10

Modulacija i modemi
10.1 Uvod Poglavlja u ovom delu knjige pokrivaju po jedan aspekt komunikacije podataka. Prethodna poglavlja govore o informacionim izvorima, objanjavaju kako signal mo e predstavljati informaciju, i opisuju forme energije koje se koriste u raznim prenosnim medijima. U ovom poglavlju se nastavlja pri!a o komunikacijama podataka fokusiranjem na upotrebu visoko frekventnih signala za prenos informacija. "ovori se kako se informacije koriste za promenu visoko frekventnog elektromagnetnog talasa, zato je ova tehnika zna!ajna, i kako se analogni i digitalni inputi koriste. #aredna poglavlja nstavljaju pri!u o tome kako se ova tehnika mo e koristiti za pronalazak komunikacionog sistema koji prenosi vie nezavisnih tokova podataka preko zajedni!kog prenosnog medija istovremeno. 10.$ Prenosnici, frekvencija i rasprostiranje Mnogi komunikacioni sistemi za ve%e distance koriste kontinuelno osciliraju%i elektromagnetni talas koji se zove prenosnik &carrier'. (istem !ini malu promenu na prenosniku koja predstavlja informaciju koja se alje. )a bi se razumelo zato su prenosnici zna!ajni, setimo se iz poglavlja * da frekvencija elektromagnetnoe energije odre+uje kako se ta energija rasprostire. ,edna motivacija z upotrebu prenosnika dolazi iz elje za izborom frekvencije koja %e se dobro rasprostirati, nezavisno od stope po kojoj se podaci alju. 10.- .nalogna modulaciona ema /oristimo izraz modulacija za promene na!injene na prenosniku prema informacijama koje s ealju. /onceptualno, modulacija uzima dva inputa, prenosnika i signal, i generie kao izlaz moduliran prenosnik, kao to slika 10.1 ilustruje.

(lika 10.1 /oncept modulacije sa dva ulaza U sutini, poiljalac mora promeniti jednu od fundamentalnih karakteristika talasa. 0ako postoje tri primarne tehnike koje moduliraju elektromagnetni prenosnik prema signalu1 2 2 .mplitudna modulacija 3rekvencijska modulacija

Modulacija pomeranjem faze

Prva dva metoda modulacije su najpoznatija i ekstenzivno se koriste. 4ni u stvari ne poti!u od kompjuterskih mre a 2 koriste se za radio emitovanje, kao i za televiziju. 10.5 .mplitudna modulacija 0ehnika poznata kao amplitudna modulacija izmenjuje amplitudu prenosnika u proporciji sa informacijama koje s ealju &tj, prema signalu'. Prenosnik nastavlja osciliranje na fiksnoj frekvenciji, ali amplituda talasa varira. (lika 10.$ ilustruje nemodulirani prenosni talas, analogni signal informacija, i rezultuju%i modulirani prenosnik. .mplitudna modulacija nije teka za razumeti jer se samo amlituda &tj, ja!ina' sinusnog talasa modifikuje. Pored toga, grafik vremenskog domena moduliranog prenosnika ima oblik sli!an signalu koji je upotrebljen. #a primer, ako zamislimo omotnicu koja se sastoji od krive koja povezuje vrhove sinusnog talasa na slici 10.$c, rezultuju%a kriva ima isti oblik kao i signal na slici 10.$b.

(lika 10.$ 6lustracija &a' nemoduliranog prenosnog talasa, &b' analognog signala informacija, i &c' amplitudno moduliranog prenosnika

10.7 3rekvencijska modulacija .lternativa amplitudnoj modulaciji je poznata kao frekvencijska modulacija. /ada se koristi frekvencijska modulacija, amplituda prenosnika ostaje fiksna, ali se menja frekvencija prema signalu1 kada je signal ja!i, frekvencija prenosnika se malo poja!a, a kada je signal slabiji, frekvencija prenosnika se malo smanji. (lika 10.- ilustruje tla sprenosnika moduliran sa frekvencijskom modulacijom prema signalu na slici 10.$b. /ao to slika pokazuje, frekvencijska modulacija je malo te a za vizuelizovanje jer male promene frekvencije nisu tako vidljive. Me+utim, mo e s eprimetiti da modulirani talas ima ve%e frekvencije kada je signal koji s ekoristi za modulaciju ja!i.

