Vega de Ruiponce
Vega de Ruiponce | |||
---|---|---|---|
| |||
Alministración | |||
País | España | ||
Autonomía | Castiella y Lleón | ||
Provincia | provincia de Valladolid | ||
Partíu xudicial | Medina de Rioseco | ||
Tipu d'entidá | conceyu d'España | ||
Alcalde de Vega de Ruiponce | Cayetano Agustín Martínez Rodríguez | ||
Nome oficial | Vega de Ruiponce (es)[1] | ||
Códigu postal |
47609 | ||
Xeografía | |||
Coordenaes | 42°11′18″N 5°06′54″W / 42.188333333333°N 5.115°O | ||
Superficie | 31.37 km² | ||
Llenda con | |||
Demografía | |||
Población |
80 hab. (2023) - 53 homes (2019) - 37 muyeres (2019) | ||
Porcentaxe | 0.02% de provincia de Valladolid | ||
Densidá | 2,55 hab/km² | ||
Vega de Ruiponce ye un conceyu d'España, na provincia de Valladolid, comunidá autónoma de Castiella y Llión. Tien una superficie de 31,37 km² con una población de 80 habitantes (2023)[2][3].
Asitiada a veres del Valderaduey, el pequeñu conceyu esfruta de terrenes propios de la vega que-y da'l so nome. Les sos fiestes patronales son el día de la Santa Cruz, a primeros de mayu, con viésperes na ermita de la Vera Cruz. En San Roque, a mediaos d'agostu, hai xornada festiva.
Economía
[editar | editar la fonte]La economía d'esta pequeña llocalidá básase principalmente nel sector primariu: agricultura y ganadería.
Demografía
[editar | editar la fonte]1991 | 1996 | 2001 | 2004 | 2014 | 2018 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
196 | 151 | 120 | 129 | 118 | 94 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
(Fonte: [necesita referencies]) |
1900 | 1910 | 1920 | 1930 | 1940 | 1950 | 1960 | 1970 | 1981 | 1991 |
796 | 751 | 662 | 725 | 716 | 675 | 476 | 343 | 199 | 182 |
Turismu
[editar | editar la fonte]Como llugares turísticos puede visitase la Ilesia de San Salvador, que tien tres naves y que foi llevantada nel sieglu XVI. Nel interior destaquen los sos retablos. Cúriase una escultura de San Blás, obra maestra d'Alloño de Vahía. Pela rodiada de la población alcuéntrase la ermita del Cristu de la Vera cruz y nes sos proximidaes la llamada "piedra del milagru", protagonista d'una lleenda tresmitida pola tradición.
Ver tamién
[editar | editar la fonte]- Gastronomía de la provincia de Valladolid
- Historia de la provincia de Valladolid
- Economía de la provincia de Valladolid
Referencies
[editar | editar la fonte]- ↑ Afirmao en: Llista de Conceyos y los sos Códigos por Provincies a 1 de xineru de 2019. Data d'espublización: 8 febreru 2019. Editorial: Institutu Nacional d'Estadística.
- ↑ Afirmao en: Padrón municipal d'España de 2023. Autor: Institutu Nacional d'Estadística. Data d'espublización: 13 avientu 2023.
- ↑ oficina de rexistru