KICMENI STUB

Sedam vratnih, dvanaest grudnih, pet

slabinskih, pet krsnih, cetiri do pet
prsljenova.
Dva susedna prsljena sa diskusom
jeste dinamicka vertebralna jedinica
junghans.
Nucleus pulposus omogucava
poluzglobnu pokretljivost, ogranicenu
ligamentima I zglobnim nastavcima.

U grudnom delu kicme

granicnici su:
sternum,
rebra

*
-

Smanjena pokretljivost grudne

kicme omogucava funkcionisanje
srca i pluca.
Dinamika pokreta pojedinih
segmenata zavisi od:

broja, visine i precnika prsljenskih tela

visine diskusa
sirine poprecnih nastavaka i duzine i sirine
trnastih nastavaka
duzine misica i ligamenata
konstrukcije grudnog kosa

KRIVINE KICMENOG
STUBA

VRATNA
GRUDNA
SLABINSKA

VRATNA KRIVINA
-

Sa ledja je konkavna- lordoza. Zbog

labavih ligamenata i specificne
anatomije prsljenova, pokretljivost je
velika.

GRUDNA KRIVINA
- Dvanaest prsljenova, otpozadi
posmatrano, polozaj kifoze.Prvi,
jedanaesti i dvanaesti prsljenovi su
najpokretljiviji, a zadnji grudni nisu
vezani za grudnu kost.

LUMBALNA KRIVINA
-

Slicna vratnoj - polozaj lordoze.

Visoki prsljenovi, a diskusi 0,1-1,1
cm.
Spinozni nastavci su horizontalni.
IV zglobovi zglobljeni u sagitalnoj
ravni, znatna pokretljivost.

NEUROLOSKE ETAZE
SLABINSKE KICME
-

Th 12, L1, L2 koren L1, L2 prednja strana

natkolenice
L2, L3, L4 koren L3, L4 unutrasnja strana noge i
stopala
L3, L4 koren L4 unutrasnja strana noge i
stopala
L4, L5 koren L5 spoljna strana noge i dorzalna
stopala
L5, S1 koren S1 spoljna strana stopala
S2, S3, S4 koren S2, S3, S4 analna regija, misici
mokracne besike.

KRIVINE KICMENOG
STUBA

Savijanje napred antefleksija

Opruzanje retrofleksija
Bocno pregibanje laterofleksija
Rotacija - torzija

KRIVINE KICMENOG
STUBA
-Krivine

kicmenog stuba
omogucavaju pokretljivost ali i 17x
povecanje otpornosti na opterecenje
u odnosu na eventualno pravu
kicmu.

VRATNA KICMA
Fleksija 70, ekstenzija 60,
laterofleksija 30, rotacija 75.

GRUDNA KICMA
Fleksija 50, ekstenzija 55,
laterofleksija 100, rotacija 40.

SLABINSKA KICMA
Fleksija 40, ekstenzija 30,
laterofleksija 35, rotacija 5.

UKUPNE AMPLITUDE
POKRETA SEGMENATA
fleksija 160,
ekstenzija 145,
laterofleksija 165,
rotacija 120.

MISICNE FUNKCIJE U
POKRETIMA MISICNOG
STUBA

Savijanje fleksija ( m. rectus abd,

m. pyramidalis, m. obl. externus
abdominis, m. obl. internus
abdominis, m. transv. abd., m.
sternocleidomastoideus, m. iliopsoas
major, m. iliopsoas minor ).

Extensio retrofleksija ( m.
erector spinae, m. spinalis, m.
longissimus, m. iliocostalis, m.
transversospinalis, m. semispinalis,
m.m. rotatores breves et longi, m.
quadratum lumborum , m.m.
intertransversarii mediales et
laterales ).

