Internacionalni Univerzitet Brko distrikt BiH

Osnovne akademske studije

,,INTERNET MARKETING
Iz predmeta Marketing

SEMINARSKI RAD

Mentor

Prof. Dr Duan Jari

Student

Haris Boguanin

Brko,2015.godine

SADRAJ:

Sadraj.............................................................................2
Uvod u internet marketing................................................3
Strategije internet marketinga..........................................3
Internet promocija............................................................4
E-mail marketing..............................................................5
Optimizacija e-mail marketinga........................................6
E-mail marketing na osnovu date dozvole.......................7
Direktni e-mail..................................................................7
Spam (neeljena pota)...................................................9
Pisanje e-mail poruke....................................................10
B2C ; B2B koncepti.......................................................11
Zakljuak.......................................................................12

Uvod u internet marketing

Internet marketing uopteno predstavlja korienje pretraivanja i prezentovanja na Internetu

u cilju sticanja profita. Prezentovanje na internetu predstavlja reklamu koja ima bitne razlike
u svim segmentima reklamiranja u odnosu na standardno reklamiranje.
Internet je stvorio virtualno i globalno trite osloboeno granica vremena i prostora.
Doprineo je i promeni forme marketinga, od tradicionalnog (masovnog) sa prosenim
potroaem i njemu prilagoenim instrumentima marketinga u marketing miks, u pravcu
individualiziranog, prilagoenog (customized), ciljnog (one to one) marketinga. Nova forma
marketinga usmerena je na individualiziranog internet potroaa putem neposredne
interakcije.. Umesto masovnog marketinga na internetu nastaje marketing mase individua, a
oglaavanje se transformie u izbor informacija.
Novo podruje marketinga sa istom sutinom su pojmovi online marketing, internet
marketing, marketing na internetu. Najee se definie kao zadovoljenje potreba i zahteva
potroaa za informacijama, proizvodima ili uslugama, uz adekvatnu finansijsku nadoknadu.
Pretpostavka uspene primene online marketinga je znanje o osnovama sistema i procesa
marketinga ili esto sad ve nazvanog tradicionalnog marketinga. To podrazumeva znanja iz
podruja marketing istraivanja, planiranja i razvoja proizvoda, distribucije i promocije kao
aktivnosti marketinga i o instrumentima marketinga. Dakle, principi i metodi online
marketinga potiu od tradicionalnog marketinga a osnovna razlika rezultira u interaktivnosti.
Naime, subjekti na strani potronje i ponude realizuju dvosmerno komuniciranje. Prodavac
bilo kada i bilo gde moe da stigne do potroaa: na radnom mestu, kod kue i sl, kao to i
potroa ima daleko vee mogunosti za kontaktiranje prodavca.

Strategije internet marketinga

Koriscenje mogucnosti Interneta u razvijanju koncepta marketinga (popularno nazivan
Internet Marketing) nije nista drugo nego prihvatanje specificnosti koje donosi online pristup
za razliku od tzv. off-line ili tradicionalnog pristupa. Zato pod pojmom Internet marketinga
podrazumevamo tzv. online marketing koji se odnosi na sprovodjenje marketing zamisli
koriscenjem javne medjunarodne kompjuterske internet mreze
Poslovni ljudi i biznismeni svoj nastup na Internetu moraju paljivo planirati u vidu velikog
broja razliitih davalaca informacija koji su prisutni. Potrebno je obratiti panju na intenzitet
saobraaja posetilaca, kvalitet i kompatilnost sa ostalim sadrajima na lokaciji internet
reklame, dostupnost te lokacije i veliinu i strukturu odreenog trinog podruja.
Prisustvo na internetu u vidu savremenijeg oglasavanja i na novom mediju se primenjuje u
cilju da se podstaknu posetioci koji surfuju Internetom da obrate panju na reklamu i da na
osnovu te reklame putem e-mail pote, telefonom ili nekim drugim vidom komunikacije
stupe u kontakt sa kompanijom.
Transakcije u Interaktivnoj komunikaciji dopustaju obavljanje razlicitih aktivnosti kao sto su
dijalog, prikupljanje informacija, sirenje obavestenja o proizvodima, resavanje odredjenih
trzisnih problema i prikupljanje kvalifikovanih adresa kupaca i proizvodjaca. Konacno, u
interaktivnoj komunikaciji je moguce i zakljuciti prodaju sto je cilj svih uspesnih konpanija.

