Tehnička škola Kikinda

Elektrotehničar računara

Seminarski rad iz računara

GRAFIČKA KARTICA

Učenik: Mentor:
Nemanja Popović,učenik IV1 razreda Milan Živić,profesor

Kikinda 2011

1
 Sadržaj

naziv poglavlja: str.

1.Uvod …………………………………………………………………… 3
2.Delovi grafičkih kartica………………………………………………… 4
3.GPU…………………………………………………………………….. 7
4.Načini povezivanja…………………………………………………… .. 10
5.Zaključak………………………………………………………………. 18

2
 1.-UVOD-

Grafička kartica, Grafički adapter, VGA kartica ili video kartica (eng. graphics card, video
card, vga card, graphics adapter) daje i obrađuje dvo-dimenzionalnu ili tro-dimenzionalnu sliku.
Kako bi grafička kartica funkcionisala potrebno je instalirati odgovarajući upravljački program
(eng. driver) koji dolazi na CD-u uz kupljenu grafičku karticu, ali se može naći i na internet.

Grafička kartica može biti integrisana

na matičnoj ploči (sl.1.1) ili je kao zasebna
komponenta. Povezana je s racunarom preko
porta (slota). Svaka kartica na sebi ima
procesor (graficki procesor-GPU ,sl.1.2),
solidnu količinu grafičke memorije važnu za
igranje (video random acces memory-VRAM) i
još neke elemente.

sl.1.1. Integrisan grafički čip

Moderne grafičke kartice su opremljene

snažnim grafičkim procesorima koji svojom
procesorskom snagom i brojem tranzistora
gotovo nadmašuju glavne procesore (CPU).
Grafički procesor obrađuje podatke koje
dobija posredstvom nekog slota
(najćešće AGP, PCI i PCI Express). Sama
arhitektura čipa je najbitnija, što znači da
njegove instrukcije i brzina izvođenja istih su
glavne odlike jednog GPU-a.

GPU (na grafickim

sl.1.2.GPU (na karticama)
grafičkim Većina podataka koji dolaze za obradu se privremeno
karticama)
smešta na memoriju koja se nalazi na grafičkoj kartici.
Time se obezbeđuje brz protok i samim time brža obrada grafike, što na kraju daje veći broj slika
u sekundi čineći grafičku scenu lepšom i fluidnijom. Zbog toga proizvođači nastoje poboljšati
brzinu RAM-a na kartici koja je davno prešla brzinu sistemskog RAM-a. Brzina memorije na
grafičkoj kartici je već odavno prešla Gigahercne granice.

3
 2.-DELOVI GRAFIČKIH KARTICA-

Glavni delovi moderne

grafičke kartice su:

 PCB (Printed Circuit

Board) je štampana ploča
na kojoj se nalaze svi
ostali delovi
 GPU (Grapich
Processing Unit)
grafički procesor, ujedno i
glavni deo koji
prevodi binarni kod u
sliku

 RAM (ili VRAM - Video

Random Acces Memory),
sl 2.1 Grafička kartica služi za pohranjivanje
najnužnijih podataka
za GPU, najčešće teksture

Konektori:

 PCI
 AGP

 PCI Express

Izlazi:

 VGA (Video Graphics Array)

 DVI (Digital Visual Interface)

 Video in/Video out (VIVO)

 HDMI (High Definition Multimedia Interface)

4
 sl. 2.2 Grafička kartica
Današnje kartice najčešće imaju neku vrstu hladnjaka (aktivnog ili pasivnog) zbog
komplikovanosti grafičkog procesora koji je već po broju tranzistora prestigao centralni procesor
(CPU). Moćnije kartice obično imaju i pasivne hladnjake (heatstink) na VRAM-u zbog visokih
frekvencija koje su i do dva puta veće nego kod običnog RAM-a. RAMDAC je deo koji se brine
za prikazivanje i kvalitetu 2D slike, dok 3D slike obrađuje grafički procesor u saradnji sa
centralnim procesorom i RAM memorijom.Grafičke kartice su od velike važnosti velikim
igračima, a tada im je jako važna memorija na
grafičkoj kartici koja se kreće od 64MB, preko solidnih 128 MB, 256 MB, 512 MB i 1024 MB,
dok trenutno najjače grafičke kartice imaju 2048 MB ili čak 4096 MB memorije.

