3d Model Terena Rudnik Rudarski3 - 11
3d Model Terena Rudnik Rudarski3 - 11
3d Model Terena Rudnik Rudarski3 - 11
YU ISSN: 1451-0162
UDK: 622
UDK:681.33:551.4(045)=861
Radmilo Rajkovi *, Vladan Marinkovi *, Ruica Lekovski*
Izvod
3D model danas predstavlja standardan na in za interpretaciju povrina terena u digitalnom
obliku. Povrina terena se predstavlja matemati kim modelom koji se bazira na kori enju
pravilne mree visina (grid) ili na kori enju mree nepravilnih trouglova (tin). Ovi modeli se
formiraju na osnovu poznatih pozicija i visina ta aka i karakteristi nih linija (strukturne i
prelomne linije) povri terena.
U tom smislu, za kvalitetno formiranje digitalnog 3D modela terena, od primarnog zna aja je
odabir optimalnog reprezentativnog uzorka podataka koji e u pogledu koli ine, rasporeda i
kvaliteta obezbediti modeliranje povrine terena u skladu sa zahtevanom ta no u.
Klju ne re i: 3D model vrste i izrada, grid, tin
1. UVOD
Za savremeno planiranje i projektovanje, nije potrebna samo klasi na podloga, nego je potrebno da se teren vidi
trodimenzionalno. Za 3D modeliranje, bilo
koje vrste terena, od primarne je vanosti
imati pouzdane i aurne ulazne podatke,
odnosno adekvatno prikupljene podatke na
terenu i njihovu obradu u jedan funkcionalan 3D model.
3D modeli predstavljaju matemati ki
prikaz trodimenzionalnog prostora. U
sutini radi se o skupu podataka o ta kama
**
Broj 3,2011.
25
RUDARSKI RADOVI
Digitalni model reljefa DMR predstavlja skup ta aka na povrini Zemlje ije
su prostorne koordinate pogodne za ra unarsku obradu [3]. On sadri numeri ki
zapis poloajno i visinski odre enih ta aka
i geometrijskih elemenata koji prikazuju
reljef zemljita. To je " isti" model terena
Zemlje bez vegetacije, gra evina i drugih
objekata. Digitalni model reljefa se koristi
Broj 3,2011.
26
RUDARSKI RADOVI
3. STRUKTURA 3D MODELA
koji je predmet obrade. Vrednosti nadmorske visine (elevacije) dodeljuju se centru
svake elije mree, tako da mrea predstavlja uzorak smeten u prostor ograni en X i
Y koordinatama, dok se vrednost Z koordinate uva unutar ovog prostora [18]
(slika 3).
Broj 3,2011.
27
RUDARSKI RADOVI
Broj 3,2011.
28
RUDARSKI RADOVI
4. IZRADA 3D MODELA
dve metode: RTK (Real time Kinematic) i
DGPS (Differential GPS). Kao i kod tahimetrijske, ove su metode pogodne za
manja podru ja.
U novije vreme za izradu 3D modela
objekata i povrina na manjem podru ju
koriste se terestri ki laserski skeneri. Njihov princip rada temelji se na tahimetriji,
odnosno merenju horizontalnog i vertikalnog ugla i udaljenosti do pojedine ta ke
prostora. Rezultat je skup trodimenzionih
XYZ koordinata ta aka. Ovom metodom
otvorena je mogu nost prikupljanja velike
koli ine 3D podataka o prostoru i pojedina nih objekata i terena [20].
3D modeli prostora izra uju se iz prostornih podataka dobijenih razli itim metodama: terestri kim merenjem, aerofotogrametrijom, laserskim skeniranjem, satelitima, dubinomerima i iz postoje ih kartografskih podataka. Ta nost 3D modela direktno zavisi od ta nosti podataka od kojih
se izra uje.
5. TERESTRI KA MERENJA
U terestri ke metode merenja i
prikupljanja 3D koordinata ta aka u prostoru ubrajaju se:
tahimetrija
GPS
terestri ki laserski skeneri.
