P^ELAR

Savez pčelarskih organizacija Srbije  111

 Član­stvo u SPOS-u
^asopis za p~elarstvo P^ELAR Član­stvo u SPOS-u je do­bro­
volj­no i ostva­ru­je se pre­ko dru­
Savez pčelarskih organizacija Srbije šta­va ili udru­že­nja pče­la­ra. Čla­
Molerova br. 13, 11000 Beograd, 011/2458-640, 064/40-191-63 na­ri­na u 2008. go­di­ni je 1 250
060/444-01-21, 060/444-01-24, [email protected], www.spos.info di­na­ra i uklju­ču­je do­bi­ja­nje 12
bro­je­va časopisa Pče­la­r. Pret­pla­
ta za ino­stran­stvo je 32 €, od­no­
sno 40 € ako ča­so­pis sti­že avi­o­
nom.
Ra­čun SPOS–a:­
BALKANSKA
APISLAVIJA APIMONDIJA PČELARSKA 160 –17806–08
FEDERACIJA
Sa­rad­nja sa ča­so­pi­som
The Magazine of Serbian Beekeeping BEEKEEPER Ru­ko­pi­si i fo­to­gra­fi­je pri­ma­
The Beekeeping Association of Serbia, 11000 Belgrade, 13 Molerova St. ju se do 10. u me­se­cu i auto­ri­ma
se ne vra­ća­ju. Re­dak­ci­ja za­dr­­ža­
va pra­vo re­di­go­va­nja tek­sto­va.
Predsednik SPOS-a Za sa­dr­žaj tek­sto­va od­go­va­ra­ju
Dr med. Rodoljub Živadinović auto­ri, a za sa­dr­žaj ogla­sa ogla­
Ul. Stojana Janićijevića br. 12, 18210 Žitkovac ši­va­či. Me­di­ji ko­ji pre­u­zi­ma­ju ra­
018/846-734, 060/444-01-01 do­ve iz časopisa Pče­la­r, du­žni su
[email protected], http://rodoljub.pcelinjak.com da na­ve­du iz­vor.
V. d. glavni i odgovorni urednik Isto­ri­ja ča­so­pi­sa
Rajko Pejanović, dipl. pravnik Pr­vi ilu­stro­va­ni ča­so­pis za
Ul. Doktora Avrama Vinavera br. 12/6, 15000 Šabac pče­la­re štam­pan je 1883. go­di­ne
015/342-530, 060/444-01-08, 064/404-79-68 u Be­o­gra­du pod ime­nom „Pče­
[email protected] la“. Po­tom „Srp­ski pče­lar“, 1. ok­
Izdavački savet to­bra 1896. u Srem­skim Kar­lov­
ci­ma. Od 1899. iz­da­je ga Srp­
Prof. dr Jovan Kulinčević (predsednik)
Prof. dr Bosiljka Đuričić ska pče­lar­ska za­dru­ga u Ru­mi.
Prof. dr Zoran Stanimirović „Pče­lar“, or­gan Srp­skog pče­lar­
Prof. dr Miloje Brajković skog dru­štva, iz­la­zi od 1. ja­nu­
Prof. dr Desimir Jevtić a­ra 1898. u Be­o­gra­du. U ja­nu­a­
ru 1934. spo­ji­li su se „Pče­lar“ i
Privremena redakcija „Srp­ski pče­lar“ i od ta­da iz­la­zi
kao „Pče­lar“. Uka­zom pred­sed­
Članovi redakcije iz Srbije ni­ka SFRJ „Pče­lar“ je 1973. go-
Prvoslav Nešić (Beograd) dine od­li­ko­van Or­de­nom za­slu­
Dr Slavomir Popović (Beograd) ga za na­rod sa sre­br­nim zra­ci­ma
Milan Jovanović (Trstenik) za iz­van­red­ne za­slu­ge, po­pu­la­ri­
Milan S. Matejić (Vlaški Do) sa­nje i una­pre­đe­nje pče­lar­stva, a
Ing. Vlastimir Spasić (Niš) Kulturno-prosvetna zajednica Sr­
Milan Vraštanović (Smederevska Palanka) bi­je do­de­li­la mu je 1984. Vu­ko­vu
Članovi redakcije iz inostranstva na­gra­du za do­pri­nos kul­tu­ri.
Vladimir Auguštin (Metlika, Slovenija), Borisav Brnjada (Bar, Ti­raž: 12 100. Štam­pa: Ko­lor
Crna Gora), Ferid Velagić (Tuzla, Bosna i Hercegovina), pres – La­po­vo, tel. 034/853-715,
Amir Demirović (Sanski Most, Bosna i Hercegovina), 853-560, ko­lor­[email protected]
Milan Isidorović (Sutomore, Crna Gora), Fotografija na
dr med. Stipan Kovačić (Darda, Hrvatska), Branko Končar (Kozarac,
PČELAR

naslovnoj strani:
Bosna i Hercegovina), mr sci. Goran Mirjanić (Gradiška, Bosna i Mala trmka
Hercegovina), Aleksandar Mihajlovski (Skoplje, Makedonija), Ivana Brndušića
koja je uspešno
Franc Prezelj (Kamnik, Slovenija), prezimila
doc. dr sci. Zlatko Puškadija (Osijek, Hrvatska), Milorad Čeko (Banja
Luka, Bosna i Hercegovina), dr vet. med. Irena Džimrevska (Skoplje, Foto:
Rodoljub Živadinović,
Makedonija), Franc Šivic (Ljubljana, Slovenija) Žitkovac Савез pčelarskih
Savez пчеларских organizacija
организација
Srbije
Србије 111
 P^ELAR
Ko ne zna, neka uči čitajući Pčelar.­
Ko zna, neka uživa u obnavljanju gradiva.­
Ko zna bolje, neka to i napiše.

Miroslav Farkaš IZDVAJAMO IZ SADRŽAJA

PISMO PČELARIMA ZA APRIL 115 Miroslav Farkaš
PISMO
Mirko Vilus PČELARIMA
PO­TRO­ŠNjA HRA­NE ZA APRIL
ZA 122 ZIM­SKA DA­NA 2007/2008. 117 Ne­ka­da, ne baš ta­ko dav­
no, ra­do­vi u pče­li­nja­ku su
Jovan Kulinčević
se opi­si­va­li po me­se­ci­ma.
ZIMSKI GUBICI I IZIMLjAVANjE
Da­nas, zbog ve­li­kih kli­
PČELINjIH DRUŠTAVA 122
mat­skih pro­me­na i no­vih bo­le­sti, mno­go je re­al­
ni­je vr­ši­ti op­šti opis spo­me­nu­tih ra­do­va, bez tog
Wolfgang Ritter
ogra­ni­če­nja.
VE­LI­KI GU­BI­CI PČE­LA
str. 115
I U NEMAČKOJ 126
Mirko Vilus
V. I. Lebedev POTROŠNjA HRANE
TOPLOTNI GUBICI PČELINjIH ZA 122 ZIMSKA DANA
DRUŠTAVA TOKOM ZIMOVANjA
Za raz­li­ku od iz­u­zet­no
I PROLEĆNOG RAZVOJA 128
bla­ge pro­šle, ova zi­ma
(2007/2008) je bi­la oštri­
Veroljub Umeljić
ja (u vi­še­go­di­šnjem pro­
PRE­DVA­JA­NjE PČE­LI­NjIH DRUŠTAVA
se­ku) i zbog to­ga je in­te­
U DB KO­ŠNI­CA­MA NA PRO­IZ­VOD­NA
re­sant­no upo­re­đi­va­nje po­
I PO­MOĆ­NA 133
tro­šnje hra­ne u ove dve zi­me.
Svetozar Vasić str. 121
PRIPREMA ZA GLAVNU PAŠU 135
V. I. Lebedev
Đoko Zečević TOPLOTNI GUBICI
MRAZOVITO PROLEĆE NA PLANINI 138
12
11
PČELINjIH DRUŠTAVA
10
TOKOM ZIMOVANjA
Klaus Wallner
1
2 9
I PROLEĆNOG
PROBLEM SA PERIZINOM 140 3 RAZVOJA
4 Promena spoljašnje tem­­
8

MINISTARSTVO POLjOPRIVREDE 5 6 7
pe­ra­ture od 0° C do –15° C
DAJE BESPOVRATNA SREDSTVA skoro da ne uti­če na pre­
ZA NABAVKU PČELARSKE OPREME 141 ras­podelu gubitaka toplote, kako pri otvo­renim,
tako i pri zatvorenim letima.
IZVEŠTAJ O RADU SPOS-a U ranoprolećnom periodu, u ogledima sa ži-
– Osno­van uslu­žni cen­tar vim društvom, usled porasta srednje tem­perature
– Ime­no­va­na rad­na te­la u košnici, gubici toplote kroz krov i zidove se
– Iza­bra­no pri­vre­me­no približavaju: kroz krov – 41,9%, kroz zidove –
   ured­ni­štvo Pče­la­ra 48,8%.
– Omo­gu­će­ni br­zi i jef­ti­ni kon­tak­ti Leta košnice veoma slabo utiču na toplotni
  čla­no­va IO sa rad­nim te­li­ma i ba­zom režim pčelinjeg društva.
– Ak­tiv­no­sti na­kon pr­vog sa­stan­ka IO 143  str. 128
Savez pčelarskih organizacija Srbije  113
P^ELAR
REČ URED­NI­KA
Po­što­va­ne ko­le­ge pče­la­ri, na­kon iz­bor­ne pro­ble­ma, iz­gle­da, ima mno­go. Zim­ski gu­bi­ci
skup­šti­ne SPOS-a 23. fe­bru­a­ra 2008. go­di­ne, su (pre­ma još ne­pot­pu­nim po­da­ci­ma), neo­bič­
Re­dak­ci­ja ča­so­pi­sa Pče­lar pod­ne­la je ko­lek­tiv­ no ve­li­ki. Ra­ni­ja po­
nu ostav­ku. ja­va hra­ne u pri­ro­di i
No­vo­i­za­bra­ni Iz­vr­šni od­bor Sa­ve­za je, na to­pli­je vre­me do­ve­
sed­ni­ci odr­ža­noj 8. mar­ta, do­neo od­lu­ku o ob­ li su, sa druge stra-
ja­vlji­va­nju kon­kur­sa za iz­bor no­vog ured­ni­ka i ne, do bur­ni­jeg raz­
po­sta­vio me­ne za vr­ši­o­ca du­žno­sti, na pe­ri­od od vo­ja za­jed­ni­ca. Tru­
dva me­se­ca, od­no­sno do okon­ča­nja iz­bor­nog po­ to­vi koji su se poja-
stup­ka, ka­ko ne bi bi­lo za­sto­ja u iz­la­že­nju ča­so­ vili po­lo­vi­nom mar­ Veliko osipanje pčela u
pi­sa. Izabrana je i privremena Redakcija i Izda- ta, pred­sta­vlja­ju si­ martu usled temperaturnih
vački savet. gu­ran znak da nas oscilacija i trovanja
Ve­o­ma sam po­ča­stvo­van od­lu­kom Iz­vr­šnog pro­ble­mi su­zbi­ja­
od­bo­ra. Sve­stan sam, na­rav­no, ve­li­ke od­go­vor­ nja ro­jevnog na­go­na
no­sti ko­ju pre­u­zi­mam i oba­ve­ze da ulo­žim mak­ ove se­zo­ne oče­ku­ju
si­ma­lan na­por, u skla­du sa svo­jim mo­guć­no­sti­ mno­go ra­ni­je.
ma, ka­ko bi bro­je­vi za april i maj iza­šli na vre­ Na kra­ju bih se
me, a nji­hov kva­li­tet bio pri­sto­jan. za­hva­lio Ro­do­lju­
Pošto je u prethodnom periodu dizajn časo- bu Ži­va­di­no­vi­ću, sa­
pisa promenjen bez adekvatne odluke nadlež- da­šnjem pred­sed­ni­
nih tela SPOS-a, dizajn smo, za sada, vratili na ku SPOS-a i ne­ka­da­
stari, a novi urednik i redakcija odlučiće kako šnjem ured­ni­ku Pče­ Neuobičajeno rana pojava
dalje. la­ra, na sve­srd­noj trutova – polovinom marta
Struč­ni tek­sto­vi su pa­žlji­vo bi­ra­ni, sa že­ljom po­mo­ći u pri­pre­mi
da či­ta­o­cu pru­že što ja­sni­ju sli­ku o ovo­go­di­šnjoj ovog bro­ja ča­so­pi­sa.
pro­ble­ma­ti­ci zi­mo­va­nja i pro­leć­nog raz­vo­ja. A Rajko Pejanović

Izvršni odbor Saveza pčelarskih organizacija Srbije, na sednici održanoj 8. marta 2008. godi-
ne, doneo je odluku da se objavi sledeći
KONKURS ZA IZBOR I IMENOVANjE HONORARNOG
GLAVNOG I ODGOVORNOG UREDNIKA ČASOPISA „PČELAR“
za period od 2 godine
Pored opštih uslova predviđenih Zakonom, kandidat mora ispunjavati i sledeće, posebne uslo-
ve: da ima visoku stručnu spremu, da se bavio uređivanjem javnih glasila, da je višegodišnji pče-
lar i da se služi jednim svetskim jezikom
Uz prijavu na konkurs treba dostaviti program uređivanja časopisa i dokaze o ispunjavanju na-
vedenih uslova. Rok za podnošenje prijava je do 25. aprila 2008. godine. Nepotpune i neblagovre-
mene prijave neće se razmatrati. Prijave slati na adresu: SPOS, Ul. Molerova 13, 11000 Beograd,
sa naznakom „Za konkurs“.

MI­KRO TRM­KA PRE­ZI­MI­LA!

Na pče­li­nja­ku ve­li­kog pče­lar­skog en­tu­zi­ja­ste Iva­na Brn­du­ši­ća iz Bo­ra do­go­di­lo se svo­je­vr­
sno pče­lar­sko ču­do. Na­i­me, Ivan je pret­hod­ne se­zo­ne na­se­lio jed­nu ve­o­ma ma­lu trm­ku ko­ja mo­
že sta­ti u ša­ku (po­gle­daj­te na­slov­nu stra­nu). I do­zvo­lio joj je da uđe u zi­mu. Kad su na­stu­pi­li pr­
vi to­pli da­ni ove go­di­ne, Ivan je iz­me­rio ma­su trm­ke i utvr­dio da za­jed­no sa pče­la­ma, sa­ćem i za­
li­ha­ma me­da ima sa­mo 750 g. Sa le­glom je kre­nu­la tek u fe­bru­ar­ u.
Ina­če, trm­ka je for­mi­ra­na ra­di sni­ma­nja fil­ma o Iva­no­vom pče­la­re­nju.

114 april 2008

 P^ELAR

PISMO
PČELARIMA
ZA APRIL
Mi­ro­slav Far­kaš, dr stom.
Za­greb, Re­pu­bli­ka Hr­vat­ska
www.pce­li­njak.com
in­fo­@pce­li­njak. com

Ne­ka­da, ne baš ta­ko dav­no, ra­do­vi u pče­li­ ju pče­lar­sku li­te­ra­tu­ru i ne po­se­ću­ju pre­da­va­nja,
nja­ku su se opi­si­va­li po me­se­ci­ma. Da­nas, zbog da pro­na­đu is­ku­snog men­to­ra ko­ji će im da­va­
ve­li­kih kli­mat­skih pro­me­na i no­vih bo­le­sti, mno­ ti sa­ve­te o tome ko­je ra­do­ve, ka­da i ka­ko iz­ve­
go je re­al­ni­je vr­ši­ti op­šti opis spo­me­nu­tih ra­do­ sti na svom pče­li­nja­ku. Osim to­ga, mo­lim ih ne­
va, bez tog ogra­ni­če­nja. ka do­bro pro­u­če i bar malo na­u­če bi­o­lo­gi­ju pče­
Ka­da se pri­se­tim kli­me iz svog de­tinj­stva, či­ le, jer to je je­dan od osnov­nih uslo­va za re­ša­va­
ni mi se da sam se pre­se­lio. Dok sam bio ško­la­ nje pro­ble­ma ko­ji na­sta­ju u vre­me pro­leć­nog raz­
rac ima­li smo zim­ske pra­zni­ke do pr­vog fe­bru­a­ vo­ja pčela.
ra. Na­kon pr­vog fe­bru­a­ra, zim­ski „pra­zni­ci“ su
se pro­du­ža­va­li još naj­ma­nje 15 da­na, zbog to­ga
što je na­pa­da­lo to­li­ko sne­ga da se ni­je mo­glo do­ Ka­da po­či­nju pro­leć­ni ra­do­vi u pče­li­nja­ku?
ći do ško­le.
Ove go­di­ne, fe­bru­ar je bio iz­u­zet­no to­pao. Po me­ni, po­čet­kom av­gu­sta pret­hod­ne go­di­
Pče­le u mom pče­li­nja­ku su pri­ku­pi­le to­li­ko po­le­ ne. Ah, ko­li­ko li će sa­mo ova kon­sta­ta­ci­ja iza­
na i nek­ta­ra od vi­si­ba­be i vr­be ive, da su za­blo­ki­ zva­ti sme­ha, ne­go­do­va­nja i ko­men­ta­ra kod ve­
ra­le ma­ti­ce, a sa­će je za­be­le­lo sko­ro kao za vre­ ćeg bro­ja pče­la­ra. Ali, ide­mo re­dom, ne bi li ma­
me ba­gre­mo­ve pa­še (sl. 1). Za­to, zbog dra­stič­nih lo oprav­da­li go­re na­ve­de­nu tvrd­nju.
kli­mat­skih pro­me­na, svi ra­do­vi u pče­li­nja­ku ko­ Svi zna­mo, da se u av­gu­stu for­mi­ra­ju zim­
ji će bi­ti opi­sa­ni u ovom tek­stu tre­ba­ju bi­ti sa­mo ske pče­le i stva­ra­ju zim­ske za­li­he hra­ne. Ako to
ori­jen­ta­cijski, a nji­ho­va pri­me­na u skla­du s vre­ pu­sti­mo pče­la­ma da u mi­ru od­ra­de, a pri to­me
men­skim pri­li­ka­ma mi­kro­lo­ka­ci­je na ko­joj dr­ži­ im po­mog­ne­mo, ta­ko što će­mo im, kra­jem ju­
mo pče­li­nja dru­štva. la ili po­čet­kom av­gu­sta, pre­slo­ži­ti okvi­re s me­
dom i nek­ta­rom u dru­gi (gornji) na­sta­vak LR
ko­šni­ce (sl. 2), a s le­glom u pr­vi (donji), i oči­
sti­mo ih od va­roe, one će se sa­me pri­pre­mi­ti
za pro­le­će – na­ku­pi­će do­volj­ne ko­li­či­ne me­da
za pre­zi­mlja­va­nje i pre­mo­sti­će na vreme smrt­
ni pro­stor.
Me­đu­tim, to je te­o­ret­ski ta­ko, ali se u prak­si
ne pri­me­nju­je pre­če­sto. Po­sto­ji ne­što što se zo­
ve „pče­lar­ska po­hle­pa“ (mo­lim, bez uvre­de – za­
to sam sta­vio pod na­vod­ni­ke), a ako toj po­hle­pi
još do­da­mo i ne­po­zna­va­nje bi­o­lo­gi­je pče­la, on­
da će do­ći do ve­li­kih gu­bi­ta­ka za­jed­ni­ca u pro­
le­će ili, u naj­ma­nju ru­ku, ve­li­kih pro­leć­nih ra­do­
Slika 1 – Ove godine saće je zabelelo već u februaru va u pče­li­nja­ku.
Pri tim pro­leć­nim za­hva­ti­ma (ve­li­ko­du­šno
Po­seb­no že­lim upo­zo­ri­ti pče­la­re po­čet­ni­ke, a pru­ža­nje pr­ve po­mo­ći ve­li­kim ko­li­či­na­ma še­
to su svi oni sa ma­nje od de­se­tak go­di­na pče­lar­ će­ra), na pče­li­nja­ci­ma će se pče­la­ma da­va­ti še­
skog sta­ža, ali i one ko­ji ma­lo (ili ni­ka­ko) či­ta­ ćer­ne po­ga­če sa do­da­ci­ma (obez­ma­šće­no so­ji­no
Savez pčelarskih organizacija Srbije  115
P^ELAR
bra­šno, ne­ma­sno mle­ko u pra­hu, su­rut­ka i slič­
Hi­gi­jen­ska po­ji­li­ca
no), a ka­da oto­pli iz­nad 10 ste­pe­ni, on­da i še­
ćer­ni si­rup. Pri to­me se za­bo­ra­vlja da je uzrok
po­tre­be za svim tim ra­do­vi­ma ono što sam na­ Po­sta­vlja­nje hi­gi­jen­ske po­ji­li­ce na pče­li­njak
zvao pče­lar­skom po­hle­pom. Da­kle, šta pod­ra­ je pr­vi i naj­va­žni­ji po­stu­pak po­čet­kom go­di­ne.
zu­me­vam pod tim ter­mi­nom? Krat­ko i ja­sno – Tre­ba­lo ju je po­sta­vi­ti već pri­li­kom pr­vog pro­
ka­sno od­u­zi­ma­nje me­da i uzi­mlja­va­nje pče­la na či­snog le­ta. Pri to­me tre­ba, svim mo­gu­ćim na­
še­će­ru. činima, pri­vući pče­le na higijensku pojilicu. Pče­
le će uvek ra­di­je sle­te­ti na neko me­sto gde ima
vo­de, makar i problematičnog kvaliteta (sl. 3a i
3b), ne­go se obe­si­ti na hi­gi­jen­sku po­ji­li­cu (sl. 4).
Za­to, za po­če­tak, tre­ba u po­ji­li­cu na­su­ti za­sla­đe­
nu vo­du.

Slika 2 – Raspored zimskih rezervi hrane

iznad klubeta u avgustu
Slike 3a ↑ i 3b ↓ – Pri prvim izletima, pčele
Na­kon ka­snog vr­ca­nja, pče­le vi­še ne­ma­ju traže mesta gde ima bilo kakve vode
mo­guć­no­sti da sa­ku­pe do­volj­ne ko­li­či­ne nek­ta­
ra i da ga pre­ra­de u med, pa ih „bri­žni“ pče­la­
ri do­hra­nju­ju še­ćer­nim si­ru­pom u ve­li­kim ko­li­
či­na­ma, is­cr­plju­ju­ći ih do kra­ja i skra­ću­ju­ći im
ži­vot­ni vek. Po­sto­ji te­o­ri­ja da pče­le bo­lje pre­zi­
mlja­va­ju na še­će­ru ne­go na me­du, zbog ma­nje
ot­pad­nih ma­te­ri­ja u še­će­ru. Ko­li­ka li je to sa­
mo za­blu­da!?
Pče­le su do ne­dav­no, desetinama mi­li­o­na go­
di­na, uspe­šno pre­zi­mlja­va­le na me­du, a od­jed­
nom se po­ja­ve te­o­re­ti­ča­ri ko­ji tvr­de, da pče­le bo­
lje i lak­še pre­zi­mlja­va­ju na še­će­ru. Sre­ćom, po­
ja­vi­li su se i mno­gi na­uč­ni ra­do­vi, ko­ji su po­bi­
li tu su­lu­du te­o­ri­ju, ali ih ni­je po­treb­no na­vo­di­
ti, zbog jed­no­stav­ne či­nje­ni­ce da su pče­le mi­li­o­
ni­ma go­di­na uspe­šno pre­zi­mlja­va­le na me­du, pa
za­što on­da ne bi i da­lje? Za­što je to­li­ko bit­na hi­gi­jen­ska po­ji­li­ca?
Da­kle, ako do­bro i na vre­me uzi­mi­mo pče­
le u av­gu­stu, re­ši­mo se vla­ge iz ko­šni­ce i tre­ti­ra­ Zbog no­ze­mo­ze. U na­šim kra­je­vi­ma je do
mo pro­tiv va­roe pra­vil­no i na vre­me, on­da će se sa­da bi­la pri­sut­na na­ša sta­ra i „do­bra“ nose-
pro­leć­ni ra­do­vi na pče­li­nja­ku sve­sti na ne­ko­li­ko ma apis. Još uvek je pri­sut­na, ali joj se, pre vi­
osnov­nih po­stu­pa­ka, a to su: še go­di­na, pri­dru­ži­la i bli­ska „ro­đa­ka“, nosema
1. Ra­no po­sta­vlja­nje hi­gi­jen­ske po­ji­li­ce; ce­ra­nae. Pod mi­kro­sko­pom su spo­re obe no­
2. Spre­ča­va­nje ro­je­nja, pro­ši­ri­va­nje pro­sto­ ze­me vr­lo slič­ne i je­di­na raz­li­ka je u tome što
ra u ko­šni­ci i za­po­šlja­va­nje mla­dih pče­la na iz­ su spo­re nosema apis ne­što krup­ni­je, a to se
grad­nji vo­ska. mo­že usta­no­vi­ti spe­ci­jal­nim mi­kro­sko­pi­ma.
116 april 2008
 P^ELAR
U la­bo­ra­to­ri­ji ma­drid­skog Uni­ver­zi­te­ta je 14.
sep­tem­bra 2005. usta­no­vlje­no pri­su­stvo spo­ra
no­se­ma ce­ra­nae u uzor­ci­ma po­slatim iz Hr­vat­
ske. Da spo­re pri­pa­da­ju no­se­ma ce­ra­nae, do­ka­
za­no je DNA ana­li­zom. Po­tvr­da pri­su­stva no­se­
ma ce­ra­nae na na­šim pro­sto­ri­ma da­je sig­nal za
uz­bu­nu, ka­ko pče­la­ri­ma u Hr­vat­skoj, ta­ko i pče­
la­ri­ma u su­sed­nim ze­mlja­ma. Če­mu to­li­ka uz­bu­
na, ka­da zna­mo da je no­ze­mo­za „zim­ska“ bo­lest
i da se tret­man do sa­da, uglav­nom, vr­šio kra­jem
le­ta i po­čet­kom je­se­ni?

