Gorana Jan~i}

Beograd

O^UVAWE KULTURNOG NASLE\A

Jovan Sekuli}. Putevi za{tite spomenika kulture.
Beograd:Zavod za za{titu spomenika kulture grada Beograda:
Narodna biblioteka Srbije, 2001.

Istra`ivawe, prou~avawe, obrada i tehni~ka za{tita nepokretnih i

pokretnih kulturnih dobara predstavqaju su{tinsko obele`je rada na
o~uvawu spomenika kulture. Ugro`enost i istorijska umetni~ka vrednost
spomeni~kih objekata dva su osnovna kriterijuma koja uti~u na prioritete
delovawa svake slu`be ove vrste. Na inicijativu kwi`evnika i istori~ara
Milorada Pani}a Surepa, osnovan je 1947. godine Zavod za za{tititu i nau~no
prou~avawe spomenika kulture NR Srbije, prva republi~ka institucija
za{tite, a tri godine kasnije, formiran je Savezni i kasnije Jugoslovenski
institut za za{titu spomenika kulture. Me|utim, uo~avaju}i aktuelnost i
slo`enost svih problema na teritoriji na{e prestonice, juna meseca 1960.
godine osniva se Zavod za za{titu spomenika kulture grada Beograda.
Tridesetpetogodi{wica rada ove va`ne kulturne institucije bila je
obele`ena reprezentativnom izlo`bom u Galeriji SANU i izdavawem iscrpne
publikacije Kulturno nasle|e Srbije 1947 1982. Pro{le godine veliki
jubilej koji je ozna~io ~etiri decenije rada Zavoda propra}en je izdavawem
kwige Putevi za{tite spomenika kulture Jovana Sekuli}a, istori~ara umetnosti, prvog direktora Zavoda za za{titu spomenika kulture grada Beograda,
nekada{weg direktora Republi~kog zavoda za za{titu spomenika kulture u
Beogradu i predsednika Saveza dru{tva konzervatora Srbije. Ovo delo,
objavqeno na osnovu zajedni~ke saradwe Zavoda za za{titu spomenika kulture
grada Beograda i Narodne biblioteke Srbije, predstavqa sveobuhvatan pregled,

