УНИВЕРЗИТЕТ У

ФАКУЛТЕТ

СЕМИНАРСКИ РАД

Предмет: Финансијско рачуноводство

Тема: Појам и карактеристике прихода

Ментор: Студент:
Проф. др Милица Радовановић

Место, 2021.
 САДРЖАЈ

УВОД..............................................................................................................................................3

1. ПОЈАМ ПРИХОДА................................................................................................................5
2. ВРСТЕ ПРИХОДА....................................................................................................................6
3. ПОСЛОВНИ ПРИХОДИ..........................................................................................................9
4. ПОВЕЗАНОСТ ПОСЛОВНИХ ПРИХОДА СА ПОСЛОВНИМ РАСХОДИМА..............11
5. ФИНАНСИЈСКИ ПРИХОДИ.................................................................................................13
6. ОСТАЛИ ПРИХОДИ..............................................................................................................15
7. ВРЕДНОВАЊЕ ПРИХОДА....................................................................................................17
8. ВРЕМЕНСКО РАЗГРАНИЧЕЊЕ ПРИХОДА......................................................................20
9. ФОРМИРАЊЕ УКУПНОГ ПРИХОДА.................................................................................21
10. РАСПОДЕЛА УКУПНОГ ПРИХОДА................................................................................22

ЗАКЉУЧАК.................................................................................................................................23

ЛИТЕРАТУРА.............................................................................................................................25

2
 УВОД

Финансијска анализа представља анализу „крвне слике“ предузећа, односно даје

информацију власницима капитала као и будућим инвеститорима како предузеће послује.
Зато је неопходно на правилан начин протумачити све позиције биланса како би се на
прави начин донеле одговарајуће одлуке. Сврха овог рада била је да се на један другачији
начин прикаже анализа биланса стања и биланса успеха у последње четири године
пословања предузећа.
Финансијска анализа се бави анализом финансијског стања предузећа и
могућностима промена у жељеном правцу. Знатан део анализе врши се стављањем у однос
вредности биланса стања и успеха. Финансијска анализа представља начин сакупљања и
коришћења информација финансијског карактера с циљем да се оцени текуће финансијско
стање, могући темпо развоја, прогнозира перспективно финансијско стање, открију
доступни извори средстава, прогнозира положај предузећа на тржишту капитала и др.
Биланс стања и успеха представљају два повезана али по функцији различита финансијска
извештаја. Први пружа увид у имовинску ситуацију и финансијски положај предузећа а
други да омогући увид у то колико је предузеће способно да оствари зараду.
Предузећа су у обавези да на крају сваке пословне године, након књижења свих
пословних промена, своје пословне књиге закључају, у циљу утврђивања тачног и
коначног стања а које за сврху има састављање финансијског извештаја. Овај извештај
садржи податке о финансијском положају, успешности и свим променама које се тичу
финансијског положаја предузећа.
Приходи јесу позитивни економски токови који произилазе из продаје
произовода или вршења услуга предузећа, као и из финансијских пласмана, продаје
имовине предузећа и сл. Повећање имовине или смањење обавеза предузећа резултира
настанком прихода. Настанак прихода немора нужно да се поклопи са приливном
новчаних средстава, јер се у пракси токови рентабилитета (приходи и расходи) не
поклапају са новчаним приливима и новчаним одливима. До новчаног прилива може доћи
пре, после или у току обрачунског периода у коме се приход признаје. Приход се сматра
оствареним тек кад је тржишно верификован.

3
 Свако предузеће обављајући делатност ради које је и основано остварује приходе,
а као последицу обављања делатности имамо и расходе. Приходи у привредном субјекту
представљају продајну вредност продатих производа, трговачке робе и материјала, као и
обављених услуга, а додају се и неке друге вредности које повећавају пословни резултат у
одређеном периоду.