5
Sve kartice imaju određen broj "pipline-a" to jest izlaznih napona koji kontrolišu vašu sliku (vidi
"Ekran"). U nove tehnologije možemo uvrstiti i Vertex sheadere koji su došli i do začuđujućih
3.0 tj. prikazuju u jednom pixelu do 8 boja. Izmena podataka je relativno spora te je trebao novi
driver za takvu vrstu brzine stoga je softverski gigant,kompanija Microsoft, proizvela pomoćni
softver "DirectX".Kako su kartice postale "jače" aplikacije su trazile veće resurse,a tako se i
DirectX razvijao od 1.0 preko 2, 3, 4, 5, 6, 7.0 te 8.0 da bi kasnije prešao preko 9.0, 9.0b, 9.0c,
10.1 (3870 i 3850 kartice) i 2009. Na kraju došao do DirectX 11.0.

6
 3.-GPU-

Grafički procesor ili GPU (povremeni naziv je i jedinica za vizuelno procesiranje) predstavlja
specijalno kolo dizajnirano da prikaže obične i napredne računarske grafike.Koristi se kod
mobilnih telefona,personalnih računara,radnih stanica i konzola za igru.Savremeni grafički
procesori su veoma efikasni u obradi računarske grafike i njihova visoka paralelna struktura ih
čini mnogo efektnijim nego Centralne procesorske jedinice (CPU).Kod personalnih računara
GPU može biti integrisan na matičnoj ploci,može biti na samoj grafičkoj kartici i moze biti u
sklopu CPU-a.Integrisani grafički čipovi su daleko manje moćni nego grafički čipovi na
grafičkim karticama.Integrisani grafički čipovi su veliku primenu pronašli u izradi notebook i
laptop računara (spadaju u grupu prenosivih računara i kao takvima,najbitnija stavka je štednja
baterije,što integrisani grafički čipovi obezbeđuju).Od grafičkog čipa u najvišoj meri zavise
mogućnosti grafičke kartice, a u većoj meri od količine memorije na istoj. Grafički procesor
obavlja glavni zadatak obrađivanja scene, dok memorija služi kao “skladište” za teksture i ostale
neophodne podatke. Što je brža memorija na grafičkoj kartici, ona može brže da pohranjuje i
dostavlja podatke koje GPU obrađuje.Grafički čip je isprogramiran tako da veoma brzo obrađuje
neku vrstu grafike. Prvi grafički čipovi (nVidia GeForce 265 -prvi nVidia GPU) su imali
primitivne operacije kojima se iscrtavanje trouglova, krugova i uglova izvršavalo mnogo brže,
što ujedno znači da je glavni procesor oslobođen i ne mora izvršavati te operacije što kao rezultat
daje ukupno veću brzinu sistema. Svi noviji čipovi imaju podršku za obrađivanje jednostavnih i
naprednih 3D i video operacija. Svake godine se GPU na grafičkoj kartici neprestano unapređuje
novim instrukcijama i mogućnostima.U današnje vreme se proizvode i grafičke kartice sa dva
grafička procesora,radi postizanja boljih performansi.

Dve vodeće kompanije u proizvodnji grafičkih procesora su:

-nVidia
-ATI Radeon (u danasnje vreme AMD)

7
 NVIDIA Corporation (sl. 3.1) je jedan od najvećih svetskih proizvođača grafičkih čipova (sl.
3.2) za lične računare i Xbox.Jen-Hsun Huang, Chris Malachowsky i Curtis Priem su osnovali
nVidia kompaniju u januaru 1993, ali je tek 1997 počela aktivno učestvovati kada je na tržište
izbacila RIVA grafičke procesore. nVidia ne proizvodi grafičke karte, ona proizvodi
samo GPU za grafičke karte. Iako su po tome najpoznatiji, nVidia proizvodi (i to jedne od
najkvalitetnijih) čipsete za matične ploče (nForce). Sama nVidia ne proizvodi GPU u svojim
prostorijama, oni se pre svega bave dizajniranjem svojih proizvoda dok ih neki drugi proizvođači
proizvode. Na početku su bili ograničeni na PC tržište, iako se kasnije širi i na tržište konzola, pa
je tako već dizajnirala grafički sistem za Xbox, dok je isti u pripremi za PlayStation 3. Jedini
konkurent nVidiji, nakon što je sama kupila 3DFx 2000, je ATI s kojim vodi izjednačenu bitku, te
su se nekoliko puta smenjivali što po kvalitetu, što po broju prodatih grafičkih procesora.
nVidijine najgore serije su nesumljivo bile NV1 i GeForce FX, no proizvod koji je lansirao
nVidiju prema napred je bio čip Riva TNT2, i od tada nisu imali nijednu krizu niti su došli u
situaciju kao 3DFx, kojeg je sama nVidia kupila.