Gorana Jan~i}/ O^UVAWE KULTURNOG NASLE\A

~ine}i zaokru`enu celinu vi{edecenijskog rada Jovana Sekuli}a na o~uvawu

na{eg kulturnog blaga.
Prva i centralna tematska celina pod naslovom SPOMENICI KULTURE, ORGANIZACIJA I RAD NA WIHOVOJ ZA[TITI, eksplicitno ukazuje na to da je re~ o panorami hronolo{ki sistematizovanih ~lanaka i tekstova
od po~etka {ezdesetih godina do dana{wih dana, objavqivanih u stru~nim publikacijama, ali i u kulturnim rubrikama dnevnih listova. Wihova aktuelnost
predstavqa svedo~anstvo upornog nastojawa da se na{a spomeni~ka ba{tina
otrgne od zaborava, ali i podse}a na one va`ne rezultate i u najve}oj meri
otkriva sve one te{ko}e sa kojima se Zavod godinama suo~avao.
Iako bi na samom po~etku spomenuli najzna~ajnije arheolo{ke komplekse anti~ki Singidunum (~iji su se kastrumi, civilno naseqe i nekropole prostirali na teritorijama dana{wih op{tina Stari grad, Vra~ar,
Savski venac i Palilula) i rimski Taurunum, lociran u starom jezgru Zemuna,
ipak bismo se posebno zadr`ali na arhitektonskom kulturnom nasle|u na{eg
grada, ~emu je i Sekuli} posvetio najvi{e pa`we u svojoj kwizi. Upravo po
svome osnivawu, Zavod za za{titu spomenika kulture grada Beograda najvi{e se
orijentisao na prou~avawe gra|anske arhitekture :1: veka koja je bila
ugro`ena brzom urbanizacijom, kada su nepovratno izgubqene mnoge fasade i
~itave istorijske gra|evine, ~ime su izmeweni stari istorijski ambijenti
Skadarlije, Dor}ola, zgrada oko Dositejevog liceja i Studentskog trga.
Slo`i}emo se da bi nova poruka starom Beogradu bila da egzistirawe nekada
`ivih gradskih spomeni~kih celina nikada ne sme da preraste u mrtve, prazne
lokalitete, wihovim odsecawem od aktivnog gradskog organizma i izbegavawem
da se u wih ukqu~i savremeni `ivot.
Polaze}i od toga da su ostale nepoznate i nedovoqno osvetqene mnoge
vrednosti na{eg spomeni~kog nasle|a, kao i da je ono vi{e puta bivalo
ozbiqno ugro`eno, Sekuli} sa posebnom istrajno{}u insistira na izdava~koj
delatnosti Zavoda kada je re~ o objavqivawu rezultata evidencije, obrade i
valorizacije spomenika kulture. Tim putem, beogradsko javno mwewe prvi put
je bilo upoznato sa obnovom Beogradske tvr|ave, sa javnim umetni~kim zbirkama u privatnoj svojini, sa fasadnim skulpturama u gradu i na Novom grobqu.
Od posebnog zna~aja bilo je objavqivawe kataloga beogradske arhitekture sa
kompletnim pregledom spomenika u rasponu od sedamdesetih godina :1: veka
do Prvog svetskog rata, o ~ijoj je vrednosti Sekuli} posebno pisao.
U tesnoj vezi sa problemom za{tite ovih spomenika, stoji pitawe
wihove sada{we namene i prezentacije. U tekstu objavqenom povodom obnove
Konaka kwegiwe Qubice u Beogradu (1971) Sekuli} isti~e da se ovakvom
prezentacijom dvorca iz doba kneza Milo{a prvi put u muzejskokonzerva-

Gorana Jan~i}/ O^UVAWE KULTURNOG NASLE\A

torskoj praksi ostvaruje ono zna~ajno jedinstvo spomeni~kog objekta i muzejskih predmeta u wemu, jer namena objekta ovakve vrste uvek mora biti pa`qivo
uskla|ena sa wegovim istorijskim zna~ajem.
Zanimqivost kwige Putevi za{tite spomenika kulture, ne samo za
stru~wake ve} i za `iteqe Beograda, ogleda se i u tome {to su pojedini
Sekuli}evi tekstovi ne retko imali presudan uticaj na dr`avne organe, kada je
re~ o realizaciji projekata Zavoda u ciqu ure|ewa pojedinih spomeni~kih
ambijenata u gradu, mada je, doda}emo, na odobrewe za wihovo ostvarivawe trebalo ~ekati godinama. Sekuli}ev apel nije ostao bez od jeka kada je Terazijska
~esma, koja je od 1911. godine le`ala u Top~ideru izlo`ena propadawu, kona~no
sredinom sedamdesetih godina restaurisana i vra}ena na mesto koje joj istorijski pripada, ~ime je, po re~ima prof. Aleksandra Deroka, u~iwen pravi kulturni poduhvat.
Saznaju}i koji su to specifi~ni uslovi potrebni za rekonstrukciju
nekada{we prestonice, ponovo biva vrlo aktuelno pitawe re{ewa poteza Knez
Mihailova ulica Slavija, za koji je jo{ krajem {ezdesetih godina bio
raspisan konkurs. Mo`emo izme|u ostalog `aliti i za time {to ova idejna
re{ewa nisu ukqu~ivala i onaj deo grada koji se`e sve do Top~idera, jer je to
bio onaj pravi stari Beograd koji je trajao sve do 1941. godine.
Ovom prilikom izdvojili bismo i ~lanak Stari dug gradu, koji nas, iz
perspektive dana{wih uli~nih tezgi i kioska koji su naru`ili jedinstvenu
fizionomiju na{e najlep{e ulice, podse}a da ona predstavqa jezgro ostvarewa
prve generacije srpskih arhitekata, gra|evinara i zanatlija.Ukazuju}i na
imperativ wenog definitivnog ure|ewa, mo`da bismo se mogli vratiti
izvornoj koncepciji Jovana Sekuli}a u kojoj beogradski stradun iskqu~ivo
krase prodajne galerije likovnih i primewenih umetnika Beograda, antikvarnice, prodavnice suvenira, a najlep{i enterijeri i podrumi spomeni~kih
zgrada postaju adaptirani u male literarne kabaree, pozori{ne scene i prostore u kojima egzistiraju stari zanati.
Ne treba izgubiti iz vida ~iwenicu da je Jovan Sekuli}, kao direktor
Republi~kog zavoda za za{titu spomenika kulture, bio veoma dobro upoznat sa
delikatnim i mnogobrojnim problemima vezanim za spomeni~ki fond na teritoriji ~itave Srbije i nekada{we Jugoslavije (Trideset i pet godina rada i
razvoja Republi~kog zavoda za spomenika kulture u Beogradu). Ne bismo
pogre{ili ako bismo rekli da najdragoceniji deo na{eg kulturnog nasle|a
~ini velelepna galerija sredwevekovnog srpskog `ivopisa (:11`:18 veka), ali
i onog postvizantijskog, stvaranog u radionicama patrijarha Makarija
Sokolovi}a. Polemika koja se javila u okviru rada na obradi ovog razu|enog
segmenta na{e umetnosti, kako nagla{ava Sekuli}, odnosila se pre svega na