4
 1. ПОЈАМ ПРИХОДА

Примарни циљ пословања предузећа је различит за различите облике предузећа,

тако је код инокосних и ортачких предузећа то увећавање профита у корист власника
капитала, док је код деоничарских друштава и јавних предузећа пре свега повећавање
рентабилности пословних улагања. Резултат пословања предузећа се може посматрати са
више аспеката. Са аспекта времена у теорији се разликују тотални (укупни пословни век
предузећа) и периодични (тромесечни, полугодишњи). Са аспекта простора резултат се
може односити на предузеће у целини или на његове организационе делове. Према
пореклу резултат може бити пословни, финансијски и ванредни. По свом карактеру може
бити упоредив (настаје под утицајем интерних фактора привређивања - радног колектива)
и неупоредив (настаје под утицајем екстерних фактора - промене цена). Разликујемо
нереализован (произведени а нереализовани учинци) и реализован (који може бити
наплаћен и ненаплаћен). Најинтересантније анализе пословања су према пореклу и
успешности пословања. Према пореклу, резултат пословања се дели на пословни,
финансијски и ванредни. Они настају као разлике прихода и расхода сваког понаособ.
Сегментирање резултата према пореклу даје информације из којих група прихода он
потиче. У нормалним условима, анализа ће показати да већина резултата потиче од
пословних прихода. Резултат од финансирања је обично негативан из разлога што се
обично више позајмљује средстава него што се пласирају. Ванредни добитак настаје
ванредно, па се на њега не може дуже рачунати. Према успешности пословања, резултат
може бити позитиван (приходи већи од расхода) и негативан. У тржишном систему
привређивања, позитиван резултат се изражава у виду профита (добитка), а негативан у
виду губитка.
Приходи су новчани израз резултата пословања који се остварују у завршној фази
репродукције. Сви реализовани приходи једног обрачунског периода чине укупан приход.
По важећим економским прописима укупни приходи се јављају у три облика:1
- пословни приходи,
- финансијски приходи и

1
Јован Родић, Гордана Вукелић, Мирко Андрић, ,,Теорија, политика и анализа биланса”, Пољопривредни
факултет Универзитета у Београду, Београд, 2007, стр. 3.

5
 - остали приходи.
Важна полазна основа и преtпоставка код прихода, ако су приходи израз резултата
пословања који се остварују у завршној фази репрокуције, поставља се питање да ли је
приход остварен:
- када је производ произведен,
- када је производ продат купцу (фактурисан) и
- када је за производ наплаћен од купца.
У вези са овим важно је рећи да се према нашим рачуноводственим прописима
примењује процењивање прихода према принципу фактурисане реализације, што значи да
приход настаје на основу извршене примопредаје у моменту када је роба прешла у посед
купца другим речима свака фактурисана вредност сматра се приходом.

2. ВРСТЕ ПРИХОДА

Приходи настају као последица повећања имовине или смањења обавеза и то оног
дела који ће касније имати утицаја на промене у висини (повећању) капитала. До
повећања имовине или смањења обавеза долази из разних разлога. Неки се, притом,
појављују чешће, редовно, а неки спорадично. Најчешћи приходи везани су уз реализацију
пословних учинака, тј. производа и услуга. Можемо рећи да су приходи продајне
вредности пословних учинака као и сви други облици добивених накнада те други облици
повећања имовине или смањења обавеза који као крајни ефекат доносе повећање
финансијког резултата. Зависно од тога да ли настају редовно у пословању или се јављају
само повремено, приходи се дела на редовне и ванредне.

6
 ПРИХОДИ

РЕДОВНИ ВАНДРЕДНИ

ПОСЛОВНИ ФИНАНСИЈСКИ

Редовни приходи се остварују продајом производа, односно њиховом реализацијом

на тржишту. Редовни приходи могу настати и продајом трговачке робе или пружањем
услуга, зависно од тога која је природа пословања неког пословног субјекта. То су заправо
пословни приходи који се најчешће појављују, готово свакодневно и у структури прихода
чине највећи део. Сам износ прихода једнак је продајној вредности реализираних
производа, робе или пружених услуга.
Финансијски приходи резултат су пласирања вишка слободно расположива новца.
Вишак новца предузеће може уложити у дионице, обвезнице итд. или га може једноставно
посудити оном коме је тренутно потребан. У сваком случају стиче се право на одрђену
накнаду као што је дивиденда или камата која представља финансијски приход. Поред тих
накнада у финансијске приходе улазе и позитивне курсне разлике које су резултат
промене вредности новца у односу на неку страну валуту.
Финансијски приходи су:
(1) приходи од камата,
(2) приходи од реализованих позитивних курсних разлика,
(3) приходи од дивиденди и
(4) остали финансијски приходи.
Наведени финансијски приходи се остварују из односа са повезаним правним
лицима, правним лицима са узајамним учешћем и са другим правним лицима
(предузећима, банкама и сл.).
Ванредни приходи су они приходи који се не појављују редовно, па се стога не
могу ни планирати ни предвидети. Најчешћи ванредни приходи јављају се приликом

7
продаје дуготрајне имовине, продаје сировина, инвентрских вишкова, отписа обавеза као
и код свих других ванредних облика повећања имовине или смањења обавеза.
Непословни и ванредни приходи су:2
(1) добици од продаје нематеријалних улагања и основнихсредстава у износу већем
од њихове неотписане вредности,
(2) добици од продаје учешћа и дугорочних хартија од вредности у износу већем од
њихове књиговодствене вредности,
(3) добици од продаје материјала у износу већем од његове књиговдоствене
вредности,
(4) приходи из ранијих година, тј. ванредни приходи који се утврде по истеку
пословне године на коју се односе,
(5) вишкови средстава којисе утврде пописом или инвентаром,
(6) приходи од смањења обавеза по основу закона, ванпарничног поравнања и
другим директним отписивањем обавеза,
(7) приходи од укидања неискоришћених дугорочних резервисања за ризике и
(8) остали непословни и ванредни приходи.
Ревалоризациони приходи су: 
(1) приходи од ревалоризације нематеријалних улагања и основнихсредстава,
(2) други ревалоризациони приходи текуће године који су настали по основу
ревалоризације неуплаћеног уписаног капитала, учешћа у капиталу других правних лица,
финансијских пласмана, потраживања и обавеза у страној валути, племенитих метала и
предмета од племенитих метала и
(3) приходи од укидања одложених ревалоризационих резерви.