sl.3.1 Logo kompanije nVidia

sl. 3.2 Jedan od GPU čipova kompanije

nVidia

8
 ATI Technologies Inc.(sl. 3.3) je bio jedan od
najvećih proizvođača grafičkih procesora (GPU,sl.
3.4). Osnovana 1985. godine kompanija ima
centralno predstavništvo u Markhamu, Kanadi. Od
oktobra 2006. godine je u potpunom
vlasništvu AMD-a.Kompanija se bavi
proizvodnjom, testiranjem grafičkih čipova
namenjenih personalnim kompjuterima,
laptopovima,i gejmerskim konzolama. Takođe se bavi proizvodnjom integrisanih grafičkih
čipova i prozvodnjom čipseta za matične ploče. Ati Technologies je osnovan od strane tri
doseljenika kineskog porekla, K. Y. Ho, Benny Lau, Lee Lau, i Adriana Hartog-a rođenog
u Holandiji. ATI je počeo sa radom kao OEM, proizvodeći grafičke čipsete za veće kompanije
poput IBM-a. Međutim već 1987. godine kompanija na tržište izbacuje EGA Wonder i VGA
Wonder grafičke kartice, te ih prodaje pod svojim imenom.ATI kupuje Tseng Labs 1997. godine,
i zapošljava 40 novih inžinjera. Već 2000. godine ATI kupuje ArtX, kompaniju koja je proizvela
„Flipper“ grafički čip korišćen u Nintendo GameCube gejmerskoj konzoli.Danas je ATI
uz nVidiu najveći proizvođač grafičkih čipova.

sl. 3.3 Logo kompanije ATI Radeon

sl. 3.4Jedan od GPU čipova kompanije ATI

Radeon

9
 4.-NAČINI POVEZIVANJA-

Grafičke kartice su se od svog nastanka,pa do sad,mogle povezati sa računarom preko slotova na

matičnoj ploči koji su bili tipa:

 ISA
 MCA
 VLB
 PCI
 AGP
 PCI-X
 PCI Express
 Ostali

ISA (eng.Industry Standard Architecture,sl. 4.1 ,sl.4.2) je kompjuterski magistralni standar za

IBM PC.Uveden je kako bi IMB PC računari mogli podržavati 8-bitni Intel-ov 8088
microprocesor.ISA je kasnije
“proširena” kako bi mogla
podržavati 32-bitne procesore i
nazvana je EISA (Extended
Industry Standard
Architecure).Za korišćenje
opštih desktop računara,ovaj
standard je kasnije zamenjen sa
IBM Micro Channel, VESA
Local Bus, Peripheral
Component Interconnect,…
Neki od ovih načina
rada(povezivanja-ATA,SATA)
se koriste i danas u Super I/O
sl. 4.1 ISA slotovi (5-16-bitnih i 1 8-bitni) čipovima.

10
sl 4.2 ISA priključak sa pinovima

11
 AGP (eng. Accelerated Graphics Port sl.4.3 ,sl. 4.4 ) je
ubrzan port namenjen isključivo za grafičke
kartice (pošto one inače zahtevaju veću
propusnost podataka) koja se nalazi na matičnoj ploči.
Napravio ju je Intel zbog sve većih
zahteva 3D računarskih igara i ostalih zahtevnih
aplikacija, omogućava direktnu komunikaciju između
karte i memorije.

sl.4.3 AGP slotovi-naponski nivoi

sl. 4.4 AGP slot (ljubičasti)

12
PCI (eng. Peripheral Component Interconnect sl.4.5) je standard koji određuje računarsku
magistralu za priključenje perifernih
uređaja na matičnu ploču računara.
Ovi periferni uređaji mogu biti bilo:

 integrisano kolo koje se nalazi na

samoj matičnoj ploči, koji se u PCI
sprecifikaciji naziva planarni
uređaj ili
 ekspanziona kartica koja se stavlja
u slot (utičnicu) (modem, zvučna
kartica, grafička kartica itd).