(lika 10.- 6lustracija prenosnog talasa sa frekvencijskom modulacijom prema signalu na slici 10.$b 10.8 Modulacija promenom faze 0re%e svojstvo sinusnog talasa je njegova faza, offset od referentnog vremena kada sinusni talas po!inje. Mogu%e je koristiti promene u fazi da s epredstavi signal. /oristimo izraz promena faze za ozna!avanja ovih promena. 6ako je modulacija faze mogu%a u teoriji, ova tehnika se retko koristi sa analognim signalom. )a bi se razumelo zato, pogledajmo da ako se faza promeni nakon ciklusa k, slede%i sinusni talas %e po!eti malo kasnije od trenutka kada se ciklus k zavri. 4vo malo kanjenje li!i na promene u frekvenciji. 0ako, kod analognog inputa, modulacija promenom faze se mo e posmatrati kao posebna forma frekvencijske modulacije. 9ide%emo, me+utim, da je promena faze zna!ajna kada se kroisti digitalni signal za moduliranje prenosnika. 10.* .mplitudna modulacija i :enonova teorema 6lustracija na slici 10.$c pokazuje amplitudu koja varira od maksimuma do skoro nula. 6ako je lako ljudima da shvate, ova slika je pomalo zbunjuju%a1 u praksi, modulacija samo malo menja amplitudu prenosnika, u zavisnosti od konstante poznate kao modulacioni indeks. )a bi se razumelo zato prakti!ni sistemi ne dozvoljavaju da se modulirani signal pribli i nuli, pogledajmo :enonovu &Shannon' teoremu. Pretpostavljaju%i da je koli!ina uma konstantna, racio signal2um %e se pribli iti nuli kako se signal pribli ava nuli. 0ako odr avanjem prenosnog talasa blizu maksimuma obezbe+uje da racio signal2um ostane to je mogu%e ve%i, to omogu%ava prenos vie bita u sekundi.

10.; Modulacija, diigtalni input, i pomeranje Prethodni opis modulacije pokazuje kako se analogni signal informacija koristi za moduliranje prenosnika. Postavlja se pitanje, kako se digitalni input mo e koristiti< 4dgovor le i u jednostavnim modifikacijama modulacionih ema gore opisanih1 umesto modulacije koja je proporcionalna kontinuelnom signalu, digitalne eme koriste posebne vrednosti. Pored toga, da bi se razlikovale analogna i digitalna modulacija, koristimo izraz pomeranje &shift keying' umesto modulacija. U sutini, pomeranje funkcionie sli!no analognoj modulaciji. Umesto kontinuuma mogu%ih vrednosti, digitalno pomeranje ima fiksan set. #a primer, amlitudna modulacija omogu%ava amplitudi prenosnika da varira proizvoljno malim koli!inama kao odgovor na promenu u signalu koji se koristi. #asuprot tome, amplitudno pomeranje koristi fiksan set mogu%ih amplituda. U najjednostavnijem slu!aju, puna amplituda mo e odgovarati logi!kom 1, a zna!ajno manja amplituda mo e odgovarati logi!kom 0. (li!no tome, frekvencijsko pomeranje koristi dve osnovne frekvencije. (lika 10.5 ilustruje prenosni signal, digitalni ulazni signal, i rezultuju%u formu talasa za amplitudno pomeranje &Amplitude Shift Keying - ASK' i frekvencijsko pomeranje &Frequency Shift Keying - FSK'. 10.= Pomeranje faze 6ako amplitudne i frekvencijske promene funkcioniu dobro kod zvuka, oboje zhteva bar jedan ciklus prenosnog talasa da s epoalje jedan bit osim ako se koristi posebna kodna ema &npr, osim ako se pozitivni i negativni delovi signala ne promene nezavisno'. #>?uist teorema opisana u poglavlju 8 predla e da se broj bita poslanih po jedinici vremena mo e pove%ati ako kodna ema dozvoljava vie bita da se kodiraju u jednom ciklusu prenosnika. 0ako sistemi komunikacije podataka !esto koriste tehnike koje mogu slati vie bita. 0a!nije, pomeranje faze &phase shift keying' menja fazu prenosnog talasa naglo da bi se kodirali podaci. (vaka ova promena se naziva pomeranje faze. #akon pomeranja faze, prenosnik nastavlja da osciluje, ali momentalno ska!e na drugu ta!ku u ciklusu sinusnog talasa. (lika 10.7 ilustruje kako pomeranje faze uti!e na sinusni talas.