2
Наташа Цветковић, „Анализа пословања предузећа“, Мегатренд универзитет примењених наука,
Београд, 2004, стр. 45.

8
 3. ПОСЛОВНИ ПРИХОДИ

Пословни приходи настају у следећим облицима:3

- приходи од реализације робе, производа и услуга - настају продајом тј
фактурисањем за продате производе, робу и услуге купцима.
- приходи од активирања учинака и робе за сопствене потребе - настаје када
предузеће употребљава своје сопствене производе, робу и услуге за разне потребе у
репродукционом циклусу, нпр предузеће које производи машине узело је сопствени
производ као опрему за вршење делатности, или за сопствене потребе превоза робе или
материјала користимо сопствени транспорт, сопствену монтажу.
- приходи од премија, субвенција, дотација, донација од државних органа –
сви ови облици прихода представљају облике новчане помоћи које виши државни органи
дају нижим државним органима, предузећима, гранама, регијама и сл. Ови облици
финансијске помоћи могу бити наменски (унапред се утврде сврхе – социјални програми,
образовање, урбанистички захвати, покретање производње итд.) и ненаменски и,
- други пословни приходи - овде спадају приходи од чланарина, приходи од
закупнина, и други.
Приход од продаје производа признаје се фирми када су задовољени следећи
услови:
- фирма је пренела на купца све значајне ризике од власништва над робом,
- руководство фирме не задржава управљање које се повезује са
власништвом, нити има даљу контролу над продатом робом,
- када је могуће да се износ прихода поуздано мери,
- када је вероватно да ће послвна промена да буде праћена приливом
економске користи у фирми и
- када се трошкови, који су настали или ће настати у вези са пословном
променом, могу поуздано измерити. Када фирма користи сопствене производе или робу за
сопствену крајњу потрошњу, приход се признаје у моменту коришћења, уз истовремено
признавање расхода по овом основу на исти начин као код екстерне продаје.

3
Никола Стевановић, „Управљачко рачуноводство“, Економски факултет Београд, Београд, 2000, стр. 75.

9
 Производе и робу коју је фирма продала и приказала као приход, ако купац из било
којих разлога робу врати, а фирма прихвати повраћај, утврђује се поступак повраћаја а
књижење се обавља на два начина:
- ако је роба продата и враћена у истом обрачунском периоду повраћај производа и
робе поништава задужење дужника, без обзира да ли је дужник извршио исплату и
- ако је роба продата у једној, а враћена у другој години, повраћај се књижи
задужењем залиха одобрењем фирми која је извршила повраћај.

Пример бр. 1
Купцу је продато из складишта готових производа у вредности 20000 динара
(испорука 18000 и ПДВ 2000). Купац је уплатио обавезу на наш текући рачун.
Ред. бр. ДУГУЈЕ ПОТРАЖУЈЕ
1. Купци 20000
Приход од продаје готових
производа 18000
Обавезе за ПДВ 2000
2. Текући рачун 20000
Купци у земљи 20000

Пример бр. 2
Купцу је извршена услуга, поправка у износу од 18000 динара (услуга 15000 дин. и
ПДВ 3000 дин.). Одобрен је каса сконто 2%. Купац је искористио клаузулу, искористио
попуст и уплатио износ.
Ред. бр ОПИС ДУГУЈЕ ПОТРАЖУЈЕ
1. Купци у земљи 18000
Приходи од извршених услуга 16000
Обавезе за ПДВ 3000
2. Текући рачун 17640
Каса сконто 360
Купци у земљи 18000