PCI standard je razvio Intel u periodu

od 1990. do 1992. godine. PCI je 64-
bitni (66MHz) port, ali veći udeo na
tržištu zauzimaju 32-bitni (33 MHz)
PCI portovi. PCI-E je evolucija PCI
standarda.

sl. 4.5 PCI slotovi

PCI Express (PCI-E ,sl.4.6)

je najnoviji standard
komunikacije između
perifernih računarskih
komponenti i matične ploče u
računaru. Standard je
predstavljen 2004. godine od
strane Intel-a. Standard
poseduje nekoliko revizija i
nivoa. PCI-E x16 standard je
namenjen grafičkim kartama,
dok su za ostale komponente
predviđeni sporiji PCI-E

13
sl. 4.6 PCI Express ×4,PCI Express ×16,PCI Express ×1,PCI
Express ×16,Konvencionalni PCI (32-bit)
portovi. Karakteriše ga veća brzina i propusnost u odnosu na prethodne standarde
(ISA, PCI, AGP). Standard omogućava direktnu "čip-na-čip" komunikaciju.
PCI-E port je sačinjen od pojedinačnih uni-direkcionih parova 1-bitnih serijskih interkonekcija
propusne moći od 2,5 Gb/s u oba smera, poznatijih pod nazivom putanja(eng. lane).
Postoji nekoliko PCI-E formata u zavisnosti od broja implementiranih "putanja": x1 (250 MB/s),
x2 (500 MB/s), x4 (1000 MB/s), x8 (2000 MB/s), x16 (4000 MB/s) i x32 (8000 MB/s).

U današnje vreme,radi poboljšanja grafičkih performansi računara koriste se nove tehnologije

povezivanja grafičkih kartica u SLI mod (ovako mogu da se povežu samo nVidia grafičke
kartice) ili CrossfireX mod (ovako se mogu povezati samo ATI Radeon grafičke kartice).Ovakav
nacin povezivanja naziva se multi GPU.(sl 4.7)

14
 sl.4.7 ATI Radeon CrossfireX vs nVidia SLI

nVidia SLI
SLI (engl. Scalable Link Interface) je način spajanja dve (pa i više) a tako da mogu raditi
zajedno. Time se osigurava veća procesorska moć kao i sama količina memorije. Preteča ove
tehnologije je imala istu skraćenicu SLI (Scan Line Interleave) koju je predstavio 3Dfx 1998.
godine (kojeg je nVidia kasnije kupila). nVidia je nakon kupovine ponovo predstavila
tehnologiju 2004. godine.

Teoretski SLI bi trebao da udvostruči

mogućnosti grafičke moći, ali nVidia garantuje
tek 1.9x ubrzanje grafičke moći, što je blizu
teoretskim granicama. Ne mogu sve grafičke
kartice koristiti SLI mogućnost spajanja, to
mogu samo nVidia grafičke kartice od
serije GeForce 6600 pa na više, sve do GeForce
9800 čipa.
SLI grafičke kartice (sl. 4.8) koriste
isključivo PCI Express x16 slotove (to znači da
i matična ploča mora podržavati SLI tehnologiju
sl.4.8 nVidia graficke kartice povezane u SLI modu

15
 te imati dve PCI-E x16 sabirnice, odnosno dva slota). Dve kartice su spojene preko
malog PCB konektora. Postoje dva načina rada:
SFR (Split Frame Rendering) i
Alternate Frame Rendering (AFR).

SFR tehnika proučavanjem slike određuje 50/50 raspodelu za dve grafičke kartice odnosno
njihove grafičke procesore koji rade istovremeno.
AFR tehnika određuje jednoj grafičkoj kartici da obrađuje prvo trenutni frame, dok druga
grafička kartica obrađuje sledeći frame i tako dalje.Kada se obrađivanje slike završi ona se šalje
preko SLI konektora na glavni GPU (jedna od dve grafičke kartice mora biti glavna), koji
rezultate šalje na izlaz što je i krajnji rezultat koji vidimo na monitoru.