Slika 5 – Pojilica na koju pčele sleću

doprinosi ubrzanom širenju nozemoze

I šta sad? Ka­ko spre­či­ti ši­re­nje no­ze­mo­ze u

pro­le­će? Svi zna­mo za fu­ma­gi­lin, lek ko­jim se
mo­že le­či­ti nosema apis, ali nje­go­va upo­tre­ba
kod nas ni­je do­zvo­lje­na (autor mi­sli na Hr­vat­
sku, ali je upo­tre­ba fu­ma­gi­li­na i u Sr­bi­ji ile­gal­na
od 18. av­gu­sta 2007. go­di­ne – na­po­me­na ured­
ni­ka). U Špa­ni­ji ga da­nas ko­ri­ste i u bor­bi pro­tiv
nosema ce­ra­nae. Ipak, po ne­kim naj­no­vi­jim sa­
zna­nji­ma, kod nosema ce­ra­nae se ja­vlja re­zi­sten­
Slika 4 – Higijenska pojilica treba da bude ci­ja na fu­ma­gi­lin, što mo­že zna­či­ti da pro­tiv nje
postavljena već u vreme prvog pročisnog leta usko­ro ne­će bi­ti po­mo­ći od, iona­ko za­bra­nje­nog,
fu­ma­gi­li­na. Ka­ko se on­da bo­ri­ti pro­tiv no­ze­mo­
Po­sto­je dva na­či­na na ko­ji se spo­re no­ze­mo­ ze u pro­le­će?
ze pre­no­se: hra­nom i vo­dom. Hra­nom mo­gu da Po­sto­je dva efi­ka­sna na­či­na. Pr­vi i naj­va­žni­
se za­ra­ze sa­mo pče­le u ko­šni­ci, a vo­dom se za­ra­ ji je po­sta­vlja­nje hi­gi­jen­skih po­ji­li­ca, na uda­lje­
za ši­ri na pče­le u ce­lom pče­li­nja­ku. No­ze­mo­zne no­sti od oko pet­na­e­st me­ta­ra od pče­li­nja­ka i ma­
pče­le su osla­blje­ne, ima­ju smanjenu re­sorp­ci­ju, mlje­nje pče­la da ih ko­ri­ste. Zbog to­ga sam i na
pa se re­gru­tu­ju u vo­do­no­še. Zbog to­ga će na po­ po­čet­ku ovog tek­sta na­pi­sao, da je to naj­va­žni­
ji­li­ca­ma bi­ti ve­ći­na no­ze­mo­znih pče­la iz za­ra­že­ ji po­stu­pak ko­ji tre­ba­mo pred­u­ze­ti po­čet­kom ka­
ne ko­šni­ce, što će iza­zva­ti ubr­za­no ši­re­nje no­ze­ len­dar­ske go­di­ne.
mo­ze po ce­lom pče­li­nja­ku, na­rav­no, ako ima­mo Dru­gi po­stu­pak bor­be pro­tiv no­ze­mo­ze je
po­ji­li­ce na ko­je pče­le sle­ću (sl. 5). Ista stvar je i tret­man sa­ća ko­mer­ci­jal­nom sir­ćet­nom ki­se­li­
sa „pri­rod­nim“ po­ji­li­šti­ma kao što su kom­šij­sko nom u kon­cen­tra­ci­ji od 80% (esen­ci­ja). Po­stu­
đu­bri­šte, po­su­de s vo­dom za ko­ko­ši, ba­re i lo­ pak se vr­ši ta­ko da se na­stav­ci sa sa­ćem po­sla­
kve oko pče­li­nja­ka. Isto se od­no­si i na re­ke i po­ žu je­dan na dru­gi, isto kao kad provodimo tret­
to­ke. Na svim tim me­sti­ma, pče­le sle­ću na jed­no man pro­tiv vo­sko­vog molj­ca, sum­po­rom ili pro­
me­sto i ako pri to­me no­ze­mo­zna pče­la de­fe­ci­ra, to­ce­rom i na sa­to­no­še naj­vi­šeg na­stav­ka po­sta­vi­
osta­le će po­si­sa­ti taj iz­met (za­to što je sla­dak) i mo po­su­du u ko­ju na­spe­mo 80%-nu sir­ćet­nu ki­
pre­ne­će ga u svo­je ko­šni­ce. se­li­nu. Po­što su pa­re sir­ćet­ne ki­se­li­ne te­že od va­
Do sa­da, u let­njem pe­ri­o­du, ni­je bi­lo kraj­ zdu­ha, pa­da­ju­ći pre­ma do­le, uni­šti­će spo­re no­
njih gu­bi­ta­ka zbog no­ze­mo­ze, ali po­ja­vom no­ ze­me (i nosema apis i no­se­ma ce­ra­nae) na ce­
se­ma ce­ra­nae, ko­ja je vi­ru­lent­ni­ja, vi­še pa­to­ge­ lo­kup­nom sa­ću ko­je smo po­sta­vi­li is­pod po­su­
na i da­le­ko agre­siv­ni­ja, do­šlo je do zna­čaj­nih de s ki­se­li­nom.
pro­me­na. Iako ima ma­nje spo­ra nosema ce­ra­ Ako se pri­dr­ža­va­mo na­ve­de­nih po­stu­pa­ka
nae u za­ra­že­noj pče­li, ta vr­sta no­ze­mo­ze znat­no (pri­me­na hi­gi­jen­ske po­ji­li­ce i tret­man sir­ćet­nom
br­že uni­šta­va pče­le ne­go nosema apis, te do­la­ ki­se­li­nom), pr­ve go­di­ne sve­šće­mo broj obo­le­
zi do ve­li­kih gu­bi­ta­ka za­jed­ni­ca još to­kom let­ lih pče­la od no­ze­mo­ze na naj­vi­še 50%, dru­ge na
njeg pe­ri­o­da. sve­ga 20%, a tre­će na 10%.
Savez pčelarskih organizacija Srbije  117
P^ELAR
ti ko­ri­sti­ti po­lu­na­stav­ke i kod LR ko­šni­ca. Isto
Pro­ši­ri­va­nje pro­sto­ra u ko­šni­ci
se od­no­si i na one ko­ji pri­me­nju­ju Ve­ne­rov na­
čin pče­la­re­nja.
Svim pče­la­ri­ma je po­zna­to da je je­dan od po­
stu­pa­ka za raz­voj pče­la i spre­ča­va­nje ro­je­nja,
pro­ši­ri­va­nje pro­sto­ra u ko­šni­ci. Po­ku­ša­ću da opi­ Ka­ko do­da­va­ti na­stav­ke?
šem ka­ko da što jed­no­stav­ni­je i sa što ma­nje ri­zi­
ka to iz­ve­de­mo u ovim go­di­na­ma s ne­u­o­bi­ča­je­ Po­sto­ji raz­li­ka u po­stup­ku do­da­va­nja na­
nim kli­mat­skim pro­me­na­ma. sta­va­ka kod onih ko­ji ko­ri­ste ma­tič­nu re­šet­ku i
Ka­ko pa­še po­či­nju sve ra­ni­je, a pče­le uno­ onih ko­ji je ne ko­ri­ste. Oni ko­ji ko­ri­ste ma­tič­nu
se sve vi­še nek­ta­ra i cvet­nog pra­ha, lo­gič­no bi re­šet­ku, do­da­ju na­sta­vak iz­nad rešetke i ka­da
bi­lo do­da­ti im još je­dan na­sta­vak ili po­lu­na­sta­ ga pče­le na­pu­ne do dve tre­ći­ne nek­ta­rom, taj se
vak. Me­đu­tim, u tim ra­nim pe­ri­o­di­ma bo­ga­te pa­ na­sta­vak ukla­nja i na ma­tič­nu re­šet­ku se sta­vlja
še i vi­so­ke dnev­ne tem­pe­ra­tu­re, no­ći su još uvek no­vi, sa iz­gra­đe­nim sa­ćem, a na nje­ga onaj, već
znat­no hlad­ni­je, pa pro­ši­ri­va­nje pro­sto­ra u ko­šni­ sko­ro na­pu­nje­ni. Pre medišnog na­stav­ka, uklo­
ci do­da­va­njem kla­sič­nog na­stav­ka ote­ža­va gre­ja­ ni se ma­tič­na re­šet­ka i vr­ši ma­ni­pu­la­ci­ja okvi­
nje le­gla, a kod na­glih, ve­čer­njih pa­do­va tem­pe­ ri­ma u pr­va dva u ko­ji­ma je le­glo. Ako su dru­
ra­tu­re, pče­le ra­di­li­ce osta­ju na okvi­ri­ma do­da­tog štva ja­ka i ima­ju pu­no okvi­ra za­tvo­re­nog le­
na­stav­ka i tu ugi­nu. gla, on­da se deo onih sa le­glom mo­že pre­ve­
Po­sto­ji na­čin za re­ša­va­nje ta­kvog pro­ble­ma. ša­ti u me­di­šni na­sta­vak, a po­red njih se stave
Na­pra­vi­mo pr­sten, mi­ni na­sta­vak, vi­si­ne 6 cm i okvi­ri sa sat­nom osno­vom, da bi za­po­sli­li pče­
na nje­ga za­ku­je­mo po­klop­nu da­sku, po mo­guć­ le vo­ska­ri­ce i sma­nji­li mo­guć­nost ula­ska u ro­
no­sti od ne­kog glat­kog ma­te­ri­ja­la. U pe­ri­o­du ka­ jev­ni na­gon. Ti­me smo po­vu­kli deo pče­la u me­
da su da­ni to­pli, a no­ći hlad­ne i pče­le se že­le ši­ di­šte (u ko­je ne­ka­da pče­le ne že­le da pre­đu, ne­
ri­ti pre­ma go­re, sta­vi­mo im ta­kav mi­ni na­sta­vak go ra­di­je osta­ju u plo­di­štu, is­pod ma­tič­ne re­šet­
bez okvi­ra i omo­gu­ći­mo grad­nju de­vi­čan­skog ke i ula­ze u ro­jev­ni na­gon), a do­da­va­njem pra­
sa­ća u tom pro­sto­ru. Pri tom ne iza­zi­va­mo ne­ znih okvi­ra u plo­di­šte, omo­gu­ći­li ma­ti­ci da za­
vo­lje ko­je bi se mo­gle po­ja­vi­ti sta­vlja­njem kla­ le­že no­vo le­glo. Pre po­čet­ka glav­ne pa­še, svo
sič­nog na­stav­ka ili po­lu­na­stav­ka. Osim spre­ča­ le­glo se di­že iz­nad ma­tič­ne re­šet­ke, a ma­ti­ca se
va­nja pre­hla­đi­va­nja le­gla i ugi­nu­ća ra­di­li­ca, na na jed­nom okvi­ru otvo­re­nog le­gla spu­šta u pr­
okvi­ri­ma do­da­nog na­stav­ka, za­po­sli­će­mo pče­le vi na­sta­vak ko­ji je na­pu­njen iz­gra­đe­nim sa­ćem.
vo­ska­ri­ce i ta­ko su­zbi­ti pred­ro­jev­ni, a ka­sni­je i Ti­me se sma­nju­je ko­li­či­na le­gla za vre­me glav­
ro­jev­ni na­gon. Po­red to­ga, do­bi­će­mo do­bre ko­ ne pa­še i omo­gu­ća­va da se što ve­ći broj pče­
li­či­ne de­vi­čan­skog sa­ća, ko­je on­da mo­že­mo is­ la re­gru­tu­je iz pče­la hra­ni­te­lji­ca le­gla u pri­ma­
ko­ri­sti­ti za pro­iz­vod­nju ko­zme­ti­ke na ba­zi pče­li­ te­lji­ce. To je neo­bič­no va­žno zbog to­ga, što od
njih pro­iz­vo­da ili za pro­iz­vod­nju eko­lo­ških sat­ jed­ne pče­le iz­let­ni­ce, nek­tar pre­u­zi­ma čak 10–
nih osno­va. 12 pče­la pri­ma­te­lji­ca, to­kom ja­kih pa­ša, pre­no­
Ka­da do­đu to­pli­ji da­ni, mo­že­mo do­da­ti po­ se ga u me­di­šte i ta­mo se za­dr­ža­va­ju, pre­ra­đu­
lu­na­sta­vak ili na­sta­vak. Po me­ni, uvek je bo­ ju­ći nek­tar oko dva­de­set mi­nu­ta. Iz to­ga izlazi
lje do­da­ti na­sta­vak, za­to što ta­da bez pro­ble­ za­klju­čak da je za vre­me glav­ne pa­še po­treb­ni­
ma mo­že­mo vr­ši­ti ma­ni­pu­la­ci­ju okvi­ri­ma. Na je ima­ti da­le­ko ve­ći broj pče­la pri­ma­te­lji­ca, ne­
ža­lost, oni ko­ji pče­la­re DB ko­šni­ca­ma, ne­ma­ go pče­la iz­let­ni­ca.
ju dru­gog iz­bo­ra, ne­go da vr­še pro­ši­ri­va­nje pro­ Svi do sa­da opi­sa­ni po­stup­ci ima­ju svo­je
sto­ra u ko­šni­ci do­da­va­njem po­lu­na­stav­ka. Baš ne­do­stat­ke. Pri­me­na ta­kvog na­či­na pče­la­re­nja
zbog tih sma­nje­nih mo­guć­no­sti ma­ni­pu­la­ci­je re­zul­tu­je ve­li­kim gu­bit­kom vre­me­na, a na kra­
okvi­ri­ma, pče­la­re­nje DB ko­šni­ca­ma sam na­pu­ ju oba­ve­znim i traj­nim ošte­će­njem kič­me pče­
stio još dav­ne 1983. go­di­ne. Da­nas pče­la­rim LR la­ra ko­ji ga pri­me­nju­je. Osim to­ga, če­sta otva­
ko­šni­ca­ma, a zbog lo­ših is­ku­sta­va sa DB ko­šni­ ra­nja ko­šni­ce iza­zi­va­ju stres kod pče­la i sma­
ca­ma i nji­ho­vim po­lu­na­stav­ci­ma, ni kod LR ne nje­nje pri­no­sa. Ma­ni­pu­la­ci­ja okvi­ri­ma i raz­bi­
ko­ri­stim po­lu­na­stav­ke. Ovo, na­rav­no, ne tre­ba ja­nje struk­tu­re le­gla, ko­ju je for­mi­ra­la ma­ti­ca,
uze­ti kao pra­vi­lo, za­to što sva­ko ima svoj na­ u kraj­no­sti re­zul­tu­je sla­blje­njem dru­šta­va. Po­
čin pri­stu­pu pče­la­re­nja. Ta­ko će oni ko­ji že­le sta­vlja­njem ma­tič­ne re­šet­ke, po­sta­vlja­mo jed­
do­bi­ti kva­li­tet­ne (zre­le) sort­ne me­do­ve, mo­ra­ nu bra­nu iz­me­đu me­di­šta i plo­di­šta i sma­nju­je­
118 april 2008
 P^ELAR
mo pro­tok pče­la. U sve­mu to­me, po­sto­je pče­la­ i za­to u ko­šni­ci osta­je sve dok se le­glo ne za­
ri, čak i pre­da­va­či, ko­ji pre­po­ru­ču­ju sta­vlja­nje tvo­ri. Ta­da se va­di i to­pi u sun­ča­nom ili par­
ne­u­o­kvi­re­ne ma­tič­ne re­šet­ke di­rekt­no na sa­to­ nom to­pi­o­ni­ku da bi se uni­šti­le va­roe ko­je su
no­še, na­vo­de­ći kao raz­log spre­ča­va­nje grad­nje u nje­mu. Is­pla­ti­vi­je ga je to­pi­ti u par­nom to­
za­pe­ra­ka. Či­nje­ni­ca što su ti­me pče­le pri­si­li­ pi­on­ i­ku, ako ste pče­lar ko­ji ima ko­ko­ši. Ku­va­
li, da pri­li­kom pre­la­ska iz jed­ne uli­ce u dru­ nim tru­tov­skim lut­ka­ma mo­že­mo hra­ni­ti ko­ko­
gu u sa­mom plo­di­štu mo­raju dva pu­ta pro­ ši i ti­me znat­no po­ve­ća­ti krup­no­ću i broj sne-
ći kroz ma­tič­nu re­šet­ku, ne pred­sta­vlja ni­ka­ šenih ja­ja.
kav pro­blem?
Uvi­dev­ši sve te ne­do­stat­ke, pre­šao sam na
na­čin pče­la­re­nja bez ma­tič­ne re­šet­ke. Na­stav­ Ka­ko po­sti­ći ra­no za­leganje
ke do­da­jem je­dan na dru­gi, bez ukla­nja­nja pret­ rama gra­đev­nja­ka?
hod­no sta­vlje­nog na­stav­ka. U no­vi na­sta­vak sta­
vljam po dva ra­ma sa sat­nim osno­va­ma na me­ Ako že­li­mo pri­vu­ći va­rou u ram gra­đev­njak
sto 2 i 8. Ta­kvim na­či­nom pče­la­re­nja sma­nju­jem u ra­no pro­le­će, on­da o to­me mo­ra­mo vo­di­ti bri­
stres kod pče­li­njih dru­šta­va, do­zvo­lja­vam im da gu kra­jem ju­la ili po­čet­kom av­gu­sta pret­hod­ne
se raz­vi­ja­ju i for­mi­ra­ju le­glo na pri­ro­dan na­čin, go­di­ne. Ka­ko? Ka­da poč­ne­mo du­go­traj­ni tret­
a ja do­bi­jam jako puno na vre­me­nu. U kraj­no­ man pro­tiv va­roe Apiguard-om ili ne­kim slič­nim
sti, sve to re­zul­ti­ra ve­ćim pri­no­si­ma i sna­žni­jim pre­pa­ra­tom du­gog de­lo­va­nja, osta­vi­mo za­le­že­ni
za­jed­ni­ca­ma. Mo­je su za­jed­ni­ce u se­zo­ni na 5, ram gra­đev­njak u ko­šni­ci i pu­sti­mo da se tru­to­vi
čak i 6 LR na­sta­va­ka, i ve­o­ma su sna­žne. Jedino iz­le­gu. Po­što je pro­ces uni­šta­va­nja va­roe u to­ku,
otvaram plo­di­šte on­da ka­da u nje­ga sta­vljam ram ne­ma opa­sno­sti od nje­nog ši­re­nja. Ka­da se ram
gra­đev­njak, ali o to­me ka­sni­je. gra­đev­njak is­pra­zni, pre­ba­ci­mo ga u dru­gi na­sta­
Sva­ki na­sta­vak ko­ji do­da­jem ima okru­glo vak da ga pče­le na­pu­ne me­dom i osta­vi­mo ga u
le­to. Okru­glim le­tom skra­ću­jem put pče­la­ma do ko­šni­ci pre­ko zi­me. U pro­le­će, taj ram gra­đev­
okvi­ra u ko­je će od­lo­ži­ti nek­tar. Za sva­ki okru­ njak, od­no­sno med iz nje­ga, ko­ri­sti­mo za sti­mu­
gli otvor imam i čep, ko­jim vr­šim ma­ni­pu­la­ci­ la­ci­ju ma­ti­ce, ta­ko što će­mo ogre­ba­ti po­klop­ce
ju okru­glim otvo­ri­ma. Za­što je po­treb­na ta ma­ vi­lju­škom za ot­kla­pa­nje sat­nih po­klo­pa­ca i sta­
ni­pu­la­ci­ja? Ako ima­mo okru­gle otvo­re, pče­le će vi­ti ram gra­đev­njak uz le­glo s ju­žne stra­ne, iz­
po­pu­nja­va­ti zad­nji deo okvi­ra, udaljen od okru­ me­đu okvi­ra s me­dom i zad­njeg okvi­ra s le­glom,
glog le­ta, a pred­nji će osta­ja­ti pra­zan. Kad pro­ a na nje­go­vo me­sto u dru­gom na­stav­ku pra­zni
đe glav­na pa­ša i do­đe do sma­nje­nja uno­sa nek­ ram sa iz­gra­đe­nim sa­ćem. Pče­le će deo tog me­da
ta­ra, pče­le se po­sve­te pre­sla­ga­nju me­da iz okvi­ od­mah po­tro­ši­ti, a deo pre­ne­ti u gor­nji na­sta­vak
ra ko­je su na­pu­ni­le po ce­loj ko­šni­ci, na­sto­je­ći i ta­ko ma­ti­ci omo­gu­ći­ti da znat­no ra­ni­je za­le­že
da ga pre­ne­su u gor­nje na­stav­ke, a u do­nji­ma pr­vo tru­tov­sko le­glo ne­go da smo sta­vi­li pra­zan
de­blo­ki­ra­ju ma­ti­cu. U tom mo­men­tu tre­ba za­ okvir i iš­če­ki­va­li da ga pče­le pr­vo iz­gra­de, a on­
tvo­ri­ti okru­gla le­ta na gor­njem na­stav­ku, a ka­ da ma­ti­ca za­leg­ne (Sl. 6).
da u nje­mu po­klo­pe sa­će do dve tre­ći­ne, on­da
za­tva­ra­m i okru­glo le­to na na­stav­ku is­pod nje­
ga i ta­ko omo­gu­ća­va­mo pče­la­ma da u pot­pu­no­
sti na­pu­ne gor­nje na­stav­ke me­dom. Čim do kra­
ja po­klo­pe sa­će u gor­njem na­stav­ku, mo­že­mo
ga od­u­ze­ti i pre­pu­sti­ti im da po­pu­nja­va­ju osta­
le na­stav­ke.

Ram gra­đev­njak

Ne­ka­da se ram gra­đev­njak ko­ri­stio za za­

do­vo­lja­va­nje pče­la vo­ska­ri­ca i pro­iz­vod­nju de­
vi­čan­skog sa­ća. Po sta­rim uput­stvi­ma, va­dio se
pre ne­go što ga ma­ti­ca za­le­že. Da­nas, ram gra­ Slika 6 – Tru­tov­sko sa­će
đev­njak slu­ži za bi­o­lo­ški tret­man pro­tiv va­roe, iz­re­za­no 24. apri­la 2005.

Savez pčelarskih organizacija Srbije  119

P^ELAR

PO­TRO­ŠNjA
HRANE
Dipl. ing. Mir­ko Vi­lus
Ul. Radoja Kr­sti­ća br. 37/I-12
ZA 122 ZIM­SKA DANA
37240 Trstenik
037/712-177, 064/296-03-15 2007/2008.
Za raz­li­ku od iz­u­zet­no bla­ge pro­šle, ova zi­ma
(2007/2008) je bi­la oštri­ja (u vi­še­go­di­šnjem pro­
se­ku) i zbog to­ga je in­te­re­sant­no upo­re­đi­va­nje
po­tro­šnje hra­ne u ove dve zi­me. Po­tro­šnju hra­
ne u pret­hod­noj zi­mi ob­ra­dio sam u član­ku „Po­
tro­šnja hra­ne za 130 zim­skih da­na“ (Pčelar, jul
2007). Ina­če, i ovu zi­mu su sva uzi­mlje­na dru­
štva pre­zi­me­la i sa­da se le­po raz­vi­ja­ju.
Osnov­ni uslo­vi za upo­re­đi­va­nje sa po­tro­
šnjom pret­hod­ne zi­me i ko­rekt­nu ana­li­zu su is­
pu­nje­ni.
Pče­li­njak je na is­toj lo­ka­ci­ji. Broj uzo­ra­
ka (ko­šni­ca) je sko­ro isti, kao i da­tu­mi po­čet­
nog, pro­la­znog i poslednjeg me­re­nja. U se­zo­ni
2006/2007. me­re­njem je ob­u­hva­će­no 28 ko­šni­ca
(21 LR i 7 DB), a u zim­skoj se­zo­ni 2007/2008,
24 ko­šni­ce (18 LR i 6 DB). Pro­la­zni ter­min je 31.
ja­nu­ar. Taj da­tum je ve­zan za sim­bo­lič­nih „sto
zim­skih da­na“. On ni­je pot­pu­no po­go­dan za pre­
ci­znu stu­di­ju o po­tro­šnji hra­ne u fa­zi zim­skog Slika 1 – Zimska potrošnja je bila na uobičajenom nivou
mi­ro­va­nja, jer ma­lo ula­zi u vre­men­ski pe­ri­od ka­
da u svim ko­šni­ca­ma ima le­gla. Na­i­me, u dru­goj đu –5° C i +10° C, ma­la. Pro­blem pod­jed­na­kog
polo­vi­ni ja­nu­a­ra po­či­nje da se ko­tr­lja to­čak no­ gu­blje­nja to­plo­te klu­be reguliše svo­jim ela­stič­
vog ži­vot­nog ci­klu­sa. Me­đu­tim, ubr­za­nje je ma­ nim pul­si­ra­njem.
lo, pa gre­ška ni­je ve­li­ka. Ta­be­la 2 po­ka­zu­je bi­lans po­tro­šnje i uno­sa
Upo­red­ni pro­seč­ni re­zul­ta­ti me­re­nja po­tro­šnje u fe­bru­ar­ u, kao i broj ra­mo­va sa le­glom kra­jem
hra­ne pri­ka­za­ni su u ta­be­li 1. tog me­se­ca. To je me­sec u ko­me se ubr­za­va raz­
voj le­gla, a uvek ima uno­sa, od mi­ni­mal­nog do
Ta­be­la 1 – Pro­seč­na po­tro­šnja hra­ne so­lid­nog.
od 21. X 2006. do 31. I 2007. od 28. X 2007. do 31. I 2008.
Ta­be­la 2 – Bi­lans po­tro­šnje i uno­sa
po košnici dnevna po košnici dnevna
Fe­bru­ar 2007. Fe­bru­ar 2008.
2,42 kg 23,7 g 2,66 kg 28 g
Pro­sek ra­mo­va sa le­glom

Pro­sek ra­mo­va sa le­glom

Prosek za najslabija

Prosek za najslabija

Iz ta­be­le se vi­di da ne­ma bit­ne raz­li­ke u po-

Prosek za najbolja

Prosek za najbolja
Prosek po košnici

Prosek po košnici

trošnji hrane u ova dva vremenska perioda. Tre­

ba ima­ti u vi­du da je kra­jem ja­nu­a­ra 2007. bi­lo
26. II 2007.

