REGIONALNI CENTAR ZA TALENTE - BEOGRAD II - 2013.

SVET FRAKTALA
WORLD OF FRACTALS

AUTOR PROFESOR MENTOR

: LUKA IVKOVI , III5 , XIII Beogradska gimnazija Beograd : JADRANKA JANKOVI , XIII Beogradska gimnazija Beograd : VIOLETA KOMNENOVI, dipl.matematiar, ET Nikola Tesla Beograd

SVET FRAKTALA
REZIME
oveanstvo je hiljadama godina razvijajui geometriju stvaralo sebi mesto za ivot. To mesto su inile ravne povrsine i pravilni lukovi. Na prirodu se gledalo kao na jedan nasumian poredak koji se nije mogao povezati sa matematikom. Tek u drugoj polovini XX veka, matematiar Benoa Mandelbrot ( Benoit Mandelbrot 1924.-2010.) je uoio zakonitosti koje taj haos, naizgled nasumian raspored, ini krajnje urednim i jednostavnim. Mandelbrot je ovu re fraktali skovao 1975. godine od latinske reci fractus to znai razlomljen, slomljen. Fraktali se sastoje od delia koji su slini itavoj celini. Fraktalne slike nastaju iteracijom, tj uzastopnim ponavljanjem nekog raunskog ili geometrijskog postupka, ili rekurzijom ,odnosno ponavljanjem nekih funkcija. Fraktali su, dakle, slike nastale ponovljenim matematikim raunom ili geometrijskom konstrukcijom. Kljune rei: fraktal, fraktalna dimenzija, topoloka dimenzija, iteracija, rekurzija.

SUMMARY
For thousands of years, mankind has been developing geometry, and in that way created themselves a place to live. That place consisted of smoothen out surfaces and regular arcs. The nature was seen as a random order that cannot be related to mathematics. Only in the second half of the XX century, the mathematician Benoit Mandelbrot (1924.-2010), observed regularities in that chaos, seemingly it was random disorder, but to him it looked extremely neat and simple. Mandelbrot coined the word fractal in 1975. from the Latin word fractus meaning fractured, broken. Fractals are made up of particles that are similar to the entire whole. Fractal image created by iteration, in other words, by constantly repeating a calculation or a geometric procedure, or recursion, which means repetition of certain functions. Fractals are, therefore, repeated images made of mathematical calculations or geometrical construction. Key words: fractal, fractal dimension, topological dimension, iteration, recursion.

UVOD
Teko je dati tanu definiciju za fraktale. Jedna od osnovnih definicija glasi da su to geometrijski oblici ija je fraktalna dimenzija* strogo veca od topoloke dimenzije**, drugim reima to su objekti koji daju jednak nivo detalja bez obzira na koliinu razdeljivosti. Fraktali se sastoje od delia koji su slini itavoj celini. Fraktalne slike nastaju iteracijom***, tj uzastopnim ponavljanjem nekog raunskog ili geometrijskog postupka, ili rekurzijom****,odnosno ponavljanjem nekih funkcija. To znai da su fraktali nastali ponovljenim matematikim raunom ili geometrijskom konstrukcijom. U ovom radu bih eleo da prikaem razne vrste fraktala, njihovu rasprostranjenost u prirodi i njihovu iroku primenu u savremenom dobu. *Fraktalna dimenzija je vrednost koja nam daje uvid u to u kojoj meri neki fraktal ispunjava prostor u kojem se nalazi. Postoji mnogo definicija fraktalne dimenzije i ni jedna se ne moe smatrati univerzalnom. Fraktalnu dimenziju je najbolje objasniti na primeru Kantorovog skupa (po nemakom matematiaru Georgu Cantoru), o emu e biti rei kasnije.

**Topoloka dimenzija je najblia intuitivnom ,prirodnom shvatanju: taka ima topoloku dimenziju 0, prava 1, ravan 2, a prostor 3. Precizna definicija glasi: Skup ima topoloku dimenziju 0,ako svaka taka ima proizvoljno malu okolinu iji rub ne see skup. ***Iteracija je konstantno ponavljanje. **** Rekurzija je kada funkcija poziva samu sebe.

L-SISTEM
L-sistem ili Lindenmajerov sistem je formalna gramatika koja se koristi pri modeliranju rasta procesa razvoja biljaka, ali i za modeliranje morfologije raznih organizama. L-sistemi se mogu koristiti za konstrukciju samoslinih fraktala kao to su sistemi iteriranih funkcija. L-sisteme je uveo i razvio 1968. maarski teoretski biolog i botaniar Aristid Lindenmajer (1925.1989.).Ovaj sistem e se koristiti dalje radi boljeg objanjenja nekih fraktala.

