpciju[27][28] i bioakumulaciju[29] neptunija putem bakterija.

Reference

uredi
  1. ^ a b c d Harry H. Binder (1999). Lexikon der chemischen Elemente. Stuttgart: S. Hirzel Verlag. str. 413–419. ISBN 3-7776-0736-3.
  2. ^ a b c d e Arnold F. Holleman, Nils Wiberg (2007). Lehrbuch der Anorganischen Chemie (102 izd.). Berlin: de Gruyter. str. 2149. ISBN 978-3-11-017770-1.
  3. ^ EU ovaj element još uvijek nije stavila na spisak opasnih elemenata, međutim trenutno nije moguće pronaći pouzdani izvor ili literaturu o opasnim svojstvima ove supstance. Radioaktivnost ne spada u opasna svojstva koja se ovdje navode.
  4. ^ Ida Noddack (1934). "Das Periodische System der Elemente und seine Lücken". Angewandte Chemie. 47 (20): 301–305. doi:10.1002/ange.19340472002.
  5. ^ E. Fermi (1934). "Radioactivity Induced by Neutron Bombardment". Nature. 133: 757–757. doi:10.1038/133757a0.
  6. ^ E. Fermi (1934). "Element No. 93". Nature. 133: 863–864. doi:10.1038/133863e0.
  7. ^ E. Fermi (1934). "Possible Production of Elements of Atomic Number Higher than 92". Nature. 133: 898–899. doi:10.1038/133898a0.
  8. ^ Ida Noddack (1934). "Über das Element 93". Angewandte Chemie. 47 (37): 653–655. doi:10.1002/ange.19340473707.
  9. ^ E. McMillan, P. H. Abelson (1940). "Radioactive Element 93". Physical Review. 57: 1185–1186. doi:10.1103/PhysRev.57.1185.2.
  10. ^ A. B. Garrett (1947). "The Chemistry of Elements 93, 94, 95 and 96 (Neptunium, Plutonium, Americium and Curium)" (pdf). The Ohio Journal of Science. XLVII (3): 103–106.
  11. ^ "Rundschau". Angewandte Chemie. 59: 61–63. 1947. doi:10.1002/ange.19470590206.
  12. ^ K. Wirtz (1946). "Die neuen Elemente Neptunium, Plutonium, Americium und Curium" (PDF). Zeitschrift für Naturforschung. 1: 543–544.
  13. ^ L. B. Magnusson, S. G. Thompson, G. T. Seaborg (1950). "New Isotopes of Neptunium". Physical Review. 78 (4): 363–372. doi:10.1103/PhysRev.78.363.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)
  14. ^ J. E. Gindler, J. R. Huizenga, D. W. Engelkemeir (1958). "Neptunium Isotopes: 234, 235, 236". Physical Review. 109 (4): 1263–1267. doi:10.1103/PhysRev.109.1263.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)
  15. ^ Richard M. Lessler, Maynard C. Michel (1960). "Isotopes Np240 and Np241". Physical Review. 118 (1): 263–264. doi:10.1103/PhysRev.118.263.
  16. ^ G. Audi, O. Bersillon, J. Blachot, A. H. Wapstra (2003). "The NUBASE evaluation of nuclear and decay properties" (PDF). Nuclear Physics A. 729: 3–128. Arhivirano s originala (pdf), 20. 7. 2011. Pristupljeno 5. 1. 2016.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)
  17. ^ Klaus Hoffmann (1979). Kann man Gold machen? Gauner, Gaukler und Gelehrte. Aus der Geschichte der chemischen Elemente. Leipzig, Jena, Berlin: Urania-Verlag. str. 233. ASIN B0057AXSW0.
  18. ^ a b G. Pfennig, H. Klewe-Nebenius, W. Seelmann-Eggebert, ured. (1998). Karlsruher Nuklidkarte (6. korigirano ponovljeno izd.). ISBN 9783921879184.CS1 održavanje: više imena: editors list (link)
  19. ^ P. Weiss: Little-studied metal goes critical – Neptunium Nukes?, u: Science News, 26. oktobar 2002. (puni tekst Arhivirano 1. 12. 2006. na Wayback Machine), pristupljeno 5. decembra 2008.
  20. ^ Russell D. Mosteller, David J. Loaiza, Rene G. Sanchez: Creation of a Simplified Benchmark Model for the Neptunium Sphere Experiment, PHYSOR 2004 - The Physics of Fuel Cycles and Advanced Nuclear Systems: Global Developments Chicago, Illinois, SAD, 25-29. april 2004, na CD-ROMu, American Nuclear Society, Lagrange Park, IL. (2004) (PDF Arhivirano 7. 6. 2013. na Wayback Machine).
  21. ^ Rene G. Sanchez, David J. Loaiza, Robert H. Kimpland; et al. (2008). "Criticality of a 237Np Sphere" (PDF). Nuclear Science and Engineering. 158: 1–14. Arhivirano s originala 12. 5. 2014. Pristupljeno 20. 10. 2017. Eksplicitna upotreba et al. u: |author= (pomoć)CS1 održavanje: više imena: authors list (link) CS1 održavanje: bot: nepoznat status originalnog URL-a (link)
  22. ^ David Albright, Kimberly Kramer: Neptunium 237 and Americium: World Inventories and Proliferation Concerns, august 2005. (PDF).
  23. ^ Walter Seifritz: Nukleare Sprengkörper – Bedrohung oder Energieversorgung für die Menschheit?, Thiemig-Verlag, München 1984.
  24. ^ Robert G. Lange, Wade P. Carroll (2008). "Review of recent advances of radioisotope power systems". Energy Conversion and Management. 49 (3): 393–401. doi:10.1016/j.enconman.2007.10.028.
  25. ^ Steve Toeniskoetter, Jennifer Dommer, Tony Dodge (2. 11. 2012). "The Biochemical Periodic Tables – Neptunium" (jezik: engleski). Pristupljeno 20. 10. 2017.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)
  26. ^ J. E. Banaszak, S. M. Webb, B. E. Rittmann, J.-F. Gaillard, D. T. Reed (1999). "Fate of Neptunium in an anaerobic, methanogenic microcosm" (pdf). Mat Res Soc Symp Proc. 556: 1141–1149.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)
  27. ^ T. Sasaki, T. Kauri, A. Kudo (2001). "Effect of pH and Temperature on the Sorption of Np and Pa to mixed anaerobic bacteria". Appl. Radiat. Isot. 55 (4): 427–431. PMID 11545492.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)
  28. ^ W. Songkasiri, D. T. Reed, B. E. Rittmann (2002). "Bio-sorption of Neptunium(V) by Pseudomonas Fluroescens". Radiochimica Acta. 90: 785–789.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)
  29. ^ A. J. Francis, J. B. Fillow, C. J. Dodge, M. Dunn, K. Mantione, B. A. Strietelmeier, M. E. Pansoy-Hjelvik, H. W. Papenguth (1998). "Role of Bacteria as Biocolloids in the Transport of Actinides from a Deep Underground Radioactive Waste Repository" (pdf). Radiochimica Acta. 82: 347–354.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)


 
Commons logo
Commons ima datoteke na temu: Neptunij
Preuzeto iz "https://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Neptunij&oldid=3545391"