ATI Radeon CrossfireX

Crossfire je naziv za multi GPU rešenje iz ATI-a. Crossfire tehnologija predstavlja direktnog
konkurenta nVidia-inom SLI-u
(Scalable Link Interface). Ova
tehnologija omogućava spajanje dve
(ili više) ATI grafičkih kartica zbog
postizanja boljih performansi.
Crossfire tehnologija (sl. 4.9)
zahteva matičnu ploču koja podržava
Crossfire, i ima minimalno dva PCI
Express grafička slota (u retkim
slučajevima Hybrid Crossfire - rad
integrisane i eksterne (zasebne)
grafičke kartice istovremeno).
Podržane su serije X800, X850, X1800,
sl. 4.9 CrossfireX mod rada ATI Radeon grafičkih
kartica X1900, HD3xxx, HD4xxx, HD5xxx,
HD6xxx. ATI Crossfire tehnologija
podržava četiri moda rada:

SuperTiling: Ovaj način rada deli ekran na manje kvadratiće slične šahovskoj tabli. Supertiling
podržava rad sa svim Direct3D aplikacijama, ali ne i sa OpenGL aplikacijama. Ovo je najsporiji
način rada te se pretpostavlja da daje snagu od svega 1.15x snage jedne kartice.

16
Split Frame Rendering: Ovaj način rada horizontalno deli ekran na dva jednaka pravougaonika.
Svaka grafička kartica obrađuje po jedan "pravougaonik". Ovo je najčešći način rada
sa OpenGL aplikacijama. Nažalost performanse su još uvek nebitno veće (u rangu SuperTiling-
a).
Alternate Frame Rendering: U ovom načinu rada jedna grafička kartica "obrađuje" parne dok
druga neparne FPS (Frame Per Second). Ovaj način rada daje najbolje performanse.
CrossFire Super AA: Ovaj način rada nije dizajniran da bi povećao perfomanse, već da bi
poboljšao kvalitet prikaza u 3D aplikacijama. Ovaj način udvostručava AA(Anti-Aliasing) bez
gubitka perfomansi.

5.-Zaključak-
1.- U uvodnom delu opisana je sama struktura grafičke kartice i rad njenih najbitnijih delova
GPU-a i VRAM-a.

2.-U poglavlju “Delovi grafičkih kartica” detaljno je opisan način rada grafičke kartice (GPU-a i
VRAM-a).Prošetali smo malo kroz istoriju i videle neke starije slotove u koje su se priključicale
grafičke kartice,upoznali smo se sa razvojem grafičkih kartica od njenog nastanka i prve
pojave,pa do dan danas.

3.-U ovom poglavlju detaljno je opisan rad i struktura GPU-a.Opisan je njegov razvitak kroz
istoriju i spomenuta su dva vodeća proizvođača GPU-a.Obuhvaćen je i razvitak grafičkog čipa
obe kompanije pojedinačno,lagan pregled njihove arhitekture i poslovanje tih kompanija.

4.-U ovom delu seminarskog rada potrudio sam se da obuhvatim što veći broj slotova koji su se
koristili za povezivanje grafičkih kartica.Takođe sam pokušao da predstavim i evoluciju
određenih slotova (koji su se nekada koristili u neke druge svrhe,a koji su danas unapređeni i
koriste se za povezivanje i komukikaciju nekih drugih komponenata).Predstavljena sui multi
GPU rečenja lidera u proizvodnji GPU-a (nVidi-e,SLI i ATI Radeon-a,CrossfireX).

Smatram da će se negde u nekoj,relativno bližoj budućnosti,stati sa proizvodnjom grafičkih

kartica.Iz prostog razloga što neće moći nadalje da smanjuju način izrade (izradu ahitekture u
nm).S toga mislim da će u nekoj malo daljoj budućnosti,računar izgubiti svoj sadašnji
oblik,izgled,način rada, itd.Verujem da će se računari deliti u grupe,prema načinu primene istog
(u grupe ya gejmere,poslovne računare,itd.).Predpostavljam da će grafička kartica možda

17
izgledati kao sadašnja matična ploča,na kojoj će biti mnoštvo GPU-a i VRAM-a,jer se teži sto
realnije prikazu slike u video igrama.

18