Tahimetrijska metoda podrazumijeva
merenje ugla i duine izme u stajne i ciljne ta ke totalnom stanicom, a visina ciljne ta ke odre uje se merenjem vertikalnog ugla ili zenitne udaljenosti [19]. Ova
je metoda pogodna za izradu 3D modela
prostora manjeg podru ja.
Kod GPS-a naj e e se primjenjuju
Broj 3,2011.
6. AEROFOTOGRAMETRIJA
Ovom metodom podaci o prostoru se
dobijaju procesom beleenja, merenja i
interpretacije vazdunih snimaka [5]. 3D
model se dobija stereofotogrametrijskom
restitucijom snimaka. Metoda je pogodna
za izradu digitalnog modela reljefa ve ih
podru ja.
29
RUDARSKI RADOVI
7. LASERSKO SKENIRANJE IZ
VAZDUHA
9. DUBINOMERI
Dubinomeri se koriste za merenje
dubina i izradu 3D modela morskog dna.
Osim na moru ova metoda se primenjuje i
na kopnu kod reka, jezera i dr.
Ova metoda je afirmisana u posljednjih desetak godina kao potpuno automatizovana i izuzetno efikasna u
prikupljanju prostornih podataka [21]. U
literaturi se uobi ajeno koristi pojam laserska altimetrija ili LiDAR (Light Detection and Ranging). S obzirom na veliku
u estnlost merenja i do 200 kHz, u kratkom vremenu je mogu e detaljno izmeriti
oblik povrine terena i objekata na njoj.
Radi dobijanja poloajnih koordinata uz
laser se upotrebljava i inercijalni sistem
(Inertial Navigation System) i GPS senzor
koji istovremeno odre uje poloaj. Prednost ove metode je direktno dobijanje
digitalnog modela terena. Tako e treba
istaknuti da je metoda mnogo bra od
aerofotogrametrijske i pogodna je za izradu digitaslnog modela terena ve ih
podru ja.
8. SATELITI
ZAKLJU AK
Broj 3,2011.
30
RUDARSKI RADOVI
LITERATURA
[11] V. Marinkovi , M. Maksimovi , R.
Rajkovi ; Fault modelling of seams
using the computer programme Minex;
40th International October Conference
on Mining and Metallurgy IOCMM
2008; Sokobanja, Serbia, 05 08
October 2008; Pages 145-152
[12] V. Marinkovi , R. Rajkovi , M. Miki ;
Calculation of Geological Reserves of
the Coal Deposit by the Use of
Computer Program Minex; First
International
Symposium
Mining
Energetic 07; Vrnja ka Banja, Serbia,
21 -24. November 2007; Pages 207-211
[13] R. Rajkovi , V. Marinkovi , M.
Ignjatovi ; Calculation of Geological
Reserves of the Coal Deposit by the
Use of Computer Program Gemcom 1;
First International Symposium Mining
Energetic 07; Vrnja ka Banja, Serbia,
21 -24. November 2007; Pages 201-206
[14] M. Ignjatovi , R. Rajkovi , V.
Marinkovi , D. Ignjatovi ; Odre ivanje
optimalne konture novoprojektovanog
povrinskog kopa pri eksploataciji
uljnih
kriljaca
sa
lokaliteta
Aleksina kog leita programom Minex
5.2.3., Projekat MNTR br. TR-17005,
T1/2010, 2008 -2010.
[15] R. Rajkovi , D. Kranovi , B.
Rajkovi ; Dynamics of excavation on
Deo Donja Bela Reka deposit in
software Gemcom 6.1.3.; 40th
International October Conference on
Mining and Metallurgy IOCMM 2009;
Kladovo, Serbia, 04 06 October 2009;
Pages 111-116
[16] R. Rajkovi , M. Ignjatovi , V.
Marinkovi ; Determination of mining
dynamics using Gemcom 6.1 program;
Second
International
Symposium
Mining Energetic 08; Tara, Serbia, 15 18. September 2008; Pages 379-384
Broj 3,2011.
31
RUDARSKI RADOVI