(lika 10.5 6lustracija &a' prenosnog talasa, &b' digitalnog ulaznog signala, &c' amplitudnog pomeranja, i &d' frekvencijskog pomeranja

(lika 10.7 6lustracija modulacije pomeranjem faze sa strelicama koje pokazuju vreme kada prenosnik naglo ska!e na novu ta!ku u ciklusu sinusnog talasa

Pomeranje faze se meri uglom promene. #a primer, krajnje levo pomeranje na slici 10.7 menja ugao za @A$ radijana ili 1;0 o. )ruga promena faze na slici tako+e odgovara promeni od 1;0o. 0re%a promena faze odgovara promeni od 2=0o &to je ekvivalentno $*0o'. 10.10 Pomeranje faze i dijagram konstelacije /ako se podaci mogu kodirati upotrebom pomeranja faze< U najjednostavnijem slu!aju, poiljalac i primalac se mogu slo iti u vezi sa brojem bita u sekundi, i mogu koristiti odsustvo pomeranja faze za ozna!avanje logi!kog 0, i prisustvo pomeranja faze za ozna!avanje logi!kog 1. #a primer, sistem mo e koristiti pomeranje faze od 1;0 o. Dijagram konstelacije se koristi za izra avanje ta!ne dodele bita podataka odre+enim promenama faze. (lika 10.8 ilustruje ovaj koncept. Bardver mo e da radi vie od detektovanja prisustva pomeranja faze 2 primalac mo e da meri koli!inu za koju se prenosnik pomerio tokom promene faze. 0ako je mogu%e kreirati komunikacioni sistem koji prepoznaje set pomeranja faza, i koristi svako posebno pomeranje faze da predstavi odre+ene vrednosti podataka. 4bi!no su sistemi dizajnirani da koriste snagu dva mogu%a pomeranja, to zna!i da poiljalac mo e koristiti bite podataka da bira izme+u pomeranja.

(lika 10.8 )ijagram konstelacije koji pokazuje logi!ko 0 kao 0o pomeranje faze i logi!ko 1 kao 1;0o pomeranje faze (lika 10.* pokazuje dijagram konstelacije za sistem koji koristi !etiri mogu%a pomeranja faze &tj, $$'. #a svakom stadijumu prenosa, poiljalac koristi dva bita podataka za izbor me+u !etiri mogu%e vrednosti pomeranja.

(lika 10.* )ijagram konstelacije za sistem koji koristi !etiri mogu%a pomeranja faze od kojih svako predstavlja dva bita podataka

(umiramo1 Glavna prednost mehanizama kao to je pomeranje faze je sposo!nost predstavljanja vi e od jednog !ita podataka po datoj promeni" Dijagram konstelacije pokazuje dodelu !ita podataka promenama faze" Postoje mnoge varijacije pomeranja faze. #a primer, mehanizam pomeranja faze kao to je onaj ilustrovan na slici 10.8 koji omogu%ava poiljaocu da alje jedan po jedan bit se klasifikuje kao mehanizam !inarnog pomeranja faze &#inary $hase Shift Keying - #$SK '. #otacija %-$SK se koristi za ozna!avanje dve mogu%e vrednosti. (li!no tome, varijacija ilustrovana na slici 10.* je poznata kao &-$SK mehanizam. U teoriji, mogu%e je pove%ati brzinu podataka pove%anjem opsega pomeranja faze. 0ako, 182P(/ mehanizam mo e slati dva puta vie bita u sekundi od 52P(/ mehanizma. U praksi, me+utim, um i distorzija ograni!avaju mogu%nost hardvera da razlikuje male razlike u pomeranjima faze. Caklju!ujemo1 'ako mnoge varijacije pomeranja faze postoje( um i distorzija ograni)avaju mogu*nosti prakti)nih sistema da razlikuju vrlo male razlike u promenama faze" 10.11 /vadraturna amplitudna modulacija .ko hardver nije u stanju da detektuje proizvoljne promene faze, kako se brzina podataka dalje mo e pove%ati< 4dgovor le i u kombinaciji modulacionih tehnika koje menjaju dve karakteristike prenosnika u isto vreme. #ajsofisticiranija tehnologija kombinuje amplitudnu modulaciju i pomeranje faze. Poznat kao Kvadraturna amplitudna modulacija &+uadrature Amplitude ,odulation - +A, &u literaturi se !esto koristi izraz kvadraturna amplitudna modulacija umesto kvadraturno amplitudno pomeranje faze'', ovaj pristup koristi i promenu u fazi i promenu u amplitudi za predstavljanje vrednosti. )a bi se D.M predstavilo na dijagramu konstelacije, koristimo distancu iz porekla kao meru amplitude. #a primer, slika 10.; pokazuje dijagram konstelacije za varijantu poznatu kao ./+A, sa tamno sivim podru!jem koje ozna!ava amplitude.