25. II 2008.
4 društva

4 društva

4 društva

4 društva

ne­što uno­sa sa le­ske. Ka­da bi se taj unos is­klju­

čio, re­zul­ta­ti bi bi­li još bli­ži. To po­tvr­đu­je či­nje­
ni­cu da je raz­li­ka u po­tro­šnji hra­ne u fa­zi „mi­ro­ 2,7 – 0,66 – – – 1,9 – 2,25 – 1,0 2,5
va­nja“ pče­la, pri spolj­nim tem­pe­ra­tu­ra­ma iz­me­ kg kg kg kg

120 april 2008

 P^ELAR
Ko­lo­ne 1 i 8 u ta­be­li 2 po­ka­zu­ju da oštri­ vi­še do 6 kva­li­tet­nih pra­znih ra­mo­va (ili sa ne­
na zi­me ni­je pre­vi­še bit­na za ko­li­či­nu le­gla kra­ što ma­lo hra­ne). Is­pod plo­di­šta DB ko­šni­ca če­sto
jem fe­bru­a­ra. Kra­jem fe­bru­a­ra pret­hod­ne go­di­ne sta­vljam pra­zne po­lu­na­stav­ke.
u dru­štvi­ma je bi­lo ne­što vi­še le­gla, ali je unos Med iz iz­va­đe­nih ra­mo­va is­cen­tri­fu­gi­ram i
bio zna­čaj­no ve­ći, pa je ne­ga­tiv­ni bi­lans po ko­
šni­ci (ko­lo­ne 2 i 5) bio znat­no ma­nji. Po­red to­
ga što, po pče­li, ja­ča dru­štva tro­še ma­nje hra­ne,
ona zbog znat­no ve­ćeg le­gla, ukup­nog bro­ja pče­
la i po­red ve­ćeg uno­sa, ipak vi­še po­tro­še od sla­
bi­jih (ko­lo­ne 6 i 7).
U ta­be­li 3 pri­ka­za­ni su ukup­ni re­zul­ta­ti po­
tro­šnje i uno­sa, kao i re­zer­ve hra­ne na kra­ju pe­ri­
o­da od „130 zim­skih da­na“.

Ta­be­la 3 – Bi­lans po­tro­šnje i uno­sa

Od 21. X 2006. Od 28. X 2007.
Pro­seč­na do 01. III 2007. do 01. III 2008. Pro­seč­na
re­zer­va (130 da­na) (122 da­na) re­zer­va
hrane Prosek po Najveća Prosek po Najveća hrane Slika 2 – Nema savremenog pčelarenja bez precizne
košnici potrošnja košnici potrošnja kontrole mase košnica tokom cele godine
17,6 kg – 3,1 kg – 6 kg – 4,5 kg – 6 kg 12,7 kg
pre­ma po­tre­ba­ma sva­kog dru­štva, pre­ko hra­ni­li­
Iz ta­be­le se vi­di da je pro­se­čan ne­ga­tiv­ni sal­ ca vra­tim pče­la­ma, a vi­šak osta­vim za sti­mu­li­sa­
do znat­no ve­ći u fe­bru­a­ru 2008, ne­go u istom nje pro­leć­nog raz­vo­ja. Šta se ovim do­bi­ja? Do­
me­se­cu pret­hod­ne go­di­ne (ko­lo­ne 2 i 4). Raz­lo­ bi­ja se mno­go:
zi su na­ve­de­ni u ko­men­ta­ru uz ta­be­lu 2. Mak­si­ QQ sva hra­na je na pra­vom me­stu;
mal­ni ne­ga­tiv­ni sal­do je pod­jed­nak (ko­lo­ne 3 i QQ ne­ma ra­mo­va sa hra­nom u „ve­či­toj“ re­zer­
5). Ko­lo­ne 1 i 6 po­ka­zu­ju pro­seč­ne re­zer­ve hra­ vi (do pro­pa­da­nja);
ne na kra­ju fe­bru­a­ra. One su pre­ve­li­ke (oči­gled­ QQ od­lič­na ven­ti­la­ci­ja ko­šni­ca;
no ne uti­ču na ve­li­či­nu le­gla) i po­čet­kom mar­ta QQ pra­vo­vre­me­na za­me­na sa­ća;
ne tre­ba da pre­đu 10 kg. QQ ne­ma pro­leć­nog iz­ba­ci­va­nja ra­mo­va sa
Kod uzi­mlja­va­nja pred zi­mu 2006/2007. ma­kar ma­lo, te­ško sku­plje­nog po­le­no­vog pra­ha;
opu­stio sam se i osta­vio pre­ve­li­ke re­zer­ve hra­ne. QQ ima kva­li­tet­nog me­da za pro­leć­nu sti­mu­
Zbog to­ga sam pro­le­tos imao pro­ble­me sa ra­mo­ la­ci­ju;
vi­ma sa hra­nom. Vi­še pu­ta sam ih pre­me­štao i na QQ dru­štvo se jed­no­stav­no pro­ši­ru­je i ostva­ru­je efe­
kra­ju is­cen­trifu­gi­rao. kat ši­re­nja ro­ja, što je vr­lo po­zi­tiv­no, itd.
Ina­če, pri­li­kom uzi­mlja­va­nja, sva plo­di­šta Ko­la­te­ral­na ko­rist zim­skih me­re­nja je i u to­
svo­dim naj­vi­še na 8 ra­mo­va. Na nji­ma je naj­ve­ći me što pče­lar, na ba­zi iz­me­re­nih vred­no­sti, zna
deo klu­be­ta i sva po­treb­na hra­na – 12 do 15 ki- ko­ja su dru­štva sa naj­ma­njom i naj­ve­ćom po­
lograma. Ona je ta­ko sme­šte­na na pra­vo me­sto. tro­šnjom hra­ne, ka­ko bi na njih obra­tio pa­žnju
U do­njim na­stav­ci­ma kod LR ko­šni­ca osta­je naj­ i utvr­dio raz­log.

JAVNI POZIV IZVRŠNOG ODBORA SPOS-a

Po­zi­va­mo sva dru­štva i udru­že­nja pče­la­ra, po­kra­jin­ske i re­gi­o­nal­ne sa­ve­ze da naj­ka­sni­je do
30. ju­na 2008. go­di­ne SPOS-u do­sta­ve: 1) Re­še­nje o re­gi­stra­ci­ji kod nad­le­žnog or­ga­na; 2) Po­tvr­
du o po­re­skom bro­ju (PIB) i 3) Sta­tut. Tre­ba po­sla­ti i pot­pi­sa­nu i ove­re­nu pri­stup­ni­cu sa tek­stom:
Dru­štvo/udru­že­nje pče­la­ra ____________________ iz _________________ pri­hva­ta da bu­de član
SPOS-a i pri­hva­ta nje­gov Sta­tut. Raz­log za ova­kav zah­tev SPOS-a le­ži u či­nje­ni­ci da SPOS ne ras­
po­la­že ured­nom na­ve­de­nom do­ku­men­ta­ci­jom. Sva dru­štva ko­ja ne do­sta­ve po­treb­nu do­ku­men­ta­
ci­ju u na­ve­de­nom ro­ku ne mo­gu se sma­tra­ti čla­no­vi­ma SPOS-a u 2008. go­di­ni, a nji­ho­vi čla­no­vi
će se od 1. ju­la 2008. go­di­ne sma­tra­ti pret­plat­ni­ci­ma na ča­so­pis Pče­lar, po­što nji­ho­va dru­štva ne is­
pu­nja­va­ju osnov­ne uslo­ve da bu­du čla­no­vi SPOS-a.

Savez pčelarskih organizacija Srbije  121

P^ELAR

ZIM­SKI GU­BICI
I IZI­MLjAVANjE
PČE­LI­NjIH DRUŠTA­VA
Prof. dr Jo­van Ku­lin­če­vić, Be­o­grad, [email protected]

Pre­ma do­sa­da­šnjim, isti­na ne­pot­pu­nim in­ te­i­ni­ma, ko­ji na­rav­no po­ti­ču iz po­le­na. Za­hva­
for­ma­ci­ja­ma, u to­ku zim­skog pe­ri­o­da 2007– lju­ju­ći to­me, kod tih pče­la for­mi­ra se ta­ko­zva­
2008. u Sr­bi­ji, gu­bi­ci pče­li­njih dru­šta­va bi­li su no ma­sno tki­vo. Zbog du­go­traj­ne su­še i ne­do­
ne­u­ob­ i­ča­je­no vi­so­ki. Po­sto­je in­di­ci­je da bi u ne­ stat­ka kva­li­tet­nog po­le­na u dru­goj po­lo­vi­ni le­
kim kra­je­vi­ma mo­gli bi­ti i do 30%. Ču­je se da ta, pro­šle go­di­ne, pre­ma ma­đar­skim ana­li­za­ma,
su ne­ki pče­li­nja­ci sko­ro u pot­pu­no­sti pro­pa­li. ma­sno tki­vo se for­mi­ra­lo u znat­no ma­njoj me­ri
Pro­pa­da­nja u je­sen i u to­ku zim­skog pe­ri­o­da ne­go što je to u nor­mal­nim go­di­na­ma. Ta­ko nas
bi­lo je i ra­ni­jih go­di­na, u ve­ćoj ili ma­njoj me­ je dr He­ge­diš iz­ve­stio da je ko­li­či­na ma­snog tki­
ri, ali, po mom sa­zna­nju, ni­ka­da se ni­je ras­po­ va bi­la na ni­vou od sve­ga tre­ći­ne od uobi­ča­je­
la­ga­lo sa ko­li­ko-to­li­ko tač­nim po­da­ci­ma, da bi ne ko­li­či­ne.
se po­u­zda­ni­je ušlo u ana­li­zu uzro­ka gu­bi­ta­ka.
Uglav­nom se sma­tra­lo da je bi­la u pi­ta­nju va­
roa i nje­no ne­pra­vo­vre­me­no i ne­do­volj­no efi­ka­
sno su­zbi­ja­nje.
Ima­ju­ći u vi­du kli­mat­ske i pa­šne uslo­ve ko­
ji su vla­da­li u to­ku le­ta 2007. mo­že se sa si­gur­
no­šću tvr­di­ti da su oni bi­li ve­o­ma ne­po­volj­ni
za pče­li­nja dru­štva. Sve to je do­vo­di­lo do stre­
snog sta­nja u pče­li­njim dru­štvi­ma, što je po­go­
do­va­lo ubi­tač­nom de­lo­va­nju vi­ru­sa i dru­gih mi­
kro­or­ga­ni­za­ma, po­ve­za­nim ili ne­po­ve­za­nim sa
pa­ra­zi­ti­ra­njem va­roe. Po­sto­ji osno­va­na sum­nja
da je udeo u to­me ima­la i no­se­ma ce­ra­nae ko­
ja je u let­njim me­se­ci­ma skra­ći­va­la ži­vot od­ra­
slih pče­la. Po­zna­to je da je ova vr­sta no­ze­mo­
ze po­sled­njih go­di­na ra­ši­re­na u Evro­pi, a kod
nas je iden­ti­fi­ko­va­na na uzor­ci­ma pče­la iz ju­go­
i­stoč­ne Sr­bi­je 2006. go­di­ne. U Špa­ni­ji, a i ši­re,
pri­hva­će­no je mi­šlje­nje da je no­se­ma ce­ra­nae
uzroč­nik iš­če­za­va­nja pče­li­njih dru­šta­va, mno­
go kom­plek­sni­jeg ka­rak­te­ra ne­go što se to obič­
no mi­sli.

Zim­ske du­go­več­ne pče­le

Svim pče­la­ri­ma je po­zna­to da u pče­li­njem Dobra jesenja paša obezbeđuje

dru­štvu po­sto­je let­nje – krat­ko­več­ne i zim­ske – kvalitetnu pripremu pčela za zimovanje
du­go­več­ne pče­le. Od ovih dru­gih za­vi­si uspe­
šno pre­zi­mlja­va­nje i ob­no­va pče­li­njih dru­šta­va Na pče­li­nja­ku „Api­cen­tra“, ko­ji je bio na pa­
u dru­goj po­lo­vi­ni zi­me i u pro­le­će. Zim­ske du­ ši sun­co­kre­ta, pri­li­kom kon­trol­nog pre­gle­da, po­
go­več­ne pče­le u av­gu­stu i sep­tem­bru, iz­vo­de se sled­njeg da­na av­gu­sta, bi­lo je u pro­se­ku ma­nje
iz le­gla ko­je do­bi­ja hra­nu mno­go bo­ga­ti­ju pro­ za oko dva okvi­ra pče­la u od­no­su na ra­ni­je go­di­
122 april 2008
 P^ELAR
ne. Sun­co­kre­to­vog cvet­nog pra­ha je bi­lo u dru­ ce­pa­nja klu­be­ta sa de­li­mič­nim ugi­nu­ćem. Kon­
štvi­ma, ali ne i dru­gih vr­sta po­le­na. A po­zna­to tro­lom bro­ja ugi­nu­lih pče­la na mre­ža­stim pod­
je da je sun­co­kre­tov po­len de­fi­ci­ta­ran u ne­kim nja­ča­ma utvr­đe­no je znat­no va­ri­ra­nje u tom po­
esen­ci­jal­nim ami­no­ki­se­li­na­ma, što ga či­ni ne­do­ gle­du. U ne­kim dru­štvi­ma bi­lo je od 1 000 do
volj­no kva­li­tet­nim za op­ti­mal­nu is­hra­nu le­gla. 2 000 mr­tvih pče­la, a u dru­gi­ma se ni­je mo­gla
Sem to­ga, po­sto­ji oprav­da­na sum­nja da je za na­ći ni jed­na da bi se for­mi­rao uzo­rak za pre­
vre­me sun­co­kre­to­ve pa­še, do­šlo do tro­va­nja he­ gled na pri­su­stvo no­ze­mo­ze. Sve ovo je uoče­
mij­skim sred­stvi­ma, bi­lo da se ra­di o di­rekt­nom no to­kom ja­nu­a­ra, pre zna­čaj­ni­jeg pro­či­snog iz­
tre­ti­ra­nju po­ljo­pri­vred­nih kul­tu­ra ili in­di­rekt­ le­ta. Pri­su­stvo spo­ra no­se­ma apis i even­tu­al­no
no, pre­ko se­me­na, si­ste­mi­ci­ma kao što je Ga­u­ no­se­ma ce­ra­nae bi­lo je slič­no kao i u pret­hod­
čo (Ga­uc­ho je fa­brič­ko ime za ak­tiv­nu ma­te­ri­ju nim go­di­na­ma.
po ime­nu imi­dac­lo­prid). U od­re­đe­nom mo­men­
tu do­šlo je do iz­ne­nad­ne de­po­pu­la­ci­je u pče­li­
njim dru­štvi­ma, ta­ko da su u na­stav­ci­ma osta­ Gu­bi­ci pče­li­njih dru­šta­va
le sa­mo po­lu­i­zgra­đe­ne sat­ne osno­ve. Pre­o­sta­le
pče­le su se na­šle sa ma­ti­com i le­glom u jed­nom Na onim pče­li­nja­ci­ma na ko­ji­ma su za­be­
te­lu ko­šni­ce. Svu­da is­pred ko­šni­ca bi­lo je mno­ le­že­ni vi­so­ki gu­bi­ci (a da uzrok to­me ni­je bio
go mr­tvih pče­la, ali se ni­je mo­gao utvr­di­ti iz­vor ne­do­sta­tak re­zer­vi me­da) uzrok je, ve­ro­vat­
even­tu­al­nog tro­va­nja. no, sti­caj vi­še fak­to­ra, kao što su: va­roa, vi­
Su­zbi­ja­nje va­roe vr­še­no je sred­stvi­ma na ru­si, no­ze­mo­za, raz­li­či­te po­ljo­pri­vred­ne he­mi­
ba­zi ku­ma­fo­sa (co­u­map­hos), kao i sva­ke go­ ka­li­je kao i re­zi­due he­mij­skih sred­sta­va za su­
di­ne, od še­stog sep­tem­bra, uz re­dov­no bro­ja­ zbi­ja­nje va­roe, ko­je se vre­me­nom na­go­mi­la­
nje opa­lih pa­ra­zi­ta na ulo­šci­ma is­pod mre­ža­stih ju u vos­ku sa­ća, po­le­nu i me­du. Svi ti fak­to­ri
pod­nja­ča. Po­sle do­dat­nog tre­ti­ra­nja ok­sal­nom kao i na­čin ra­da sa pče­li­njim dru­štvi­ma u to­
ki­se­li­nom u no­vem­bru, iz­ra­ču­na­to je da je pro­ ku se­zo­ne, uti­ca­li su na pre­zi­mlja­va­nje i vi­si­nu
seč­na za­ra­že­nost, za 86 pče­li­njih dru­šta­va bi­la zim­skih gu­bi­ta­ka. U ne­kim si­tu­a­ci­ja­ma „oki­
x  = 1 185 va­roa. U od­no­su na 2006. (x=1 385), dač“ pri osla­blje­nom imu­ni­te­tu pče­li­njeg dru­
to je ne­što ma­nje. Ovo uz na­po­me­nu da na se­ štva mo­že bi­ti sa­mo je­dan fak­tor, kao što je ja­
lek­ci­o­nom pče­li­nja­ku ni jed­ne, pa ni ove go­di­ ko vi­ru­len­tan mu­tant vi­ru­sa, ko­ji smr­to­no­sno
ne, ni­je bi­lo gu­bi­ta­ka kao po­sle­di­ca pa­ra­zi­ti­ra­ de­lu­je na pče­le.
nja va­roe.
Kao pre­ven­ti­vu pro­tiv no­ze­mo­ze, pče­li­nja
dru­štva po­čet­kom ok­to­bra 2007. go­di­ne, do­bi­la
su po 2,5 do 3,0 li­ta­ra še­ćer­nog si­ru­pa sa fu­ma­gi­
li­nom. To je re­dov­na pro­ce­du­ra na svim se­lek­ci­
o­nim pče­li­nja­ci­ma u sve­tu, jer se ni­ka­ko ne sme
do­zvo­li­ti da od­ga­je­ne ma­ti­ce za tr­ži­šte bu­du no­
ze­mo­zne.

