Core JavaScript

Opis, uvod u okruenje i priprema za rad

Opis, uvod u okruenje i priprema za rad
Server je program koji e poslati web stranicu klijentu putem
interneta

Klijent je program koji e tu stranicu prevesti u grafiku formu

i prikazati korisniku, dok je korisnik, zapravo, osoba koja je
pokrenula ovaj ceo proces, tako to je kliknula na link ili
ukucala adresu u svom web pretraivau.

HTML tagovi i tagovi klijentskih skripti se ne obrauju na

serveru, ve se samo prosleuju klijentu, nakon ega server
vie nema nikakav uticaj na stranu.
Opis, uvod u okruenje i priprema za rad (2)
Kako je veb postajao sve popularniji, razvila se potreba za skriptnim jezikom klijentske
strane. U to vreme, veina internet korisnika je koristila modeme za uspostavljanje
konekcije sa serverom, odnosno za pristupanje odreenoj veb stranici. Korienje
modema je za posledicu imalo veoma spor protok informacija, a veb stranice su postajale
sve vee i sloenije. Kao dodatni nedostatak, za svaku validaciju unetog elementa od
strane korisnika uspostavljala se veza sa serverom, to je rezultovalo velikim gubitkom
vremena.
Netscape je zapoeo razvoj skriptnog jezika poznatog pod nazivom Mocha, koji je kasnije
postao LiveScript. Sa putanjem verzije Netscape Navigator 2, poela je prva primena
ovog skriptnog jezika. Netscape je zapoeo saradnju sa Sun Microsystems kako bi
realizovao kompletnu implementaciju LiveScripta.
Objavljena je verzija JavaScript 1.0 koja je doivela veliki uspeh, pa je Netscape ubrzo
razvio noviju verziju 1.1 koja je bila implementirana u Netscape Navigatoru 3. Ubrzo
nakon toga, Microsoft je odluio da uloi vie resursa u svoj pretraiva Internet Explorer,
pa je nakon izlaska Netscape Navigatora 3 Microsoft lansirao Internet Explorer 3 1996.
godine, koji je u sebi sadrao implementaciju JavaScripta, poznatu kao JScript.
Opis, uvod u okruenje i priprema za rad (3)
JavaScript je zapravo sinonim za jezike koji potuju ECMAScript jeziki standard (deklarisan u ECMA
instituciji za stanadardizaciju). injenica je da, iako funkcioniu isto, na razliitim pretraivaima ovi
jezici se mogu zvati razliito (pa ak u nekim elementima i raditi razliito). Npr. Na Microsoft Internet
Exploreru ovaj jezik naziva se JScript. Razliita funkcionalnost ovih dijalekata, zadaje ponekad priline
muke developerima, jer je ponekad potrebno na razliit nain obraditi neki blok koda, u zavisnosti od
pretraivaa.

Kada se JavaScript pojavio 1995. godine, njegova glavna svrha je bila da izvri odreenu validaciju
ulaznih elemenata, koje su sve do tada bile preputene serverskoj strani. Netscape je video priliku da to
promeni uvoenjem JavaScripta.

Od tada, JavaScript se razvio u jednu vanu karakteristiku svakog veeg veb pretraivaa na tritu.
Iako je u poetku JavaScript podravao iskljuivo rad sa validacijom elemenata, njegove karakteristike
su se znatno poboljale u kasnijim verzijama. JavaScript je postao veoma vaan deo veba da ga ak i
alternativni pretraivai, ukljuujui i one na mobilnim telefonima podravaju. Brz napredak JavaScripta
niko nije mogao da predvidi. Od jednostavnog validatora ulaznih parmetara, pa do itavog programskog
jezika.
Opis, uvod u okruenje i priprema za rad (4)
JavaScript, kao i veina modernih programskih jezika, za osnovu ima programski jezik C. Iako se ivot
JavaScripta odvija na samo korak od samog HTML-a, njihovi naini funkcionisanja su potpuno drugaiji.
JavaScript se esto koristi kao sinonim za ECMAScript ali JavaScript je mnogo vie od onoga to je
definisano ECMAScript-om. Kompletna JavaScript implementacija se sastoji od tri odvojena dela: Jezgro
(ECMAScript), Document Object Model (DOM) i Browser Object Model (BOM).
ECMAScript je jezik definisan ECMA 262 standardom. ECMA 262 utvruje sintaksu, tipove, naredbe,
kljune rei, operatore, i objekte koje e ECMAScript jezik koristiti. JavaScript predstavlja
implementaciju ECMAScript jezika.
Opis, uvod u okruenje i priprema za rad (5)
HTML nije programski jezik, ve samo sistem obeleavanja razliitih
elemenata dokumenta na razliite naine putem tagova. Na primer,
ukoliko imamo element: <div>Moj sadrzaj</div>, to nije nita drugo do
obavetenje nekom itau da na strani postoji odreeni element iji je
sadraj Moj sadrzaj. Jednostavan sistem tagova koji ini da HTML ne
omoguava bilo kakve uslovne radnje tokom iscrtavanja tog sadraja. Na
primer, ako bismo eleli da, uz pomo samo HTML-a, kaemo pretraivau
da pod nekim uslovom prikae jedan, a pod drugim - drugi sadraj, ne
bismo uspeli.