Internet je medij marketinga koji funkcionie uz najnie i najvee iskorienje trokova.

Poruke su dostupne na svakoj taki zemljine kugle uz mogunost uspostavlljanja i
odravanja linih kontakata sa trenutnim i potencijalnim potroaima.
Stoga fenomen Interneta sa stanovista njegove primene u okvirima sopstvenog marketing
koncepta svake organizacije treba posmatrati pre kao revoluciju u komunikacionom nego u
tehnoloskom kontekstu.Iz svega prethodnog proizilazi definicija Internet marketinga :
Internet marketing se moe predstaviti kao proces planiranja i izvravanja koncepcije, cena,
promocije, distribucije ideja, robe i usluga, pod uslovom prilagoenja komunikacionim
aspektima Interneta, u cilju stvaranja razmene koja zadovoljava
ciljeve firme.
Akcenat se mora postaviti na injenicu da se odreeni broj nematerijalnih roba, usluga
i ideja moe distrubuirati putem Interneta, dok se distribucija materijalnih roba
organizuje klasinim sistemima upravljanja transportnim lancima.
Internet promocija
Postoje vie vidova Internet promocija , najei su :
Web prezentacija
E-mail marketing
Prvi korak u ostvarenju marketinskog nastupa na Internet-u jeste posedovanje prezentacije.
Web prezentacija je predstavljanje firme na internetu putem stranica koje sadre informacije
o istoj. Reklama na bilo kom segmentu Internet-a treba da vodi korisnika do prezentacije na
kojoj ce potencijalni kupac moci detaljnije da sazna o cemu se radi i da, ako je zainteresovan,
komunicira sa dotinom firmom prvenstveno preko e-mail servisa.
E-mail marketing
E-mail marketing predstavlja direktnu komunikaciju sa korisnikom (direktan marketing). S
obzirom na tehnicke (graficko-multimedijalne) nedostatke e-maila, njegovu veliku ispomoc
cini adekvatna Web prezentacija. U obrnutom slucaju, Web prezentacija proizvoda ili usluga
ne moze da pruzi mogucnost direktne dvosmerne komunikacije sa korisnikom koji je
eventualno zainteresovan za proizvod ili uslugu.
Ono sto pruzaju Web i e-mail servisi Interneta jesu neogranicene mogucnosti vezane
za poducavanje eventualnih klijenata o proizvodu ili usluzi, pruzanje vesti vezanih za
tematiku kojom se firma bavi, pruzanje vesti o novim proizvodima, afirmativno delovanje,
vodjenje diskusija na temu koja je u interesu delovanja firme...
Da bi se ispotovala kultura komunikacije na Internetu sve navedene aktivnosti mogu se
sprovoditi ISKLJUIVO u sluaju kada korisnik sam zeli informacije. Ovo se postie time
sto se na prezentaciji nalazi formular gde korisnik prijavi svoju e-mail adresu na koju e
posle dobijati cilkularnu postu.
Cirkularna pota ili mailing liste mogu se podeliti na :
Promotivne (komercijalne)
Kod ove vrste cirkularne komunikacije promotivna karakteristika bi trebalo da se iskazuje
kroz njenu primenljivost. Ako se promovie proizvod preko mailing liste u razlicitim
vremenskim periodima, ne prosirujuci priu - verovatno je da broj prijavljenih nece rasti!
Mnogo je bolje objavljivati novosti vezane za proizvode, a time mailing lista postaje
informativna.