Zim­ski pe­ri­od
i kli­mat­ske pro­me­ne

Ka­rak­te­ri­stič­na je bi­la i po­ja­va hlad­nog pe­

ri­o­da u dru­goj po­lo­vi­ni je­se­ni i u pr­vom de­lu
ka­len­dar­ske zi­me, što ima do­sta slič­no­sti sa zi­
mom 2006–2007, dok je dru­gi deo ovog pe­ri­o­ Sa obilnim unosom polena ovog proleća,
da do­sta to­pao. To je uzro­ko­va­lo ra­nu po­ja­vu le­ zajednice su se preporodile
gla i ubr­za­nu po­tro­šnju med­nih re­zer­vi. Po­sto­
je iz­ve­šta­ji sa te­re­na da je u januaru i fe­bru­a­ru, U vre­me pi­sa­nja ovog član­ka, ja­vio mi se
za vre­me jed­nog hlad­nog pe­ri­od­ a, bi­lo pro­pa­da­ pče­lar iz Be­log Po­to­ka, pod Ava­lom. Na pi­ta­
nja pče­li­njih dru­šta­va bez hra­ne ili uklup­ča­va­nja nje, ka­ko su mu pče­le, od­go­vo­rio je da su mu
oko le­gla i gu­blje­nja do­di­ra sa me­dom. Bi­lo je i sva pče­li­nja dru­štva pre­ži­ve­la zi­mu i da se do­
Savez pčelarskih organizacija Srbije  123
P^ELAR
bro raz­vi­ja­ju, ali je do­dao, da su nje­go­va dva Što se ti­če vi­ru­sa, ta­ko­đe pre­ma ame­rič­kim
pri­ja­te­lja, na istom te­re­nu, pod istim okol­no­sti­ sa­zna­nji­ma, oni se naj­vi­še za­dr­ža­va­ju u po­le­
ma, ima­la 100% gu­bit­ke. Pre­ma nje­go­vom tvr­ nu, pa pre­ma to­me, ne bi ga tre­ba­lo ko­ri­sti­
đe­nju, ni­je bio u pi­ta­nju ne­do­sta­tak hra­ne. Ni­ ti u no­vo­for­mi­ra­nim pče­li­njim dru­štvi­ma. Re­
je­dan od ovih pče­li­nja­ka ni­je se­ljen. Su­zbi­ja­nje ci­mo, u slu­ča­ju za­ra­ža­va­nja dru­štva vi­ru­som
va­roe je vr­še­no na isti na­čin. Slič­nih iz­ve­šta­ja me­ši­na­stog le­gla, po­ka­za­no je ne­što vr­lo zna­
je bi­lo iz SAD 2006/2007. sa sta­njem ko­je kod čaj­no. In­fi­ci­ra­ne pče­le ko­je sa­ku­plja­ju po­len,
njih na­zi­va­ju CCD. De­talj­nom ana­li­zom, ta­ko ja­ko ga za­ra­ze vi­ru­som dok mu do­da­ju se­kre­
ugi­nu­lih pče­la, nji­ho­vi is­tra­ži­va­či, na­šli su ne­ te svo­jih žle­zda, pa se sma­tra da je on ve­ći iza­
ko­li­ko vr­sta vi­ru­sa, glji­vi­ca, bak­te­ri­ja i dru­gih zi­vač bo­le­sti od sa­mih pče­la. Ni­je ja­sno ko­
mi­kro­or­ga­ni­za­ma, ali i po­red sve mo­gu­će ana­ li­ko du­go pče­li­nji vi­ru­si za­dr­ža­va­ju vi­ru­lent­
li­tič­ke teh­ni­ke, ni­su mo­gli, sa si­gur­no­šću, utvr­ nost iz­van ži­vih će­li­ja od­ra­slih pče­la i pče­li­
di­ti šta je bio glav­ni uzrok ta­ko enorm­nih gu­ njeg le­gla.
bi­ta­ka. Ne­ki na­ši pče­la­ri, kao i u dru­gim ze­mlja­
ma, sklo­ni su da shva­te ova­kve ma­sov­ne po­
ja­ve gu­bi­ta­ka pče­li­njih dru­šta­va kao znak da
je je­di­ni iz­laz di­ći ru­ke od pče­lar­stva. To ni u
kom slu­ča­ju ni­je ta­ko. I u pro­šlo­sti, pre po­ja­ve
va­roe i dru­gih sa­vre­me­nih ne­po­volj­nih fak­to­
ra, bi­lo je po­vre­me­nih ma­sov­nih gu­bi­ta­ka pče­
li­njih dru­šta­va. Ta­kva po­ja­va, za­pa­že­na je još
u dru­goj po­lo­vi­ni XIX ve­ka u Evro­pi, a ka­sni­je
u SAD i Austra­li­ji. Ve­ro­vat­no je to bi­la po­sle­
di­ca onog što se u pri­ro­di do­ga­đa u od­re­đe­nim
ci­klu­si­ma, ka­da mi­kro­or­ga­ni­zmi (vi­ru­si, bak­
te­ri­je, glji­vi­ce i dr.) u svom de­lo­va­nju do­stig­
nu ta­kvu vi­ru­lent­nost, da do­vo­de do ma­sov­nih
uni­šte­nja do­ma­ći­na, ali u isto vre­me i sa­mih
se­be. Na­kon to­ga, do­la­zi do br­ze ob­no­ve po­
pu­la­ci­je do­ma­ći­na, u kon­kret­nom slu­ča­ju dru­
šta­va me­do­no­sne pče­le, od pre­ži­ve­log ge­net­
Uginuće od gladi ove zime nije bilo retko skog ma­te­ri­ja­la. Na taj na­čin, do­la­zi do iz­ra­ža­
ja pri­rod­na se­lek­ci­ja u fa­vo­ri­zo­va­nju re­zi­sten­
Če­sto se po­sta­vlja pi­ta­nje šta ura­di­ti sa sa­ ci­je na ne­po­volj­ne či­ni­o­ce, bi­lo ko­jeg ka­rak­te­
ćem i me­dom pre­o­sta­lim u dru­štvi­ma za či­je ra. Dru­ga je stvar što sa­vre­me­ni čo­vek, u kon­
ugi­nu­će ne­ma kon­kret­nog ob­ja­šnje­nja. Pre­ma kret­nom slu­ča­ju pče­lar, po­ku­ša­va da po sva­
jed­nom ame­rič­kom is­tra­ži­va­nju, pa­ket­ni ro­ ku ce­nu, pri­me­nom raz­li­či­tih ne­pri­rod­nih in­
je­vi, na­se­lje­ni na sa­će od pče­li­njih dru­šta­va, ter­ven­ci­ja, sa­ču­va sva pče­li­nja dru­štva, zbog
ko­ja su stra­da­la od CCD (Co­lony col­lap­se di­ svog eko­nom­skog in­te­re­sa.
sor­der) ni­su se raz­vi­ja­li nor­mal­no, jer su ima­ Da se, zbog tog in­te­re­sa za pče­la­re i dru­
li ma­nje pče­la i le­gla u od­no­su na one ro­je­ve štvo u ce­li­ni ne bi u pot­pu­no­sti pre­pu­sti­li pri­
ko­ji su do­bi­li sa­će tre­ti­ra­no sir­ćet­nom ki­se­li­ rod­noj se­lek­ci­ji i eks­trem­no vi­so­kim gu­bi­ci­ma
nom ili ga­ma ra­di­ja­ci­jom. Za na­še pče­la­re bi pče­li­njih dru­šta­va u je­se­njem i zim­skom pe­ri­
bi­lo do­bro ovo pr­vo, zbog mo­guć­no­sti da su o­du, neo­p­hod­no je kon­ti­nu­i­ra­no obez­be­đi­va­ti
obe vr­ste no­ze­mo­ze mo­gle ima­ti ude­la u pro­ što op­ti­mal­ni­je uslo­ve za ži­vot pče­li­njeg dru­
pa­da­nju dru­šta­va, dok im je ova dru­ga me­to­da štva, kao i ade­kvat­nu za­šti­tu od bo­le­sti, pa­ra­
si­gur­no ne­do­stup­na. In­ten­zi­tet pri­su­stva spo­ zi­ta, akut­nog i hro­nič­nog tro­va­nja
ra u uzor­ci­ma ugi­nu­lih pče­la la­ko se do­ka­zu­ Kom­bi­na­ci­jom bi­o­lo­ških i dru­gih me­ra,
je pre­gle­dom pod obič­nim mi­kro­sko­pom, što tre­ba pra­vo­vre­me­no dr­ža­ti varou pod kon­tro­
se pre­po­ru­ču­je i za pče­le iz na­iz­gled nor­mal­ lom, za­hva­lju­ju­ći ko­joj i pre­ko ko­je, do­la­zi do
nih pče­li­njih dru­šta­va. Raz­li­ku iz­me­đu dve vr­ iz­ra­ža­ja de­struk­tiv­nost vi­še vr­sta vi­ru­sa, po­
ste no­ze­me ni­je mo­gu­će utvr­di­ti pod obič­nim seb­no vi­ru­sa de­for­mi­sa­nih kri­la (DWV), kao
mi­kro­sko­pom. i ni­za dru­gih mi­kro­or­ga­ni­za­ma. Ne tre­ba spa­
124 april 2008
 P^ELAR
ša­va­ti ostat­ke pče­li­njih dru­šta­va sa pče­la­ma i svoj pri­li­ci en­de­mič­ne za­ra­ze, na du­ži­nu ži­vo­ta
le­glom u ko­me se na­la­zi va­roa sa ve­ro­vat­no od­ra­slih je­din­ki pče­la, a ne­kad i ma­ti­ca. Po­go­to­
vi­so­ko vi­ru­lent­nim mu­tan­ti­ma vi­ru­sa i dru­gih vu ka­da se zna da je i no­se­ma ce­ra­nae pri­sut­na
mi­kro­or­ga­ni­za­ma, jer će se na taj na­čin ugro­ na na­šim pče­li­nja­ci­ma.
zi­ti pre­o­sta­la, još neo­šte­će­na pče­li­nja dru­štva. Obez­be­đi­va­njem op­ti­mal­nih re­zer­vi me­da
Iz istih raz­lo­ga ne tre­ba do­zvo­li­ti gra­bež na ta­ i kva­li­tet­nih iz­vo­ra po­le­na, do­bi­će­mo vi­tal­ni­ja
ko sko­ro do­kraj­če­nim pče­li­njim dru­štvi­ma, jer pče­li­nja dru­štva za pre­zi­mlja­va­nje, a ti­me i po­
je i to na­čin ko­ji će po­spe­ši­ti odr­ža­va­nje i ši­re­ ja­ča­nu ot­por­nost na bo­le­sti.
nje smr­to­no­sne za­ra­ze. Osta­je di­le­ma šta či­ni­ti u to­ku se­zo­ne, ka­
da je u pi­ta­nju pa­ša sun­co­kre­ta, a mo­žda i
ulja­ne re­pi­ce, jer to su po­ljo­pri­vred­ne kul­tu­
re či­je se se­me sve vi­še tre­ti­ra pre­pa­ra­ti­ma na
ba­zi imi­da­klo­pri­da (imi­dac­lo­prid). Kao što je
pret­hod­no na­ve­de­no, po­sto­ji osno­va­na sum­
nja da ta he­mij­ska sred­stva, pre­ko nek­ta­ra i
po­le­na, do­pri­no­se hro­nič­nom sla­blje­nju, pa i
pro­pa­da­nju pče­li­njih dru­šta­va (za de­ta­lje po­
gle­daj­te Pče­lar za no­vem­bar 2004. go­di­ne, na
486. stra­ni).
Sa dru­ge stra­ne, eg­zi­sten­ci­ja ve­li­kog bro­ja
Na pčelinjaku Božidara Miajilovića iz Lučana: pče­la­ra za­vi­si od do­bi­je­nog me­da sa tih ulja­
Kod zajednica koje su dobro pripremljene za ri­ca.
zimovanje nije bilo problema sa prezimljavanjem Da li po­ljo­pri­vred­ni­ci oče­ku­ju da će im se
pri­no­si se­me­na po­ve­ća­va­ti bez pri­su­stva pče­la?
Po­vre­me­nom kon­tro­lom pri­su­stva spo­ra no­ Mo­žda se i to ču­do de­si, u šta nor­ma­lan po­zna­va­
se­ma apis i even­tu­al­nim su­zbi­ja­njem ovog obo­ lac ulo­ge me­do­no­snih pče­la u opra­ši­va­nju ovih i
lje­nja od­ra­slih pče­la tre­ba sma­nji­ti uti­caj ove, po dru­gih bi­lja­ka ne mo­že po­ve­ro­va­ti.

JAVNI POZIV IZVRŠNOG ODBORA SPOS-a

Po­zi­va­mo sva dru­štva i udru­že­nja pče­la­ra da nar­skih pre­gle­da pče­la, i da­lje sa pre­gle­dom na
nam do 30. apri­la pi­sme­no do­sta­ve spi­sak pro­ va­rou i no­ze­mo­zu ko­jih ima u sko­ro svim ko­šni­
ble­ma­ti­ke u pče­lar­stvu sa pred­lo­gom re­še­nja ca­ma i ko­je su dav­no iz­ba­če­ne iz pro­gra­ma me­
(ako ga ima­ju). Sva­ki pro­blem mo­ra da bu­de na­ ra u raz­vi­je­nim pče­lar­skim ze­mlja­ma; ne­po­sto­
pi­san krat­ko i ja­sno, naj­bo­lje u jed­noj re­če­ni­ci, ja­nje de­la ve­te­ri­nar­ske slu­žbe ko­ja bi se ba­vi­la
a pred­log re­še­nja tre­ba da bu­de kon­kre­tan i re­a­ sa­mo pče­lar­stvom kao u raz­vi­je­nim pče­lar­skim
lan. IO će raz­mo­tri­ti pri­spe­le pred­lo­ge, upo­re­di­ti ze­mlja­ma; ne­po­volj­ni uslo­vi re­gi­stra­ci­je na­men­
sa svo­jim spi­skom pro­ble­ma­ti­ke i iza­bra­ti naj­bo­ skih pče­lar­skih vo­zi­la; ne­po­sto­ja­nje SPOS-ovog
lja re­še­nja. Od vas se oče­ku­ju ide­je, jer vi­še lju­ re­pu­blič­kog saj­ma pče­lar­stva; ne­po­sto­ja­nje do­
di vi­še zna. Sa­mo ta­ko će­mo do­ći do naj­bo­ljih re­ bro osmi­šlje­ne mar­ke­tin­ške kam­pa­nje za po­ve­ća­
še­nja. Naj­va­žni­ja pro­ble­ma­ti­ka ko­ju je već de­fi­ nje po­tro­šnje pče­li­njih pro­iz­vo­da; ne­za­vr­še­na re­
ni­sao IO je sle­de­ća: stro­gi pro­pi­si za re­gi­stro­va­ gi­stra­ci­ja pče­li­nja­ka; ne­po­sto­ja­nje sub­ven­ci­ja po
nje pro­sto­ri­ja za pri­jem, vr­ca­nje i pa­ko­va­nje me­ ko­šni­ci kao u dru­gim ze­mlja­ma u tran­zi­ci­ji; ne­
da i dru­gih pče­li­njih pro­iz­vo­da u do­ma­ćin­stvu; po­sto­ja­nje ade­kvat­ne kon­tro­le kva­li­te­ta pče­li­njih
upo­tre­ba no­vih ge­ne­ra­ci­ja pe­sti­ci­da u sun­co­kre­ pro­iz­vo­da i pro­iz­vo­da na nji­ho­voj ba­zi na tr­ži­štu;
tu i ku­ku­ru­zu (Ga­u­čo itd.); pr­ska­nje vo­ća u cve­ ne­po­sto­ja­nje ade­kvat­ne kon­tro­le kva­li­te­ta le­ko­va
tu; za­bra­nje­na slo­bod­na pro­da­ja ma­ti­ca, ro­je­va i za pče­le na tr­ži­štu; ne­po­sto­ja­nje do­volj­nog bro­ja
pče­li­njih dru­šta­va u ko­ji­ma ne­ma se­lek­ci­o­ni­sa­ pro­pi­sa ko­ji bi se od­no­si­li sa­mo na pče­lar­stvo (a
nih ma­ti­ca; ne­mo­guć­nost sta­vlja­nja me­da u ma­ ne da se na­ši pro­iz­vo­di svr­sta­va­ju uz ne­ke dru­ge
lo­pro­da­ju od stra­ne pče­lar­skih ga­zdin­sta­va ko­ ko­ji ne­ma­ju ni­ka­kve ve­ze sa pče­lar­stvom); ne­po­
ja is­pu­nja­va­ju sa­ni­tar­ne i ve­te­ri­nar­ske uslo­ve, a sto­ja­nje ade­kvat­ne sa­rad­nje sa šum­skim ga­zdin­
bez re­gi­stro­va­nja pred­u­ze­ća; vi­so­ka ce­na ve­te­ri­ stvi­ma što uzro­ku­je broj­ne pro­ble­me za pče­la­re.

Savez pčelarskih organizacija Srbije  125

P^ELAR

VE­LI­KI GUBICI
PČE­LA
Dr Wol­fgang Rit­ter
I U NEMAČ­KOJ
rit­ter­@bi­e­nen­ge­sund­he­it.de, www.bi­e­nen­ge­sund­he­it.de
Pre­vod: Mr Da­ni­je­la Ja­šin, Ele­mir
(Tekst je ob­ja­vljen u ne­mač­kom ča­so­pi­su "Die bi­e­ne" za mart 2008. go­di­ne)

Iz­ve­štaj o vi­so­kom gu­bit­ku pče­la u SAD Pro­na­đe­no je mno­go va­roa, ali i vi­ru­sa
ovog pro­le­ća je uža­sa­va­ju­ći, ne sa­mo za pče­la­re,
već i za ce­lo­kup­nu jav­nost.
Udru­že­nja pče­la­ra, kao i In­sti­tut za pče­lar­ Pred­sta­vlje­ni su re­zul­ta­ti mo­ni­to­rin­ga spro­
stvo u Fraj­bur­gu, mo­gli su se po­hva­li­ti da je u ve­de­nog ši­rom Ne­mač­ke, to­kom is­tra­ži­va­nja
Ne­mač­koj, u pro­le­će 2007. go­di­ne, na­kon pre­zi­ uzro­ka gu­bi­ta­ka pče­li­njih dru­šta­va. Na pr­vi po­
mlja­va­nja, sve bi­lo u naj­bo­ljem re­du. Me­đu­tim, gled, na­kon re­dov­nih pre­gle­da dru­šta­va (80 dru­
ovog pro­le­ća je mno­go toga dru­ga­či­je. šta­va sa te­ri­to­ri­je Fraj­bur­ga i 350 dru­šta­va iz ce­
le Ne­mač­ke), od stra­ne NRL (Me­đu­na­rod­na i na­
ci­o­nal­na re­fe­rent­na la­bo­ra­to­ri­ja) i CVUA-Fraj­
burg (La­bo­ra­to­ri­ja za he­mij­ska i ve­te­ri­nar­ska is­
pi­ti­va­nja Fraj­burg) u vi­še od 90% uzo­ra­ka ugi­
nu­lih pče­la i tru­to­va na­đe­ne su va­roe. Me­đu­tim,
za­pa­že­ni su i de­for­mi­te­ti kri­la pče­la iza­zva­ni de­
lo­va­njem vi­ru­sa de­for­mi­sa­nih kri­la. Za­jed­nič­ko
de­lo­va­nje ova dva fak­to­ra (va­roe i vi­ru­sa) iza­
zva­lo je ve­li­ke gu­bit­ke na pče­li­nja­ci­ma. Iz­ne­na­
đu­ju­će je da je u 50% is­pi­ta­nih pod­ruč­ja pro­na­
đen i vi­rus akut­ne pče­li­nje pa­ra­li­ze. Pr­vi put je
ovaj vi­rus izo­lo­van pre 20 go­di­na i to na sla­bim
Slabljenje društava tokom ove zime pče­li­njim dru­štvi­ma, ta­ko da ne­sum­nji­vo po­sto­
lako je dovodilo do grabeži ji ve­za iz­me­đu ja­či­ne pče­li­njeg dru­štva i po­ja­
ve ovog vi­ru­sa. Me­đu­tim, već du­že vre­me on ni­
Već u ra­no le­to 2007. go­di­ne, struč­nja­ci sa je imao zna­čaj­ni­jih uti­ca­ja na pče­li­nje za­jed­ni­ce.
In­sti­tu­ta za pče­lar­stvo su upo­zo­ri­li pče­la­re na U SAD-u je, pri pregledu pče­la zbog sin­dro­ma
mo­gu­ću opa­snost i po­sa­ve­to­va­li ih da, što ra­ni­ ne­sta­ja­nja (CCD), izo­lo­van i izra­el­ski tip vi­ru­sa,
je, iz­vr­še tret­man pro­tiv va­roe na svo­jim pče­li­ ko­ji je ina­če sla­bo ras­pro­stra­njen.
nja­ci­ma. Ob­zi­rom na re­la­tiv­no to­plu zi­mu (go­ No­ze­mo­za je za­be­le­že­na u 25% slu­ča­je­va.
di­na 2006/2007) do­šlo je do raz­vo­ja va­roe mno­ Ubr­zo je izo­lo­van i no­vi tip uzroč­ni­ka, no­se­ma
go ra­ni­je ne­go ina­če. Ak­tu­el­ni po­da­ci iza­zva­ ce­ra­nae. Osta­lo je ne­ja­sno da li je ovaj no­vi tip
li su bo­ja­zan me­đu struč­nja­ci­ma. Na­kon pred­ no­ze­mo­ze uzrok ili po­sle­di­ca ak­tu­el­nih de­ša­va­
sta­vlje­nih pro­ce­na o za­ra­že­no­sti pče­li­nja­ka, od nja.
stra­ne ti­ma za raz­voj pče­lar­stva sa In­sti­tu­ta za
pče­lar­stvo, utvr­đe­no je da u Ne­mač­koj ima pre­
ko 30% pre­ko­mer­no za­ra­že­nih pče­li­njih dru­šta­ Tret­man va­roe
va. Slič­na si­tu­a­ci­ja, prak­tič­no ni­šta bo­lja, bi­la naj­če­šće sti­gao pre­ka­sno
je i u Austri­ji, Ita­li­ji i Švaj­car­skoj. Pro­te­klih pet
go­di­na ve­ći­na pče­la­ra ni­je ima­la ni­ka­kvih gu­bi­ Pče­la­ri ima­ju svo­je usta­lje­ne me­to­de za su­
ta­ka, ta­ko da je ovo bi­lo ru­še­nje nji­ho­vog vi­še­ zbi­ja­nje va­roe. Mno­gi ne uzi­ma­ju u ob­zir sa­ve­
go­di­šnjeg sna. te struč­nja­ka (eks­pe­ra­ta), ili to či­ne ka­da je već i
126 april 2008
 P^ELAR
su­vi­še ka­sno. U pro­te­kloj go­di­ni ni­je bi­lo većih za­bo­ra­vi­ti i uti­caj va­roe, vi­ru­sa i/ili bak­te­ri­ja, što
pro­ble­ma, ali ovu go­di­nu ka­rak­te­ri­še pu­no ugi­ sve za­jed­no ima ka­ta­stro­fa­lan is­hod.
nu­lih dru­šta­va. Sa po­ra­stom tem­pe­ra­tu­re kra­jem zi­mo­va­nja,
Če­sto je, već sre­di­nom av­gu­sta, broj va­roa po­či­nje za pče­le naj­te­ža fa­za u nji­ho­vom ži­vot­
to­li­ko ve­li­ki da bit­no na­ru­ša­va zdra­vlje pče­la i nom ve­ku – ne­go­va­nje le­gla. Is­tro­še­ne zim­ske
či­ni ih po­god­nom pod­lo­gom za raz­voj raz­li­či­ pče­le mo­ra­ju da iz­ve­du no­vu ge­ne­ra­ci­ju pro­leć­
tih vi­ru­sa, od­no­sno vi­ru­snih obo­lje­nja. Ka­sni­ji nih. Ta­da se mogu javiti i dru­gi problemi (pro­liv,
tret­ma­ni va­roe ima­ju za­ka­sne­li efe­kat i de­li­mi­ iz­o­sta­nak pro­či­snog le­ta…), ko­ji su osno­va za
čan uspeh. raz­voj no­ze­mo­ze, što iza­zi­va da­lje šte­te na pče­
Ko­ja dru­štva, ka­da, i gde su bo­ra­vi­la – če­ li­nja­ku. Zbog to­ga i ja­ka dru­štva mo­gu da po­sta­
sto su pi­ta­nja po­sled­nja u ni­zu onih bit­nih za de­ nu sla­ba.
fi­ni­sa­nje pra­vi­la ra­da sa pčelama u pod­ruč­ju na Ovo je, što je i ra­zu­mlji­vo, po­seb­no raz­o­
ko­me se na­la­zi pče­li­njak. Me­đu­tim, to su naj­va­ ča­ra­va­ju­će, fru­stri­ra­ju­će i prak­tič­no tra­gič­no za
žni­ja, ako ne i od­lu­ču­ju­ća pi­ta­nja. Fak­to­ri oko­ pče­la­re po­čet­ni­ke. Ipak, pče­lar­stvo je još uvek,
li­ne, kao što su kli­ma, vr­sta pče­li­nje pa­še, njen u znat­noj me­ri, u skla­du sa pri­ro­dom (za raz­li­ku
obim kao i gu­sti­na na­se­lje­no­sti pče­li­njih dru­šta­ od uz­ga­ja­nja nekih dru­gih ži­vo­tinj­skih vr­sta), te
va, ima­ju pre­sud­nu ulo­gu. Me­đu­sob­na uda­lje­ se sto­ga ja­če su­prot­sta­vlja raz­li­či­tim is­ku­še­nji­
nost pče­li­njih dru­šta­va u okru­že­nju, ipak je naj­ ma. To­ga su pče­la­ri sve­sni. Upra­vo ta bli­skost sa
va­žni­ji fak­tor ve­zan za ši­re­nje va­roe. pri­ro­dom, či­ni pče­lar­sku de­lat­nost ta­ko na­pe­tom
Za­ra­že­ne pče­le le­te do pče­li­njih dru­šta­va u i ži­vot­nom, a pčelare pod­sti­če na da­lji rad. Za­
svom okru­že­nju i no­se sa so­bom va­rou i vi­ru­ to je, uz ve­li­ka od­ri­ca­nja i sve bo­lje raz­u­me­va­
se. To ubr­zo do­vo­di do obo­lje­nja do ta­da zdra­vih nje na­či­na ži­vo­ta pče­la, mo­gu­će za­jed­ni­štvo sa
pče­li­njih dru­šta­va. Na pod­ruč­ji­ma gde se ve­li­ki nji­ma, a ti­me i do­bi­ja­nje me­da i osta­lih pče­li­njih
broj dru­šta­va na­la­zi na ma­lom pro­sto­ru, pro­blem pro­iz­vo­da.
do­bi­ja ta­ko­zva­ni do­mi­no efe­kat. Što su dru­štva i
sa­mo pod­ruč­je otvo­re­ni­ji (pri­stu­pač­ni­ji i pri­ma­
mlji­vi­ji pče­la­ri­ma), to je i br­ži raz­voj va­roe na
tom pod­ruč­ju.

Za­jed­nič­ko de­lo­va­nje
vi­še fak­to­ra

Po­me­nu­ti fe­no­men je u SAD-u opi­san kao

CCD, a u Ne­mač­koj kao „Ko­laps pče­li­njih dru­
šta­va“. Pče­la­ri ko­ji ni­su se­li­li svo­je pče­le su u
svo­jim pče­li­nja­ci­ma to­kom pre­gle­da, na op­šte
iz­ne­na­đe­nje, pro­na­šli sve­ga ša­ku pče­la. Na­red­
nih ne­de­lja su se ja­ča dru­štva me­đu­sob­no uni­
šta­va­la.
Bez sum­nje, stres iza­zvan za­ga­đe­njem ži­vot­ U drugoj polovini marta je jako zahladilo,
ne sre­di­ne, kao i pro­ble­ma­tič­nim iz­vo­ri­ma hra­ne, što je omelo pčele da lete na pašu i znatno
ima ve­li­ki uti­caj na ot­por­nost ne­kog or­ga­ni­zma usporilo razvoj društava, što se neće dobro
(pad imu­no­lo­škog si­ste­ma). Pri to­me se ne sme odraziti na iskorišćenje prve paše

JAVNI POZIV IZVRŠNOG ODBORA SPOS-a

Po­zi­va­mo sva dru­štva i udru­že­nja pče­la­ra da do 30. apri­la ja­ve čla­nu IO SPOS-a sa svo­je te­ri­
to­ri­je ori­jen­ta­ci­o­ni pro­ce­nat gu­bi­ta­ka u nji­ho­voj or­ga­ni­za­ci­ji sa mo­gu­ćim raz­lo­zi­ma ugi­nu­ća. Tre­
ba na­ve­sti lo­ka­ci­je na ko­je su se­lje­na ugi­nu­la dru­štva pret­hod­ne go­di­ne i vr­stu pri­hra­ne ko­ja im je
da­va­na u je­sen to­kom su­šnog pe­ri­o­da. Mo­li­mo vas da se oda­zo­ve­te ovoj ak­ci­ji, jer bez eg­zakt­nih
po­da­ta­ka mi ne mo­že­mo da tra­ži­mo po­moć od nad­le­žnih.

