KOMBINATORIKA

Šta biste uradili sa novcem koji dobijete na loto premiji? Hmm, lepa tema za razmišljanje.
Međutim, koje su šanse da dobijete premiju na lotou, odnosno, da od svih mogućih kombinacija
izvuku baš vašu. Treba pogoditi jednu kombinaciju od … hmmm… mnogo. Dakle, treba da
izračunamo koliko ima svih mogućih loto kombinacija. E, tu na scenu stupa kombinatorika.

Uvedimo najpre neke osnovne oznake i formule.

FAKTORIJEL
Faktorijel nekog prirodno broja je proizvod svih prirodnih brojeva koji su manji ili jednaki
njemu. Faktorijel označavamo uzvičnikom (n!) i računamo ga na sledeći način:

Dakle, kada treba da izračunamo faktorijel neko broja samo pomnožimo sve prirodne brojeve od
1 do tog broja. To znači da je faktorijel broja 5 jednak

Zadatak 1: Koliko je 8!
Rešenje:

Primetimo da važi:

odnosno:

Ovo možemo i dalje da nastavimo:

To znači da je:

Radi lakšeg računanja uzima se da je 0!=1.

 BINOMNI KOEFICIJENT
Još jedan važan pojam je binomni koeficijent.

Binomni koeficijent označavamo (čita se n nad k) i računamo po formuli

Dakle, za računanje binomnog koeficijenta potrebna su nam dva prirodna broja.

Zadatak 2: Koliko je ?
Rešenje:

7! 7∙6∙5∙4!
. =4!3!= =(nakon skraćivanja)=7∙ 5 = 35
4!3∙2

Vratimo se sada na kombinatoriku. Kombinatorika nam računa na koliko načina možemo da

izaberemo elemente nekog skupa. Dakle, imamo neki skup, iz njega izdvajamo podskupove i
brojimo ih. Tri osnovna elementa kombinatorike su: permutacija, varijacija i kombinacija. Da
bismo ih prepoznali potrebno je da odgovorimo na dva pitanja:

Da li su izabrani svi elementi početnog skupa?

Da li je poredak izabranih elemenata bitan?

Kada odgovorimo na ova dva pitanja znaćemo da li je u pitanju permutacija, varijacija ili
kombinacija.

PERMUTACIJE
Zamislite da tri knjige treba da stavimo na policu. Na koliko načina možemo da ih poređamo?
Ako označimo knjige brojevima 1, 2 i 3 dobićemo šest mogućih rasporeda (1-2-3, 1-3-2, 2-1-3, 2-
3-1, 3-1-2 i 3-2-1). Dakle, tri knjige možemo rasporediti na ukupno 6 načina. Ovo i nije bilo
teško.
Međutim, stvar nam se znatno komplikuje ako imamo više knjiga, na primer 15. Posmatrajmo
zato ovaj primer kao permutaciju. Naime, od 15 knjiga iz početnog skupa svih 15 moraju da budu
postavljene na policu i bitan nam je njihov raspored na polici.
Odavde vidimo da će permutacija kao odgovor na gore spomenuta pitanja dati sledeće:
Svi elementi početnog skupa JESU izabrani.
 Poredak izabranih elemenata JESTE bitan.
Dakle, ako u zadatku na oba pitanja dobijemo potvrdan odgovor, u pitanju su permutacije.
Permutacije mogu da budu bez ponavljanja i sa ponavljanjem. Bez ponavljanja znači da su svi
elementi u početnom skupu različiti (svih 15 knjiga koje treba da stavimo na polici su različite),
dok permutacija sa ponavljanjem znači da neki elementi mogu da se javljaju više puta (na primer,
u reči TATA slova T i A se javljaju po dva puta).
Broj permutacija od n elemenata bez ponavljanja (u oznaci P(n))računamo po formuli:

Pretpostavimo da da imamo 3 knjige među kojima su dve iste. Dve iste knjige možemo označiti
brojem 1, a treću brojem 2. Sada ih na polici možemo rasporediti na samo 3 načina (1-1-2, 1-2-1 i
2-1-1). Dakle, dozvolimo li ponavljanje smanjiće nam se broj mogućih rasporeda.
Ako imamo n elemenata u početnom skupu u kome su m1, m2, m3,.. i mk brojevi istih elemenata
elemenata, to jest koliko imamo istih elemenata koje vrste (pri čemu jem1+m2+m3+.. +mk=n),
ukupan broj permutacija računamo prema formuli:
𝑛!
P(n,m1,m2…mk)=𝑚 !𝑚 !∙∙∙𝑚 !
1 2 𝑘

Dakle, ako imamo 15 knjiga na policu ih možemo rasporediti na

Zadatak 3: Na koliko se načina 3 ista udžbenika matematike, 2 iste zbirke iz matematike i 1

radna sveska mogu poređati na polici.Rešenje: Odgovorimo najpre na dva važna pitanja. Vidimo
da sve knjige idu na policu pa svi elementi početnog skupa jesu izabrani. Osim toga, poredak
knjiga na polici jeste važan, pa zaključujemo da se radi o permutacijama.Takođe vidimo da se
neke knjige ponavljaju pa su u pitanju permutacije sa ponavljanjem.Od
ukupno
knjiga imamo 3 ista udžbenika pa se prva knjiga ponavlja 3 puta, odnosno m1=3, dve iste zbirke
te je m2=2 i samo jedna radna sveska pa je m3=1. Prema formuli za računanje broja permutacija
sa ponavljanjem imamo:
𝑛!
P(n,m1,m2…mk)=𝑚 !𝑚 !∙∙∙𝑚 !
1 2 𝑘
6! 6∙5∙4∙3∙2
P(6,3,2,1)=3!2!= =60
3∙2∙2
 VARIJACIJE

