Osnovni pojmovi o Internetu

Nastavne teme
definicija

i organizacija Interneta
pruaoci usluga
pregled Internet servisa
razvoj primene Interneta
intranet i ekstranet

Internet ne zamenjuje ljude. On ih ini

delotvornima.
Michael Dell

Definicija Interneta
Internet je globalni skup meusobno
povezanih raunarskih mrea pomou
TCP/IP protokola koje ine javni,
distribuirani, multimedijalni informacioni
sistem sa vie od milijardu korisnika.

Kljune odrednice Interneta

Globalno povezivanje korisnika u celom

svetu: malih lokalnih mrea, velikih
dravnih, nacionalnih i internacionalnih u
jednu jedinstvenu mreu

Pristup velikom broju informacija,

tekstova, grafika, zvuka, programa i ljudi

Koncept galaktike mree

Jedinstvena identifikacija svakog raunara na mrei:

IP adresa sa 4 grupe brojeva
Adresiranje jednostavno za rukovanje: Sun-ov sistem
imena domena
Paketni prenos: Baranov IP packet switching sa
prenosom u manjim, spojivim celinama
Odreivanje puta: ruteri usmeravaju saobraaj i
prevode poruke izmeu razliitih ICT
Pouzdanost: TCP Vintona Cerfa spreava gubitak
paketa i dugo ekanje na njih
Standardizacija: mrene i komunikacione tehnologije
potpuno standardizovane

Internet asocijacije I

ISOC (Internet Society) meunarodna organizacija

koja brine o irenju i tehnikom razvoju Interneta,
njegovoj budunosti i formiranju pravila za rad
IAB (Internet Architecture Board) bavi se
osmiljavanjem tehnikih detalja rada Interneta,
nadgleda svoje delove - IRTF i IETF
IRTF (Internet Research Task Force) bavi se
istraivanjima vezanim za protokole, aplikacije,
arhitekturu i tehnologije
IETF (Internet Engineering Task Force) bavi se
evolucijom arhitekture Interneta i njegovim
funkcionisanjem, odrava TCP/IP i druge protokole

Internet asocijacije II

ICANN (Internet Corporation for Assigned Names

and Numbers) odgovara za funkcionisanje dodele
prostora za adrese i sistem naziva domena prema IP
protokolu
InterNIC (Internets Information Network Center)
upravlja dodelom Internet imena i adresa na
jedinstven i nekonfliktan nain
W3C (World Wide Web Consortium) brine o razvoju
interoperatibilnih tehnologija i Web standarda

Delatnosti

.aero vazduni prevoz

.biz poslovne firme
.com poslovne organizacije
.coop kooperacije
.edu obrazovne institucije
.gov vladine organizacije
.info pruaoci informacija
.mil vojska
.museum muzeji
.name pojedinci
.net mree raunara
.org neprofitne organizacije i fondacije
.pro profesionalci

Backbone
vrlo brza, osnovna mrea
saobraaja na Internetu
na ovu mreu se povezuju
regionalne i mree pojedinih
prualaca usluga

Backbone
Regionalne mree
Pruaoci
usluga
Lokalni
pruaoci
usluga

Regionalne mree

Pruaoci
usluga
Lokalni
pruaoci
usluga

Lokalni
pruaoci
usluga

Pruaoci
usluga
Lokalni
pruaoci
usluga

Korinici Korinici Korinici Korinici Korinici

Povezivanje na Internet I

pomou modema i telefonskih linija sa propusnim

opsegom od 56 Kb/s ili preko iznajmljenih linija
preko ISDN-a (Integrated Services Digital Network)
sa propusnim opsegom od 64 Kb/s
optikim kabelom sa pruaocem usluga kablovske
televizije, od 128 kb/s do 256 Kb/s

Povezivanje na Internet II

Bezini pristup digitalnom radio vezom uz propusni

opseg od 256Kb/s
Pomou kablovskih medija i digitalnih linija po ATM
ili Frame relay protokolima sa 2 Mb/s
Visoki propusni opseg do 32Mb/s pomou
specijalnih bakarnih kablova i DSL tehnologija