Savez pčelarskih organizacija Srbije  127

P^ELAR
TO­PLOT­NI GU­BI­CI
PČE­LI­NjIH DRU­ŠTA­VA
to­kom zi­mo­va­nja i
pro­leć­nog raz­vo­ja
V. I. Le­be­dev, A. I. Ka­sja­nov
Na­uč­no­i­stra­ži­vač­ki in­sti­tut za pče­lar­stvo, Ru­si­ja
Pre­veo s ru­skog i pri­pre­mio: Prof. dr Mi­lan Ći­ro­vić, Kra­gu­je­vac

Sva­kog pče­la­ra in­te­re­su­je ka­ko „ku­ća“ pče­ ma bez ika­kvih ja­stu­ka i bi­lo ka­kvog uto­plja­va­
li­njeg dru­štva – ko­šni­ca, uti­če na nje­go­vu za­šti­ nja zi­do­va.
tu u su­ro­vom zim­skom pe­ri­o­du i u ra­no i var­lji­ Pred­u­zi­ma­ni su vi­še­krat­ni po­ku­ša­ji da se
vo pro­le­će, pre sve­ga u po­gle­du to­plot­nih gu­bi­ oce­ni uti­caj tih pa­ra­me­ta­ra na is­hod i kva­li­
ta­ka. Do sa­da je bi­lo uglav­nom ne­po­zna­to ko­ji tet zi­mo­va­nja pče­li­njih dru­šta­va, ali do ne­kih
se deo to­plo­te iz pče­li­njeg gne­zda gu­bi kroz le­ za­klju­ča­ka oni ni­su do­ve­li. Uzrok to­me, ka­ko
to, dno, zi­do­ve i po­klop­nu da­sku (krov), kao i to nam se či­ni, je­ste što su se na ta­kav, u su­šti­
ka­kav uti­caj ima de­blji­na da­ske na to­plot­ne gu­ ni teh­nič­ki pro­blem, na­do­ve­zi­va­li bi­o­teh­nič­ki
bit­ke. Sve je to ve­o­ma zna­čaj­no za even­tu­al­no fak­to­ri.
sma­nje­nje tih gu­bi­ta­ka i uspe­šno pre­zi­mlja­va­nje U ve­zi s tim, mi smo po­ku­ša­li da taj pro­blem
i pro­leć­ni raz­voj pče­li­nje za­jed­ni­ce. re­ši­mo pu­tem ne­po­sred­nog me­re­nja to­plot­nih to­
Od­go­vo­re na sva po­me­nu­ta pi­ta­nja, pče­la­ri ko­va ko­ji se de­ša­va­ju u ko­šni­ci.
će do­bi­ti iz ovog na­uč­no-eks­pe­ri­men­tal­nog ra­
da dvo­ji­ce is­tak­nu­tih na­uč­ni­ka In­sti­tu­ta za pče­
lar­stvo Ru­si­je. Tehnički detalji eksperimenta
Do­zvo­lom da se ovaj vr­hun­ski na­uč­ni rad pr­
vo ob­ja­vi u na­šem ča­so­pi­su, pro­fe­sor Le­be­dev Za iz­vo­đe­nje ogle­da, na­pra­vlje­ne su i to­
uka­zu­je po­seb­no po­što­va­nje pče­la­ri­ma Sr­bi­je s kom ni­za go­di­na pri­me­nji­va­ne dve ko­šni­ce – ka­
ko­ji­ma se mno­go pu­ta dru­žio. lo­ri­me­tri. She­ma jed­ne od njih pri­ka­za­na je na
Pr­vi deo ra­da, zbog vi­so­kog na­uč­nog ni­voa, sli­ci 1. Ona pri­ma 10 ra­mo­va sa­ća di­men­zi­ja
ve­ro­vat­no će bi­ti ne­do­volj­no ra­zu­mljiv pro­seč­ 435×230 mm1 i pred­sta­vlja omo­tač (1), iz­ra­đen
nom pče­la­ru, ali dru­gi deo, na­ro­či­to za­ključ­ci, od plo­ča ko­je obra­zu­ju dno, če­ti­ri zi­da i krov2,
pred­sta­vlja­će pra­vu dra­go­ce­nost za sve pče­la­re. učvr­šće­nih za me­tal­ni ske­let za­va­ren od me­tal­
Ako bi se iz ce­li­ne iz­dvo­jio sa­mo dru­gi deo, iz­ve­ nih uga­o­ni­ka di­men­zi­ja 20×20 mm. Plo­če su iz­
de­ni za­ključ­ci ne bi bi­li to­li­ko ube­dlji­vi. Zbog to­ ra­đe­ne od plek­si­gla­sa de­blji­ne 10 mm.
ga se pre­vo­di­lac od­lu­čio da rad pre­ve­de u ce­li­ni, Unu­tar omo­ta­ča (ku­ti­je) raz­me­šte­ni su ra­
bez ika­kvog skra­ći­va­nja. mo­vi sa­ća (9), sa pče­la­ma i re­zer­va­ma hra­ne. Na
M. Ći­ro­vić pred­njem zi­du na­pra­vlje­no je do­nje (4) i gor­nje
(2) le­to, a u nad­ram­nom pro­sto­ru – ven­ti­la­ci­o­
U prak­si pro­jek­to­va­nja i na­ro­či­to eks­plo­a­ta­ ni otvo­ri (10).
ci­je ko­šni­ca, če­sto se na­me­će pi­ta­nje o ulo­zi po­ Na po­vr­ši­na­ma plo­ča, rav­no­mer­no su iz­bu­
je­di­nih de­lo­va – le­ta, dna, kro­va i zi­do­va u ukup­ še­ni otvo­ri kroz ko­je su pro­vu­če­ni ko­ma­di ži­
nim gu­bi­ci­ma to­plo­te, od pče­la ka spo­lja­šnjoj ce, obra­zu­ju­ći ter­mo­pa­ro­ve3. Za opre­ma­nje ta­
sre­di­ni. kve ko­šni­ce ko­ri­šće­na je ba­kar­na (6) i ži­ca od
Ve­ći­na ru­skih pče­la­ra, za vre­me zi­me, prak­ ko­pe­la4 (5). Spo­je­vi ži­ca (7) raz­me­šte­ni su na­
ti­ku­je gor­nje uto­plja­va­nje i boč­na uto­plja­va­nja 1  U Rusiji se računaju spoljašnje dimenzije rama. Dužina
gne­zda spe­ci­jal­nim ja­stu­ci­ma, a pri zi­mo­va­nju satonoše LR rama je skraćena i svedena na dužinu DB rama. Da-
kle, u ovom slučaju reč je o LR ramu (prim. prev.).
na­po­lju, osim to­ga, omo­ta­va­ju ko­šni­ce ru­be­ro­ 2  Ovde i nadalje to je gornji poklopac ili poklopna daska
i­dom, slam­nim asu­ra­ma ili ih za­si­pa­ju sne­gom. (prim. prev.).
3  Termoelementi (prim. prev.).
Isto­vre­me­no, ino­stra­ni pče­la­ri, uklju­ču­ju­ći ze­ 4  Kopel je legura koja sadrži 56% bakra i 44% nikla. Mno-
mlje sa hlad­nom kli­mom, dr­že pče­le u ko­šni­ca­ go se koristi u termotehnici za izradu termoparova (prim. prev.).

128 april 2008

 P^ELAR
iz­me­nič­no, čas na jed­noj, čas na dru­goj stra­ni na svim elementi­ma ­spoje­ne su naizmenič­no,
plo­če. Svi ter­mo­pa­ro­vi spo­je­ni su na­iz­me­nič­ pok­az­uj­uć­i izlučiva­nje toplote društv­a.­ Ukupan
no i ima­ju iz­vo­de ko­ji se za­vr­ša­va­ju uti­ka­či­ ­broj ter­mopar­ov­a bio­ ­je 1 124, a de­bljina zida­ –
ma (8), s ko­jih se, po­sred­stvom mer­nog pri­bo­ 4 mm­.
ra (12), mo­gu sni­ma­ti ve­li­či­ne elek­tro­mo­tor­ne ­Ogledi s­k­al­or­imetrom sa­ramom 435×230 mm
si­le (EMS), ko­ju raz­vi­ja­ju ba­te­ri­je ter­mo­pa­ro­ v­ršeni su­ kako u­ k­lima-ko­mori Feut­ro­n–300–
va na sva­koj plo­či. 1,­ tako­ i­ sa živim ­pč­elama.­ S ­kalori­metro­m s­a
Po­vr­ši­ne plo­ča, sa jed­ne i dru­ge stra­ne, po­ ­ra­mom 4­35­×3­00 mm –­ ­samo sa­ž­iv­im­pčelam­a.
kri­ve­ne su epok­sid­nom smo­lom. Pri ba­žda­re­ Pč­ele­smo drža­li­čitave­g­odine ­na ­ot­vo­renom­
nju, sa­sta­vlja­ne su po dve jed­na­ke plo­če i iz­ prostoru. Rad­i ­izrav­na­vanja k­ole­banja sp­oljaš­nje
me­đu njih je na­me­štan ra­van elek­tro­gre­jač. Vr­ te­mper­ature ­i ­radi ­zašti­te od­ sun­čevog ­zr­ač­enj­a,
še­no je re­gi­stro­va­nje sna­ge ko­ju je oslo­ba­đao koš­nice ­sm­o post­avljali u ­drv­en­e ­ko­žuhe
gre­jač (u va­ti­ma) i njoj od­go­va­ra­ju­ća ve­li­či­na ­(futro­le).­
EMS (u mi­li­va­ti­ma). Sna­ga pre­da­va­na gre­ja­ču Toplo­tn­o-zašt­itne osob­in­e ­bilo koje to­plotno-
de­lje­na je na po­la, jer je to­plot­ni tok išao na izolirajuće ­ko­nstrukci­je, mogu­ s­e okarakte­risati­
dve plo­če. njen­im to­plotnim o­tporom koji i­ma ­jedinic­e
La­ko je do­ka­za­ti, da je, shod­no Fu­ri­je­o­vom °C/­W (st­epen­/vat).­A­ko se g­ovori o zi­mskom­kl­
za­ko­nu, ve­li­či­na to­plot­nog to­ka, ko­ji pro­la­zi kroz ubetu, to ­uk­upan t­op­lotni­ ot­por Ru mo­že­ da se
plo­ču, pro­por­ci­o­nal­na ra­zli­ci tem­pe­ra­tu­ra na nje­ p­redst­avi­ u vidu s­um­e toplot­ni­h otpora: gnezda
nim po­vr­ši­na­ma, ili, što je isto, ve­li­či­ni EMS ko­ Rg, zida košnice Rz­ i otpor­a pre­la­za top­lote od
ju raz­vi­ja ba­te­ri­ja ter­mo­pa­ro­va. ­sp­olj­ašnje strane k­oš­nic­e ka spolja­šnjoj sr­ed­ini
Rs­, tj. Ru=R­
­ g+­Rz+­Rs, °­C/W.
12
11
U ­og­le­du ­s klima­-komoro­m ­bile su određe­ne­
s­ve te ko­mp­onent­e. Kao ­mod­el­ klubet­a, b­ila je
i­sk­orišćen­a š­up­lja al­um­in­ij­umska ­lo­pt­a prečnika­
10
2­00 mm, mont­irana u ­pčelinje s­ać­e i z­agre­vana
­ele­ktričnom e­nergijom.
1
2 9
Rezultati ispitivanja
3
R­ezultati­ i­spitivanja prikazani ­su u tabe­li 1,­
iz k­oje se­ vidi da­ na­jmanju toplotnu z­aš­tit­u ima
4
8 grej­ač­ b­ez ikakvo­g omotač­a6 – 1°C­/W, tj.­ skor­o
d­va put­a manju nego grej­ač­u košnici od 10­ mm
5 6 7
pleksig­lasa­.
Sl­ik­a 1 – She­ma ­košni­ce-kalorimetra:­1 – omotač­; Ne razl­iku­je ­se mn­og­o od nj­ega i­ gr­eja­č,
2 – gornje leto; 3­  – zatvarač;­4­ –­ d­o­nje leto; 5 – žica­ mad­a zašti­ćen­saće­m,­ali bez ­omotač­a (1,1°C/­W).
od kopela; 6­ – bak­arna žica; Sas­vim je oč­ig­ledno ­da konvektiv­ni to­kovi, k­oji
7 –­ spoj ž­ic­a; ­8 – u­ti­ka­č; 9 – ram sa­saćem­;
10 –­ v­entilacion­i ­ot­vo­r;­11 –­ kab­al; zaplj­uskuj­u k­lu­be, s­lobodno ­odlaze u­ o­kolni pr­
12 – merni ­pri­bor. os­tor. Oda­tle ­sledi­da pče­li­nja­druš­tva­, za vreme­
z­im­e, treba da budu zaštićena makar platnom
(tkaninom).
­Na ­taj nač­in­, izmerivši veličin­u ­EM­S ­sa sva- Ukupan toplotni otpor u košnici od pleksi-
ke ­pl­oč­e, mogu­će je­ i­de­nt­ifiko­vat­i topl­otni tok glasa debljine 10 mm, što je ekvivalentno drve-
­kroz ­el­em­en­te košnice – zidove­, dno, ­krov,­ a­ nom zidu debljine 11 mm, samo je za 37% niži
sabira­jući i­h,­ odredit­i ­ukupno izlučivanje­ to­pl­ u odnosu na isti zid utopljen stiroporom deblji-
ote društva. ne 50 mm, što je ekvivalentno drvenom zidu de-
Drugi­ k­al­orimet­ar­ i­ma­o je isto takv­u k­on­ bljine 183 mm.
strukc­ij­u, prima­o ­ta­kođ­e 10 r­am­ov­a,­ ali ­je­ b­io­ Neočekivano velikim pokazuje se toplotni
dime­nzi­ja 435­×300 mm5.­ Baterije te­rm­op­ar­ova otpor prostora košnice nezauzetog pčelama. On
5  Spoljašnje dimenzije DB rama, po ruskom standardu
(prim. prev.). 6  …i bez saća i bez košnice–kalorimetra (prim. prev.)

Savez pčelarskih organizacija Srbije  129

P^ELAR
Tabela 1. Toplot­ni otpor e­lemenata ­koš­nice
R u R g R z R s
Br. Pokazatelj °C/W °C/W % °C/W % °C/W %
1 Grejač bez saća van košnice 1,0 – – – – – 100
2 Model pčelinjeg klubeta van košnice 1,1 – – – – – –
3 Model pčelinjeg klubeta u košnici od pleksiglasa, leta otvorena 1,9 1,4 74 0,1 5 0,4 21
4 Model pčelinjeg klubeta u košnici od pleksiglasa, leta zatvorena 1,9 1,4 74 0,1 5 0,4 21
Model pčelinjeg klubeta u košnici od pleksiglasa sa jastukom, leta
5 2,1 1,6 76 0,1 5 0,4 19
otvorena
Model pčelinjeg klubeta u košnici od pleksiglasa sa jastukom, leta
6 2,2 1,6 72 0,1 4,5 0,5 23,5
zatvorena
Model pčelinjeg klubeta u košnici od pleksiglasa utopljenoj stiroporom,
7 3,0 1,8 60 1,0 33 0,2 7
leta otvorena
Model pčelinjeg klubeta u košnici od pleksiglasa utopljenoj stiroporom,
8 3,0 1,8 60 1,0 33 0,2 7
leta zatvorena

je u svim ogledima iznosio 1,4–1,8, prosečno 1,6 Proračunski gubici toplote različitih omota-
°C/W ili 60–74% od ukupnog. ča, sastavljeni po rezultatima ogleda, pokazuju
Nije veoma jako uticalo na ukupan toplot- da toplotni otpor košnica zaista utiče na toplotne
ni otpor utopljavanje košnice jastucima i otva- gubitke. Međutim, taj uticaj je relativno mali (ta-
ranje leta. bela 2). Tako, pri –20°C košnica od daske deblji-
Otpor odavanju toplote na spoljašnjoj povr- ne 25 mm gubi 16,2 W toplote, a ista takva koš-
šini košnice Rs nije karakterističan i u uslovima nica s debljinom zida 50 mm – 15,3 W, tj. manje
klima-komore menjao se u granicama 7–24% od samo za 5,5%.
ukupnog. U prirodnim uslovima on se može ka- Zbog toga, verovatno, nije neophodno suviše
rakterisati drugim veličinama. uvećavati debljinu zida košnice.
Koristeći dobijene vrednosti toplotnih ot­­ Ovo potvrđuje onu činjenicu da su pčele, kao
pora, izračunali smo ukupnu količinu toplo­te rezultat duge evolucije, izgradile mehanizam re-
koja se gubi u našem eksperimentu s koš­nicom- gulisanja temperature u svom gnezdu, koji nije u
kalorimetrom. Proračun smo izvršili pri spoljaš- vezi s povećanjem termičkog otpora same ogra-
njim temperaturama –5, –10, –15, –20 i –25 °C, a de. Ovome možemo pridružiti izolaciju zimskog
temperaturu grejača smo uzeli konstantnu i jed- klubeta saćem.
naku 13 °C. Bili su sprovedeni ogledi za određivanje gu-
Dobijene vrednosti izlučene toplote naneli bitaka toplote za pojedine elemente košnice na-
smo na termogram pčelinjeg društva, čija je za- seljene pčelama. Rezultati su prikazani u tabe-
premina klubeta pri punoj zbijenosti odgovarala li 3.
zapremini lopte-grejača (zapreminu lopte pode-
sili smo prema zapremini klubeta). Tabela 3. Gubici toplote košnice-kalorimetra
Rezultati takvih analiza prikazani su na sli- naseljene pčelama, u %
ci 2, iz koje se vidi njihovo dovoljno blisko po- Element košnice Zimski period Ranoprolećni period
dudaranje.
Krov 17,2 41,9
P, W
Zidovi 74,0 48,8
20
Dno 8,8 9,3
15

Prvobitno, košnice su se izrađivale is­klju­­

10 čivo sa donjim letom; gornje se pojavilo kao do-
puna u predelima gde su društva u periodu zi-
5
-25 -20 -15 -10 -5 0 +5 t, °C movanja ostavljana napolju i njihov donji deo
Slika 2 – Opitni i proračunski gubici toplote pčelinjeg bio zasipan snegom. Nadalje, pitanje o letima
društva u košnici od pleksiglasa debljine 10 mm: preraslo je u jedno od najdiskutabilnijih. Jed-
● – u opitima s društvom;  – proračunski. ni pčelari predlažu zimovanje s donjim, drugi s
130 april 2008
 P^ELAR
Tabela 2. Proračunski gubici toplote košnica, W
Model bez omotača Drvena građa,  mm
Ts °C Lim 0,5 mm Pleksiglas 10 mm Stiropor 50 mm
Bez saća Sa saćem 25 40 50
–5 18 16,4 10,0 8,6 8,8 8,5 8,3 6,0
–10 23 20,9 12,8 10,9 11,3 10,9 10,6 7,7
–15 28 25,4 15,5 13,3 13,7 13,3 13,0 9,3
–20 33 30,0 18,3 15,7 16,2 15,6 15,3 11,0

gornjim, treći sa oba otvorena, četvrti sa oba za- tva, kako pri zatvorenim, tako i pri otvore-
tvorena. nim letima, grupišu oko jedne krive približno
Sprovođena je provera uticaja leta na toplot- s jednakim odstupanjem, što potvrđuje pret-
ne gubitke košnice i nivo izlučivanja toplote pče- postavku o slabom uticaju leta na nivo termo-
linjeg društva. Ispitivanja smo sproveli kako na geneze7.
modelu, tako i na živom društvu.
Pri ispitivanju na modelu, na grejač smo pre­ P, W
20
da­vali određenu snagu i fiksirali poka­zi­va­nje ka-
lorimetra, tj. zbirne gubitke toplote zi­do­vima,
dnom i krovom, kako pri zatvorenim, tako i pri
otvorenim letima. Rezultati su prikazani u tabe- 15
li 4.
Kao što se vidi iz tabele 4, razlika u po-
kazivanju košnice-kalorimetra pri zatvo­renim
10
letima, kada sva toplota ide samo kroz zido-
ve, dno i krov, i otvorenim, kada se uklju­čuju
leta, nevelika je, koleba se u granicama 0–11%
i uklapa u statističku grešku eksperimenta. 5 t, °C
Analogni rezultati dobijeni su pri utopljavanju -10 -5 0 +5
zidova, dna i krova slojem stiropora debljine
50 mm, što je ekvivalentno drvenom zidu de- Slika 3 – Termogeneza pčelinjeg društva
bljine 20 mm. sa otvorenim (●) i zatvorenim (+) letima

Tabela 4. Gubici toplote modela gnezda u košnici-kalorimetru

Temperatura u komori, °C 0 –5 –12 –15
Gubici toplote ogradom, leta zatvorena, W 3,6 9,1 12,0 3,6 9,1 12,8 3,2 9,0 12,4 2,9 9,2 11,0
Gubici toplote ogradom, leta otvorena, W 3,2 9,1 11,8 3,2 8,4 11,4 2,9 8,2 11,1 2,9 8,2 11,0
Gubici toplote kroz leta, W 0,4 0,0 0,2 0,9 0,7 1,4 0,3 0,8 1,3 0,0 1,1 0,0
Isto, % 11 0 2 11 8 11 9 9 10 0 11 0

Ogled smo ponovili i sa živim pčelama. U Nehotice se postavlja pitanje o uzrocima tako
tom smo slučaju pčelinje društvo od 5. do 29. malog uticaja leta na život pčela u zimskom pe-
decembra u zimu 2000/2001. godine držali u riodu. Pretpostavljamo da je to moguće objasni-
košnici-kalorimetru sa zatvorenim, a posle s ti gore izrečenom tezom o tome da su, u procesu
otvorenim letima na verandi pod kožuhom (fu- evolucije, pčele izgradile mehanizam regulisanja
trolom). Svakodnevno smo fiksirali pokaziva- temperature samo unutar svoje tvorevine – klu-
nje košnice-kalorimetra i temperaturu spoljaš- beta. One apsolutno ne regulišu uslove u onom
njeg vazduha. delu košnice, koji ne posedaju.
Rezultati posmatranja prikazani su na slici Praktično, svi istraživači zapažaju da je
3, gde je na apscisnoj osi nanesena temperatu- temperatura van klubeta proizvoljna i bliska
ra spoljašnjeg vazduha, a na ordinatnoj osi – temperaturi spoljašnjeg vazduha. Ali, upra-
izlučivanje toplote društva. Iz te slike se vidi vo razlika temperatura u tom prostoru i van
da se sve vrednosti izlučivanja toplote druš- 7  Termogeneza = stvaranje toplote (prim. prev.)

Savez pčelarskih organizacija Srbije  131

P^ELAR
košnice i stvara temperaturni napon (posledi- 65,4% toplote, a u opitima sa živim društvom –
ca temperaturne razlike) koji izaziva kretanje do 74%.
vazduha kroz leta, a ako je ta razlika neznat- Sa uvećanjem izlučivanja snage sa 2,5 na
na, to je zanemarljivo mali rashod ventilacio- 10 W, gubici toplote kroz krov unekoliko su
nog vazduha sa svim posledicama koje iz toga porasli (sa 31,6 na 44,5%), a dna, unekoliko
proističu. se smanjili (sa 19,5 na 10,4%). Gubici toplote
Na osnovu izloženog, mogu se učiniti sle­deći kroz zidove, menjali su se neznatno (sa 48,9 na
zaključci: 45,1%).
Deo saća nezauzet pčelama (satni omo- Promena spoljašnje temperature od 0° C do
tač) poseduje dovoljno značajan termički ot- –15°C skoro da ne utiče na preraspodelu gubita-
por, koji dolazi do 1,6 °C/W ili do 60–74% od ka toplote, kako pri otvorenim, tako i pri zatvo-
ukupnog. renim letima.
Nasuprot tome, pri prevozu pčelinjih dru­š­­ Pri utopljavanju košnice stiroporom deb­lji­
tava u letnje vreme, izolujuća uloga omotača tre- ne 50 mm i jastukom, deo gubitaka toplote koji
ba da bude umanjena, na primer, zamenom nje- otpada na zidove unekoliko raste (sa 44% na
nog dela mrežom. 60%).
Neposredno sama ograda (zidovi, dno ili U ranoprolećnom periodu, u ogledima sa ži-
krov) košnice igraju određenu ulogu u očuvanju vim društvom, usled porasta srednje temperatu-
toplote koju stvaraju pčele, ali je ta uloga relativ- re u košnici, gubici toplote kroz krov i zidove
no mala. Tako, podebljanja zida košnice sa 25 na se približavaju: kroz krov – 41,9%, kroz zido-
50 mm smanjuje gubitak toplote samo za 5,5%. ve – 48,8%.
Zbog toga, suvišno podebljanje zida tipskih koš- Leta košnice veoma slabo utiču na toplotni
nica pokazuje se kao necelishodno. režim pčelinjeg društva.
Ipak, košnica kao zaštitni omotač, čak i pri (Prevodilac bi ovde dodao još jedan zak­lju­
zanemarljivom termičkom otporu, smanjuje ae- čak koji proističe iz tabele 3. Naime, toplotni gu-
raciju gnezda i smanjuje gubitke toplote. Tako, bici preko krova ili, tačnije reče­no, preko poklo-
čak i limena košnica smanjuje gubitke toplote pne daske u zimskom periodu iznose 17,2% od
gnezda sa 30 W na 18,3 W ili za 39%. ukupnih gubitaka, dok se u rano­prolećnom pe-
Uloga dna u ukupnim toplotnim gubicima riodu znatno povećavaju i iznose 41,9%. Zbog
košnice je nevelika (8,8–19,5%). Zidovi košni- toga je utopljavanje iznad poklopne daske po-
ce gubili su u modelnim ogledima od 43,5 do trebnije u rano proleće, nego preko zime).

JAVNI POZIV IZVRŠNOG ODBORA SPOS-a

Po­zi­va­mo sva dru­štva i udru­že­nja pče­la­ra da nam do 30. apri­la do­sta­ve spi­sko­ve svo­jih čla­
no­va ko­ji su za­po­sle­ni u in­for­ma­tiv­nim ku­ća­ma (no­vi­ne, ra­dio, te­le­vi­zi­ja), ili no­vi­na­ra sa ko­ji­ma
su već us­po­sta­vi­li sa­rad­nju. Na­ve­sti kon­takt te­le­fo­ne i adre­se. Na­me­ra nam je da sa nji­ma ostva­
ri­mo kon­takt i re­dov­no ih iz­ve­šta­va­mo o svim ak­tiv­no­sti­ma SPOS-a, ka­ko bi po­ve­ća­li broj pri­lo­
ga o pče­lar­stvu.
JAVNI POZIV IZVRŠNOG ODBORA SPOS-a
Po­zi­va­mo sva dru­štva i udru­že­nja pče­la­ra da za­mo­le svo­je čla­no­ve da poč­nu da vo­de evi­den­
ci­ju o me­seč­noj pro­da­ji me­da, ka­ko bi na­kon mar­ke­tin­ških ak­tiv­no­sti SPOS-a u na­red­nom pe­ri­o­
du mo­gli da pra­ti­mo uspeh tih ak­tiv­no­sti, te da ma­nje uspe­šne od­ba­cu­je­mo, a one uspe­šni­je una­
pre­đu­je­mo.
JAVNI POZIV IZVRŠNOG ODBORA SPOS-a
Po­zi­va­mo sva dru­štva i udru­že­nja pče­la­ra da nam do 30. apri­la do­sta­ve spi­sak svo­jih lo­kal­nih
pro­ble­ma na ni­vou op­šti­na, za ko­je sma­tra­ju da SPOS mo­že da po­mog­ne u re­ša­va­nju. Ko­mi­si­ja za
lo­kal­nu pro­ble­ma­ti­ku pče­lar­skih or­ga­ni­za­ci­ja sa­gle­da­će pro­ble­me i po­nu­di­ti mo­gu­ća re­še­nja i kon­
kret­nu po­moć.
JAVNI POZIV IZVRŠNOG ODBORA SPOS-a
Po­zi­va­mo sve re­gi­stro­va­ne pro­iz­vo­đa­če i di­stri­bu­te­re opre­me, hra­ne za pče­le, sat­nih osno­va, le­
ko­va za pče­le i me­da da nam naj­ka­sni­je do 20. apri­la do­sta­ve kon­takt adre­se, te­le­fo­ne, mej­lo­ve i sajt
svog pred­u­ze­ća ra­di uklju­če­nja u gru­pa­ci­je SPOS-a i ostva­ri­va­nje za­jed­nič­kih in­te­re­sa.

