Santibáñez el Bajo
Santibáñez el Bajo | |||||
---|---|---|---|---|---|
| |||||
Alministración | |||||
País | España | ||||
Autonomía | Estremadura | ||||
Provincia | provincia de Cáceres | ||||
Tipu d'entidá | conceyu d'España | ||||
Alcaldesa de Santibáñez el Bajo (es) | Juana Maria Rodriguez Montero | ||||
Nome oficial | Santibáñez el Bajo (es)[1] | ||||
Códigu postal |
10666 | ||||
Xeografía | |||||
Coordenaes | 40°10′35″N 6°13′24″W / 40.1764°N 6.2232°O | ||||
Superficie | 46 km² | ||||
Altitú | 379 m | ||||
Llenda con |
| ||||
Demografía | |||||
Población |
713 hab. (2023) - 385 homes (2019) - 371 muyeres (2019) | ||||
Porcentaxe | 0.18% de provincia de Cáceres | ||||
Densidá | 15,5 hab/km² | ||||
Más información | |||||
Estaya horaria | UTC+01:00 | ||||
Santibáñez el Bajo (Santibañi el Baju n'estremeñu) ye un conceyu español, na provincia de Cáceres, Comunidá Autónoma d'Estremadura.
Toponimia
[editar | editar la fonte]El nome "Santibáñez" tien el so orixe en "Sancti Ihoannes" o "San Juan". La calificación de "el Bajo" amestóse darréu pa estremar a esti pueblu de Santibáñez el Alto, al cual púnxose-y "el Alto" por asitiase nel visu d'un monte de la sierra de Gata.
Historia
[editar | editar la fonte]Prehistoria
[editar | editar la fonte]La Mancomunidá Integral de Trasierra-Tierres de Granadilla foi poblada dende la prehistoria por diversos pueblos, siendo los primeres de los que se tien constancia los celtíberos y los vetonos. Nel términu municipal, concretamente na devesa y na paraxa de Cabeza Jerrero, topáronse depósitos líticos y cerámicos de la dómina. Amás, atopáronse enterramientos tumulares nes paraxes de Güerta de la Jerrumbre y Les Corrolades, y tamién industries de la mesma dómina en covachas de terrenes de granitu, principalmente pela redolada del ríu Alagón y la rivera del Tarascu.
En 2003, na paraxa llamada El Castillejo, que tópase na llende municipal con Ahigal, apaeció un cercu funerariu decorada con dos figures humanes de la Edá del Bronce de 91 cm de llargu y 50 cm d'altor. Tamién apaecieron nel mesmu llugar cachos de cerámica.
Dómina romana y visigoda
[editar | editar la fonte]La invasión romana dio llugar a dellos poblamientos nel términu, como Arrocetuna, Cabeza del Moro, Los Lozanos, Pozo de la Piedra y Vegas de la Caneta. Los restos romanos abonden y tán bien calteníos, al asitiase Santibáñez cerca de Cáparra y por tanto de la Vía de la Plata.
Nel términu topa'l pobláu visigodu de Los Corrales, onde s'atoparon dellos restos de la dómina.
Reconquista
[editar | editar la fonte]El territoriu del actual Santibáñez foi invadíu militarmente polos moros en 711. En 1212 foi reconquistáu pol Reinu de Llión al mandu del rei Alfonsu IX. La zona tuvo despoblada mientres la Reconquista. La repoblación empezó nel vecín Reinu de Castiella con reconquistar de Plasencia por Alfonsu VIII.
Dende finales del sieglu XII y a lo llargo del sieglu XIII, empecipióse la repoblación de les tierres anguaño estremeñes del Reinu de Llión. El pueblu de Santibáñez el Bajo foi repobláu, nel sieglu XIII, por asturlleoneses.
Edá Contemporánea
[editar | editar la fonte]A la cayida del Antiguu Réxime la llocalidá constituyir en conceyu constitucional na rexón d'Estremadura, Partíu Xudicial de Granadilla, entós conocíu como Santivañez el Bajo[2]que nel censu de 1842 cuntaba con 220 llares y 1260 vecinos.[3]
Demografía
[editar | editar la fonte]2001 | 2002 | 2003 | 2004 | 2005 | 2006 | 2007 | 2008 | 2009 | 2010 | 2011 | 2012 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1034 | 994 | 947 | 922 | 891 | 863 | 834 | 829 | 829 | 823 | 811 | 797 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
(Fonte: [necesita referencies]) |
Fíos pernomaos
[editar | editar la fonte]- Dalmacio Iglesias (1879-1933), abogáu, xurista y políticu.
Referencies
[editar | editar la fonte]- ↑ Afirmao en: Llista de Conceyos y los sos Códigos por Provincies a 1 de xineru de 2019. Data d'espublización: 8 febreru 2019. Editorial: Institutu Nacional d'Estadística.
- ↑ Cervantes Virtual [1]
- ↑ Conceyu Códigu INE -10.172 [2]
Enllaces esternos
[editar | editar la fonte]