Pregibanje flexio lateralis (m.

erector spinae, m. obliquus externus
abdominis, m. rectus abdominis, m.
transversus abdominis, m. iliopsoas
major, m. iliopsoas minor, m. levator
scapulae, mm. levatores costrarum,
mm. intercostales externi et interni,
m. sternocleidomastoideus, m.
serratus posterior et anterior ).

Rotacija rotatio
U vratnom delu na suprotnu stranu (m.
sternocleidomastoideus, m. scaleni ).
Duz kicmenog stuba ( m.
transversospinalis, m. semispinalis, m.
multifidus, mm. rotatores breves et
longi ).
U slabinskom delu kicme ( m. iliopsoas
major, m. iliopsoas minor, m. obliquus
externus abdominis ).

DISCUS
INTERVERTEBRALIS
LUMBALIS

Ponasanje poluzgloba savladjuje

ogromna opterecenja.Centar rotacije
mu je pomeren unazad, pa su
ostecenja cesca.

NUCLEUS PULPOSUS

Nucleus pulposus je unutar fibroznog

prstena i omogucava dodatne pokrete
jer se ponasa kao hidraulicno jastuce.
80% je sastavljeno od vode, a
procenat se smanjuje od cetvrte
decenije zivota.

PRIMERI OPTERECENJA

Covek visine 1,80 m podize 45 kg.

Savijen unapred 70 prenosi teret
na LS kicme 700 kg.
Abdominalni cilindar smanjuje
opterecenje LS kicme za 30.

COUGEN-ov
PARALELOGRAM SILA
- Sile se razlazu na kompresivnu i na
silu klizanja, odnosno smicanja.
- Podizanje gajbe piva sa pravim
ledjima i savijenim kolenima podize
intradiskalni pritisak na 1,72 MPa.
- Podizanje iste gajbe savijenih ledja i
pravih kolena deluje povecanje
pritiska na 2,3 MPa.

GRAFICKI PRIKAZ SILA NA

LUMBALNOM SEGMENTU
-

Matematicki se izracunava
opterecenje na LS segment
uzimajuci u obzir tezinu tereta,
ugao savijanja tela i tezinu tela.

*
.

*
-Prikaz pokreta
vratne kicme i
lumbalne kicme

-Prikaz pokreta
ramenog pojasa,
nadlaktice i lakta

*
Prikaz pokreta
toraksa i rebara,
karlice, kuka,
donjeg
ektremiteta,
kolena,
abdomena, sake
i stopala

EQUILIBRIUM
-

Stanje ravnoteze se definise kao balans u

prostoru zahvaljujuci anatomskim
odnosima.
Odrzava se pomocu:

vizuelna impresija
proprioceptivni impuls iz misica, tetiva i zglobova
taktilni osecaj ( osecaj dodira ), preko koze
stopala
osecaj dobijen od labirinata unutrasnjeg uha
Motorni odgovor misica po prijemu senzacija
predstavlja drugu fazu odrzavanja ravnoteze.
Poslednji moderator ravnoteze je rezultanta
motornih i senzornih impulsa, to je cerebellum.

POSTURALNI TONUS
-

Zavisi od kontrakcija skeletne

muskulature, nastale usled akta
sedenja, stajanja, hodanja ili
vezbanja.
Cesto su ti pokreti udruzeni.

TEZISTE TELA
-

Svaki delic tela privlaci se silom

zemljine teze.
Rezultanta svih ovih paralelnih,
vertikalnih sila zove se tezina tela,
a napadna tacka u telu je teziste
tela.

Ako se tezak predmet obesi za jednu

tacku, ona ce se umiriti u stabilnoj
ravnotezi teziste predmeta je
vertikalno ispod tacke vesanja.
Ako se obelezi napadna linija teze,
pa se predmet obesi za drugu tacku,
opet ce se umiriti u stabilnoj tezi.
Presek te dve linije cini teziste
tela.

Tezina tela se moze predstaviti:

Vektorski ( odredjen intenzitet,

pravac, smer i napadna tacka
teziste ).
Za razliku od ostalih sila, sila teze se
ne pomera po napadnoj liniji jer bi
telo ostalo bez tezine.