Gorana Jan~i}/ O^UVAWE KULTURNOG NASLE\A

pitawe konzervirati ili restaurirati, a u novije vreme i na obradu slobodnih zidnih povr{ina.
U nizu ~lanaka pisanih tokom osamdesetih i devedesetih godina sada ve}
pro{log veka, od kojih su neki prvi put sada objavqeni, autor posebno isti~e
zna~aj spomeni~kog fonda srpskog porekla koji se nalazi u inostranstvu (Gr~ka
i Tunis, Za{tita i obele`je spomeni~ke ba{tine srpskog porekla u Ma|arskoj
i ma|arskog porekla u Srbiji, Za{tita spomenika kulture srpskog porekla i
inostranstvu). Prema Zakonu o za{titi kulturnih dobara, donetom 1977.
godine, briga o wihovom o~uvawu poverena je Republi~kom zavodu za za{titu
spomenika kulture u Beogradu, Narodnoj biblioteci Srbije, Arhivu Srbije,
Narodnom, Etnografskom, Istorijskom i Muzeju primewene umetnosti u
Beogradu. Vrlo su nam sada bliske re~i Milana Ka{anina, koji ka`e da nigde
nije srpski barok tako ~ist kao u Sentandreji, ni srpski sredwi vek, kroz
vizantijsku i mediteransku kulturu, `iv kao u Hilandaru. Nema sumwe da su
u oblasti bibliotekarstva i arhivistike, zahvaquju}i mnogo ranije
uspostavqenoj saradwi odgovaraju}ih institucija iz Srbije i Ma|arske i razmeni wihovih stru~waka, ostvareni daleko ve}i rezultati nego u svim drugim
nau~nim oblastima. Zajedni~ki rad stru~waka Narodne biblioteke Srbije iz
Beograda i Biblioteke Matice srpske iz Novog Sada na inventarisawu, katalogizaciji i konzervaciji ovog obimnog bibliote~kog fonda zapo~et je 1980.
godine. Dvanaest godina kasnije, izdat je Katalog kwiga Biblioteke Srpske
pravoslavne eparhije budimske :1:`:: veka. Kw. 1-2, a 1994. godine Katalog
kwiga Li~ne biblioteke Georgija Zupkovi}a.
Kwiga Jovana Sekuli}a pokre}e na razmi{qawa o jo{ jednom, u ovom
trenutku za nas vrlo osetqivom pitawu duhovne kulture. Uo~avaju}i sve ve}a
skrnavqewa i zloupotrebu u politi~ke i komercijalne svrhe, neophodno je da
se za{tita duhovnog nasle|a prenese na teren nau~nog i stru~nog razmatrawa i
valorizacije, koja nije ni{ta mawe zna~ajna od o~uvawa materijalnog.
Konfuzne izmene naziva ulica posledwih decenija vrlo su o~igledan primer
na{ih zabluda, nemarnosti, nepo{tovawa, gubqewa i ponovnog pronala`ewa
tradicije.
Drugi segment kwige ODGOVORI NA ISTU TEMU predstavqa li~ne
stavove, predloge, mi{qewa i ocene, koje je autor davao novinarima u raznim
prilikama. Oni bi ~inili neku vrstu nadogradwe prvog dela kwige, u kome
Sekuli} sa istom onom energijom i brigom upoznaje beogradsku javnost sa
{irokim spektrom problema i te{ko}a u o~uvawu na{eg umetni~kog bogatstva.
Na pitawa novinara o su{tini za{tite spomenika, o wihovoj bezbednosti, ili
boqe re}i ugro`enosti, o zakonima koji su dono{eni, o zloupotrebi naziva
sakralnih spomenika u komercijalne svrhe, o odnosu dr`ave i crkve prema kul-