10
 Претпоставка код ове групе прихода је да бисмо за ове производе, тј. услуге могли
продајом остваривати приход, па се стога и овде остварује приход али у висини трошкова
који су настали при производњи ових производа или услуга. Повећање/смањење
вредности залиха недовршене призводње и готових производа у току обрачунског периода
све промене вредности залиха евидентирају се у погонском књиговодству, а на крају
периода доствља се извештај финансијском књиговодству на основу ког се врши књижење
повећања или смањења залиха. Пословни приходи представљају најсигурније приходе.
Пошто се већина пословног прихода формира по основу фактурисане, односно наплаћене
реализације учинака, фактори пословног прихода су количине производа и продајне цене.
Количина производа и услуга утиче на пословни приход преко фактора производње
(капацитет, радна снага) и фактора реализације (квалитет производа, цена и сл.). Цене као
други значајан фактор формирања пословног прихода се могу формирати на тржишту и
административно. Анализа структуре пословних прихода се своди на анализу њихових
врста, па се у том смислу требају извести констатације о учешћу појединих врста прихода
нпр. од продаје, закупнина, субвенција, компензација, итд. у пословном приходу. Такође,
пошто се већина пословних прихода формира на основу реализације производа, треба
анализирати да ли ти приходи долазе са домаћег или иностраног тржишта. Анализа
пословних прихода се врши и за предузеће у целини, по организационим јединицама и по
производима.

4. ПОВЕЗАНОСТ ПОСЛОВНИХ ПРИХОДА СА

ПОСЛОВНИМ РАСХОДИМА

Повезаност биланса стања и биланса успеха одвија се у току настанка прихода и

расхода и приликом самог процеса билансирања. Какав је однос биланса стања и биланса
успеха у току формирања прихода и расхода најбоље ће приказати следећа шема:

11
 БИЛАНС СТАЊА

АКТАакИВА ПАСИВА

Актива Пасива
-
+

3 3

1 4
Приходи
Расходи
РАСХОДИ ПРИХОДИ
+
+

БИЛАНС УСПЕХА

Расходи настају смањењем активе, с тим да то смањење не изазове смањењее

обавеза у пасиви или ако долази до повећања обавеза у пасиви с тим да то повећање не
изазове повећање имовине предузећа.
Приходи настају повећањем имовине, с тим да то повећање обавеза или смањењем
обавеза с тим да то смањење не изазове смањење имовине предузећа.
Према томе биланс стања шаље (лиферује) билансу успеха расходе када долази до
смањења имовине, а обавезе остају непромењене или када се обавезе повећавају, а
имовина остаје непромењена. Приходе биланс стања шаље билансу успеха када се
имовина повећава а обавезе остају исте или када се обавезе смањују а имовина остаје
непромењена.
Приходи и расходи се у финансијском књиговодству веде и евидентирају на тзв
рачунима успеха. Рачуни успеха су уствари осамостаљени и развијени подрачуни конта
сопствени капитал. Правила књижења на овим рачунима зато директно зависе од правила
књижења на конту сопствени капитал. Подсећам вас да је ово пасиван конто чија се

12
повећања евидентирају на страни потражује а сва смањења капитала на страни дугује.
Како настанак расхода доводи до смањења капитала настанак расхода на конту се књижи
на страни дугује, исто тако настанак прихода доводи до повећања капитала па се на конту
прихода настали приход евидентира на страни потражује. Појава губитка увек изазива
предузимање хитних мера оздрављења и санације предузеца, односно отклањање узрока
насталих губитака.
Пословни приходи представљају вредносно (новчано) изражен резултат пословања 
економског субјекта.  Они се увек односе на одређени период (месец, квартал, годину). 
Обухватају: приходе од продаје  робе,  производа  и  услуга; приходе од  активирања 
учинака и робе; приходе од премија, субвенција, дотација, регреса и сл. и друге пословне 
приходе  (приходе  од  закупнина, чланарина,  тантијема  и л иценцних  накнада  и  остале 
пословне приходе). Исказани су  без  пореза  на  додату  вредност.  Сви  подаци с у  дати 
у  текућим ценама.

5. ФИНАНСИЈСКИ ПРИХОДИ

Управљање финансијским средствима предузећа доводи до настанка финансијских

прихода када предузеће своја слободна новчана средства пласира у друга предузећа или
финансијске институције. У финансијске приходе убрајамо: камате, неискоришћени каса
сконто, позитивне курсне разлике, приходе од поседовања удела других предузећа.
Ови приходи или повећавају готовину предузећа или имају за последицу повећање
потраживања. Књиговодствено се обухватају задужењем одговарајућих рачуна активе и
одобрењем рачуна финансијских прихода.
Камата се може дефинисати на више начина. Аутори је у литератури углавном
дефинишу као накнаду коришћена финансијских средстава или цену употребе капитала.
Камата представља доходак зајмовног капитала.
Финансијски приходи настају на основу дугорочно пласираних новчаних срестава
и краткорочно пласираних новчаних средстава а појављују се у облику:4
4
Никола Стевановић, „Управљачко рачуноводство“, оп. цит., стр. 78-80.