JavaScript, za razliku od HTML-a, radi ba to - kontrolie tok nekog

procesa i formira neku dinamiku strukturu, u zavisnosti od rezultata. Da
bismo videli kako to radi, potrebno je da se upoznamo sa osnovnim
nainom funkcionisanja jednog programskog jezika.
Opis, uvod u okruenje i priprema za rad (6)
Ono to je odlika svakog programskog jezika jeste rukovanje nekim podacima kroz izvoenje razliitih
operacija nad njima. Ono to je u tom procesu bitno jeste da ti podaci ne budu uvek isti, kao i da
operacije ne budu uvek iste, jer jedino tako bilo kakav program moe imati smisao. Zato se podaci
obino i ne fiksiraju u programu, ve se, isto kao i u matematikim formulama, reprezentuju kroz
promenljive. Na primer, ako na program treba da sabira dva broja, on e glasiti ovako: a=b+c
Na kraju nam ostaje samo da, na poetku programa, dodelimo vrednosti promenljivima b i c te da na
kraju programa prikaemo vrednost promenljive a.
Svaki program teko da e biti funkcionalan bez bar jednog uslova. Dakle, kada bismo, u prethodnom
primeru, eleli da prikaemo rezultat - samo pod uslovom da je a vee od nula - morali bismo negde da
uporedimo vrednost promenljive a sa nulom i na osnovu toga odluimo da li emo emitovati rezultat ili
ne.
Sledea bitna osobina jednog programa je njegov tok. Svaki program ima svoj poetak i kraj. Ono to je
bitno jeste da u svakom trenutku izvrenja programa znamo u kom se njegovom delu nalazimo, kao i da
lociramo neki njegov deo. Na primer, ako bismo eleli da deset puta prikaemo reenicu moj program,
rekli bismo:
a je 0
sve dok je a manje od 10 radi sledee:
prikai reenicu moj program
poveaj a za jedan
Opis, uvod u okruenje i priprema za rad (7)
esto u programu postoji potreba za ponavljanjem jednog njegovog dela vie puta, ali ne u okviru
jednog intervala (to je sluaj sa malopreanjim primerom), ve samo na pojedinim mestima u
programu. Na primer, elimo da pratimo trajanje programa i u vie navrata elimo da nam program
ispie vreme proteklo od aktivacije programa. Npr.

poetak programa
uzmi poetno vreme
uradi operaciju jedan
uradi operaciju dva
...
uzmi trenutno vreme
oduzmi trenutno vreme od poetnog vremena
emituj rezultat (vremensku razliku) korisniku

uradi operaciju tri

uradi operaciju etiri
...
uzmi trenutno vreme
oduzmi trenutno vreme od poetnog vremena
emituj rezultat (vremensku razliku) korisniku
 Core JavaScript

Sintaksa jezika JavaScript

Sintaksa jezika JavaScript
Za razliku niih programskih jezika, skript jezici obino ne podrazumevaju veliku strogost
u sintaksi i konvencijama.

Naravno, ak i u skript jezicima postoje odreene konvencije koje je neophodno

ispotovati da bi odreeni program-skripta bio funkcionalan.

Kada je JavaScript u pitanju, ve smo pomenuli da je u pitanju derivat programskog

jezika C - to znai da je i vei deo sintakse preuzet odatle.