132 april 2008

 P^ELAR
PRE­DVA­JANjE
PČELINjIH DRUŠTAVA U
DB KO­ŠNI­CA­MA
 NA PRO­IZ­VOD­NA I PO­MOĆ­NA
Ve­ro­ljub Ume­ljić, ul. Če­de Du­le­ja­no­vi­ća br. 33, 34 000 Kra­gu­je­vac
034/362-879, 063/814-80-80, vu­me­[email protected], www.ume­ljic.com

Oko po­lo­vi­ne apri­la, od­no­sno u po­čet­ku cve­ neo­p­hod­no da u svom ra­du uva­ža­va­ju i u prak­
ta­nja ja­bu­ke, ko­je pa­da na dva­de­se­tak da­na pre si pri­me­nju­ju od­go­va­ra­ju­ća na­uč­na sa­zna­nja iz
po­čet­ka cve­ta­nja ba­gre­ma na istom pod­ruč­ju, ove obla­sti.
tre­ba iz­vr­ši­ti de­ta­ljan pre­gled svih ko­šni­ca ra­di U ta­be­li 1. pri­ka­zan je broj pče­la u jed­nom
pre­dva­ja­nja pče­li­njih dru­šta­va na pro­iz­vod­na i dru­štvu (broj­ča­no i pro­cen­tu­al­no), u za­vi­sno­
po­moć­na. Ovo je va­žan pre­gled i od to­ga ka­ko sti od nje­go­ve ja­či­ne, ko­je su za­po­sle­ne na sa­
će­mo ovog pu­ta da oba­vi­mo po­sao, u mno­go­me ku­plja­nju, skla­di­šte­nju i pre­ra­di nek­ta­ra, od­no­
će za­vi­si­ti i ko­li­ko će­mo me­da ima­ti u ovoj se­ sno me­da.
zo­ni. U me­sti­ma gde ne­ma ba­gre­mo­ve pa­še, ovaj
pre­gled tre­ba oba­vi­ti ta­ko­đe na 20 da­na pre po­ Ta­be­la 1 – Broj pče­la u dru­štvi­ma, u zavisnosti
čet­ka pr­ve ja­ke pa­še na tom pod­ruč­ju. od nji­ho­ve ja­či­ne, ko­je su zaposlene na sa­ku­
plja­nju, skla­di­šte­nju i pre­ra­di nektara (Lebedev)
Uku­pan broj pče­la u Broj pče­la za­po­sle­nih na sa­ku­ %
dru­štvu plja­nju i pre­ra­di me­da
15 000 2 300 15
20 000 5 000 25
25 000 7 500 30
30 000 12 000 40
40 000 20 000 50
50 000 30 000 60
60 000 39 000 65
Na osno­vu iz­ne­tog pro­iz­i­la­zi da broj od oko
60 000 pče­la pred­sta­vlja bi­o­lo­ški op­ti­mum ja­či­
ne kod srednjoruske rase. Sa dru­štvi­ma te sna­ge
po­sti­za­će­mo naj­ve­će pri­no­se me­da, od­no­sno naj­
Sl. 1 – Od po­čet­ka cve­ta­nja ja­bu­ke do po­čet­ka cve­ ra­ci­o­nal­ni­je će­mo pče­la­ri­ti.
ta­nja ba­gre­ma obič­no pro­tek­ne dva­de­se­tak da­na U ta­be­li 2. pri­ka­zan je uti­caj ukup­nog bro­ja
pče­la u dru­štvu na pri­nos me­da na sva­kih 1 000
Pče­lar­ski na­uč­ni­ci su utvr­di­li da ja­či­na pče­li­ pče­la i na uku­pan pri­nos me­da.
njeg dru­štva ima pre­su­dan uti­caj na nje­go­vu pro­
duk­tiv­nost. Eks­pe­ri­men­tal­no je utvr­đe­no da će Ta­be­la 2 – Uti­caj ukup­nog bro­ja pče­la u dru­
dru­štvo od 60 000 pče­la sa­ku­pi­ti 50% vi­še me­ štvu na pri­nos me­da (Far­rar)
da ne­go, na pri­mer, če­ti­ri dru­štva za­jed­no od ko­ Uku­pan broj pče­la Pri­nos me­da na Uku­pan pri­nos
jih bi sva­ko ima­lo po 15 000 pče­la. Ovu či­nje­ni­ u dru­štvu 1 000 pče­la (kg) me­da (kg)
cu po­tvr­đu­ju i po­da­ci pri­ka­za­ni u Ta­be­li 1. Sa po­ 15 000 0,5 7,0
ra­stom bro­ja pče­la u dru­štvu pre­ko 60 000, nje­
go­va pro­duk­tiv­nost, po­sma­tra­na po 1 kg pče­la, 30 000 1,35 23,0
se sma­nju­je. 45 000 1,45 29,5
Ogrom­na ve­ći­na pče­la­ra ba­vi se prak­tič­nim
60 000 1,52 41,0
pče­la­re­njem, a ne pče­lar­skom na­u­kom, pa je
Savez pčelarskih organizacija Srbije  133
P^ELAR
I na ovaj na­čin se po­tvr­đu­je oprav­da­nost ko­ ma. Od tih dru­šta­va, to­kom ce­le se­zo­ne, ne od­u­
ri­šće­nja ja­kih pče­li­njih dru­šta­va za po­sti­za­nje vi­ zi­ma­mo ni le­glo ni pče­le. Se­le­ći ih na vi­še pa­ša u
so­kih pri­no­sa me­da. to­ku go­di­ne, ona će slu­ži­ti is­klju­či­vo za sa­ku­plja­
Kao što je re­če­no, po­čet­kom cve­ta­nja ja­bu­ nje me­da. Dru­štva od ko­jih smo od­u­zi­ma­li ra­mo­
ke tre­ba iz­vr­ši­ti de­talj­ni pre­gled svih ko­šni­ca na ve sa le­glom i pče­la­ma, kao i ona ko­ja su još vi­
pče­li­nja­ku. Sva dru­štva, ko­ja pri ovom pre­gle­du, še za­o­sta­la u raz­vo­ju, bi­će po­moć­na dru­štva i njih
ko­ji pa­da, kao što je po­me­nu­to, na dva­de­se­tak ne se­li­mo. Ona sve vre­me osta­ju u ba­znom pče­li­
da­na pre po­čet­ka ba­gre­mo­ve pa­še, ima­ju po 8 ra­ nja­ku i slu­ži­će nam ka­sni­je za na­se­lja­va­nje oplod­
mo­va le­gla, sma­tra­mo pot­pu­no raz­vi­je­nim. Plo­ nja­ka za uz­goj ma­ti­ca, i za plan­sko for­mi­ra­nje ro­
di­šta tih dru­šta­va su, po pri­ro­di stva­ri, već po­pu­ je­va. Na ovaj na­čin na pče­li­nja­ku će­mo ima­ti, od
nje­na sa svih 12 ra­mo­va. Sli­ku raz­vi­je­nog dru­ ukup­nog bro­ja dru­šta­va, oko 60–70% ja­kih pro­iz­
štva u DB ko­šni­ci či­ne 8 ra­mo­va le­gla, le­vo i de­ vod­nih za­jed­ni­ca, a u 30–40% ko­šni­ca će bi­ti po­
sno od le­gla su po je­dan ram sa po­le­nom i me­ moć­na dru­štva.
dom i po je­dan kraj­nji ram sa me­dom. Sred­nje
ja­ka dru­štva, ko­ja pri ovom pre­gle­du ima­ju 7 ili
6 ra­mo­va le­gla, tre­ba po­ja­ča­ti sa jed­nim od­no­
sno 2 ra­ma zre­log le­gla i pri­pa­da­ju­ćim pče­la­ma
(sl. 2), ko­je od­u­zi­ma­mo od sla­bi­jih dru­šta­va (ko­
ja ima­ju ma­nje od 6 ra­mo­va le­gla), vo­de­ći ra­ču­
na da ne pre­ne­se­mo i ma­ti­cu. Ti­me i po­ja­ča­va­na
dru­štva do­vo­di­mo na ni­vo od 8 ra­mo­va le­gla.

Sl. 3 – Pče­li­njak na po­čet­ku cve­ta­nja ja­bu­ke

A sa­da da vi­di­mo šta smo po­sti­gli do­vo­đe­

njem pro­iz­vod­nih dru­šta­va na ni­vo od 8 ra­mo­
va sa le­glom, na 20 da­na pre po­čet­ka cve­ta­nja
ba­gre­ma. Plo­di­šni DB ram ima, po­sma­tra­no sa
obe stra­ne, oko 9 000 će­li­ja. Sve će­li­je ra­ma ni­
Sl. 2 – Sred­nje raz­vi­je­na dru­štva, na 20 da­na pred ka­da ni­su sto­pro­cent­no za­le­že­ne. Svih 8 ra­mo­
glav­nu pa­šu, po­ja­ča­va­mo sa 1–2 ra­ma zre­log le­gla va ima­ju si­gur­no, u pro­se­ku po­sma­tra­no, po naj­
ma­nje 60% za­le­že­nih će­li­ja, što po jed­nom ra­
Pri od­u­zi­ma­nju ra­mo­va sa le­glom i pče­la­ma mu iz­no­si oko 5 400. Zna­či da na svih 8 ra­mo­
od sla­bi­jih dru­šta­va, u nji­ma tre­ba pr­vo pro­na­ va ima ukup­no oko 43 000 za­le­že­nih će­li­ja. Ve­
ći ma­ti­cu i ka­ve­zom po­kla­pa­čem je blo­ki­ra­ti na ći­na tog le­gla je već po­klo­plje­na, je­dan deo su
ra­mu. Ako je u to­ku ovog pre­gle­da vre­me le­po i lar­ve u otvo­re­nim će­li­ja­ma, a ima i će­li­ja sa ja­ji­
pče­le do­bro ra­de, uno­se­ći u iz­o­bi­lju po­len i nek­tar ma. Me­đu­tim, kroz dva­de­se­tak da­na će se iz ce­
sa ras­cve­ta­nog vo­ća i ma­slač­ka, pri po­ja­ča­va­nju lo­kup­nog le­gla iz­le­ći pče­le, pa i onog gde su tre­
dru­šta­va ni­je neo­p­hod­no iz­jed­na­ča­va­nje mi­ri­sa nut­no ja­ja. Zna­či, do po­čet­ka ba­gre­mo­ve pa­še,
pče­la­ma. U su­prot­nom, ako op­šte­nje pče­la sa oko­ sa­mo iz ovog le­gla ima­će­mo pre­ko 40 000 iz­ve­
li­nom ni­je in­ten­ziv­no, oba­ve­zno tre­ba iz­jed­na­či­ de­nih pče­la. Od bro­ja pče­la ko­je su se za­te­kle
ti mi­ri­se do­da­va­nih i pče­la u dru­štvu ko­je po­ja­ča­ u ko­šni­ci na po­čet­ku cve­ta­nja ja­bu­ke, naj­ma­nje
va­mo, pr­ska­ju­ći ih, na pri­mer, raz­bla­že­nom ra­ki­ 20 000 će si­gur­no do­če­ka­ti i ko­ri­sti­ti ba­gre­mo­vu
jom. Dru­štva ko­ja su se sa­mo­stal­no raz­vi­la i ko­ pa­šu. Ovih 20 000 pče­la i onih 40 000 ko­je su se
ja smo po­ja­ča­va­njem do­ve­li na ni­vo od 8 ra­mo­va u me­đu­vre­me­nu iz­le­gle, či­ne broj od oko 60 000
le­gla, bi­će pro­iz­vod­na i na njih od­mah sta­vlja­mo pče­la, za ko­ji smo re­kli da je bi­o­lo­ški op­ti­mum
po jed­no po­lu­me­di­šte sa iz­gra­đe­nim sa­ćem ako ga ko­jim će­mo ostva­ri­ti naj­ve­će pri­no­se me­da u na­
ima­mo, a ako ne­ma­mo, on­da sa sat­nim osno­va­ stu­pa­ju­ćim pa­ša­ma.
134 april 2008
 P^ELAR

PRI­PRE­MA ZA
GLAV­NU PA­ŠU
Svetozar Vasić, ul. Mlada Bosna br. 4, 17 000 Vranje, 017/422-174, 064/163-4365

SVR­HA: Po­sti­za­nje op­ti­mal­nog ste­pe­na raz­ Ako se že­li po­ja­ča­ti sa­mo jed­na pče­li­nja za­
vo­ja pče­li­nje za­jed­ni­ce, za što efi­ka­sni­je is­ko­ri­ jed­ni­ca, on­da se pret­hod­na rad­nja po­me­ra­nja ko­
šće­nje glav­ne pa­še. Sma­tra se da je to oko 45 000 šni­ce za po­lo­vi­nu svo­je ši­ri­ne, u sme­ru gde se
do 65 000 je­din­ki. na­la­zi­la pret­hod­na ko­šni­ca, od­no­si sa­mo na tu
U Sr­bi­ji, pr­va glav­na pa­ša (za me­do­bra­nje), ko­šni­cu. I u ovom slu­ča­ju mo­ra se uze­ti u ob­zir
je ba­gre­mo­va pa­ša. Pe­ri­od cve­ta­nja ba­gre­ma, va­ obez­be­đe­nje do­volj­nog pro­sto­ra za pri­hvat no­
ri­ra u za­vi­sno­sti od kre­ta­nja ve­ge­ta­ci­je u po­je­di­ vih iz­let­ni­ca.
nim go­di­na­ma, ali je to u pro­se­ku pe­ri­od od 5. Pred­nost ove me­to­de po­ja­ča­va­nja pče­li­njih
ma­ja (na ni­žoj nad­mor­skoj vi­si­ni), pa do po­čet­ka za­jed­ni­ca i nji­ho­ve pri­pre­me za glav­nu pa­šu, sa­
ju­na (na nad­mor­skim vi­si­na­ma do 600 me­ta­ra, sto­ji se u to­me što se ove rad­nje pred­u­zi­ma­ju sa­
jer na ve­ćim vi­si­na­ma, ba­grem ret­ko me­di). mo u si­tu­a­ci­ja­ma ka­da je iz­ve­sno da se od ba­gre­
Za ovu pa­šu, ne­ka pče­li­nja dru­štva ne us­pe­ mo­ve pa­še re­al­no oče­ku­je me­do­bra­nje. Uko­li­ko
ju da do­stig­nu op­ti­ma­lan raz­voj, pa je ce­lis­hod­ iz bi­lo kog raz­lo­ga iz­o­sta­ne ova­kvo oče­ki­va­nje,
ni­je pri­stu­pi­ti po­ja­ča­nju tih pče­li­njih za­jed­ni­ca i (ako bagrem izmrzne kao ove godine u nekim
to na sle­de­će na­či­ne: krajevima), ista me­ra bi bi­la iz­li­šna, jer bi mo­
gla sa­mo stvo­ri­ti pro­blem, zbog mo­gu­će po­ja­ve
  I  Do­da­va­njem pče­la-iz­let­ni­ca ro­jid­be­nog na­go­na kod oja­ča­nih pče­li­njih za­jed­
  II  Do­da­va­njem le­gla i ni­ca. Ta­ko­đe, u slu­ča­ju iz­o­stan­ka po­me­nu­te pa­
III  Spa­ja­njem (pče­la i le­gla) še, do sle­de­će in­ten­ziv­ni­je pa­še, sva­ka od pče­li­
njih za­jed­ni­ca (ko­je se po­ja­ča­va­ju ili se ko­ri­ste
I – Do­da­va­nje pče­la-iz­let­ni­ca vr­ši se po­me­ za po­ja­ča­nje), može i bez ove me­re po­sti­ći op­ti­
ra­njem jed­nog su­sed­nog dru­štva na no­vu lo­ka­ci­ ma­lan raz­voj.
ju. Po­me­ra­nje ko­šni­ce iz­vr­ši­ti na sa­mom pče­li­ Mo­gu­ći ne­do­sta­tak ova­kvog na­či­na po­ja­ča­
nja­ku, ili na ma­njem ra­sto­ja­nju, oda­kle bi se iz­ va­nja pče­li­njih za­jed­ni­ca je či­nje­ni­ca da mo­že
let­ni­ce vra­ti­le na sta­ru lo­ka­ci­ju, uz su­že­nje otvo­ do­ći do ne­skla­da u bro­ju iz­let­ni­ca i bro­ju kuć­nih
ra le­ta na po­me­re­noj ko­šni­ci od ne­de­lju da­na (ra­
di lak­še od­bra­ne pre­o­sta­lih mla­dih pče­la).
Na ovaj na­čin, mo­gu se po­ja­ča­va­ti su­sed­na
dru­štva Oba su­sed­na dru­štva (ko­šni­ce), po­me­ra­
ju se u sme­ru ko­šni­ce ko­ja je sklo­nje­na, za jed­nu
po­lo­vi­nu nji­ho­vih ši­ri­na. Sve iz­let­ni­ce iz ko­šni­
ce ko­ja je sklo­nje­na, vra­ti­će se na nji­ho­vu pret­
hod­nu lo­ka­ci­ju i po­de­li­će se – ula­zi­će u na­ve­de­
ne su­sed­ne ko­šni­ce. Ob­zi­rom da se ove iz­let­ni­
ce vra­ća­ju sa pa­še ili su vo­do­no­še, one će pro­
na­la­že­njem no­vog ula­za, bez pro­ble­ma bi­ti pri­
mlje­ne u no­ve za­jed­ni­ce. Ova me­ra po­ja­ča­va­nja
su­sed­nih pče­li­njih za­jed­ni­ca, pod­ra­zu­me­va i to
da se obez­be­di ade­kva­tan pro­stor u istim ko­šni­
ca­ma, ka­ko bi mo­gle da se sme­ste sve no­vo­pri­
do­šle pče­le, ko­ji­ma se po­ja­ča­va­ju su­sed­na dru­ U nekim krajevima Srbije neće biti pčela
štva. na bagremu kao ranijih godina