Kod proucavanja sistema sila

izdvajaju se dva staticka zadatka:
Rezultatnta sistema sila ( sistem
sila se menja jednom silom cije je
dejstvo jednako dejstvu svih sila
zajedno ).
Ispitati uslov za ravnotezu sistema
sila koji izaziva mirovanje tela.

*
- Odredjivanje rezultatnte sistema
paralelnih sila sa delovanjem u
jednoj ravni postize se:
planom sila
neposrednim slaganjem
veriznim poligonom
analitickim putem

ODREDJIVANJE TEZISTA
SLAGANJEM PARALELNIH SILA
- Prvo se uradi rezultanta sila
F1 i F2 i to je F1,2. Potom se
odredjuje rezultanta izmedju
F1,2 i sile F3 tako da
velicina sile dobijena
slaganjem sve tri sile
daje silu F1,2,3.

ODREDJIVANJE TEZISTA TELA

VERIZNIM POLIGONOM
-

Rezultanta je jednaka algebarskom zbiru paralelnih

sila koje sacinjavaju sistem sila.
Za napadne tacke rezultante sistema F1,2,3 koristi se
metod veriznog poligona.
Crta se plan sila sa stranama a, b, c i d koje se prenose
sve do preseka sa napadnom tackom F1 dok se b
prenosi od tacke preseka strane a sa napadnom linijom
F1 sve do preseka F2.strana c ide od preseka strane b
sa napadnom linijom F2 sve do preseka sa F3.Strana d
ide od preseka c sa F3 ka proizvoljnoj tacki.

*
- Na ovaj nacin se formira
verizni poligon.

ODREDJIVANJE TEZISTA TELA

KOORDINATNIM SISTEMOM
-Napadne tacke F1,
F2 i F3 se postavljaju
u koordinatni
sistem i vrsi se
razlaganje
paralelno sa
koordinatnim
osama.

Momenat sile F1 = F1 x X1
F2 = F 2 x X 2
F3 = F 3 x X 3
NAPOMENA: X1,2,3 su sile puta i to je
nakrace rastojanje od napadne tacke sile
do ose y.
-

TEZISTE TELA SE
RACUNSKI IZRACUNAVA
.
Sa tim sto je X rastojanje od O do
linije A koja je paralelna sa osom Y.

Na isti nacin se racuna rastojanje B od ose

X.

*
-

Prvi metod odredjivanja tezista tela

datira iz srednjeg veka metodom
balansiranja ,,smrznutog lesa dok
se ne postigne ravnoteza.

*
- U polozaju normalnog uspravnog
stava, teziste tela je vertikalno
ispred karlicne ose, a horizontalno
ispred gornje ivoce L2.

Napadna tacka sile teze nije postojana tacka.

Ona je centar svih masa.
Svaki kontakt tela i podloge izrazava se vecom ili
manjom povrsinom i to je povrsina oslonca.
Sastavljanjem svih granicnih dodirnih tacaka
dobija se poligon oslonca.

*
Stabilna ravnoteza
razni polozaji
u visu
prikazuje pregib
i sklek
indiferentna
ravnoteza.

Uspravljanje coveka u bipedalni hod

pogorsava ravnotezu:
a) oslonac se smanjuje
b) divergencija stopala
c) podizanje uvis tezista tela
d) teziste tela ispred osovine
lumbalnog dela kicmenog stuba

Sigurnost ravnoteze zavisi od :

a) visine tezista tela
b) povrsina oslonca

Spustanjem tacke tezista i

povecanjem povrsine oslonca
sigurnost ravnoteze je veca.
Ova dva faktora se izrazavaju uglom
sigurnosti.

Ugao sigurnosti je izmedju linije od

TT do aktuelne granicne tacke
povrsine oslonca i linijom vertikalno
spustenom od tezista tela.