13
 - Финансијски приходи из односа са повезаним правним лицима (најчешће се
овде евидентира камата на кредите дате повезанин правним лицима, када каţемо повезана
правна лица подразумевамо да су два или више правних или физичких лица повезана тако
да једно од њих има учешће у другом правном лицу).
- Приходи од камата (овде се евидентирају камате по датим кредитимана и
камате на основу свих потраживања из дуţничко поверилачких односа осим горе
наведеног, и затезне камате).
- Позитивне курсне разлике (ове разлике настају по основу пословних
догађаја који се исказују у страним средствима плаћања а књиţења се спроводе у
динарима РСД тј домаћој валути.
Приход од камате се може јавити при:
- давању финансијских средстава на зајам,
- преузимању хартија од вредности пре њиховог доспећа.
Камате се могу класификовати као:
- уговорна камата,
- уговорна затезна камата,
- законска затезна камата.
Позитивне курсне разлике такође представљају финансијски приход. Да би настале
позитивне курсне разлике предузеће мора имати потраживања или обавезе у валути и
мора доћи до промене курса домаће у односу на страну валуту. Ако предузеће поседује
потраживања у валути, тј. потраживања према иностраним купцима, тада ће се позитивна
курсна разлика јавити у случају девалвације домаће валуте јер ће за исти износ валуте
бити наплаћен виши износ у домаћој валути.
Насупрот овоме, да би при постојању обавеза према иностранству настале
позитивне курсне разлике потребно је да курс домаће у односу на страну валуту порасте,
односно да дође до ревалвације, тако да за измирење обавеза према иностранству треба
мање домаће валуте.

Пример бр. 4
Купцима је због неизвршења обавезе плаћања у уговореном року зарачуната затезна
камата у износу од 4000 динара.

14
 Р. бр ОПИС ДУГУЈЕ ПОТРАЖУЈЕ
1. Купци 4000
Приходи од затезне камате 4000

Поседовање акција других предузећа може такође донети приход и то у облику

дивиденде. Дивиденда је део добитка акционарског друштва који припада власнику
акција. Приходи се признају у обрачунском року када се и обрачунавају. Због тога ове
разлике могу настати из односа са купима у иностранству а исто тако и са добављачима из
иностранства; нпр уколико предузећа има девизно потраживање и курс стране валуте у
моменту наплате овог потраживања порасте на наш текући рачун пристиже више
средстава у динарској противредности или нпр ако имамо девизну обавезу према
добављачу из иностранства а у моменту плаћања курс стране валуте падне са нашег
текућег рачуна потребно је мање средстава за измирење ова обавезе, ове овакве разлике
исказују се и књиţе на конту позитивне курсне разлике.

6. ОСТАЛИ ПРИХОДИ

Остали приходи обухватају неуобичајене ставке и ставке раздобља које у текућем

периоду представљају добитке па самим тим и повећавају резултат редовног пословања.
Неуобичајене ставке јављају се у вези са ретко очекиваним догађајима и трансакцијама у
редовном пословању правног лица. Овде спадају:

15
 - добици од продаје нематеријалних улагања некретнина, постројења и
опреме (овде се евидентирају добици који настају при продаји основних средстава ако су
основна средства продата по вредности вишој него што је садашња тј књиговодствена
вредност основног средства),
- добици од продаје материјала (ови добици настају ако је продајом
материјала остварена већа вредност од њихове тренутне књиговодствене вредности),
- вишкови (овде се евидентирају вишкови готовине, робе, материјала,
основних средстава настали као разлика када је стварно стање ових делова имовине
утврђених пописом инвентаром веће од њихове књиговодствене вредности),
- наплаћена отписана потраживања (овде се обухватају приходи од
потраживања која су раније директно или индиректно отписана. Наиме потраживање ће
бити отписано ако је наплата потраживања неизвесна због тешке финансијске ситуације
купаца, а ако овакав купац према коме је потраживање отписано ипак своју обавезу
измири, овај износ сматрамо приходом.) и
- приходи од смањења обавеза (отпис обавеза представља приход који не
настаје продајом учинака, производа него услед престанка раније створених обавеза у вези
са рецимо куповином материјала, робе, услуга или добијањем кредита и слично. Ови
приходи настају услед чињенице да више не постоји обавеза плаћања неке раније створене
обавезе).

Пример бр. 3
Предузеће „Лукс“ из Параћина продало је материјал за 9000 динара (8200 динара
материјал и 800 динара ПДВ). Вредност материјала на залихама је била 7000 динара.

Р. бр ОПИС ДУГУЈЕ ПОТРАЖУЈЕ

1. Купци 9000
Добици од продаје материјала 8200
Обавезе за ПДВ 800
2. Материјал у складишту 7000
Материјал 7000

Изванредни приходи су непланирани и неочекивани приходи, то су приходи који се

односе на протекле године, а и они који настају али не обављањем делатности предузећа.