Savez pčelarskih organizacija Srbije  135

P^ELAR
pče­la (ko­je pri­hva­ta­ju nek­tar od iz­let­ni­ca), zbog III – Spa­ja­nje (pče­la i le­gla) je ta­ko­đe jed­na
či­nje­ni­ce da ne­ko­li­ko kuć­nih pče­la pri­hva­ta nek­ od me­to­da za po­sti­za­nje op­ti­mal­nog ste­pe­na raz­
tar od jed­ne iz­let­ni­ce, pa bi ova­kvo po­ja­ča­nje, vo­ja pče­li­nje za­jed­ni­ce.
mo­glo da osta­ne bez pu­nog efek­ta. Pred­u­slov za pri­me­nu ove me­to­de je da se
II – Do­da­va­nje le­gla u ci­lju po­sti­za­nja op­ti­ dru­štva ko­ja se spa­ja­ju na­la­ze na me­đu­sob­nom
mal­nog ste­pe­na raz­vo­ja pče­li­nje za­jed­ni­ce za što ra­sto­ja­nju pre spa­ja­nja, do­volj­nom da se iz­let­
efi­ka­sni­je is­ko­ri­šće­nje glav­ne pa­še, mo­že se iz­ ni­ce ne mo­gu vra­ti­ti na pret­hod­nu lo­ka­ci­ju, sa
vr­ši­ti u pče­li­njim za­jed­ni­ca­ma ko­je se že­le po­ja­ ko­je se pre­me­šta dru­štvo ko­je će bi­ti pri­po­je­no
ča­ti i pri­pre­mi­ti za glav­nu pa­šu, na taj na­čin što dru­gom dru­štvu. Ovo ra­sto­ja­nje u rav­ni­čar­skom
se do­da­je pre­te­žno za­tvo­re­no le­glo, bez pče­la na pre­de­lu, ne bi tre­ba­lo da bu­de ma­nje od 5­–10 ki­
nje­mu, pa sa­mim tim ni­je po­treb­no ni­ka­kvo iz­ lo­me­ta­ra, a u brd­sko-pla­nin­skim pod­ruč­ji­ma mo­
jed­na­ča­va­nje mi­ri­sa. že bi­ti i ma­nje, s tim što se uvek ima u vi­du ra­
Pe­ri­od ka­da se le­glo do­da­je je oko dva­de­set sto­ja­nje va­zdu­šnom li­ni­jom, a ne po­zi­ci­ja lo­kal­
da­na pre po­čet­ka glav­ne pa­še. nog pu­ta.
Po­vr­ši­na ukup­nog le­gla u po­ja­ča­nom dru­ Kod pri­me­ne ove me­to­de, dru­štvo ko­je će se
štvu, tre­ba da se kre­će oko 0,7 me­tra kva­drat­ pri­pa­ja­ti (naj­če­šće su to po­moć­na dru­štva), ko­
na. To bi te­o­ret­ski bi­lo oko 7 DB ra­mo­va ili oko ri­sti se za for­mi­ra­nje pe­to­ram­nog nu­kle­u­sa, ta­
7,5 LR ra­mo­va, pot­pu­no pu­nih. Ob­zi­rom da to ko što bi se za­dr­žao je­dan ram sa le­glom i ma­ti­
u prak­si ni­je mo­gu­će, to se u sva­koj si­tu­a­ci­ji com, a po­red nje­ga, sa obe stra­ne po je­dan ram
vr­ši pro­ce­na, ko­li­ko će se uve­ća­ti broj okvi­ra, sa me­dom i po­le­nom, za­jed­no sa pče­la­ma ko­je se
zbog de­li­mič­nog za­po­se­da­nja le­glom. Ova po­ na nji­ma na­la­ze. Iza njih stavljamo po je­dan ram
vr­ši­na le­gla, u na­red­nih dva­de­set da­na, tre­ba da sa sat­nim osno­va­ma. Kada je kod ta­kvog nu­kle­
obez­be­di oko 56 000 je­din­ki. Ka­da se na ovaj u­sa za­dr­ža­na sta­ra ma­ti­ca, mo­že se pr­vom pri­li­
broj je­din­ki, pri­do­da­ju i pče­le iz pret­hod­nih ge­ kom uba­ci­ti zreo ma­tič­njak i po­sti­ći dru­gi cilj,
ne­ra­ci­ja, ko­je će bi­ti do­volj­no vi­tal­ne, da mo­ za­me­nu ma­ti­ce.
gu da uče­stvu­ju u glav­noj pa­ši, kao i ve­ro­vat­ Za broj od­u­ze­tih okvi­ra iz dru­štva ko­je se
ni gu­bi­ci u to­ku sa­me glav­ne pa­še (stra­da­nja od pri­pre­ma za pri­pa­ja­nje, do­da­ju se okvi­ri sa sat­
pti­ca, vre­men­skih ne­pri­li­ka i dr.), on­da se do­la­ nim osno­va­ma.
zi do bro­ja je­din­ki, ko­ji se kre­će u okvi­ru pla­ Ova­kav po­stu­pak pri­pa­ja­nja, pri­me­nju­je se
ni­ra­nog – op­ti­mal­nog bro­ja u pče­li­njoj za­jed­ kod istog ti­pa ko­šni­ca na­sta­vlja­ča, a pro­vo­di se
ni­ci, ka­ko bi na naj­bo­lji na­čin bi­la is­ko­ri­šće­na ta­ko što se dru­štvo ko­je se že­li pri­po­ji­ti (po­što
glav­na pa­ša. je do­ne­to sa ne­ke uda­lje­ni­je lo­ka­ci­je), pret­hod­no
Za uzi­ma­nje ra­mo­va sa za­tvo­re­nim le­glom po­sta­vi na pri­pre­mlje­nu ko­šni­cu dru­štva sa ko­
ko­ri­ste se po­moć­na dru­štva ili dru­štva sa sta­ jim će se pri­po­ji­ti. Osta­vi se kra­će vre­me, da se
rom ma­ti­com, kod ko­jih se ne oče­ku­je do­sti­ pče­le ma­lo pri­mi­re, za­tim se otvor le­ta otva­ra, da
za­nje že­lje­nog raz­vo­ja. Pod­ra­zu­me­va se, da su pče­le mo­gu slo­bod­no da iz­le­ću i upo­zna­ju no­
dru­štva od ko­jih se od­uz­ i­ma­ju okvi­ri sa le­glom vu po­zi­ci­ju nji­ho­ve ko­šni­ce, što ne tra­je pre­du­
zdra­va. go, ma­da će se pče­le i po­sle ori­jen­ta­ci­o­nih le­to­va
Ka­pa­ci­tet pri­do­da­tih okvi­ra sa le­glom u pče­ i da­lje u ve­ćem bro­ju kre­ta­ti oko ko­šni­ce i iz raz­
li­nju za­jed­ni­cu ko­ja se po­ja­ča­va u jed­nom mo­ lo­ga što im je od­u­ze­ta ma­ti­ca.
men­tu, ogra­ni­čen je na onaj broj okvi­ra, ko­li­ko Do­volj­no je da pro­tek­ne sat vre­me­na od do­
je ta pče­li­nja za­jed­ni­ca u sta­nju da na si­gu­ran na­ se­lje­nja no­vog dru­štva, pa da se na ko­šni­ci dru­
čin po­kri­je pče­la­ma, ka­ko ne bi do­šlo do pre­hla­ štva ko­me se vr­ši pri­pa­ja­nje, ski­ne po­klop­na
de le­gla, ob­zi­rom da je to pe­ri­od, ka­da su spolj­ne da­ska. Pče­le se ta­da ma­lo po­pr­ska­ju ra­ki­jom ili
tem­pe­ra­tu­re do­sta ko­le­blji­ve. ne­čim što mo­že do­ve­sti do istog efek­ta iz­jed­
Mo­gu­ći ne­do­sta­tak ove me­to­de raz­vo­ja pče­ na­ča­va­nja mi­ri­sa, a što im ne­će ško­di­ti pa se,
li­njeg dru­štva za glav­nu pa­šu je u to­me što se sve pre­ko sa­to­no­ša na ce­loj po­vr­ši­ni, pa­žlji­vo po­
na­ve­de­ne rad­nje pred­u­zi­ma­ju dva­de­se­tak da­na sta­vlja pret­hod­no pri­pre­mlje­na iz­bu­še­na har­ti­ja
pre glav­ne pa­še, pa se ne mo­že is­klju­či­ti mo­gu­ (mo­že i no­vin­ska sa ma­njim otvo­ri­ma, da pče­le
ći iz­o­sta­nak glav­ne pa­še iz raz­li­či­tih raz­lo­ga, pri ne mo­gu da se pro­vu­ku), pa se pre­ko te har­ti­je
če­mu se mo­že isto­vre­me­no ja­vi­ti ro­jid­be­ni na­ pa­žlji­vo spu­sti te­lo ko­šni­ce sa dru­štvom ko­je se
gon kod oja­ča­nog dru­štva, što pče­la­ru pred­sta­ pri­pa­ja, po­što je pret­hod­no od istog te­la uklo­
vlja do­dat­nu gla­vo­bo­lju. nje­na pod­nja­ča.
136 april 2008
 P^ELAR
Na ovaj na­čin stvo­re­na je mo­guć­nost da pče­la, ma­da se kao jed­no­stav­ni­ja me­to­da pre­po­
pče­le pro­gri­zu har­ti­ju i ta­ko iz­vr­še spa­ja­nje, ru­ču­je do­da­va­nje zre­log le­gla.
što će se de­ša­va­ti to­kom na­red­nih ne­ko­li­ko sa­ Sve na­pred na­ve­de­ne me­to­de, ra­di po­sti­za­nja
ti, bez ozbilj­ni­jeg ri­zi­ka da bi mo­glo do­ći do oče­ki­va­nih efe­ka­ta, pod­ra­zu­me­va­ju i dru­ge me­re
ubi­ja­nja ma­ti­ce u do­njem dru­štvu. Pri­li­kom iz­ (što ni­je te­ma ovog iz­la­ga­nja), kao što je bla­go­
vo­đe­nja ove ope­ra­ci­je pri­pa­ja­nja, po­treb­no je vre­me­no obez­be­đe­nje me­di­šnog pro­sto­ra, uba­ci­
pri­po­je­nom (gor­njem dru­štvu), obez­be­di­ti od­ va­nje po­treb­nog bro­ja okvi­ra sa sat­nim osno­va­
go­va­ra­ju­ći otvor, na is­toj po­zi­ci­ji gde se pret­ ma, me­ra ogra­ni­če­nja ma­ti­ce na jed­no te­lo (ma­
hod­no na­la­zio otvor le­ta, a da pri tom ne do­ tič­nom re­šet­kom) i dr.
đe do di­rekt­nog me­ša­nja pče­la sa do­njim dru­ Kao za­klju­čak, na­me­će se či­nje­ni­ca da su
štvom. Isti otvor će se za­dr­ža­ti i to­kom glav­ sve ove rad­nje u sa­vre­me­nom pče­lar­stvu oprav­
ne pa­še, jer će ta­ko pče­le br­že do­la­zi­ti do me­ da­ne, uko­li­ko se na ovaj na­čin po­sti­že že­lje­ni
di­šta. Ukla­nja­nje pre­o­sta­lih de­lo­va har­ti­je po­ cilj, a to je pro­iz­vod­nja ve­ćih ko­li­či­na pče­li­njih
želj­no bi bi­lo iz­vr­ši­ti na­red­nog da­na, ka­ko bi pro­iz­vo­da, sa što ma­njim tro­ško­vi­ma po je­di­ni­
se iz­be­glo stva­ra­nje tru­nja od nje­nog osta­t­ka, ci me­re.
te omo­gu­ći­la po­treb­na ven­ti­la­ci­ja i pro­hod­nost
pče­la.
Pred­nost ove me­to­de po­ja­ča­va­nja pče­li­njih
za­jed­ni­ca i nji­ho­ve pri­pre­me za glav­nu pa­šu,
slič­no kao kod pr­ve me­to­de, sa­sto­ji se u to­me što
se ove rad­nje pred­u­zi­ma­ju ne­po­sred­no pre po­čet­
ka glav­ne pa­še i sa­mo u si­tu­a­ci­ja­ma ka­da je iz­
ve­sno da se od ba­gre­mo­ve pa­še re­al­no oče­ku­je
me­do­bra­nje. Ta­ko­đe se ne na­ru­ša­va od­nos pče­
la i le­gla, jer se pri­pa­ja­njem za­dr­žao po­sto­je­ći
ba­lans.
Kao ma­na ove me­to­de, mo­gu se sma­tra­ti pri­
sut­ni tro­ško­vi pre­vo­za, neo­p­hod­no ve­će an­ga­žo­
va­nje rad­ne sna­ge i utro­šak vre­me­na za sve na­
ve­de­ne ope­ra­ci­je. U krajevima gde tokom jeseni nije bilo dovoljno
Na­ve­de­ne me­to­de, mo­gu se na ade­kva­tan polena, pa stoga ni uobičajene količine masnog tkiva
na­čin kom­bi­no­va­ti. Ta­ko­đe, mo­že se vr­ši­ti i po­ kod zimskih pčela, treba razmisliti o eventualnoj
proteinskoj dohrani krajem zime i na početku proleća
ja­ča­nje, do­da­va­njem (stre­sa­njem) sa­mo mla­dih

KON­KURS ZA IZ­BOR PREDAVA­ČA SPOS-a

Iz­vr­šni od­bor SPOS-a ras­pi­su­je Kon­kurs za ca pre­da­va­nja od­mah na­kon pre­da­va­nja za­tra­
iz­bor pre­da­va­ča SPOS-a. Kon­kurs je otvo­ren do ži pi­sme­nu oce­nu pre­da­va­nja od 1 do 5 i da je
31. ma­ja 2008. go­di­ne. Svi kan­di­da­ti mo­ra­ju da do­sta­vi SPOS-u. Kan­di­dat je du­žan da do­sta­vi
is­pu­nja­va­ju ni­že na­ve­de­ne uslo­ve i sa­mim pod­ sle­de­će po­dat­ke (ge­ne­ra­li­je sa fik­snim i mo­bil­
no­še­njem pri­ja­ve na ovaj Kon­kurs ih pri­hva­ta­ nim te­le­fo­nom, mej­lom i in­ter­net saj­tom ako
ju. Sva­ki iza­bra­ni pre­da­vač do­bi­će iden­ti­fi­ka­ci­ ih ima, re­gi­star odr­ža­nih pre­da­va­nja u 2007. i
o­nu kar­ti­cu ko­jom bi se le­gi­ti­mi­sao kao zva­nič­ 2008. go­di­ni, pot­pu­ne na­zi­ve te­ma sa re­zi­me­
ni pre­da­vač SPOS-a. Iz­bor pre­da­va­ča iz­vr­ši­će om na jed­noj stra­ni po te­mi, po­pis ko­ri­šće­ne
Ko­mi­si­ja za obra­zo­va­nje. li­te­ra­tu­re za pri­pre­mu pre­da­va­nja ako je ko­ri­
Kan­di­dat mo­ra bi­ti član SPOS-a. Kan­di­ stio li­te­ra­tu­ru i spi­sak na­stav­nih sred­sta­va ko­
dat pri­hva­ta da go­di­šnje odr­ži jed­no bes­plat­ ja ko­ri­sti).
no pre­da­va­nje po na­lo­gu SPOS-a (tro­ško­ve pu­ Pri­ja­ve tre­ba sla­ti na adre­su: SPOS, Mo­
ta sno­si udru­že­nje pče­la­ra). Kan­di­dat pri­hva­ta le­ro­va 13, 11 000 Be­o­grad, sa na­zna­kom: Za
da do no­vog Kon­kur­sa sle­de­će go­di­ne re­dak­ci­ Ko­mi­si­ju za obra­zo­va­nje. Ne­pot­pu­ne i ne­bla­
ji ča­so­pi­sa Pče­lar do­sta­vi naj­ma­nje 2 tek­sta iz go­vre­me­no do­sta­vlje­ne pri­ja­ve ne­će se raz­ma­
pče­lar­stva. Kan­di­dat je du­žan da od na­ru­či­o­ tra­ti.

Savez pčelarskih organizacija Srbije  137

P^ELAR

MRA­ZO­VI­TO
PROLE­ĆE
 NA PLANI­NI
Đo­ko Ze­če­vić, Na­se­lje Br­do, 31320 No­va Va­roš, 064/17-80-050, 033/63-160
br­do­zla­tar@g­mail.com, www.zla­tarp­ce­la.org.yu, http://zla­tar.at­spa­ce.com

Isti­ni­tu i div­nu mi­sao, na­pi­sa­nu u na­šem ča­ če. Ta­da pče­le po­či­nju da do­no­se pr­ve ko­li­či­
so­pi­su mar­ta 2005. go­di­ne ko­ja gla­si: „Ko­ko­ške ne cvet­nog pra­ha (vi­si­ba­ba, ku­ku­rek, le­ska, ka­
se bro­je naj­e­sen, a ko­šni­ce u pro­le­će“ mo­že­mo ćun…), pa pra­ti­mo nji­ho­vu hi­trost na ula­zu u
uze­ti kao ak­si­om ko­ji je u pla­nin­skom pče­la­re­ ko­šni­cu, no­se li ve­će ili ma­nje ko­li­či­ne po­le­
nju ite­ka­ko pri­men­ljiv! Jer, te­ško je pče­la­ru iz na na no­gi­ca­ma i slič­no. Pro­ce­nju­je­mo ko­li­či­nu
rav­ni­ce da raz­u­me pče­la­ra (i pče­le) sa pla­ni­ne. hra­ne, po­di­za­njem jed­nom ru­kom zad­njeg de­la
Pla­ni­ne iz­nad 800 me­ta­ra nad­mor­ske vi­si­ne zah­ ko­šni­ce (po­treb­no du­že is­ku­stvo), da li su sa­to­
te­va­ju od pče­la­ra da ve­li­kom vi­spre­no­šću i po­ no­še ili spolj­ni pred­nji zid ko­šni­ce upr­lja­ni iz­
seb­nom pa­žnjom pri­stu­pi pri­pre­mi pče­li­njih za­ me­tom i slič­no.
jed­ni­ca za li­vad­sku pa­šu ko­ja na ovim pro­sto­
ri­ma kre­će po­čet­kom ju­na, a tra­je i do po­lo­vi­
ne av­gu­sta!
Pre ne­go pre­đem na po­ja­šnje­nje neo­p­hod­
nih za­hva­ta, po­treb­no je re­ći da se na pla­ni­na­ma
uglav­nom pče­la­ri sta­ci­o­nar­no, da je ve­o­ma ma­
lo se­le­ćih pče­la­ra i da je ve­ći­na onih sa DB ko­
šni­ca­ma ko­ji vi­še vo­le da ima­ju „pče­le na bro­ju“,
ne­go da vr­še nji­ho­vo spa­ja­nje i slič­no.
Zbog to­ga ću ov­de po­ja­sni­ti ka­ko po­mo­
ći svi­ma, na­ro­či­to oni­ma sa sla­bim dru­štvi­ma, a
naj­kra­će ću po­me­nu­ti i moj na­čin po­mo­ći ja­kim
pče­li­njim dru­štvi­ma to­kom apri­la. Da­kle, se­le­će
„pla­nin­ske“ pče­la­re ne­ću ana­li­zi­ra­ti.
Šta je osnov­no zna­ti u pri­me­ni bi­lo ko­je teh­ Leska, 10. april 2005. godine
ni­ke ra­da? Pre sve­ga da se in­te­re­si pče­la­ra i pče­
la u ovo vre­me po­kla­pa­ju. To zna­či da obo­je že­ Sva­ka in­ter­ven­ci­ja u unu­tra­šnjo­sti ko­šni­ce
le do­bar, brz i zdrav raz­voj sva­ke za­jed­ni­ce. Ali, zah­te­va le­po vre­me i tem­pe­ra­tu­ru od naj­ma­nje
po­što u ovom na­sto­ja­nju pri­ro­da i nje­ne za­ko­ni­ 15 ste­pe­ni. Uko­li­ko pr­vim krat­kim, vi­zu­el­nim
to­sti, na ko­je uop­šte ne­ma­mo uti­ca­ja, sna­žno uti­ pre­gle­dom usta­no­vi­mo da su dru­štva „na bro­ju“
ču na re­a­li­za­ci­ju na­ših že­lja, to se na ovim pod­ i da ima­ju ma­ti­cu i hra­nu, sa­če­ka­će­mo pr­vi lep
ruč­ji­ma zna­čaj­ni­je rad­nje u pče­li­nja­ku od­vi­ja­ju dan u apri­lu za neo­p­hod­ne ra­do­ve.
tek u dru­goj po­lo­vi­ni mar­ta i to­kom apri­la, zbog Raz­log za­što to ra­di­mo u apri­lu ne tre­ba po­
spe­ci­fič­nih kli­mat­skih pri­li­ka i znat­no ka­sni­jeg seb­no po­ja­šnja­va­ti, a pod­se­ti­ću da je ovaj me­
kre­ta­nja pro­le­ća. sec ve­o­ma kri­ti­čan za pre­ži­vlja­va­nje pče­li­njih
Naj­če­šće sne­go­vit i mra­zo­vit mart na­kon dru­šta­va u pla­nin­skom pod­ruč­ju. Ne­ka­da su sta­
Mla­de­na­ca u pla­ni­na­ma pru­ži i po­ne­ki lep i ri pče­la­ri na pi­ta­nje „Ka­ko su ti pče­le“, od­go­va­
sun­čan dan ka­da tem­pe­ra­tu­ra pre­đe 12 ste­pe­ni. ra­li sa „Pi­taj me po­sle Bla­go­ve­sti (7. april), pa
Ta­da sva­ki pče­lar mo­ra vi­zu­el­no da utvr­di da li ću ti re­ći“.
su sve za­jed­ni­ce pre­ži­ve­le. Ako vre­me do­zvo­ U apri­lu se po­seb­no po­ma­že sla­bi­jim za­jed­
li i kra­tak pre­gled ko­šni­ce, pro­ce­nju­je se pri­ ni­ca­ma i oni­ma sa manj­kom hra­ne. Ako po­gle­
sut­nost ma­ti­ce krat­kim ku­ca­njem u zid ko­šni­ da­mo isti­ni u oči, on­da se do­bar deo (čak i ve­ći­
ce, či­ta se sta­nje na po­le­talj­ci i u fi­o­ci pod­nja­ na) pče­li­njih dru­šta­va ov­de za­zi­mlja­va sa mak­si­
138 april 2008
 P^ELAR
mal­no 15 000 pče­la, če­sto i ma­nje, što ne­mi­nov­ vo­đač“ ka­plji­ca vo­de na ke­si, ko­je su dra­go­cen
no do­vo­di do to­ga da ih, po­čet­kom apri­la, u ko­ iz­vor vo­de kod ne­iz­le­ta­nja. Je­di­no tre­ba vo­di­
šni­ci ima mak­si­mal­no od 10 000 do 12 000, i to ti ra­ču­na, da ke­sa sa te­stom bu­de uda­lje­na od
znat­no iz­nu­re­nih, zbog po­ja­ča­ne po­tro­šnje hra­ zi­do­va ko­šni­ce bar 4 cm, ili od boč­nih le­tvi­ca
ne to­kom zi­me i ne­go­va­nja pr­vog le­gla u iz­ra­zi­ ra­mo­va bar 2 cm, ka­ko se ko­ri­sna kon­den­za­ci­
to su­ro­vim uslo­vi­ma. ja ne bi pre­tvo­ri­la u štet­nu zbog ne­a­de­kvat­ne
Za­to se ov­de u ve­ći­ni pče­li­nja­ka u ko­šni­ca­ ven­ti­la­ci­je i stva­ra­nja pre­ve­li­ke ko­li­či­ne kon­
ma, to­kom apri­la bi­je te­ška bit­ka da se pre­bro­di den­zo­va­ne vo­de ko­ja bu­kval­no mo­že da po­to­
kri­tič­ni pe­ri­od za­me­ne zim­skih sa mla­dim pro­ pi klu­be.
leć­nim pče­la­ma. Sva­ki pče­lar, jed­no­stav­no mo­ Ni­je pre­po­ruč­lji­vo da se pri­hra­na vr­ši še­ćer­
ra pri­te­ći u po­moć, pred­u­zi­ma­njem ni­za rad­nji nim si­ru­pom (bar ne po­čet­kom apri­la), jer još
ko­je su u rav­ni­čar­skim pre­de­li­ma već od­ra­đe­ne uvek noć­na tem­pe­ra­tu­ra ni­je pri­hva­tlji­va i mo­že
u mar­tu a de­lom i u fe­bru­a­ru! Ko­je su to naj­bit­ vi­še ško­di­ti ne­go po­mo­ći.
ni­je rad­nje? U pla­nin­skom pod­ruč­ju zna­čaj­ni­je nek­ta­ru­
QQ pre sve­ga či­šće­nje pod­nja­če od mr­tvih še kre­ću tek kra­jem apri­la i to­kom ma­ja (dža­na­
pče­la ka­ko bi se obez­be­di­lo ma­nje iz­nu­ri­va­nje ri­ka, di­vlja tre­šnja…), pa se ta­da mo­že slo­bod­ni­
još uvek zim­skih pče­la; je vr­ši­ti sti­mu­la­tiv­na pri­hra­na še­ćer­nim si­ru­pom
QQ od­stra­nji­va­nje ubu­đa­lih ra­mo­va (ako ih u raz­me­ri 1:1, ako za tim ima po­tre­be.
ima) iz ko­šni­ce; Kod ja­kih pče­li­njih dru­šta­va ko­ja su za­zi­
QQ su­ža­va­nje pro­sto­ra oko pče­li­njeg gne­zda mlje­na sa naj­ma­nje 20 000 pče­la si­tu­a­ci­ja kra­
na onaj broj ra­mo­va ko­ji po­se­da­ju pče­le; jem mar­ta i po­čet­kom apri­la je sa­svim dru­ga­či­
QQ kva­li­tet­no uto­plja­va­nje od­o­zgo; ja. Ova­kve za­jed­ni­ce u ko­šni­ci u ovo vre­me ima­
QQ uvla­če­nje fi­o­ke is­pod mre­ža­ste pod­nja­če; ju i do 16 000 pče­la, pa ako još ima do­volj­no hra­
QQ za­šti­ta le­ta i po­le­talj­ke od uda­ra ve­tro­va, ne u ko­šni­ci, on­da je neo­p­hod­na in­ter­ven­ci­ja sa­
ko­ji su u apri­lu ve­o­ma če­sti i ja­ki; mo u po­gle­du obez­be­đi­va­nja hi­gi­je­ne, vo­de i za­
QQ obez­be­đi­va­nje po­ji­li­ce sa sve­žom i hi­gi­ šti­te od ve­tro­va.
jen­ski is­prav­nom vo­dom; Kod ja­kih za­jed­ni­ca prak­ti­ku­jem, čim to vre­
men­ske pri­li­ke do­zvo­le, da va­dim ram sa za­tvo­
re­nim me­dom, ot­kla­pam vi­lju­škom jed­nu stra­
nu i pri­mi­čem le­glu. Po­stu­pak po­na­vljam (ako
imam to­li­ko me­da), sve do po­ja­ve zna­čaj­ni­jeg
uno­sa nek­ta­ra (dža­na­ri­ka, tre­šnja), či­me obez­be­
đu­jem da pče­le stal­no raz­me­šta­ju med po svo­jim
pra­vi­li­ma, pro­ši­ru­ju pro­stor za le­glo i sna­žno se
raz­vi­ja­ju. Po­treb­nu pa­žnju isto­vre­me­no po­sve­
ću­jem i uto­plja­va­nju ko­je je u pla­nin­skom pod­
ruč­ju za­i­sta neo­p­hod­no.
To­kom apri­la je ve­om ­ a va­žno utvr­di­ti zdrav­
stve­no sta­nje pče­li­nja­ka. U tu svr­hu neo­p­hod­no
je, u sa­rad­nji sa pče­lar­skim dru­štvi­ma i ve­te­
ri­nar­skom slu­žbom, po­sla­ti uzor­ke za­tvo­re­nog
le­gla i mr­tvih pče­la na pre­gled u ovla­šće­ni ve­
Zlatar, 21. mart 2008. godine te­ri­nar­ski in­sti­tut. Ne pre­po­ru­ču­je se sa­mo­stal­
no di­jag­no­sti­ko­va­nje pri­su­stva bo­le­sti u dru­
Bi­lo bi ide­al­no, ka­da bi pče­lar mo­gao, sva­ štvi­ma.
koj za­jed­ni­ci do­da­ti uz le­glo po ram me­da na Ovo su bi­le naj­ne­op­hod­ni­je rad­nje u apri­lu
ko­me je pret­hod­no vi­lju­škom ski­nuo po­klop­či­ za pla­nin­ske pče­la­re, ko­ji že­le da odr­že sla­bi­ja
će. Po­što ve­ći­na ta­kve ra­mo­ve ne­ma (a tre­ba­lo dru­štva i pri­pre­me ih za li­va­du (ne spa­ja­ju­ći ih,
bi da pri­pre­ma ta­kvih ra­mo­va po­sta­ne prak­sa) ni po ko­ju ce­nu sa ja­čim, jer to ne že­le!?), na ko­
on­da se kod ova­kvih za­jed­ni­ca sta­vlja še­ćer­no- joj oče­ku­ju bar pri­sto­jan pri­nos.
med­no te­sto, ko­je će pred­sta­vlja­ti svo­je­vr­stan O pri­pre­mi pče­li­njih za­jed­ni­ca u pla­nin­skom
stal­ni do­tok hra­ne u ko­šni­cu to­kom če­stih du­ pod­ruč­ju, za one ko­ji se­le pče­le na ba­grem, bi­će
gih za­hla­đe­nja. Bi­će i to­plot­ni izo­la­tor i „pro­iz­ re­či dru­gom pri­li­kom.
Savez pčelarskih organizacija Srbije  139
P^ELAR

PROBLEM SA
PERIZINOM
Dr Klaus Wallner, [email protected]
Preveo: Aleksandar Bikar, Sremski Karlovci

U mar­tov­skom bro­ju ne­mač­kog ča­so­pi­sa „Die Bi­e­ne“ je­dan pče­lar upu­tio je za­ni­mlji­vo pi­ta­nje po­zna­
tom ne­mač­kom struč­nja­ku za ostat­ke ve­te­ri­nar­skih le­ko­va u pče­li­njim pro­iz­vo­di­ma. Pi­ta­nje se od­no­si­lo na
he­mi­ka­li­ju sa ge­ne­rič­kim ime­nom co­u­map­hos (u pro­da­ji ši­rom sve­ta lek se pro­da­je ili se pro­da­vao pod sle­
de­ćim tr­go­vač­kim na­zi­vi­ma: Pe­ri­zin, Api­pro­tekt, Chec­kmi­te, Su­per­strips). Po­što je od­go­vor iz­u­zet­no za­ni­
mljiv i ot­kri­va ne­ke do sa­da ne­po­zna­te či­nje­ni­ce o ovom le­ku, od­lu­či­li smo da vam ga u ce­lo­sti pre­ne­se­mo.