(lika 10.; )ijagram konstelacije za 18D.M u kome distanca od porekla reflektuje amplitudu

10.1$ Bardver modema za modulaciju i demodulaciju Bardverski mehanizam koji prihvata niz bita podataka i primenjuje modulaciju na prenosni talas prema bitima se naziva modulatorE hardverski mehanizam koji prihvata modulirani prenosni talas i rekreira niz bita podataka koji su upotrebljeni za moduliranje prenosnika se naziva demodulator. 0ako prenos podataka zahteva modulator na jednom kraju prenosnog medija i demodulator na drugom. U praksi, ve%ina komunikacionih sistema su poptunio dupleks sistemi, to zna!i da svaka lokacija zahteva i modulatora, koji se koristi za slanje podataka, i demodulatora, koji se koristi za primanje podataka. )a bi se smanjili trokovi i omogu%ilo da ure+aji budu laki za instaliranje i koritenje, proizvo+a!i kombinuju mehanizme modulacije i demodulacije u jedan ure+aj koji se naziva modem &modulator i demodulator'. (lika 10.= ilustruje kako par modema koristi 52 i!nu konekciju za komunikaciju.

(lika 10.= 6lustracija dva modema koji koriste konekciju sa 5 ice /ao to slika pokazuje, modemi su dizajnirani da obezbede komunikaciju na velikim udaljenostima. /olo sa 5 ice koje povezuje dva modema mo e da se prostire unutar zgrade, izme+u zgrada, ili izme+u gradova &kolo koje se prostire kroz javnu svojinu se mora iznajmiti od provajdera usluga, obi!no telefonske kompanije'. 10.1- 4pti!ki i radio frekventni modemi Pored ica, modemi se tako+e koriste sa drugim medijima, uklju!uju%i F3 prenos i opti!ka vlakna. #a primer, par radio frekventnih & 0adio Frequency - 0F' modema se mo e koristiti za slanje podataka preko radio talasa, a par opti)kih modema se mo e koristiti za slanje podataka preko para opti!kih kablova. 6ako ovakvi modemi koriste potpuno druga!ije medije nego modemi koji rade sa icama, princip ostaje isti1 na strani poiljaoca modem modulira prenosnikaE na strani primaoca, podaci se ekstrahuju iz moduliranog prenosnika. 10.15 )ialup modemi ,o jedna zanimljiva primena modema uklju!uje govorni telefonski sistem. Umesto upotrebe elektri!nog signala kao prenosnika, dialup modem koristi audio ton. /ao i kod konvencionalnih modema, prenosnik se modulira na strani poiljaoca i demodulira na strani

primaoca. 0ako, pored mogu%nosti uspostavljanja telefonskih poziva, glavna razlika izme+u dialup i konvencionalnih modema je manji opseg audio tonova. /ada su dialup modemi dizajnirani, ovaj pristup je imao smisla 2 dialup modem je konvertovao podatke u modulirani analogni prenosnik jer je telefonski sistem prenosio analogne signale. 6roni!no je da je unutranjost modernog telefonskog sistema digitalna. 0ako na strani poiljaoca dialup modem koristi podatke za moduliranje audio prenosnika, koji se prenosi do telefonskog sistema. 0elefonski sistem digitalizuje dolaze%i audio, transportuje digitalnu formu, i konvertuje digitalnu verziju nazad u analogni audio za isporuku. Modem na strani primaoca demodulira analogni prenosnik, i ekstrahuje originalne digitalne podatke. (lika 10.10 ilustruje ironiju upotrebe analognih i digitalnihsignala dialup modemima.