16
Изванредни приходи настали током пословне године су:
- приходи од дотација, помоћи и примљених награда,
- приходи од примљених одобрења, попуста,
- приходи од продаје сталне имовине и вишкови сталне имовине,
- вишкови новца и вредносних папира,
- неплаћена отписана потраживања,
- накнаде штета, наплаћени пенали,
- отпис обавеза према добављачима и отпис обавеза по примљеним авансима или
зајмовима.

7. ВРЕДНОВАЊЕ ПРИХОДА

Поред проблематике подвајања прихода у односу на примање новца од не мањег

значаја је и питање вредновања (процењивања, мерења) прихода, тј. временска алокација
и објективирање прихода убилансу успеха. Углавном респектујући скоро
општеприхваћени принцип реализације рачуноводстена теорија, законодавство и пракса
су афирмисали три принципа или система признавања прихода и његовог укључивањау
резултат одговарајућег периода, и то су:
(1) принцип вредновања прихода на бази продатих учинака,
(2) принцип вредновања прихода на бази наплате продатих учинака и 
(3) принцип вредновања прихода на бази произведених учинака.
Принцип вредновања прихода на бази продатих учинака (систем фактурисане
реализације) почива на схватању да су моменат фактурисања и испорука производа
купцима довољни услови за алоцирање прихода  дотичним  обрачунским  периодима. 
Наиме, приход може бити додељен оном обрачунском периоду у коме је учинак (као
носилац прихода) произведен и друштвено, тј. тржишно валоризован (или од купца
прихваћен). Принципу признавања прихода на бази продатих учинака се упућују
приговори у смислу да не почива на доследном поштовању принципа реализације, јер: 5

5
Петар Богетић, „Анализа биланса“, Економски факултет у Подгорици, Подгорица, 2000, стр. 132.

17
 (а) не води рачуна о евентуалним пост-продајним трошковима, накнадним
попустима купцима, ризику наплате и сторнирању продаје и
(б) продаја на кредит (тј. формирано потраживање као право за пријем новца у
будућности) не представља прилив новчаних средстава у предузеће.
Залажући се за даљу афирмацију система фактурисане реализације, по нашем
мишљењу, специфична тежина изнетих приговора није таква да би могла да угрози
његову вредност. Наиме, ако је реч о постпродајним трошковима, накнадним попустима
купцима, ризику наплате и сторнима продаје рецимо да се они на бази искуства могу
задовољавајуће предвидети и на бази тога у пасиви биланса стања формирати
одговарајуће резерве на терет прихода текућег периода. Исто тако приговор да
потраживање није еквивалент за примање новчаних средстава не представља довољан
разлог за напуштање принципа вредновања прихода на бази продатих учинака. Јер,
„приходи и расходи су категорије које служе идентификовању успешности пословања
предузећа у одређеном временском периоду (то су пословни токови или токови
рентабилитета), док су примања и издавања новца величине које дефинишу стање новца
предузећа у одређеном тренутку (то су финансијски или новчани токови). На крају,
рецимо, продаја на кредит укључује две пословне промене, и то:6
(1) настанак прихода и
(2) кредитирање купаца, тј. настанак потраживања.“
Принцип вредновања прихода на бази наплате продатих учинака (систем наплаћене
реализације) почива на схватању да моменат фактурисања и испорука производа купцима
нису довољни за признавање прихода. Према овом принципу вредновања прихода,
обрачунском периоду у коме је дошло до наплате продатих учинака (без обзира када је та
продаја, de facto, обављена) треба доделити приход у висини новчаног прилива у
предузеће. За систем наплаћене реализације се обично каже да доследно респектује
принцип реализације и да је срачунат на обезбеђење ликвидности предузећа, као захтева
континуиране способности за безусловно плаћање његових доспелих обавеза. По нашем
мишљењу, обрачун прихода на основу система наплаћене реализације треба примењивати
само у неким изузетним случајевима као што су: продаја робе на мало, продаја неких
услуга, продаја производа или робе на отплату која је праћена значајним и непредвидивим

6
Лексикон рачуноводства и пословних финансија, Београд, 1983.