Pretpostavimo sada da u jednom odeljenju od 25 učenika treba da izaberemo predsednika,

sekretara i blagajnika. Dakle, od 25 učenika treba da odaberemo 3 i pritom je važno ko je
predsednik, ko sekretar a ko blagajnik u odeljenju. Na koliko načina možemo napraviti ovaj
izbor.
Ovde su u pitanju varijacije. Od 25 učenika u odeljenju mi biramo samo 3, pa nisu svi učenici
izabrani. Takođe, važno je koga ćemo izabrati za predsednika, koga za sekretara a koga za
blagajnike, obnosno, bitan je poredak našeg izbora. Odavde zaključujemo da će na dva važna
pitanja varijacije dati sledeće odgovore:

1. NISU svi elementi početnog skupa izabrani.

2. Poredak izabranih elemenata JESTE bitan.
Varijacije takođe mogu da budu sa i bez ponavljanja. Ako od n početnih elemenata biramo njih k,
dobijamo varijacije od n elemenata k-te klase njihov broj označavamo kao ako su varijacije
bez ponavljanja, i ako su u pitanju varijacije sa ponavljanjem. Da ne dođe do zabune, u
nekim udžbenicima se koriste i oznake i .
Broj varijacija k-te klase od n elemenata bez ponavljanja računamo po formuli:

U slučaju varijacija sa ponavljanjem imamo formulu:

U našem primeru pretpostavimo da isti učenik ne može da dobije dve funkcije (niko ne može da
bude, na primer, i predsednik i blagajnik). Dakle, od 25 učenika biramo 3 bez ponavljanja
učenika. To su varijacije od 25 elemenata treće klase bez ponavljanja pa imamo da je
i :

Zadatak 4: Koliko se trocifrenih brojeva može napisati pomoću cifara 1, 2, 3, 4, 5 i 6 ako se cifre
1. a) ne ponavljaju;
2. b) ponavljaju;
Rešenje:
a) Dakle, od ponuđenih 6 cifara mi pravimo trocifrene brojeve (odnosno biramo po tri cifre) pri
čemu se cifre ne ponavljaju. Dakle, sve cifre NISU izabrane i poredak izabranih JESTE bitan pa
su u pitanju varijacije bez ponavljanja treće klase od 6 elemenata, odnosno i :

odnosno, ukupno 120 brojeva.

b) Ovde imamo isti slučaj ali ifre smeju da se ponavljaju pa je broj mogućih varijacija veći:
 KOMBINACIJE

Pretpostavimo sada da o jednom odeljenju od 25 učenika treba odabrati dva predstavnika za

Učenički parlament. U ovom slučaju opet ne mogu svi učenici da budu izabrani (jer od njih 25
biramo samo 2), ali poredak nije bitan (jer oba člana parlamenta imaju jednake funkcije). Dakle,
kombinacija nam na dva važna pitanja daje sledeće odgovore:

NISU svi elementi početnog skupa izabrani.

Poredak izabranih elemenata NIJE bitan.
I kombinacije mogu biti sa ponavljanjem i bez ponavljanja. Kombinacije bez ponavljanja
od nelemenata k-te klase obeležavamo sa i računamo po formuli:

Kombinacije sa ponavljanjem od n elemenata k-te klase (u oznaci ) računamo formulom:

Dakle, u našem slučaju od 25 učenika biramo 2 pa su u pitanju kombinacije druge klase od 25

elemenata, a njih ima ukupno:
25! 25∙24
= =300
2!23! 2

Zadatak 5: Na koliko se načina iz špila od 32 karte mogu izvući 4 karte?

Rešenje: Od ukupno 32 karte mi biramo 4. Kako ne mogu biti izabrane sve karte i poredak nije
bitan, zaključujemo da su u pitanju kombinacije od 32 elementa četvrte klase bez ponavljanja, pa
je i odakle imamo da je:
 ZAKLJUČCI

Sve gore navedeno možemo smestiti u jednu tabelu:

Da li su izabrani svi Da li je bitan poredak Formule za

elementi početnog među izabranim računanje
skupa? elementima?
DA DA PERMUTACIJE Bez ponavljanja

Sa ponavljanjem

NE DA VARIJACIJE Bez ponavljanja

Sa ponavljanjem

NE NE KOMBINACIJE Bez ponavljanja

Sa ponavljanjem

Vratimo se sada na naš problem sa početka ovog teksta, dakle, koliko ima mogućih kombinacija
u lotou. Podsetimo se da se u lotou od 39 brojeva bira 7 i nije važno kojim redom su brojevi
izabrani. Posmatramo gornju tabelu i odgovaramo na pitanja: svi elementi NISUizabrani i
poredak NIJE bitan. Dakle, zaključujemo da su u pitanju kombinacije. Osim toga, znamo da se
brojevi ne vraćaju u bubanj pa se ne može desiti da se isti broj izvuče više puta, te su u
pitanju kombinacije bez ponavljanja sedme klase o 39 elemenata. Dalje pratimo tablicu i
nalazimo formulu po kojoj ćemo izračunati ukupan broj kombinacija:

U našem slučaju imamo:

Dakle, šanse da na lotou dobijemo premiju su 1 u 15380937, ili 1 u preko 15 miliona. Hmmm,
teško je, ali ipak moguće.