Povezivanje u gradovima SEE

Nain povezivanja

Procenat ispitanika

modemom

46.55

pomou ISDN

10.21

kablovski

15.29

bezino

1.44

pomou DSL

5.83

ne zna kako

18.55

nema odgovora

2.13

Provajderi Interneta
telefonske kompanije
sistemi kablovske televizije
hardverske i softverske kompanije
univerziteti
trgovake kompanije
telekomunikaciona industrija

Glavne funkcije provajdera

Uspostavljanje globalnih
komunikacionih veza
Elektronska pota
Web hosting
...

Izbor provajdera

usluge dostupne 24/7/365

dostupnost tehnike podrke
kvalitet veze, brzina prenosa, kapacitet
mirroring sajta (vie dostupnih kopija)
e-mail i ftp usluge
zatita servera
softverska podrka (podaci o posetama,
multimedijalni servisi, askanje idr.)
cena usluga
iskustva drugih

Internet servisi

elektronska pota
daljinsko preuzimanje datoteka
telnet
diskusione grupe
askanje
World Wide Web

Elektronska pota

electronic mail (e-mail) kombinuje ekspeditivnost

telefonske i trajnost pisane komunikacije
autor Ray Tomlison, uesnik ARPANET projekta, u
septembru 1971. godine
program se zvao SNDMSG
uveo simbol @ u adresu
prva poruka: QWERTYUIOP

Koncept e-maila

e-mail omoguava slanje poruke drugom korisniku ili

njihovoj prethodno definisanoj grupi, uz obavezan
uslov da su njihove adrese poznate
prualac usluga svakom klijentu obezbeuje
potanski pretinac za njegove poruke tj. deo
memorije na njegovom disku
prenos poruke iz pretinca do klijenta vri se samo
kada je poruka pristigla u pretinac i klijent to zahteva
poruke sadre tekst, ali im se mogu dodati i drugi
sadraji

Adresiranje

adresa pretinca formata: [email protected]

ime: odreuje vlasnika pretinca, mora biti
jedinstveno za organizaciju i podruje
organizacija: institucija koja je vlasnik ovog pretinca i
drugih istog naziva organizacije i podruja
podruje: geografsko podruje (odreeno ISO
standardom 3166) ili delatnost, za Srbiju: RS, ranije:
YU

Funkcije elektronske pote

priprema pisma
prikljuenje proizvoljnog dokumenta
korienje adresara
korienje mnemonikih adresa
slanje pisma (na jednu ili vie adresa)
arhiviranje poslatih pisama
prijem i itanje pote
arhiviranje primljenih pisama
odgovaranje na primljeno pismo
prosleivanje pisama

Dostavne liste

predstavljaju posebne adrese vie korisnika

elektronske pote
pismo koje stigne na tu adresu prosleuje se
svima sa liste
saradnike dostavne liste skupovi ljudi istog
interesa (klubovi hobista, struna udruenja,
sekte isl.)
informativne dostavne liste distribucija
novosti veem broju korisnika
mogue pretplate na dostavne liste
problem dostavnih lista: spam
program: Mailing List Server

Daljinsko preuzimanje datoteka

preuzimanje konvencionalnih datoteka i programa

sa udaljenog servera (download), poev od 1973.
osnova: protokol za prenos datoteka (File Transfer
Protocol - FTP)
prenose se javne datoteke (public file) ili uz lozinku
datoteke namenjene samo odreenom krugu, sa
udaljenog servera, a na zahtev korisnika
najpoznatiji program: WS_FTP

Telnet
nastao 1974. godine
omoguava pristup udaljenom raunaru
pomou programa za emulaciju terminala, na
poznatoj adresi, uz predstavljanje i lozinku
koristi se za udaljeno administriranje raunara
problem: zloupotreba pristupa sa visokim
ovlaenjima