18
ризиком у погледу наплате потраживања и настанка енормно високих постпродајних
трошкова (нарочито у гарантном року) и сл. У свим другим случајевима систем
фактурисане реализације је поуздана основа за вредновање (процењивање, мерење)
прихода у циљу утврђивања перидичног резултата. „Принцип  вредновања  прихода  на 
бази произведених учинака је у супротности са принципом реализације, али се ипак
примењује за периодично признавање прихода у неким специфичним ситуацијама, као
што су:7
(а) производња учинака на основу дугорочних уговора (грађевинарство,
бродоградња, машиноградња, вршење услуга одржавања великих објеката и си.),
(б) производња производа са обезбеђеном продајом уз уговорену или стабилну
тржишну цену (пољопривредна производња, производња племенитих метала и сл.) и
(в) производња производа са пркодним прираштајем и процесом дозревања
(производња вина, расадници, шуме, фарме и сл.).“
Најважнија претпоставка за примену принципа вредновања прихода на бази
произведених учинака једа су приходи познати већ у моменту производње односног
учинка. На пример, ако је реч о производњи производа на основу дугорочних уговора,
неопходно је за потребе утврђивања периодичног резултата идентификовали  приходе  по 
привременим  ситуацијама у складу са протеком временског периода или сразмерно
обављеном послу (то се прецизира односним уговором). Јер, дефинитивно извршење
дугорочнихуговора (рецимо уговора о изградњи брода) задире у већи број обрачунских
периода (на пример, пословних година). Уговорена продајна вредност производа, тј.
уговорена вредност посла (пројекта) се алоцира на уговорени начин као приход предузећа
- извршиоца уговора на уговором одређени број обрачунских периода равномерно или
према степену обављеног посла (пројекта) који се утврђује као количник између насталих
трошкова у односном обрачунском периоду и укупно предвиђених (планираних)
трошкова после (пројекта). Наравно, у неком другом случају приход се може
периодизирати на други начин. Полазећи од актуелних законских прописа код нас
приходима се сматрају остварени пословни приходи, финансијски приходи, непословни и
ванредни приходи и ревалоризациони приходи.Под оствареним пословним приходима се
третирају приходи за које је настао дужничко-поверилачки однос (уговорни или
7
Никола Стевановић, ,,Системи обрачуна трошкова у функцији управљања“, Економски факултет,
Београд, 1979, стр. 71-75.

19
облигациони однос) и који су обрачунати у одговарајућем документу који има карактер 
књиговодствене  исправе.  „Према томе, у нашем законодавству и привредној пракси 
респектује се  принцип  вредновања прихода  на  бази  продатих  учинака 
(систем фактурисане реализације). И овомприликом да истакнемо да је код нас принцип
вредновања прихода на бази наплате продатих учинака(систем наплаћене реализације)
био на снази од 1962. године до 1968. године и од 1976. године до 1990. године (иначе у
осталим временским периодима као и сада у нашој привреди је респектован принцип
вредновања прихода на бази продатих учинака, тј. систем фактурисане реализације).“8

8. ВРЕМЕНСКО РАЗГРАНИЧЕЊЕ ПРИХОДА

Производни циклус је непрекидан, кружног тока, а пошто се сви приходи настали у

једном производном циклусу не наплате, предузеће је принуђено да користи рачуне
временских разграничења, а све зарад тачности рачуноводствених извештаја.
Временско разграничење прихода јавља се у два случаја и то као:
- унапред наплаћени приходи и
- обрачунати а ненаплаћени приходи.
У категорију унапред наплаћених прихода убрајамо оне приходе који су наплаћени,
а који ће настати у будућем периоду. Савремено пословање не практикује да се приходи
унапред наплаћују, али ради превенције, понекад и то може да буде случај. Када
предузеће жели да се осигура од ризика оно наплаћује приходе унапред (нпр. приход од
закупнине).

Пример бр. 5
Пословна банка је послала извештај да је предузеће „Звезда“ платило кирију за
наредну годину у износу од 50000 динара.

8
Радиша Радовановић, Ката Шкарић – Јовановић ,,Финансијско  рачуноводство“,  Универзитет у  Београду,
Београд, 1999, стр. 115.

20
 Р. бр ОПИС ДУГУЈЕ ПОТРАЖУЈЕ
1. Текући рачун 50000
Наплаћен приход од кирије 50000

Веома често се одређени приходи наплаћују после њиховог настанка. Такви

случајеви се онда евидентирају на рачунима активних временских разграничења јер они за
предузеће још нису наплаћени.
Да би се унапред обрачунали приходи предузеће мора располагати одређеним
информацијама о тим приходима, најчешће се дешава да се обрачунавају нефактурисана
роба и услуге.
У обрачунате приходе могу се уврстити приходи од производа, услуга итд. Ови
приходи нису наплаћени у овом обрачунском периоду већ су у вези са приходима који ће
настати у будућности.

9. ФОРМИРАЊЕ УКУПНОГ ПРИХОДА

Укупни приход је финансијски израз вредности реализованог аутпута пројекта.

Приход добијамо ако количине проданих производа, роба и услуга помножимо с њима
припадајућим ценама. Зависно од типа инвестицијског пројекта могуће је навести два
модалитета формирања укупног прихода: формирање укупног прихода у производњи и у
трговини.
Укупни приход се реализује на тржишту али и путем премија субвенција,
компензација, регреса, извозних премија и сл. Може се догодити да због наглашеног
интереса за производњу неког производа држава даје субвенције или премијама подстиче
извозну конкурентност. Код формирања укупних прихода у трговини се јавља велики број
хетерогених артикала а малопродајна цена се формира на неколико начина. То су францо
складиште добављача, францо складиште купца и одређена малопродајна цена.
Укупни приходи трговине чија трговачка маржа, рабат и понекад каса сконто.
Трговина је делатност која робу продаје крајњем кориснику па има задатак да продајом
прикупи и порез на промет који је израван приход држави.