JavaScript programi se sastoje od naredbi koje su grupisane u odreeni blok. Ove

naredbe unutar JavaScript programa govore interpreteru da izvri jednu ili vie akcija.

JavaScript naredbe mogu da budu proste ili sloene, kao i u drugim programskim
jezicima.
Sintaksa jezika JavaScript (2)
esto pravilo programske sintakse je da svaka linija koda mora biti zavrena oznakom ";". Ovo pravilo
samo delimino vai i za JavaScript.
var x=1;

Svaku promenljivu u JavaScript jeziku definiemo pomou kljune rei var. Naziv promenljive je
potrebno da se definie samo prilikom deklaracije promenljive. Svaki sledei put kada nam je potrebna
definisana promenljiva, pozivamo je iskljuivo tako to navodimo sam naziv promenljive, bez bilo kakve
kljune rei ispred:
// vrsimo deklaraciju promenljive pomou kljucne reci var
var x=1;
// pozivamo definisanu promenljivu u funkciji write(). Pozivanje vrsimo samo
navodjenjem naziva proemnljive, bez kljune rei var.
document.write(x);

Kod koji piete u JavaScript-u, vidljiv je na web strani i zato je dobro ostaviti to pedantniji trag svog
rada, tako da se zavravanje linija takom i zarezom preporuuje.
Linije
Postoje trenuci kada elimo da svoj kod napiemo u jednoj liniji. Tada se linije koda,
koje se praktino nalaze u jednoj liniji, moraju odvajati znakom taka i zarez.

U JavaScript-u, kao i u veini drugih programskih jezika, postoje pravila kada ne

smemo stavljati taku zarez na kraj naredbe. Taku zarez nikako ne bi trebalo
stavljati u petljama i uslovnim grananjima. Sam uslov po sebi nam nita ne znai,
ako ne sadri naredbe na koje se odnosi. Na primer, ovo je logiki neispravna
naredba:

if(x==2);
document.write(x);

Ova naredba e se izvriti, ali nam njeno definisanje nita ne uslovljava. Odnosno,
ne sadri blok naredbi koje e se izvriti ako je uslov zadovoljen, odnosno ako uslov
nije zadovoljen.
Blokovi
Kada na strani postoji JavaScript kod, pretraiva prolazi kroz njega i startuje jednu po jednu njegovu
liniju.
Npr. Ako bismo imali sledei kod:
var a=1;
var b=2;
var c=a+b;
document.write(c);
Da bi i raunar mogao da neki kod registruje kao poseban blok, potrebno je oiviiti ga vitiastim
zagradama
{
ovo je jedan blok
}
Blok koda iz prethodnog primera, osim prezentacione, nema nikakvu drugu funkciju, jer e kod, unutar
bloka, biti uvek izvren.
Da bi blok imao bilo kakvu sutinu unutar programa, potrebno je da izvravanje njegove sadrine bude
uslovno.
uslov
{
ovo je jedan blok
}
Case sensitivity
JavaScript je takoe i Case sensitive programski jezik, to znai da e drugaije tretirati
elemente ispisane malim i velikim slovom:
var A=10;

// nije isto to i

var a=10;

Takoe morate voditi rauna prilikom pozivanja nekih kljuinih rei. Na primer if uslov nije
isto to i IF. Ukoliko pogreno navedete naziv kljune rei, naredba se nee izvriti onako
kako vi elite i doi e do greke.. Prilikom definisanja promenljivih imate slobodu
kombinovanja velikih i malih slova onako kako vi elite. Samo je bitno da prilikom
pozivanja definisane promenljive navedete njen identian naziv. Na primer:
var HoLa="Hola";
document.write(HoLa);
 Core JavaScript

Implementacija u izlazno okruenje

Implementacija u izlazno okruenje
Svi skript jezici, koji se tiu izgradnje i manipulacije web stranama,
obino se ugrauju u sam HTML kod, pri emu ni JavaScript nije izuzetak.
Ipak, prilikom implementacije JavaScripta u stranu, treba imati na umu
neke osobenosti same strane, odnosno, njenog emitovanja.
Prvi iitani Tag na HTML web strani je Head Tag. To znai da sve to
elimo da bude deklarisano pre upotrebe treba da smestimo u taj Tag,
dok emo JavaScript kod, za koji elimo da bude izvravan u toku
uitavanja strane, staviti u okvire Body Taga.
Da bismo implementirali JavaScript u stranu, potrebno je da naglasimo
poetak i kraj skripte uvoenjem tagova:

<script> </script>
Implementacija u izlazno okruenje (2)
Na primer:

<head>
<script type="text/javascript" >
document.write("head deo");
</script>
</head>
<body>
<h1>neki naslov</h1>
<script type="text/javascript" >
document.write("body deo 1");
</script>
<p>neki tekst</p>
<script type="text/javascript" >
document.write("body deo 2");
</script>
<p>nastavak teksta</p>
</body>
Eksterni JavaScript dokumenti
Na primer, ukoliko imamo skriptu koja sadri neku optu funkciju, nije neophodno da ona
postoji na svakoj strani, ve moemo na poetku svake strane koja zahteva tu skriptu da
uitamo eksterni fajl koji je sadri.
<script type="text/javascript" src="skripta.js"> </script>

Kada se skripta na ovaj nain jednom uita, sve promenljive na strani postaju dostupne
eksternoj skripti i obratno - sve promenljive eksterne skripte dostupne su na strani. Zbog
toga, treba biti paljiv sa imenovanjem JavaScript elemenata kada se rukuje sa eksternim
skriptama.
Sami eksterni JavaScript fajlovi, po konvenciji, imenuju se sa ekstenzijom .js, ali ovo nije
neophodno da bi skripta stvarno i funkcionisala, ve je mogue imenovati eksterni fajl sa
bilo kojom ekstenzijom, sve dok je ime fajla pravilno upisano u src atribut inicijalizacije
skripte.
Sadraj eksternog .js fajla ne treba da ima inicijalizaciju (Tag-ove za poetak i kraj)
skripte, ve jednostavno - samu skriptu.
Eksterni JavaScript dokumenti (2)
esto moemo naii na atribut language u okviru script taga.
<script language="javascript" src="skripta.js"> </script>

Ovaj atribut se smatra zastarelim jer se koristio u veoma starim pretraivaima.

HTML 4 po standardu koristi atribut type="text/javascript.

<script type="text/javascript" src="skripta.js"> </script>

Poslednjom verzijom, HTML 5, ovaj atribut je definisan kao opcioni jer se JavaScript
smatra podrazumevanom vrednou za atribut type.

<script src="skripta.js"> </script>

JavaScript i pretraivai
Prilikom kreiranja JavaScript skripte treba obratiti panju na to da se odreeni
pretraivai u nekim trenucima razlikuju u kontekstu interpretacije skripti kao i ostalih
HTML elemenata strane. Ovo ponekad moe da predstavlja problem jer moe doi do
razliite prezentacije sadraja u razliitim pretraivaima.

Postoji mogunost (mada je ova mogunost sve rea) da pretraiva ne prepozna skriptu.
U tu svrhu, programeri su ranije esto koristili i Tag za komentarisanje unutar same
skripte. Ovim se, ukoliko pretraiva nije prepoznao skriptu, cela skripta pretvara u
komentar, dok bi u suprotnom, sadraj skripte bio emitovan na samoj strani (naravno,
bez izvravanja).

<script type="text/javascript"><!--
document.write("TEST");
//-->
</script>
JavaScript i pretraivai (2)
Ukoliko smo posegli za JavaScript-om da bismo dobili neki rezultat, verovatno
smo to uradili zato to taj rezultat nije ostvariv u samom HTML-u.

Ipak, ponekad se moe dogoditi da pretraiva ne podrava skript koji smo

napisali. Ovo se sve ree deava kao posledica zastarelosti pretraivaa, ali se
esto moe dogiti zbog toga to je korisnik sam iskljuio korienje javascripta
na svom pretraivau. Tada treba definisati kod koji e se u tom sluaju
izvriti. Najbolji nain da se ovo uradi je uvoenje noscript taga na stranu.
HTML <noscript> Tag
U noscript tag smeta se HTML kod, koji e biti izvren ukoliko pretraiva ne
podrava skript:

<script type="text/javascript">
document.write("JavaScript radi")
</script>
<noscript>JavaScript ne radi</noscript>

Kod HTML vezije 5 <noscript> moe biti korien i u <head> i u <body>

tagovima, dok se kod verzija HTML 4.1 i starijih moe koristiti samo u okviru
<body> taga.
JavaScript ispisivanje
Za prikazivanje HTML teksta pomou JS koda koristi se
sledei metod:
document.write(Tekst)

Argument Tekst predstavlja string koji moe biti proizvoljan

HTML kod.