Diskusione grupe

koriste se od 1979. godine

UseNet Discussion Groups
okupljaju se na osnovu zajednikog interesa
korisnici primaju i alju svoje poruke drugim
uesnicima u grupi
razlikujemo grupe sa posrednikom i liberalne grupe
sa direktnim slanjem poruka
grupe hijerarhijski organizovane u kategorije i
potkategorije
prijava ili pretplata su slobodni za svakoga
najproduktivnija razmena informacija u svetu
registrovano vie od 100.000 ovakvih grupa

askanje (Chatting)

u primeni od 1988. godine

organizivano na sistemu IRC (Internet Relay
Chat), program IRC Client
omoguava konverzaciju na neformalan nain
privatna i pozivna komunikacija slina telefonu uz
mogunost razmene datoteka
pismeno, govorno i grafiko avrljanje
uee pod nadimcima ili pseudonimima
najei korisnici - ene

Internet telefonija

napredna varijanta askanja

direktna veza izmeu Internet adresa
razgovor slian obinom telefonskom
neophodna odgovarajua opremljenost raunara
izuzetno korisno kod udaljenih poziva, zbog
znatno nie cene: cena impulsa do pruaoca
usluga + cena njegovih usluga
ugroen monopolski poloaj telefonskih
kompanija

World Wide Web

mreni servis za organizovanje informacija

dostupnih korisnicima Interneta u obliku
hipermedijskih dokumenata (tj. Web stranica)
sinonimi: WWW, W3, the Web

ta je WWW?

biblioteka sadraja koji koriste Internet kao

komunikacinu strukturu
veze dokumenata koji se nalaze na raunarima
povezanim preko Interneta
neformalna kolekcija konvencija za rukovanje
ovim sadrajima

ta je WWW?

sistem koji koristi Internet za obezbeivanje,

organizovanje, pristupanje i predstavljanje informacija
u obliku teksta, zvuka, slike ili animacije
Web stranice: osnovni dokumenti u koje se
strukturiraju informacije na WWW

Sadraj WWW

sastoji se iz kolekcije fajlova uskladitenih na

razliitim lokacijama u celom svetu
raunari na kojima se ovi fajlovi nalaze nazivaju
se Web serveri
napisani su pomou specijalnog jezika koji se
naziva HTML
sadre tekst i druge sadraje (slike, video i audio
fajlove, grafike, izvodive programe idr.), kao i
uputstva kako e oni biti prikazani
ovi fajlovi se nazivaju Web stranice

Adresiranje Web strana

URL Universal Resorce

Locator: mreni servisni program
specificira adresu svake Web
stranice na Internetu
adresa: 2 dela oznaka
protokola za prenos i naziv
domena (IP adresa raunara)
svaki Web sajt ima jedinstvenu
adresu
primer URL adrese:
www.krstarica.co.yu

Osobine hiperteksta

ne pretpostavlja odreeni
redosled ili hijerarhiju
obuhvaenih informacija
omoguava viestruke
meusobne odnose izmeu
informacija
njihovim loginim povezivanjem
obzbeuje se laka dostupnost i
pretraivanje informacija

Web sajt
Skup logiki povezanih Web strana u
jednu celinu

Home page

Uvodna strana Web sajta

Veze stranica hiperteksta

HyperLink: veze izmeu Web stranica

ne postoje prostorna i funkcionalna ogranienja
za uspostavljanje ovih veza
oni su osnova za pretraivanje Web stranica
(browsing)

Povezanost WWW

program Scooter je identifikovao oko 200 miliona

Web stranica sa 1,5 milijardom linkova:
56 miliona Web stranica je vrsto povezano u jedan
centar
do 44 miliona stranica je mogue doi iz ovog
centra, ali se ne moe nigde vratiti
sa 44 miliona stranica je mogue doi ali nema
povratka u centar
43 miliona stranica nemaju vezu sa navedenim
centrom
16 miliona stranica je totalno nepovezano sa bilo
kime

Funkcije Web sajta

sa Web strane mogue je direktno poslati

elektronsku potu ili preuzeti datoteku
moe se poveavati funkcionalnost Web strana
pomou kratkih programa (apleti)
mogunost direktne veze Web sajta sa bazom
podataka