21
 10. РАСПОДЕЛА УКУПНОГ ПРИХОДА

Расподела укупног прихода аналитички је поступак којим се распоређује укупни

приход. Та расподела је исказала у рачуну добити и губитка и тиме утврђујемо успесност
пословања. Расподелом прихода издвајају се средства за покриће уложеног капитала,
материјала и рада, за покриће трошкова финансирања, за општу потрошњу (порезе) и за
власнике предузећа (дивиденде или удео у добити, резерве и задржану добит).
Рачун добити и губитака има следећу структуру:
- укупни приход,
- укупни расход,
- бруто – добит (разлика између укупних прихода и расхода),
- порези (бруто-добит је основа за израчунавање пореза,
- нето-добит која се дели на: резерве (законске, статутарне, резерве за властите
деонице), дивиденде (обичне, повлаштене) и задржана добит.

22
 ЗАКЉУЧАК

Полазећи од основе настанка и утицаја на имовину, приходи се могу дефинисати

као повећање средстава предузећа проистеклих из продаје учинака, финансијских
пласмана и продаје имовине предузећа. При обрачуну тоталног (укупног) резултата
предузећа, с обзиром на то да постоји потпуна доврог зашто резшеност пословних
операција, између прихода и наплата и расхода и исплата постоји временска и
квантитативна подударност. То је и разлог због чега тотални резултат предузећа може
бити обрачунат као резлика између наплата и исплата, односно сто рачун успеха при
обрачуну тоталног резултата представља чист рачун новца.
Свако предузеће, било да се ради о производном или услужном, послује с једним
циљем, а то је да се оствари профит. Тај профит се постиже продајом робе или услуга.
Приход у економији и финансијама означава свако примање у новцу и роби. Може се
остваривати привредном делатношћу (производња, размена и сл.) или вршењем неког
права (власништво, плодоуживање, рента, пензија и сл.). Главни задатак предузећа
(фирме)  је максимзирање профита. Да би опстале на тржишту и имале што већи профит,
фирме морају увек пратити конкуренцију, нове производе, промене у технологији.
Предузеће остварује пословне, финансијске и ванредне приходе. Пословне приходе
остварује на тржишту продајом добара и услуга проистеклих из његовог производног
односно пословног процеса које потрошачи траже. Тражена количина добара или услуга
за предузеће представља количину добара или услуга, које може да понуди, прода, и да
оствари приход. Приход предузећа директно зависи од тржишне тражње и показује
његову способност да понуди производе, које потрошачи желе да купе.
Приход је показатељ ефикасности, али и предуслов опстанка предузећа. Јер уколико не
остварује приход, предузеће не може да опстане на тржишту.
Приходи су једна од битних детерминанти профита тј. добити предузећа. Отуда
се наглашава њихов значај за предузеће, па се они морају засебно посматрати, вредновати
и евидентирати. На основу њих се изводи резлултат пословања. Економски резултат
пословања предузећа изражава се кроз добит или губитак. Добит, или губитак, одређује се
као разлика између оствареног прихода предузећа и трошкова који су настали у процесу

23
репродукције. Из самог израза за израчунавање добити очигледно је да утицај на пословни
резултат имају директно приходи и трошкови. Мерењем утицаја ова два фактора, као и
њихових саставних елемената долази се до јасних података о томе који елемент, фактор
производње, је највише утицао на промену пословног резултата. Управо на основама ових
анализа и мерења може се адекватније креирати пословна политика у производном
предузећу, јер је са аспекта економије неопходно имати оптималан програм производње,
како би се остварио позитиван резултат, добит, и како би се дефинисала стратегија за
управљање трошковима.

24
 ЛИТЕРАТУРА

1. Јован Родић, Гордана Вукелић, Мирко Андрић, ,,Теорија, политика и анализа

биланса”, Пољопривредни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2007.
2. Наташа Цветковић, „Анализа пословања предузећа“, Мегатренд универзитет
примењених наука, Београд, 2004.
3. Никола Стевановић, „Управљачко рачуноводство“, Економски факултет у
Београду, Београд, 2000.
4. Никола Стевановић, ,,Системи обрачуна трошкова у функцији управљања“,
Економски факултет, Београд, 1979.
5. Петар Богетић, „Анализа биланса“, Економски факултет у Подгорици, Подгорица,
2000.
6. Радиша Радовановић, Ката Шкарић – Јовановић ,,Финансијско  рачуноводство“, 
Универзитет у  Београду, Београд, 1999.
7. Лексикон рачуноводства и пословних финансија, Београд, 1983.

25