(lika 10.10 6lustracija digitalnih i analognih signala &ozna!enih kvadratnim talasom i sinusnim talasom' koji se pojavljuju kada se dialup modem koristi za slanje podataka od jednog kompjutera do drugog /ao to slika pokazuje, dialup modem se obi!no nalazi u sklopu kompjutera. /oristimo izraz interni modem za ozna!avanje ure+aja koji je sastavni deo kompjutera, a izraz eksterni modem za ozna!avanje ure+aja koji je poseban fizi!ki ure+aj. 10.17 D.M primenjen na dialup /vadraturna amplitudna modulacija se tako+e koristi sa dialup modemima kao na!in maksimiziranja brzine po kojoj se podaci mogu slati. )a bi se shvatilo zato, uzmimo sliku 10.11, koja pokazuje opseg dostupan kod dialup konekcije. /ao to slika ilustruje, ve%ina telefonskih konekcija prenosi frekvencije izme+u -00 i -000 Bz, ali neka konekcija mo da ne%e mo%i da radi sa krajnjim vrednostima. 0ako, da bi se garantovala bolja reprodukcija i manje uma, dialup modemi koriste frekvencije izme+u 800 i -000 Bz, to zna!i da je dotupni opseg $500 Bz. D.M ema mo e da pove%a brzinu podataka dramati!no.

(lika 10.11 6lustracija opsega glasa i podataka kod dialup telefonske konekcije

10.18 9.-$ i 9.-$bis dialup modemi /ao primer dialup modema koji koriste D.M, pogledajmo 1"2% i 1"2%!is standarde. (lika 10.1$ ilustruje D.M konstelaciju za 9.-$ modem koji koristi -$ kombinacije amplitudnog pomeranja i pomeranja faze da postigne brzinu podataka od =800 bps u svakom smeru.

(lika 10.1$ 6lustracija D.M konstelacije za 9.-$ dialup modem 9.-$bis modem koristi 1$; kombinacija pomeranja faze i pomeranja amplitude da postigne brzinu podataka od 15500 bps u svakom smeru. (lika 10.1- ilustruje ovu konstelaciju. Potrebna je sofisticirana analiza signala da se detektuje minorna promena koja se pojavljuje od neke ta!ke u konstelaciji do susedne ta!ke.

(lika 10.1- 6lustracija D.M konstelacije za 9.-$bis dialup modem 10.1* Ukratko /omunikacioni sistemi na ve%e distance koriste modulirani prenosni talas za prenos informacija. Prenosnik se modulira promenom amplitude, frekvencije, ili faze. .mplitudna i frekvencijska modulacija su najuobi!ajenije forme koje se koriste kod analognog inputa. /ada se digitalni signal koristi kao input, modulacija je poznata kao pomeranje faze. /ao i kod analogne modulacije, pomeranje faze menja prenosnika. Me+utim, dozvoljen je samo fiksan set mogu%nosti. )ijagram konstelacije se koristi za predstavljanje mogu%nosti za pomeranje faze. .ko sistem dozvoljava dve mogu%nosti, viestruki inputi bita se mogu koristiti za odabir jedne mogu%nosti u svakoj ta!ki vremena. /vadraturna amplitudna modulacija kombinuje amplitudno pomeranje i pomeranje faze za dobijanje vie mogu%nosti. Modem je hardverski ure+aj koji uklju!uje kolo za vrenje i modulacije i demodulacijeE par modema se koristi za punu dupleks komunikaciju. 4pti!ki, F3 i dialup modemi tako+e postoje. Cbog toga to je opseg ograni!en, dialup modemi koriste emu kvadraturne amplitudne modulacije. 9.-$ modem koristi -$ mogu%e kombinacije pomeranja faze i promena amplitudeE 9.-$bis modem koristi 1$; mogu%ih kombinacija.