Napomena: na kraju naredbe u JS nije obavezno korienje simbola ; , osim

ukoliko je vie naredbi u jednom redu.
Prikaz poruke u konzoli
Pored naredbe (metode) document.write, koja emituje tekst
na strani, esto koristimo naredbu console.log(Tekst) da bismo
prikazali rezultat u konzoli.

Argument Tekst predstavlja proizvoljan podatak koji se moe

prikazati u konzoli.

Primer: console.log ("Ispis u konzolu");

Komentari u JavaScript-u
Komentari u JS mogu se definisati na dva naina:

// - jednolinijski komentar

Primer: // komentar u jednom redu

/* */ - vielinijski komentar

Primer: /*
komentar u vie redova
*/
Promenljive
JavaScript je case sensitive programski jezik.

Pravila za imenovanje promenljivih su:

Identifikator mora poeti slovom, znakom $, ili donjom crtom (_).
U okviru imena se, osim slova, mogu koristiti i brojevi, ali ne na poetku
imena.
Ne mogu se ostavljati prazna mesta u okviru imena.
Rezervisane rei se ne mogu koristiti za identifikatore (npr. for, if, function,...).

Sintaksa za kreiranje (deklaraciju) promenljive i dodelu vrednosti istoj:

var imePromenljive = vrednost;

Tipovi podataka
JavaScript ne zahteva deklarisanje tipova podataka.
JavaScript interpreter automatski prepoznaje tip podataka te
se tipizacija vri automatski.
U JS-u je dozvoljeno da promenljiva ima razliite tipove
podataka u razliitim stadijumima izvravanja programa i to se
postie inplicitnom konverzijom.
Tipovi vrednosti koje JavaScript vidi se mogu svesti u dve
grupe. Prvu grupu ine: brojevi, stringovi, objekti i logike
vrednosti, dok u drugu spadaju vrednosti kojima oznaavamo,
uslovno reeno, nitavnost vrednosti (nedefinisano, nita).
Tipovi podataka (2)
Primer:

a = 5;
b = 8;
b = broj + a;

Tokom izvravanja ovog koda, promenljiva a predstavlja broj 5, promenljiva b

broj 8, a u poslednjoj naredbi potrebno je sabrati vrednost tipa String i broj,
to je nemogue uraditi bez konverzije obe vrednosti u isti tip. Kako tip String
u JS ima prednost, broj 5 se konvertuje u String 5, a zatim se izvrava
spajanje dva stringa, tako da se na kraju u promenljivoj b nalazi String broj5.
Tipovi podataka dinamika tipizacija
JavaScript je slabo tipiziran programski jezik i podrava
dinamiku tipizaciju.

Primer:
var x = 42; // x je Number
var x = "str"; // x je String
var x = true; // x je Boolean
Tipovi podataka - podela
JavaScript svojom poslednjom zvaninom verzijom poznaje 6
primitivnih i jedan sloen tip podatka.
Primitivni tipovi:
o String (jednostruki/dvostruki navodnici)
o Number (-2 1 do +2 -1 / -Infinity do +Infinity / NaN / Number.isSafeInteger(), 123e-5)
o Boolean (true/false)
o Null
o Undefined (promenljiva bez definisane vrednosti)
o Symbol (ECMAScript 6)
Sloeni tip:
o Object
Nizovi
Nizovi u JavaScript-u se mogu kreirati kao literali oivieni
uglastim zagradama.

Elementi niza se odvajaju zarezima.

Indeksiranje elemenata podrazumevano poinje nulom (0).

Primer:
var niz = ["Petar", "Jovan", "Milan"];
Objekti
Objekti u JavaScript-u se mogu kreirati kao parovi kljueva i
vrednosti oivieni vitiastim zagradama.

Svojstva objekata se odvajaju zarezima.

JavaScript ne podrava asocijativne nizove ve umesto njih koristi

objekte.

Kljuevi se od vrednosti odvajaju znakom :

Primer:
var korisnik = {ime:"Petar", prezime:"Petrovic", godine:50};
 Operatori
Operatori predstavljaju specijalne karaktere koji definiu operaciju koju treba
izvriti nad operandima. Operandi mogu biti promenljive, izrazi i konstante.