Promotivne mailing liste najbolje opstaju u slucaju postojanja baze podataka ciljane
populacije koja zeli da prima poruke ovakve prirode, gde korisnici mogu da biraju koju vrstu
promotivnih poruka mogu da primaju .
Informativne (komercijalne i nekomercijalne)
Ovaj tip mailing lista jeste najpopularniji na Internetu. Pocevsi od informacija o promeni
sadrzaja neke Internet prezentacije, do pravih e-mail novina, ovaj tip mailing lista donosi
najveci broj prijavljenih .
Diskusione (komercijalne i nekomercijalne)
Diskusione mailing liste omogucuju raznim osobama sa istim, ili slicnim, interesovanjima da
brzim i jednostavnim razmenjivanjem poruka dobiju informacije o necemu sto ih interesuje,
odnosno da stupe u kontakt sa nekim ko deli slicna interesovanja. Diskusione mailing liste
karakterise dvosmerni tok informacija. Osoba koja je prijavljena na takvu mailing listu
dobija poruke, no istovremeno moze na listu da salje originalne poruke, odnosno odgovore
na one koje dobija.
.
Diskusione grupe i njena aktivnost i kvalitet zavisi od prijavljenih na istu. Da bi
ovakva mailing lista bila aktivna treba imati dobre teme na koje ce sagovornici imati sta da
odgovore .
.
Ove liste obicno imaju svoje moderatore. Na nekim listama je procedura tako
odredjena da pristup listi nije moguc dok ga moderator ne odobri. Isto tako postoje i liste
gde je praksa da moderator procita svaku poruku koja bude upucena na listu i tek ako je on
odobri poruka biva prosledjena svima koji su prijavljeni na listu. Razlozi za eventualno
moderatorovo odbijanje da neku poruku prosledi na listu mogu biti razliciti i variraju od liste
do liste.Generalno, na listama vaze neka pravila ponasanja.

Pravila reklamiranja se na Net-u u nekim segmentima znacajno razlikuju od reklamiranja u

realnom svetu, a i svetu ostalih medija (TV, novine, radio...). Kod e-mail marketinga postoje
posebna pravila koja se razlikuju od Web reklamiranja.
Vecina korisnika ovih servisa vrlo brzo nakon prvog pristupa Internet-u savlada pravila
komunikacije na taj nacin sto imitira (svesno ili nesvesno) formu pisanja licnih i poslovnih
pisama na nacin koji je uobicajen u standardnoj komunikaciji zemaljskom postom, i (ili)
videvsi kako to drugi rade preko Inrernet-a, svesno ili nesvesno prihvata nacin komunikacije
koji smatra logicnim i pravilnim. Ovakav pristup ne mora biti los, ali ovakav sistem vrlo
cesto dovodi do gresaka koje se ostvaruju u segmentima komunikacije na Internet-u koji se
razlikuju od drugih vidova komunikacije. Korisnici ovih servisa jednostavno ne razmisljaju o
posledicama postupaka koje cine zato sto su ih videli od drugih, bez obzira sto ti postupci
direktno vode do losih efekata poslovanja na Net-u, u slucaju poslovne komunikacije. U
svetskim razmerama e-mail i Usenet SPAM poruke su najcesci oblici nezeljene komunikacije
sa korisnicima ovih servisa .
Optimizacija e-mail marketinga
S obzirom da se ispostavilo iz razlicitih razloga da je e-mail mnogo licniji od svih prethodno
navedenih uobicajenih nacina promocije, veoma treba voditi racuna o pravilima
komunikacije na Internetu Jedan od osnovnih razloga ovakve personalizacije e-maila