Pristup Web stranama

programi za pristup nazivaju se

pregledai, itai ili brauzeri
(browser)
jedno gledanje Web strane
poseta (visit)
skup pristupa Web strani
saobraaj (traffic)
odreivanje broja poseta Web
strani brojai (counters)
registracija poseta Web strani
Log File

Alati za snalaenje na Internetu

direktorijumi ili katalozi predmeta (Directory)

pretraivai informacija (Search Engine)

Direktorijumi

metabaze podataka preuzetih sa Interneta, ureene

kao katalozi predmeta u bibliotekarstvu
programi za njihovo pretraivanje po kljunim reima
upis u direktorijum trai vlasnik sajta
pretraivanje je hijerarhijsko i sekvencionalno
najpoznatiji: Yahoo! i Britanica Internet Guide

Pretraivai informacija

unapreeni direktorijumi sa programima za

pretraivanje Interneta
omoguavaju korisniku navigaciju sa logikim
operacijama izmeu kljunih rei
program koji sprovodi ove aktivnosti naziva se
spider ili crawler
najpoznatiji: Google, Alta Vista, Lycos, Excite,
Northen Light i Infoseek

Naini pretraivanja

postupak rada pretraivaa je poslovna tajna

poseuje Web sajtove, izvlai rei koje smatra
kljunim i smeta ih u svoju bazu (Alta Vista)
kolaborativna tehnika filtriranja zasniva se na
prebrojavanju korisnika koji su se povezali sa
odreenim sajtom (Google)
ekipa zaposlenih obilazi, pregleda, indeksira i
procenjuje Web sajtove (Yahoo!)

Novi trendovi meu pretraivaima

nova generacija pretraivaa usmerena na

pojedine oblasti:
sport
vesti
medicina
finansije
pravo
...

Prenos Web stranica

HTTP HyperText Transfer

Protocol: izvorni protokol za
prenos Web stranica
nalazi se iznad TCP/IP
protokola
koristi definisani skup MIME
formata dokumenata
(Multipurpose Internet Mail
Extension)

Faze HTTP veze

1.

2.
3.
4.

Klijent uspostavlja HTTP

zahtev i ostvaruje TCP/IP
vezu
Server prihvata zahtev i
alje stranicu preko HTTP
Klijent preuzima stranicu
Server prekida vezu

pretraiva
klijent

Interne
Interne
tt

Klijent-server arhitektura

Internet
aplikacija
server

Sistemi u
pozadini

Arhitektura WWW aplikacija

troslojna klijentserver arhitektura:
1. WWW browser: preuzima funkcije grafikog
interfejsa i prezentacije
2. logika aplikacije: WWW server, transakcioni
monitor, teleprocesing i aplikativni server
3. DBMS: sistem za upravljanje bazom
podataka

Pregleda

Slojevi
komunikacije

TCP format

IP protokol

Ethernet format

001001110101011 (prenosna linija)

Osobine HTTP veze

svaka operacija ili transakcija ini novu
vezu
ni jedna operacija ne poznaje ni jednu
drugu vezu
svaki klik je nova veza
za svaku transakciju upisan je slog na
serveru

Razvoj hiperteksta

HTML HyperText Markup Language:

program odreuje kako e informacija biti
prezentirana na ekranu korisnika koji je
preuzima preko Interneta
sadri 2 komponente: Visual Design Editor i
HTML Code Editor

Visual Design Editor

slui za obogaivanje Web stranica grafikim

sadrajima i animacijom

HTML Code Editor

Namenjen je, pre svega, ureivanju tekstualnih

informacija

Osnove HTML

zasnovan na SGML standardu: ISO

8879 Standard Generalized Markup
Language
SGML jezik: skup pravila kojima se
odreuju podaci, naredbe i tipovi
dokumenata
HTML je izveden kao specijalni sluaj
primene SGML kada je unapred
poznata logika struktura, odnosno tip
dokumenata

XML

markirni jezik 1998. izveden je takoe iz SGML

standarda
informacije prati jasna sintaksa
ne slui za formatiranje strana ni za prezentaciju
ve za oznaavanje podataka
omoguena primena inteligentnih aplikacija
XML je metajezik, a ne gotovo reenje
mogua razmena svih vrsta podataka