Pi­ta­nje Od­go­vor

Pče­la­rim uz upo­tre­bu ma­tič­ne re­šet­ke, sa Na ža­lost, od­no­si iz­me­đu pri­me­ne va­ro­a­ci­

dva plo­di­šna i jed­nim me­di­šnim na­stav­kom. Sat­ da (le­ko­va za su­zbi­ja­nje va­roe) i ri­zi­ka za re­me­
ne osno­ve za sa­će u me­di­štu (sa va­ro­a­ci­dom = će­nje kva­li­te­ta me­da ni­su ta­ko la­ko uoč­lji­vi, kao
ni­su or­ga­nik) su iz­gra­đe­ne upra­vo u me­di­štu. U što je to pred­sta­vlje­no u pi­ta­nju. A ni­ti su na­či­ni
ka­sno le­to ili sle­de­će go­di­ne ovi ra­mo­vi se pre­ ra­da (pre sve­ga mi­slim na re­ci­kla­žu vo­ska i uče­
ba­cu­ju u plo­di­šte. Sle­de­ćeg pro­le­ća, za vre­me sta­lost pri­me­ne sred­sta­va za bor­bu pro­tiv va­roe)
cve­ta­nja di­vlje vi­šnje, pre­ko no­vi­na ih je za­po­ ta­ko op­ti­mal­ni kao što je to slu­čaj kod go­spo­di­na
se­lo jed­no dru­štvo. Do­nji na­sta­vak se od­u­zi­ma i Dub­ca. Jer, da je ta­ko, mi stvar­no ne bi ima­li ni­
sa­će iz nje­ga se to­pi, a do­ta­da­šnji gor­nji na­sta­ ka­kvih pro­ble­ma.
vak plo­di­šta sa za­le­že­nim sa­ćem se po­sta­vlja na Ali, da poč­ne­mo od sa­mog po­čet­ka. Pri upo­
no­vu pod­nja­ču. U ka­sno le­to pče­la­ma je osta­ tre­bi Pe­ri­zi­na, ko­ji sa­dr­ži ulj­ni ras­tvor ku­ma­fo­sa
vlje­no sve što su do­ne­le is­pod ma­tič­ne re­šet­ke. (coumaphos), na­ka­pa­va­mo ga zi­mi u uli­ce iz­me­
Za­li­ha zim­ske hra­ne se po­tom pre­me­ri. Pe­ri­zin, đu ra­mo­va, is­klju­či­vo po pče­la­ma. Že­li­mo da on
ko­jim je zi­mi tre­ti­ra­no dru­štvo (na­ka­pa­va­njem), do­spe na dla­či­ce pče­la i da de­lu­je na va­rou. Je­
na taj na­čin ne do­la­zi u kon­takt sa me­di­šnim ra­ dan deo ovog le­ka (otro­va) stvar­no na­la­zi­mo na
mo­vi­ma. Osta­je, zna­či, sa­mo pro­blem ne­či­sto­će pče­la­ma, ali ga ima i u pče­la­ma. Ve­ći deo ku­ma­
sat­nih osno­va u nji­ma. fo­sa za­dr­ža­va se na po­vr­ši­ni vo­ska ili u zim­skim
Već vi­še pu­ta smo u na­šem pče­lar­skom dru­ za­li­ha­ma hra­ne. To, na ža­lost, ne mo­že­mo spre­
štvu go­vo­ri­li o to­me da li tre­ba da za­tvo­ri­mo či­ti. Ako se tre­ti­ra­nje vr­ši vi­še od jed­nom to­kom
krug sa sop­stve­nim vo­skom i da kre­ne­mo sa pro­ go­di­ne, on­da se sra­zmer­no to­me po­ve­ća­va i sa­
iz­vod­njom sat­nih osno­va od nje­ga? dr­žaj ove he­mi­ka­li­je u pče­li­njem dru­štvu. Zna­
Ja sam mi­šlje­nja da sat­na osno­va pred­sta­ mo da zim­ske za­li­he ta­da ima­ju sra­zmer­no vi­
vlja sa­mo 10% po­vr­ši­ne go­to­ve će­li­je. Sto­ga ši sa­dr­žaj ku­ma­fo­sa. Pro­ble­ma, u prin­ci­pu, ne­
sma­tram da med od sat­ne osno­ve ne mo­že da ma, ka­da se za­li­he hra­ne po­tro­še ili ka­da pče­lar
„po­vu­če“ re­zi­due he­mi­ka­li­ja za su­zbi­ja­nje bo­le­ u pro­le­će odu­zme vi­šak hra­ne. Ali, ka­da se za­li­
sti pče­la iz sat­ne osno­ve. ha zim­ske hra­ne pre­ne­se u do­da­to me­di­šte, mo­
Ana­li­za me­da ko­ju sam iz­vr­šio u pče­lar­skom že po­sta­ti pro­blem, kao za­o­sta­tak u pro­leć­nom
in­sti­tu­tu u Ho­hen­haj­mu je to po­tvr­di­la. U mom me­du.
me­du ne­ma osta­ta­ka he­mij­skih pre­pa­ra­ta za su­ I sa po­vr­ši­ne vo­ska, otrov ta­ko­đe mo­že do­
zbi­ja­nje va­roe. Sto­ga i pi­ta­nje: U če­mu je on­da spe­ti u hra­nu za lar­ve u plo­di­štu, ali i u une­še­
pro­blem sa Pe­ri­zi­nom? ni med.
Horst Du­bac Pče­li­nja dru­štva, ko­ja u pro­le­će ra­de na pa­ši,
76337 Wal­dbronn no­vo­u­ne­se­ni nek­tar pr­vo skla­di­šte u će­li­je plo­
140 april 2008
 P^ELAR
di­šta. Tek na­kon de­li­mič­nog od­stra­nji­va­nja vo­ po­ve­ća­va ko­li­či­nu sred­stva u pče­li­njoj za­jed­ni­
de, taj med se pre­no­si u me­di­šne ra­mo­ve. Za vre­ ci. A to je pro­tiv­no uput­stvu za upo­tre­bu. Osta­ci
me la­ge­ro­va­nja me­da u pre­de­lu le­gla, on do­la­zi ku­ma­fo­sa u vos­ku, ko­ji se pre­ra­đu­je u no­ve sat­
u kon­takt sa će­li­ja­ma ko­je su bi­le kon­ta­mi­ni­ra­ ne osno­ve, do­spe­va­ju pu­tem njih u ko­šni­cu, go­
ne za vre­me zim­skog tret­ma­na pče­la pro­tiv va­ mi­la­ju se i ta­ko osta­ci po­sta­ju mer­lji­vi i u me­
roe Pe­ri­zi­nom. Sred­stvo, zna­či, i ta­ko mo­že da du. Pče­le „gric­ka­ju“ vo­sak sat­ne osno­ve do ve­o­
do­spe u no­vi med. ma ma­le de­blji­ne zi­da će­li­je i od nje­ga mo­de­li­ra­
Pče­le, ko­je su se iz­le­gle u će­li­ja­ma sa­ća ko­ ju oko 2/3 sa­me će­li­je. Na taj na­čin, vo­sak sat­ne
je je bi­lo u ko­šni­ci tre­ti­ra­noj ku­ma­fo­som, u svom osno­ve od­re­đu­je kva­li­tet sa­ća, pa se shod­no to­
or­ga­ni­zmu ta­ko­đe ima­ju de­po­no­va­ni ku­ma­fos. me mo­ra­mo ve­om ­ a ja­ko bri­nu­ti o kva­li­te­tu sat­
Pče­le će ka­sni­je iz­lu­či­va­ti vo­šta­ne plo­či­ce za nih osno­va.
grad­nju sa­ća u me­di­štu i ta­ko će u nje­ga ugra­ Po­što go­spo­din Du­bac ve­o­ma bri­žlji­vo spro­
di­ti ku­ma­fos. vo­di ma­ni­pu­la­ci­ju ra­mo­vi­ma sa sa­ćem, op­ti­mal­
Pre­ma to­me, ne po­sto­je ni­ka­kve ba­ri­je­re ko­ no pri­me­nju­je tret­man pče­la, ve­ro­vat­no svo­
je spre­ča­va­ju ku­ma­fos da se kre­će ši­rom pče­li­ je sa­će pro­iz­vo­di od po­klo­pa­ca ili je even­tu­al­
njeg dru­štva. Da li će se pri­tom po­ja­vi­ti mer­lji­ve no imao sre­će kod ku­po­vi­ne sat­nih osno­va, do­
ko­li­či­ne ku­ma­fo­sa u me­du, za­vi­si is­klju­či­vo od šao je do že­lje­nog re­zul­ta­ta. Osta­ci re­zi­dua ni­
pče­la­ra. Zna­mo da pro­ble­mi re­zi­dua ko­jih ima su do­ka­za­ni, zna­či, ne­ma pro­ble­ma. Na ža­lost,
kod ku­ma­fo­sa (go­di­šnji iz­ve­štaj LA) uglav­nom to ni­je ni­ti mo­že bi­ti slu­čaj kod svih ko­ri­sni­ka
na­sta­ju zbog vi­še­krat­ne pri­me­ne pre­pa­ra­ta, što ku­ma­fo­sa.

MI­NI­STAR­STVO PO­LjO­PRI­VRE­DE
DA­JE BES­PO­VRAT­NA SRED­STVA
ZA NA­BAV­KU PČE­LAR­SKE OPRE­ME
U pe­tak, 22. ju­na 2007. go­di­ne imao sam, ko­ma­da po HACCP stan­dar­du) i pro­hrom­skih
kao ko­or­di­na­tor SPOS-a za sa­rad­nju sa dr­žav­ kan­ti (500 ko­ma­da) za skla­di­šte­nje 7 065 to­na
nim or­ga­ni­ma, sa­sta­nak u Mi­ni­star­stvu po­ljo­pri­ me­da, pro­hrom­skih cen­tri­fu­ga (1 000 ko­ma­da)
vre­de, šu­mar­stva i vo­do­pri­vre­de Re­pu­bli­ke Sr­ i pro­hrom­skih ot­kla­pa­ča sa­ća (200 ko­ma­da), u
bi­je, sa go­spo­di­nom dr Da­ni­lom Go­lu­bo­vi­ćem, ukup­noj vred­no­sti od 845 000 evra. Od to­ga je
dr­žav­nim se­kre­ta­rom za po­ljo­pri­vre­du Mi­ni­star­ dr­ža­va tre­ba­la da ne­po­vrat­no fi­nan­si­ra 30%, tj.
stva po­ljo­pri­vre­de, dipl. ing. Ve­snom Ra­do­ji­čić i 253 500 evra.
dipl. ing. Ta­tja­nom Mi­ra­no­vić Drob­njak iz Sek­ Na­kon to­ga, pod­neo sam ostav­ku, iz po­zna­
to­ra za ana­li­ti­ku i agrar­nu po­li­ti­ku, ode­lje­nje za tih raz­lo­ga, i da­lja de­ša­va­nja mi ni­su bi­la po­zna­
pri­mar­nu pro­iz­vod­nju i pre­ra­du. Ta­da smo raz­ ta. Po­znat je sa­mo ko­nač­ni is­hod. Ured­ba je do­
go­va­ra­li o mo­gu­ćim sub­ven­ci­ja­ma za pče­lar­stvo ne­ta tač­no 9 me­se­ci na­kon pri­mar­nog do­go­va­
u 2007. i 2008. go­di­ni, te sam do­bio in­for­ma­ci­ ra­nja, 20. mar­ta 2008. go­di­ne, ali sa iz­me­nje­
je o to­me u kom po­gle­du bi Mi­ni­star­stvo mo­glo nim sa­dr­ža­jem i uma­nje­nim pro­cen­tom sub­ven­
da po­mog­ne pče­la­ri­ma. Za­klju­čak da je po­moć ci­ja, po­što oči­gled­no ni­je bi­lo do­volj­no sred­sta­
mo­gu­ća pu­tem sub­ven­ci­ja za na­bav­ku sa­vre­me­ va. Pro­ce­nat sub­ven­ci­ja je pro­por­ci­o­nal­no uma­
ne opre­me za pče­lar­stvo pri­mio sam k zna­nju, na njen u od­no­su na pr­vo­bit­ni pred­log Ured­be i kod
li­cu me­sta osmi­slio spi­sak ta­kve opre­me (ima­ju­ opre­me za dru­ge gra­ne po­ljo­pri­vre­de.
ći u vi­du do­pis SPOS-a sa na­šim zah­te­vi­ma, ko­ Na­i­me, sva­ki pojedinačni pče­lar ko­ji ima
ji sam tog da­na pre­dao dr­žav­nom se­kre­ta­ru), i sa re­gi­stro­va­no po­ljo­pri­vred­no ga­zdin­stvo (vi­še
po­me­nu­tim go­spo­đa­ma iz Sek­to­ra za ana­li­ti­ku i pu­ta smo kroz ča­so­pis Pče­lar po­zi­va­li na re­gi­
agrar­nu po­li­ti­ku, kao i dipl. ing. Ne­na­dom Ter­zi­ stra­ci­ju po­ljo­pri­vred­nog ga­zdin­stva kao osnov­
ćem, sa­vet­ni­kom, ko­ji nam se ka­sni­je pri­dru­žio, ni pred­u­slov za do­bi­ja­nje sub­ven­ci­ja), mo­že da
sa­sta­vio okvir­ni pred­log ko­ji je tre­ba­lo uklju­či­ ostva­ri sub­ven­ci­ju za od­re­đe­nu pče­lar­sku opre­
ti u od­go­va­ra­ju­ću ured­bu Vla­de. Pred­log je bio mu u mak­si­mal­nom iz­no­su od 350 000 di­na­ra u
da se sub­ven­ci­o­ni­še na­bav­ka pla­stič­nih (160 000 2008. go­di­ni. Rok za pod­no­še­nje zah­te­va Mi­ni­
Savez pčelarskih organizacija Srbije  141
P^ELAR
star­stvu je 15. ok­to­bar ove go­di­ne, za­jed­no sa va Va­roš, Iva­nji­ca, Pri­boj, Ča­je­ti­na, Uži­ce i Ba­
ra­ču­nom, ot­prem­ni­com i ko­pi­jom ga­rant­nog li­ ji­na Ba­šta), za ko­šni­ce će do­bi­ti 20%, a za osta­
sta za već ku­plje­nu opre­mu to­kom 2008. go­di­ne. lu opre­mu 15%.
De­talj­ni­je in­for­ma­ci­je sa po­treb­nim obra­sci­ma Na­kon sub­ven­ci­ja za ma­ti­ce i pa­ke­ri­ce za
mo­že­te na­ći na saj­tu Mi­ni­star­stva: http://www. med, ovo je pr­vi put da su odo­bre­ne sub­ven­ci­je
min­polj.sr.gov.yu/ima­ges/ma­te­ri­al­ i/ume­ha­ni­za­ za pče­lar­sku opre­mu u Sr­bi­ji. Mo­ra­mo bi­ti za­do­
ci­ja08.pdf. volj­ni či­nje­ni­com da smo ih do­bi­li, ali i uz­dr­ža­
Pra­vo na sub­ven­ci­je ima­ju i ze­mljo­rad­nič­ no ne­za­do­volj­ni ma­lim pro­cen­tom za sub­ven­ci­
ke za­dru­ge, cr­kva i ver­ske za­jed­ni­ce, za­du­žbi­ne i je ko­je zbog to­ga ne­će bi­ti do­volj­no sti­mu­la­tiv­
po­ljo­pri­vred­ne ško­le. ne za ma­le pče­la­re, a upra­vo su oni ti ko­ji svo­jim
Mi­ni­star­stvo će za pče­la­re sub­ven­ci­o­ni­sa­ti broj­nim ko­šni­ca­ma, rav­no­mer­no ras­po­re­đe­nim
sle­de­ću opre­mu: ko­šni­ce, pro­hrom­ske kan­te za na ce­loj te­ri­to­ri­ji Sr­bi­je, naj­vi­še do­pri­no­se kva­li­
med ka­pa­ci­te­ta 50–100 kg, pro­hrom­ski pri­hvat­ tet­nom opra­ši­va­nju po­ljo­pri­vred­nih kul­tu­ra. Me­
ni sud du­pli­ka­tor sa me­ša­čem i pum­pom ka­pa­ đu­tim, s ob­zi­rom da i dru­ge gra­ne po­ljo­pri­vre­
ci­te­ta 500–1 000 kg, pro­hrom­ske cen­tri­fu­ge za de ni­su do­bi­le ve­će sub­ven­ci­je, mo­ra­mo bi­ti za­
med na elek­trič­ni po­gon i elek­trič­ni pro­hrom­ do­volj­ni što je pče­lar­stvo po pr­vi put ušlo u pro­
ski ot­kla­pač sa­ća. Kup­ci ove opre­me će do­bi­ gram sub­ven­ci­o­ni­sa­nja opre­me u po­ljo­pri­vre­di!
ti od dr­ža­ve bes­po­vrat­no 15% od ukup­ne ce­ne Na­da­mo se da će u na­red­nim go­di­na­ma bu­džet
za ko­šni­ce i 10% za osta­lu opre­mu. Pče­la­ri ko­ Mi­ni­star­stva bi­ti ve­ći, te da će i pro­ce­nat sub­
ji ži­ve u tzv. mar­gi­nal­nim pod­ruč­ji­ma (op­šti­ne: ven­ci­ja bi­ti ve­ći i sti­mu­la­tiv­ni­ji. Ta­ko­đe se na­da­
No­va Cr­nja, Ži­ti­šte, Se­čanj, Be­o­čin, Irig, Ali­bu­ mo da će Mi­ni­star­stvo po­zi­tiv­no od­go­vo­ri­ti i na
nar, Ko­vin, Kla­do­vo, Ku­če­vo, Maj­dan­pek, Ža­ naš zah­tev za to­li­ko oče­ki­va­nim i pre­ko po­treb­
gu­bi­ca, Bor, Bo­lje­vac, So­ko­ba­nja, Knja­že­vac, nim sub­ven­ci­ja­ma po ko­šni­ci.
Svr­ljig, Be­la Pa­lan­ka, Ga­džin Han, Pi­rot, Ba­bu­ Ono što je naj­bo­lje u ovoj Ured­bi je­ste či­nje­
šni­ca, Di­mi­trov­grad, Cr­na Tra­va, Sur­du­li­ca, Bo­ ni­ca da sred­stva ni­su ogra­ni­če­na i da će prak­tič­
si­le­grad, Tr­go­vi­šte, Pre­še­vo, Ko­ča­nik, Štrp­ce, no svi ko­ji ku­pe opre­mu (i ima­ju re­gi­stro­va­no
Pri­zren, Opo­lje, Go­ra, De­ča­ni, Peć, Is­tok, Zu­ po­ljo­pri­vred­no ga­zdin­stvo) i na vre­me pod­ne­su
bin Po­tok, Zve­čan, Le­po­sa­vić, Kur­šu­mli­ja, Tu­ zah­tev, do­bi­ti bes­po­vrat­na sred­stva.
tin, No­vi Pa­zar, Ra­ška, Sje­ni­ca, Pri­je­po­lje, No­ Rodoljub Živadinović

TEN­DER ZA IZ­BOR ŠTAM­PA­RI­JE KO­JA ĆE ŠTAM­PA­TI ČA­SO­PIS PČE­LAR

Po­što ten­der za iz­bor štam­pa­ri­je za štam­pa­nje ča­so­pi­sa Pče­lar ni­je ras­pi­san u uobi­ča­ Uslo­vi pla­ća­nja:
je­nom ter­mi­nu, IO je do­neo od­lu­ku da to od­mah uči­ni. Po­nu­de tre­ba do­sta­vi­ti do 25. apri­la – vir­ma­nom ili jed­nim od in­stru­me­na­ta pla­ća­nja pre­ma sle­de­ćoj di­na­mi­ci do ja­nu­a­
na adre­su: SPOS, Mo­le­ro­va 13, 11000 Be­o­grad, sa na­zna­kom „Po­nu­da – ne otva­raj“. Otva­ra­ ra 2009. go­di­ne: 70% avan­sno do 15. ju­la (od ukup­ne su­me za taj pe­ri­od), a na­red­nih me­se­ci
nje po­nu­da oba­vi­će se jav­no na pr­voj na­red­noj sed­ni­ci. Otva­ra­nju po­nu­da tre­ba da pri­su­stvu­ pre­os­ ta­lih 30% na me­seč­nom ni­vou po me­seč­nim fak­tu­ra­ma.
je i ovla­šće­ni pred­stav­nik po­nu­đa­ča uz pret­hod­no pre­da­to pu­no­moć­je. Po­nu­da mo­ra u pot­pu­ – vir­ma­nom ili jed­nim od in­stru­me­na­ta pla­ća­nja pre­ma sle­de­ćoj di­na­mi­ci od fe­bru­ar­ a
no­sti da od­go­vo­ri na­ve­de­nim zah­te­vi­ma. 2009. do ja­nu­ar­ a 2010. go­di­ne: 70% avan­sno do 31. mar­ta (od ukup­ne su­me za taj pe­ri­od), a
Teh­nič­ki po­da­ci i uslu­ge: na­red­nih me­se­ci pre­os­ ta­lih 30% na me­seč­nom ni­vou po me­seč­nim fak­tu­ra­ma.
– pe­ri­od štam­pa­nja: jun 2008 – ja­nu­ar 2010. go­di­ne. – ce­nu za pe­ri­od od ju­na 2008. do ja­nu­ar­ a 2009. iz­ra­zi­ti u di­na­ri­ma, a od fe­bru­ar­ a
– ti­raž: 10 000-12 000, 12 001-14 000, 14 001-16 000 (ce­nu iz­ra­zi­ti po­seb­no za sva­ki 2009. do ja­nu­a­ra 2010. u evri­ma.
ra­spon ti­ra­ža na me­seč­nom ni­vou) Osta­lo:
– pri for­mi­ra­nju ce­ne ima­ti u vi­du da će 10-20% ti­ra­ža bi­ti na la­ti­nič­nom pi­smu (za­me­ – Is­po­ru­ka go­to­ve ro­be iz­vr­ši­će se u se­di­štu po­slo­dav­ca, ul. Mo­le­ro­va 13, Be­o­grad, naj­
na cr­ne plo­če za unu­tra­šnje stra­ne, dok se ko­ri­ce štam­pa­ju po­seb­no). ka­sni­je sed­mog da­na od da­na pre­da­je ru­ko­pi­sa i fo­to­gra­fi­ja štam­pa­ri­ji.
– for­mat: B-5 – Ri­zik od pro­pa­sti ili ošte­će­nja po­slo­da­vac sno­si od tre­nut­ka is­po­ru­ke u Be­o­gra­du.
– obim: 3 ta­ba­ka (48 stra­na + ko­ri­ca + omot). – Pri­jem i kon­tro­la ko­li­či­ne i kva­li­te­ta vr­ši se u tre­nut­ku is­po­ru­ke u Be­o­gra­du, u Mo­
– pa­pir – ma­te­ri­jal: kunstdruk 90 gra­ma za knji­žni blok; kunstdruk 135 gra­ma za ko­ le­ro­voj 13 i to bro­ja­njem i iz­dva­ja­njem jed­nog re­fe­rent­nog pri­mer­ka (kva­li­tet) ko­ji pot­pi­su­ju
ri­ce; of­set 80 gra­ma za omot. na li­cu me­sta pred­stav­ni­ci obe stra­ne pre­ma ko­me će se pri pa­ko­va­nju ča­so­pi­sa upo­re­đi­va­ti
– pri­pre­ma: slog i ko­lor pri­pre­ma (u slu­ča­ju da to­kom tra­ja­nja ugo­vor­nog pe­ri­od­ a kva­li­tet štam­pe i po­ve­za. Uko­li­ko do­đe do even­tu­al­nog ne­sla­ga­nja u ko­li­či­ni i kva­li­te­tu po­slo­
SPOS an­ga­žu­je teh­nič­ko li­ce za gra­fič­ku pri­pre­mu ča­so­pi­sa ko­je ni­je rad­nik iza­bra­ne štam­ da­vac mo­ra u ro­ku od tri da­na pre­da­ti da­va­o­cu uslu­ga spor­nu ko­li­či­nu. Da­va­lac uslu­ga je du­
pa­ri­je, štam­pa­ri­ja će mu is­pla­ći­va­ti ho­no­rar u iz­no­su od 220 evra ne­to po bro­ju u di­nar­skoj žan da u naj­hi­tri­jem ro­ku ot­klo­ni na­sta­lu gre­šku po­prav­kom ili štam­pa­njem no­ve ko­li­či­ne i is­
pro­tiv­vred­no­sti). po­ru­či na ugo­vo­re­no me­sto.
– štam­pa: knji­žni blok 4/4 (obo­stra­ni ko­lor), ko­ri­ca 4/4 (obo­stra­ni ko­lor). – Sva­ki po­nu­đač mo­ra da do­sta­vi pri­me­rak štam­pa­nog ma­te­ri­ja­la slič­nog obi­ma i kva­
– po­vez: uba­če­no u omot, ši­ve­no kla­me­rom kroz pre­voj. li­te­ta zah­te­va­nom, ko­ji je štam­pan u nje­go­voj štam­pa­ri­ji.
Zah­te­va­na opre­ma: – Uz po­nu­du tre­ba do­sta­vi­ti i sle­de­će:
– CTP – kom­pju­ter­sko osve­tlja­va­nje plo­ča. 1) Ko­pi­ja do­ku­men­ta o re­gi­stra­ci­ji iz­da­ta od stra­ne Agen­ci­je za pri­vred­ne re­gi­stre,
– če­tvo­ro­boj­na štam­par­ska ma­ši­na B2 i B1 do 5 go­di­na sta­ro­sti. 2) Po­tvr­da Tr­go­vin­skog su­da da ni­je iz­re­če­na pra­vo­sna­žna ili uprav­na me­ra za­bra­ne
– sa­vi­ja­či­ca B2 i B1. oba­vlja­nja de­lat­no­sti za po­sled­nje 2 go­di­ne,
– auto­mat­ska ma­ši­na za ži­ča­ni po­vez sa tro­re­za­čem. 3) Po­tvr­da po­re­skog or­ga­na da su iz­mi­re­ne po­re­ske oba­ve­ze i do­pri­no­si,
– pa­ke­ri­ca sa PVC tra­kom. 4) Ko­pi­ja bi­lan­sa sta­nja za po­sled­nje 3 po­slov­ne go­di­ne.

142 april 2008