predstavlja cinjenica da ako vam se nesto ne dopada sto dobijete preko e-maila, mozete
odmah, i to vrlo jednostavno, poslati uzvratnu poruku pritiskom na dugme "Reply". Ovakva
komunikacija ide dotle da mozete tuziti doticnog sto vam je poslao nezeljeni mail, a ako se
ispostavi da je doticni poslao isti takav mail na vise adresa sa istim odzivom, u nasim
uslovima, doticna firma ili osoba gube pravo za otvaranje novog e-mail naloga
Kvalitetna poslovna komunikacija email servisom podrazumeva prethodno dobijenu dozvolu.
Naime, korisnik daje dozvolu da na njegovu email adresu stiu poruke (korisnik se
dobrovoljno prijavljuje da prima odreene sadraje). Ovaj sistem poslovne komunikacije
naziva se marketing na osnovu date dozvole (Permission Based Marketing).
E-mail marketing na osnovu date dozvole (Permission Based Marketing).
Obzirom na dalekosene posledice pojave spama, izraen je marketinki model koji se
zasniva na dozvoli datoj firmi da oglaava svoj proizvod. Ovaj kvalitetni iskorak u svetu
marketinga, inicirao je kvalitetnije promotivne ponude koje realno zanimaju kupca. Ako ga
poruke ne zanimaju, nee se prijaviti da prima marketinke poruke na svoj email.
Ovakva postavka slanja email poruka dovela je do posebne kategorizacije prijavljivanja i
odjavljivanja korisnika, pod nazivom Opt-in i Opt-out servisi.
Opt-in servis - korisnik dobija poslovne email poruke iskljuivo ako se dobrovoljno
prijavio da ih prima. Kad se prijavi da eli ovakve poruke da prima, dodatno mora da potvrdi
svoju odluku.
Opt-out servis je blizanac prethodog servisa. Omoguava jednostavno naputanje primanja
Opt-in poruka.

Direktni e-mail

Direktan marketing predstavlja promotivne aktivnosti firme koje imaju za sredstvo direktan
ulazak u stan kroz letak, pismo, brosuru, licno prisustvo, telefon, fax... Direktan marketing
ima za cilj, logicno, povecanje prodaje proizvoda ili usluge
U slucaju Interneta direktan marketing predstavlja komunikacija firme (pojedinca) sa
potencijalnom musterijom preko e-maila
Naravno da tu postoje odreena pravila , i odnos prema potencijalnoj muteriji.
Da bi se ostvarila kvalitetna poslovna komunikacija s potencijalnim korisnicima putem nekog
od servisa Interneta mora postojati opravdani razlog za to, a sam nain uspostavljanja
kontakta mora biti odobren od korisnika s kojim se zahteva komunikacija.
Direktnom e-mailu treba da prethodi analiza trita , potroaa ,zatim selektovanje i na kraju
10 saveta preuzeti su iz knjige Bob Serlinga "Direct Marketing Hotseat" i na njih su
dodati su prakticni saveti vezani za nase Internet podneblje.
1.Pazljivo odrediti ciljanu populaciju kojoj se obracate
Uspesnost prodaje proizvoda ili usluge direktno je vezana sa vasom mogucnoscu da procenite
ko su vam musterije. Ako je potrebno, napravite razlicite verzije proizvoda ili usluga za
razlicite ciljne grupe
.
Za sada, u nasim uslovima, direktan marketing preko e-maila se svodi na pravljenju
mailing liste koja je od interesa vasim potencijalnim musterijama, ili reklamiranje na mailing
listama koje privlace vasu ciljanu populaciju.