Gorana Jan~i}/ O^UVAWE KULTURNOG NASLE\A

turnim dobrima i polemikama koje su iz toga proistekle, Sekuli} odgovara

koncizno i jasno. U jednom od posledwih razgovora sa novinarom Politike,
vo|enim krajem decembra 2000. godine, Sekuli} sa puno prava o{tro podvla~i
kako je sistematski uni{tavano kulturno-istorijsko nasle|e Beograda i
Zemuna invazijom svakojakih ~udovi{nih objekata na krovovima beogradskih
zdawa, ~ime je umnogome naru{en istorijski kontinuitet grada. Govore}i o
urbanisti~kom haosu, nepo{tovawu zabrana i intervencija Zavoda, o nasilnom zidawu u najstarijim delovima Beogradske tvr|ave, Sekuli} zakqu~uje da
ni u jednom prethodnom periodu kulturne institucije nisu bile tako marginalizovane, ~ime kona~no zaokru`uje sliku o na{em odnosu prema onom najvrednijem.
Tre}i i ujedno posledwi deo kwige U SPOMEN KONZERVATORA I
^UVARA SPOMENI^KE BA[TINE posve}en je podse}awu na trojicu qudi
(Radomira Stani}a, Vladimira ^avi}a i Majstora Radoja), od kojih nisu svi
bili po struci konzervatori, ali su, dele}i entuzijazam Jovana Sekuli}a,
izgradili i produbili pristup ovoj delikatnoj profesiji.
Za{tita spomeni~kog nasle|a ipak ne bi trebalo da bude interes samo
jednog profila stru~waka i onih koji o wegovoj sudbini kona~no odlu~uju, ve}
svih `iteqa na{eg grada. Sada, kada su trajno izgubqeni karavan saraji,
amami i ~esme, izgra|ivawe kulturne svesti o onome {to jo{ uvek imamo,
osnovni je imperativ wegovog daqeg trajawa. Samo na taj na~in spre~i}emo
svakodnevno uni{tavawe na{ih spomenika, bahat i ravnodu{an odnos prema
wima, kra|e i izno{ewe iz zemqe vrednih umetni~kih dela. Ako ve} `elimo da
sa~uvamo ono {to je vekovima stvarano u materijalnoj i duhovnoj kulturi, onda
je nastavqawe stvaral~kog kontininuiteta, ~iji nedostatak najvi{e ose}amo,
najkompleksniji zadatak koji je pred nama. Sagledavaju}i stvarnost tih umetni~kih mikro - celina, trebalo bi da se brzim koracima uputimo
metodolo{kim putem od ostvarivawa pojedina~nih ideja ka globalnom i
vizionarskom, svesni da je odlagawe brige o kulturnom nasle|u, ma gde ono
bilo, ravno wegovom propadawu.

17. Lotarin{ki krst sa dvojnim slovom S, vodeni znak iz oko 1650. godine
u rukopisu @ivot Svetog Save od Teodosija, Rs 54