XML/DTD

mogu se dizajnirati novi dokumenti namenjeni

odreenoj svrsi
opisi se navode u definiciji tipa dokumenta
(Document Type Definition DTD)
opisane strukture dokumenata
fleksibilan i jednostavan razvoj novih dokumenata
jednostavna distribucija objavljivanjem na Web
sajtu

XML standardi

Xlink: opsuje put dodeljivanja hiperlinkova XML fajlu

XML Query: standardizacija upita
XML Schema: za definisanje vlastitih formata
XSL: napredni jezik za promenu, dodavanje i
brisanje tagova i atributa
Xpointer: sintaksa adresiranja na delove XML
dokumenta
XML Namespaces: veze URL sa atributima i
tagovima u XML dokumentu

Odnos Internet-Web
Internet:
Hostovi
Serveri
usluge

Web:
Web stranice
Web baze podataka
sadraji

Problemi u primeni Interneta

Internet je danas legatni sistem

kako je proiziao iz vojne mree, koja je
distributivno (a ne konverzacijski) organizovana,
prisutna je sporost u online procesima
Internet dostie granicu predvienu IP adresama
distribuciju WWW dokumenata nije trebalo da
prati ta se prethodno dogodilo
Web sajtovi su po svojoj osnovnoj prirodi statini,
sa unapred fiksiranim i arhiviranim sadrajem
Internet sigurno nije najsigurnije mesto na svetu

Sprovedeno je testiranje nad 2200 sajtova koji su

posebno optereeni problemima sigurnosti, a to su
banke, vladine agencije, osiguravajua drutva,
kompanije koje se bave izdavanjem kreditnih
kartica isl.
Za ovo testiranje ranjivosti sajtova koriten je
specijalno dizajnirani program SATAN.
Rezultati testiranja pokazali su da je ak 77%,
odnosno 1.700 testiranih sajtova bilo lako napasti i
ugroziti im sigurnost.

Internet nema

kontrolu kvaliteta
centralizovanu kontrolu
garanciju isporuke
sigurnosne garancije
garanciju privatnosti

Razlozi za prodor Interneta

nijedna kompanija nije "vlasnik" prava za

objavljivanje sadraja na Internetu

Web itai dostupni su besplatno svim korisnicima

raunara i nezavisni su od hardversko-softverske
platformme

fleksibilnost Web itaa dozvoljava stalno

dodavanje novih funkcija

Internet je otvoren za svakoga i niko ne moe

kontrolisati njegovo korienje

Standardi

Jednostavnost
kreiranja
sadraja

Rast Interneta

Pogodnost i
svestranost
itaa

Jednostavnost
korienja
sadraja

Glavni poslovni uticaji Interneta

potanske usluge
stanja u realnom vremenu
komunikacije
radio i TV
finansije (hipoteke, osiguranja...)
zabava
turistiki agenti
berzanski brokeri

Posledice interneta (1)

povezivanje medija
slobodni sadraji
smanjenje gledanja TV a
nestanak posrednika i novo posrednitvo
liberalizacija pornografije
ponovna upotreba oka na vratima
neoznaena pravna pravila
bogatstvo iz snova koje slede nezamislivi gubici
prevaga engleskog jezika

Posledice interneta (2)

netane zdravstvene informacije

lekovi bez recepta
strah od zloupotrebe kartica
zabrana kopiranja
izbegavanje poreza
instrukcije za izradu bombi isl.
hakeri i virusi
neeljena pota (spam)
pomeranje barijera za konkurenciju
izazovi i proizvodi zatite privatnosti

Pokretai razvoja Interneta

tehnoloki standardi: TCP/IP, HTML, XML, Java

otvorena arhitektura: Linux...
korisniki interfejs: GUI na desktopu, Web stranice,
browseri
cena jedinice performansi i mogunosti

Pokretai rasta Interneta

e-mail
propusna snaga
cena
zabava
deca

Nivoi rasta Interneta

B. C. Novina

1992.