2.Pomozite vasim musterijama da postignu znacajne uspehe koristeci vas

proizvod ili uslugu.
Ako vas proizvod ili usluga ucini zivot vase musterije uspesnijim i (ili) laksim, vasa prodaja
sigurno raste.
U slucaju da imate mailing listu, neka od nje vase potencijalne musterije imaju koristi.
3.Koristite pravilo "4 prema 1"
Za svako komercijalno obracanje preko mailing liste jednom "JA" treba da prethodi bar 4
"VI". Musterije vole da cuju za njihov prioritet br. 1 - oni.
4.Podelite sa vasim korisnicima "specijalne" informacije
e-mail nudi mogucnost za zadovoljenje mogucnosti da se osoba koja ga cita oseti posebnom.
Idealan nacin za to jeste podeliti sa njom neku ekskluzivnu informaciju. Ako imate svoju
mailing listu ucinite to tako da je ta informacija (ponuda) napravljena samo za prijavljene na
tu mailing listu.
5.Saljite poruke koje je napisao vlasnik kompanije
Ljudima se dopada da komuniciraju sa "glavnim osobama". Koristeci ovaj tip personalne
poruke, gradite poverenje. Poruka od vlasnika firme ima veliki efekat na korisnika, bez obzira
da li je u pitanju bitna ili manje bitna korespondencija.
6.Posebne ponude
Ovaj nacin pristupa je idealan za nove proizvode, usluge i prijave. Ako vas proizvod nije nov,
razmislite o stvaranju kluba korisnika i ponudite njihovim clanovima specijalne popuste
(Primer: e-mail klub Intelovih korisnika).
7.Koristite negativne cinjenice da bi stvorili vase tvrdnje verodostojnijim
Mada je vrlo vazno demonstrirati kljucne prednosti vaseg proizvoda ili usluge, njegovi
negativni aspekti vam mogu doneti kredibilitet.
Ako prodajete proizvode poznate firme po veoma povoljnim cenama preko Internet-a i
garantujete istu cenu sa isporukom u celoj Jugoslaviji, normalan posetilac ce pomisliti da je u
pitanju kradena roba ili neka druga vrsta sveprisutnih prevara. Ali ako vasim potencijalnim
musterijama istaknete da prodajete legalno samo dva modela proizvoda koji se prakticno
moze naci svuda i da musterija placa pouzecem, verovatno ce vam poverovati vise nego sto
su vam verovali sa prvobitnom informacijom.
. 8.Ponudite vise verzija istog proizvoda Delux verzija, osnovna verzija, minimalna
verzija..
.Preko Internet-a mozete lako formirati personalizovanu verziju koju mozete najaviti i
objasniti preko e-maila, kombinujuci to sa specijalnim popustima za one koji su porucili
proizvod preko vase mailing liste ili preko OPT-IN mailing liste..
9.Koristite e-mail adrese vasih kupaca
Ako ste preko e-maila prodali nekom proizvod u poslednjih 3-6 meseci i ako imate novu
ponudu - posaljite im. "Zadovoljna musterija se vraca."
10.Postavite sebi sledece pitanje:
Da li bih ja kupio ovo sto nudim preko e-maila?
Pokusajte da budete realni. Ako dodjete do odgovora "ne" uradite SVE potrebne promene da
bi ste stigli do odgovora "DA". Ako vi ne bi ste kupili vas proizvod - zasto bi to ucinio neko
drugi?
Spam (neeljena pota)
Kod e-mail reklamiranja mozemo krenuti od dve manje ili vise poznate cinjenice:
1.Ovaj vid reklame predstavlja Direktan Marketing, s obzirom da se upucuje na tacno
odredjenu adresu koju prima jedan covek.

2.Sloboda koju omogucava Net i nesto sto bi se moglo nazvati privatnost e-mail adrese imaju
za rezultat razlicite reakcije ljudi kada dodju u situaciju da dobiju e-mail od osobe (ili firme)
od koje to nisu ocekivali.
Ove dve stavke daju za posledicu pojavu oko koje se lome mnoga koplja u opisima, a koje se
u Net zargonu naziva SPAM (junk e-mail, unsolicited e-mail, bulk messages) -djubre, sum,
nezeljene poruke...
SPAM bi po nekim definicijama predstavljao svaki e-mail koji korisnik dobija, a koji nema
direktne ili indirektne veze sa njim.
Pod direktnim vezama se podrazumevaju osobe i firme (servisi) sa kojima korisnik
komunicira.
Pod indirektnim vezama se podrazumevaju osobe i firme (servisi) koje se pozivaju na
direktne veze (a koje direktne veze mogu potvrditi da su dale e-mail doticnoj osobi, firmi ili
servisu).
Jednostavnije receno, svaka posta koja nema razloga da se pojavi u mail box-u (sanducetu)
korisnika predstavlja SPAM.
Postoji veliki broj istrazivanja na ovu temu koji potvrdjuje da bar 1% ljudi koji dobiju SPAM
poruku zainteresuje se i kupi proizvod ili uslugu. Znaci, sto vise adresa - vise prodatih
jedinica proizvoda ili usluge. Ovde se postavlja pitanje Imidza firme koja na ovaj nacin
obezbedjuje profit. Pozitivna marketinska politika se ocenjuje dugorocnim ostvarenjem
njenih ciljeva, a firme koje se iskljucivo baziraju na principu "Rata na brzinu", toliko i
opstaju.
Ovo pitanje zadire u sustinu Marketing psihologije kozumenta i stratesko
ponasanje firme u odnosu na ovo.
Nakon svega iznetog nazire se kako bi trebao da izgleda jedan komercijalni e-mail.
Pisanje e-mail poruke (ta treba da sadri)
Pisanje e-mail poruka moze se podeliti u cetiri etape:
Predstavljanje
Upis svrhe obraanja
3. Tekst poruke
4. Potpis
1. Predstavljanje
Prvi korak u pisanju e-mail poruke predstavlja odredjivanje "to:" polja koje prima korisnik.
Radi se o imenu koje se pojavljuje kada poruka stigne do njenog primaoca. U opcijama
vezanim za upisivanje imena korisnika mail programa, moe se pisati naziv firme, ime ili
ime proizvoda koji se prodaje. Preporuka je da ako se uglavnom obraca:
nepoznatim korisnicima - koristi ime firme.
poznatim korisnicima - koristi ime i prezime.
afirmativno - koristi za ime ono sto zelite da afirmisete - ime, proizvod, firmu...
U slucaju da imidz firme tezi ka neposrednom kontaktu sa potencijalnom musterijom, trebalo
bi da se koristi ime i prezime u komunikaciji preko e-maila. Ovo je narocito korisno u
slucajevima kada se obraca u svojstvu vlasnika kompanije, direktora sektora...
Ljudi vole da komuniciraju sa "glavnim osobama". U slucaju da posao zahteva formalni
nacin komunikacije, ili ime firme vec samo po sebi daje odredjenu tezinu.