TT teziste tela
G = 9,81 m/s
i 1 uglovi sigurnosti
Sigurnost ravnoteze u labilnoj ravnotezi je samo u smeru aktuelne
granicne tacke povrsine oslonca. To ne vazi za druge smerove.
-

Ugao sigurnosti je veci ako je TT nizi, a povrsina oslonca veca

MEHANIKA USPRAVNOG
STAVA

Od kvadripeda do bipeda
Pre kvadripeda najverovatnije nisa
krosnje drveta
Bipedalni hod oslobadja saku
Saka deluje na razvoj mozga
Bipedalni hod: ( hod bez zamora,
ubrzanje, promena ubrzanja, siroki
vidokrug, percepcija konfiguracije tla).
Ipak, sve to pogorsava pitanje ravnoteze.

*
- Povrsina oslonca bipeda manja 10x , a
teziste tela podize se 2x => ugao
sugurnosti smanjen pa je ravnoteza i
mehanicki i anatomski
kompromitovana.

*
-

Fazama prelaska na bipedalni hod

karakteristican je podignuti stav.
Ekstenzija u kukovima nije
omogucavala stav danasnjeg coveka,
pa je kompenzacija bila pognutim
stavom.

*
- Uspravna konstitucija definitivno
nastaje kod kromanjolaca, pre 20
000 godina ali proces nije zavrsen
jos uvek.

Idealna konstitucija podrazumeva da

nema obrtnog momenta sile teze, pa
ni potrebe za utroskom energije radi
odrzavanja uspravnog stava.

Idealno je kad bi teziste svakog

segmenta tela pojedinacno bilo iznad
centara zglobova vezanih za dinji
segment aparata za kretanje.

Prikazana su
tri uobicajena
stava.

Normalni uspravni stav.

Ti je stav najvece telesne visine i preduslov pocetka kretanja.
1) Teziste glave je pomereno unapred, a sprecavanje sila efekta G i
kretanja napred sprecavaju izometrijskom aktivnoscu opruzaci
atlantookcipitalnog zgloba.
2) Vratna krivina je ispravljena, linija teze je spustena i ide na C5, C6.
- Muskulatura prednje i zadnje grupe vrata tonicnom kontrakcijom
odrzavaju polozaj.
-

*
-

Grudna krivina smanjena, ramena

pomerena unazad, grudni kos
podignut i spreman za inspirijum.
Vertikala gornjih delova tela prelazi
ispred grudne krivine, pa se javlja
obrtni momenat sile G sa namerom da
poveca krivinu.
Paravertebralna muskulatura
izometrijom to sprecava a njoj se
prikljucuju misici za inspirijum.

SLABINSKA KRIVINA
-

Linija vertikale iznad prelazi preko

tela slabinskih prsljenova.
Najcentralnija orjentacija je na L 2, L3.
Aktivnost misica trbusne prese i
ledjne muskulature je minimalnja, ali
u inspirijumu pomeranje toraksa
unapred aktivira paravertebralne
misice.

*
- Karlica je u normalnoj poziciji sa uglom
60.
- Ekstenzori i fleksori kuka podjednake
aktivnosti.
- Linija tezista je iznad zgloba kuka i
sece duz na pola koju cine centrode
oba kuka.
- Aktivnost misica je mala da bi se
ravnoteza odrzala.

*
-

Linija tezista prolazi ispred centara oba kolena

pa je ravnoteza ugrozena i tada se aktiviraju
kolateralni ligamenti da bi se sprecila
hiperekstenzija to je pasivni aparat zglobova
kolena.
Linija tezista skocnih zglobova jos vise ide
ispred centara skocnih zglobova nego u
kolenima.
Izometrijska kontrakcija ekstenzora skocnih
zglobova se pojacava, a to je ipak bez zamora
zbog karakteristika misica.

.
.

.
.

.
.

.
.