Korist

1996.

Opta
prisutnost

2000.

Sydney Olympic Games 2000

koriteno 600 PC servera i 7.300 PC klijenata
u Olimpijskom selu postavljeno 2.000 radnih stanica i
kioska
napisano je 13.000.000 linija koda
u toku 16 dana igara zabeleeno:
8.700.000 razliitih posetilaca
230.000.000 pregleda strana
11.300.000.000 poseenih strana
874.500.000 poseenih strana u jednom danu
371.654 primljenih email poruka
sistem je postigao 100% raspoloivost

Intranet

intranet je Internet u malom: to su informacioni

sistemi zasnovani na Internet tehnologijama, pre
svega WWW
osnova: brze lokalne raunarske mree sa vie
servera (meu kojima je obavezno bar jedan
Web server) i radnih stanica sa Web itaima, a
zasnovane su na klijent server arhitekturi

Infrastruktura intraneta
heterogena mrea zasnovana na TCP/IP
protokolu i klijent-server arhitekturi
bar jedan Web server
softver za pristup bazama podataka na
intranetu
DBMS
klijenti sa Web itaima

Interne
Interne
tt

Vatreni zid

Uloge intraneta
zamenjuje lokalne mree
povezuje vie lokalnih mrea
zamenjuje rasprostranjene mree
povezuje rasprostranjene i lokalne mree
veze sa drugim korisnicima preko Interneta

Primena intraneta

razmena informacija izmeu zaposlenih

uee zaposlenih u upravljanju
izrada i dostava poslovne dokumentacije
podrka razvojnim aktivnostima
aktivnosti dopunskog obrazovanja i uvebavanja
neformalne komunikacije zaposlenih

Intranet vs. klasini IS

brzi razvoj na velikom broju platformi

pristup u postojee informacione sisteme
mogunost korienja skladita podataka
razvoj na postojeim mreama uz znatno nie
trokove
znaajno krae vreme uvoenja
manja sigurnost

Intranet informacioni sistemi

ouvanje postojee funkcionalnosti

briga o ranijim investicijama u informacioni sistem
kontrolisan prelazak na nove platforme
osigurana kompatibilnost, interakcija i
interoperatibilnost sa ICT infrastrukturom

Prednosti intranet IS

upotreba browsera je jednostavnija od

uparivanja vie informacionih sistema
intraneti se lako nadograuju na postojee
sisteme organizacija
idealni su za delenje informacija neophodnih da
zaposleni usvoje nove procese
omoguavaju pristup sa razliitih platformi

Ekstranet

zatiena mrea sa stalnim poslovnim partnerima,

zasnovana na Internet protokolima
informacioni sistem koji koristi Internet kao spoljanju
komunikacionu infrastrukturu za komuniciranje sa
drugim informacionim sistemima ili drugim delovima
internog informacionog sistema (intranetima)
zamena za klasine javne i privatne mree
vrlo jednostavna razmena informacija po niskoj ceni

Internet

Problemi ekstraneta

nije dovoljno pouzdan

performanse prenosa su nepredvidljive
sigurnosni problemi: verodostojnost,
prislukivanje, upad u sistem, nepriznavanje
uea u transakciji i dr.

Virtuelne privatne mree

Virtual Private Net VPN ili IP tuneli

ekstranet namenjen povezivanju
udaljenih delova informacionog
sistema organizacije
protokoli koji omoguavaju
privid direktne veze izmeu
delova distribuiranog sistema:
Microsoft PPTP (PointToPoint
Tunneling Protocol) i Cisco L2F (Layer
Two Forwarding)

Panja!
Extranet ima smisla
razvijati samo ako
njegovi uesnici ve
imaju razvijene
intranete!

Karakteristike reenja
LAN

Intranet

WAN

Extranet

low

Bandwidth high

Scope

Building
or campus

city to
global

Scope

Building
or campus

city to
global

Protocols

diverse

diverse

Protocols

internet

internet

high

Security

moderate to
high

low to
moderate

Bandwidth high

Security

very high

low