2. Svrha obraanja (subject line)

Polje "Subject:" (naslov poruke) je najbitni deo komercijalne e-mail poruke! Od njega,
uglavnom, najvise zavisi da li ce potencijalna musterija poruku uopste procitati. Ako
iskljucimo SPAM poruke, naslov poruke direktno moze uticati na nacin kako ce se primalac
poruke postaviti prema vasem pismu.
Naslov poruke bi trebao da predstavlja njenu sustinu u par reci.
Naslov ne bi trebalo da sadrzi kompletnu informaciju, za to postoji "telo"- tekst poruke
(body).
Ako se salje periodicna posta (mailing lista) na istu adresu ne bi trebalo da se menja
"Subject:" ili "to:" polje. Ljudi koji primaju takvu postu treba odmah da znaju o cemu se radi,
a ne da svaki put istrazuju.
Ako se desi da se komunikacija sa korisnikom produzi, zgodno je da se posle izvesnog
vremena promeni naslov od standardnog "Re:..." ili "Fw:...". Ovo narocito vazi u slucaju kada
se tematika pisma promeni u odnosu na prvobitan kontakt. Za "Subject:" polje ne bi trebalo
stavljati vise od 30 karaktera.
3. Tekst poruke ("Text body")
Prvo i osnovno pravilo u komercijalnoj komunikaciji preko e-maila jeste da bi poruke trebale
da budu sto konciznije. Treba imati na umu sledecu cinjenicu: Ljudi u danasnje vreme
uglavnom nemaju vremena. Ako je priroda obracanja drugacija, treba na pocetku ukratko
objasniti o cemu se radi, a zatim nastaviti sa pismom kako je zamiljeno. U nastavku
komunikacije bilo bi dobro da se koriste delovi iz prethodnog pisma preko komandi "Reply"
ili "Forward". Ovim se potvrdjuje verodostojnost odgovora i sagovornik se podseca na svoje
iskaze.
4. Potpis (Signature - "Sig")
Svi e-mail programi dozvoljavaju mogucnost automatskog dodavanja jednog ili vise razlicitih
potpisa. Ovu opciju svakako treba koristiti za slanje svih potrebnih kontakt informacija (ime,
funkcija, adresa, telefon, web adresa, druga email adresa...).
5. Zakljucak
Dobro formulisana e-mail poruka sa svim svojim aspektima moze doprineti poboljsanju svih
pozitivnih aktivnosti koje vode do ostvarivanja zadatog marketinskog cilja. U suprotnom,
efekti su suprotni.
B2C;B2B KONCEPTI
Kao prvo objanjenje pojmova B2C , i B2B moe se iskazati kao:
B2C (Business-to-consumer) - oznaava prodaju elektronskim putem na malo, dakle,
prodaju finalnim potroaima. Prodaja putem Interneta doivela je ekspanziju sa pojavom
ovog tipa trgovine.
B2B (Business-to-business) - termin poznat jo i kao e-biz ili B2B e-commerce; oznaava
prodaju proizvoda, usluga ili informacija na veliko preko Interneta, tanije, izmeu
kompanija. Veina poslovnih ljudi smatra da je B2B budunost poslovanja kompanija, kako
na nacionalnom, tako i na meunarodnom nivou. Smatra se da e se sve transakcije izmeu
kompanija obavljati na ovaj nain, dakle, posredstvom globalne mree.