Operatori se mogu klasifikovati u sledee grupe:

Aritmetiki operatori

Operatori na nivou bita

Logiki operatori

Operatori poreenja
 Aritmetiki operatori (1)

Aritmetiki operatori se koriste za izvoenje

matematikih operacija.
Pregled aritmetikih operatora

Operator Opis Operator Opis

+ sabiranje += sabiranje dodela
- oduzimanje -= oduzimanje dodela
* mnoenje *= mnoenje dodela
/ deljenje /= deljenje dodela
% modulo %= modulo dodela
++ inkrement -- dekrement
 Logiki operatori (1)

Logiki operatori se koriste za izvoenje operacija nad operandima logikog

tipa koji mogu imati samo vrednosti true (tano) ili false (netano). Rezultat
operacije je takoe logikog tipa.

Pregled logikih operatora

Operator Izraz Opis

I (&&) expr1 && expr2 Rezultat je true samo ako su oba operanda true. U
ostalim sluajevima rezultat je false.
ILI (||) expr1 || expr2 Rezultat je false samo ako su oba operanda false. U
ostalim sluajevima rezultat je true.
NE (!) !expr Rezultat je komplement operanda. Ako je operand
true, rezultat je false i obrnuto.
 Logiki operatori (2)

Primer koda Izgled ekrana nakon

izvrenja koda
a = true;
b = false; a = true
c = a II b; b = false
d = a && b; c = true
f = (!a && b) II (a && !b);
g = !a; d = false
document.write(a = + a +,<br>); f = true
document.write(b = + b +,<br>); g = false
document.write(c = + c +,<br>);
document.write(d = + d +,<br>);
document.write(f = + f +,<br>);
document.write(g = + g);
 Operatori poreenja (1)
Operatori poreenja se koriste za poreenje dve vrednosti i kao
rezutat vraaju vrednost logikog tipa (true ili false).
Pregled operatora poreenja

Operator Izraz Opis

Jednakost (==) x == y Rezultat je true ako su x i y jednaki.
Nejednakost (!=) x != y Rezultat je true ako su x i y razliiti.
Vee (>) x>y Rezultat je true ako je x vee od y.
Vee ili jednako (>=) x >= y Rezultat je true ako je x vee ili jednako y.
Manje (<) x<y Rezultat je true ako je x manje od y.
Manje ili jednako (<=) x <= y Rezultat je true ako je x manje ili jednako y.
Jednako bez konverzije tipova x === y Rezultat je true ako su x i y jednaki bez konverzije
(===) podataka
Razliito bez konverzije tipova x !== y Rezultat je true ako su x i y razliiti bez konverzije
(!==) podataka
 Ugraene JavaScript funkcije

U narednim slajdovima bie predstavljene

korisne i esto korieene JavaScript funkcije.
 Alert

alert('Hello World');
ili
window.alert('Hello World');

- Prikazuje message box

- Ne vraa nikakvu vrednost (undefined)
 Confirm

confirm("da / ne? ")

- Uzima u obzir akciju korisnika

- vraa rezultat (true ili false)

var x = confirm("da / ne?");

alert(x);
 Primer:

Kreirati JavaScript program koji pita korisnika da li je

trenutno dan. Ukoliko korisnik odgovori sa da (OK), program
prikazuje poruku: dobar dan. U suprotnom, prikazuje
poruku: dobro vee.
 Reenje

alert(confirm("Da li je dan?")?"Dobar
dan":"Dobro vece");
 Prompt

prompt("Unesi vrednost")

- Vraa unetu vrednost kao rezultat tipa String.

 Primer:

Kreirati aplikaciju koja trai od korisnika da unese operand a

i operand b, i nad njima izvrava operaciju sabiranja.
 Reenje
Reenje 1:
var a = prompt("a?");
var b = prompt("b?");
var a1 = parseInt(a);
var b1 = parseInt(b);
var rez = a1 + b1;
alert(rez);
Reenje 2:
alert(parseInt(prompt("a?")) +
parseInt(prompt("b?")));
 Timeout i Interval

setTimeout
Izvrava odreenu funkciju jednom u odreenom vremenskom roku
setTimeout("alert('pozdrav')",2000);

setInterval
Izvrava funkciju u odreenom vremenskom intervalu
setInterval("alert('pozdrav')",2000);