B2B model elektronskog poslovanja predstavlja poslovanje izmeu preduzea, tj.

razmenu proizvoda, usluga ili informacija sa drugim firmama iz okruenja. Za razliku od
B2C modela koji podrazumeva poslovanje preduzea sa krajnjim korisnicima, B2B povezuje
sve uesnike u poslovnom procesu koji prethodi krajnjem korisniku - dobavljae, posrednike,
distributere...
U sluaju direktne online komunikacije s krajnjim korisnicima (B2C) postoji samo dva
naina pravilnog uspostavljanja poslovne komunikacije na osnovu dozvole:
korisnik je samoinicijativno ostavio svoju email adresu (direktno ili putem Web prezentacije),
korisnik se dobrovoljno prijavio na neki servis sa saznanjem da e dobijati komercijalne
ponude na koje moe ali ne mora da odgovori
Drugim reima, postojanje online masovne komunikacije s krajnjim korisnicima uslovljeno je
postojanjem sopstvene ili iznajmljene mailing liste korisnika koji su dobrovoljno prijavljeni
za precizno odreeni tip sadraja i usluga koji se alje tim mailing listama.
Za sluaj direktne online komunikacije s poslovnim korisnicima (B2B), pored navedenih
dozvoljenih naina komunikacije, postoji jo jedan nain korienje email adrese sa sajta
firme s kojom se eli da se uspostavi poslovni kontakt.
Zakljuak
Implikacije na poslovanje su vrtoglave. Kao parna maina, telefon, automobil i avion, internet
menja sve. Kreemo se prema onome, gde prenosivost komunikacija ini lokaciju nevanom.
S geografskom nezavisnou dolazi ekonomska nevanost grada, fabrike, poslovne zgrade ak kole i domainstva - koji su definisani u smislu lokacije i dostupnosti drugim ljudima.
Do skoro (ili danas) morali smo imati lini kontakt:
izmeu trgovca na veliko i trgovca na malo,
izmeu krajnjeg potroaa i prodavca (ne raunajui retke izuzetke poput benzinskih pumpi,
naplatnih mesta na autoputevima i sl.),
U trgovinu smo ulazili uglavnom peice, birali tako to smo dodirivali, okretali, degustirali..,
i konano platili (keom ili karticom) i odneli kui;
Sastajali smo se na i-toj adresi na i-tom spratu u i-toj kancelariji, zgrade u centru da bi
dostigli "kritinu masu" potrebnu za timski rad.
U danima koje karakteriu "tehnologije koje spajaju" - raunari, telekomunikacije i transport
- ne moramo da budemo u fizikoj vezi da bi interreagovali.
Logian zakljuak je najava kraja preduzea kakvo poznajemo, a to je upravo ono to
futuristi predviaju.
Malo preduzee koje izlazi na internet, oglaava svoj proizvod ili uslugu budzato i koristi
DHL ili UPS kao distribucioni sistem , bukvalno bez trokova moe imati globalno
preduzee i isporuivati dobra i usluge irom sveta u roku nekoliko dana.

10

Literatura:

Vodi kroz raj i pakao Internet marketinga Dragan Varagi, Prometej, 2002
W W W.Pretraga.co.yu
W W W.E-trgovina.co.yu
W W W.Internetservis.co.yu/marketing

11