PODELA
Fraktali se mogu grupisati u vrste ili podeliti na vie naina. Ovde u se posluiti jednom od tih podela prema ijem e se redosledu dalje predstavljati razliiti fraktali. Neki e biti preskoeni i kasnije opisani u okviru L-sistema. 1.geometrijski fraktali: a) na pravoj - Kantorov skup; b) u ravni - Kohova kriva, trougao Sjerpinskog, tepih Sjerpinskog, Apolonijeva mrea, beskonano guste krive: Peanova kriva, Hilbertova kriva, kriva Sjerpinskog, zmajolika kriva, Pitagorino drvo; c) u trodimenzionalnom prostoru - Oktaedarski fraktal, Dodekaedarski fraktal, Ikosaedarski fraktal, tetraedar Sjerpinskog. 2.algebarski fraktali: Julijin skup, Mandelbrotov skup, gorei brod. 3.stohastini fraktali: Braunovo kretanje i Braunovo drvo, Perlinov um. Fraktali se takoe mogu podeliti u odnosu na stepen samoslinosti. Tako razlikujemo one koji su: 1.potpuno samoslini-imaju najvei stepen samoslinosti. Fraktal je identian samom sebi na proizvoljnom nivou uveanja. Ovu osobinu imaju fraktali koj se dobijaju pomou iterativnih funkcija. 2.skoro samoslini-imaju manje strog oblik samoslinosti; fraktal deluje priblino (ali ne i potpuno) identian samom sebi na razliitim nivoima uveanja. Ovakve fraktale ine umanjene kopije celog fraktala u izoblienim i degenerisanim oblicima.Obino su to fraktali koji se dobijaju pomou rekurentnih veza. 3.statistiki samoslini- imaju najnii nivo samoslinosti. Fraktal poseduje numerike ili statistike mere koje se uvaju kroz uveanje ili umanjenje. Najjednostavnije definicije fraktala trivijalno ukazuju na neku vrstu statistike samoslinosti(fraktalna dimenzija je sama po sebi numerika veliina koja se ne menja sa uveanjem, odnosno umanjenjem). Ovde spadaju fraktali generisani stohastikim procesima. Geometrijski fraktali a)Na pravoj: Kantorov skup je skup odvojenih taaka duine koji se dobija konstantnim izbacivanjem srednje treine svih preostalih segmenata. To je fraktal topoloke dimenzije 0 (nula). Predstavio ga je nemaki matematiar Dor Kantor (Georg Cantor) 1883. godine. Uzmimo segment pravca u intervalu [0,1] pa izuzmimo srednju treinu bez krajnjih taaka (dakle, interval i: 1/3>i<2/3). Sa svakim od preostala dva segmenta uinimo isto i nastavimo postupak s ostatkom. Take koje ostanu nakon be-

skonanog broja iteracija ine Kantorov skup. U prvoj smo iteraciji oduzeli 1/3 ukupne duine, u drugoj jo 2/9 i to se dalje nastavlja po sledeoj zakonitosti:

b)U ravni: Kohova kriva je jedna od najpoznatijih fraktala. Treba takoe pomenuti i Kohovu pahuljicu, jer razlikuju se po pocetnom obliku, a dalje se razvijaju po istom principu. Ta razlika u poetku je to se kod krive polazi od dui, a kod pahulje od trougla. Kreemo od dui (nulta iteracija) koju podelimo na tri jednaka segmenta. Na srednji segment dodamo jo dve dui jednakih duina (1/3 duine prvobitne dui) tako da zajedno sa srednjim segmentom ine jednakostranini trougao. Nakon toga uklonimo srednji segment. Sada imamo etiri dui jednakih duina i to nazivamo prvom iteracijom. Drugu iteraciju dobijemo tako da svaku od etiri dui prve iteracije zamenimo umanjenom verzijom cele prve iteracije. Kohovom krivom nazivamo geometrijski lik koji nastane kad broj iteracija tei nuli. Skup taaka poetne dui koji ostane "na kraju" jednak je Kantorovom skupu.Kohova se kriva moe konstruisati i koristei L-sistem: Poetak: F Pravilo: F F + F - - F + F Znaenje znakova:F = "crtaj napred"; + = "rotiraj u smeru kazaljke na satu za 60"; - = "rotiraj u smeru suprotnom od smera kazaljke na satu za 60":Nulta iteracija: F;prva iteracija: F + F - - F + F;druga iteracija: F + F - - F + F + F + F - - F + F - - F + F - - F + F + F + F - - F + F itd. Izraunavanje duine krive: Poetna duina je 1m. Nakon prve iteracije, duina krive je 4/3m jer imamo etiri dui duine 1/3m, dakle 4/3m. Nakon druge iteracije, duina je 16/9m. Tako dolazimo do opte formule L (4/3) , ako je broj iteracija. Vidimo da duina raste eksponencijalno i zakljuujemo da duina tei u beskonano ako broj iteracija tei u beskonano.Evo kako izgleda:

Prva iteracija

Druga iteracija

Trea iteracija

etvrta iteracija (naredne su sline, golim okom se ne vidi razlika) Princip po L-sistemu za pahulju: Konstrukcija Kohove pahuljice se vri na isti nain, ali tako da se uzmu tri poetne dui i postave se tako da ine jednakostranini trougao. Sa svakom od dui uinimo isto to i s nultom iteracijom Kohove krive da bi smo dobili prvu iteraciju.U L-sistemu konstrukcija izgleda ovako: Pravilo: F F - F + + F F Znaenje znakova*(kao u prethodnom primeru):Nulta iteracija: F + + F + + F;prva iteracija: F - F + + F - F + + F - F + + F - F + + F - F + + F F;druga iteracija: F - F + + F - F - F - F + + F - F + + F - F

++F-F-F-F++F-F++F-F++F-F-F-F++F-F++F-F++F-F-F-F++F-F++ F - F + + F - F - F - F + + F - F + + F - F + + F - F - F - F + + F F itd. Izraunavanje povrine : Poto je duina Kohove krive beskonana (odnosno, tei u beskonanost), i duina Kohove pahuljice je beskonana.Ipak njena povrina je konana. Uzmimo da je povrina osnovnog trougla 1. Jednostavnom podelom trougla vidimo da e manji trouglovi u sledeoj iteraciji imati devet puta manju povrinu. Povrina sva tri trougla u prvoj iteraciji tada je 1/3 povrine poetnog trougla. U sledeoj iteraciji imamo 12 trouglova ukupne povrine 4/27, a povrina svih trouglova u sledeoj iteraciji je 16/243. Uoavamo da svi navedeni lanovi osim prvog tvore geometrijski niz koeficijenta 4/9, iji je zbir:

nulta iteracija

1.iteracija

2.iteracija

3.iteracija

4.iteracija

Dodamo li jo povrinu poetnog trougla (koja nije deo geometrijskog niza), dobijamo ukupnu povrinu jednaku 8/5 povrine poetnog trougla. Trougao Sjerpinskog je fraktal koji je opisao poljski matematiar Vaclav Francizek Sjerpinski 1915. godine. Jedan je od najjednostavnijih primera fraktala, fraktalna mu je dimenzija: log3/log21.585. Poinjemo s jednakostraninim trouglom. Odredimo sredita stranica pa od poetnog trougla oduzmemo trougao koji nastaje spajanjem sredita. Ostaju tri jednakostranina trougla dvostruko manjih duina stranica od poetnog; sa svakim ponovimo postupak. Trouglom Sjerpinskog nazivamo skup taaka koji ostane kad broj oduzimanja (iteracija) tei nuli.U L-sistemu se moe prikazati ovako: Pravila:A B - A B;B A + B + A Znaenje:A, B "crtaj napred";- = "rotiraj u smeru kazaljke na satu za 60";+ = "rotiraj u smeru suprotnom od smera kazaljke na satu za 60": Nulta iteracija: A;prva iteracija: B - A B;druga iteracija: A + B + A - B - A B - A + B + A itd.

nulta iteracija

1. iteracija

2. iteracija

3. iteracija

4. iteracija

Tepih Sjerpinskog je fraktal osmiljen od strane prethodno pomenutog poljskog matematiara i ima isti princip kao prethodni fraktal, ali sa kvadratom kao pocetnim oblikom. Fraktalna dimenzija je log8/log31.8928.

nulta iteracija 1.iteracija

2.iteracija

3.iteracija

4.iteracija

b-1)Beskonano guste krive(fraktalne krive koje nakon beskonanog broja iteracija potpuno prekrivaju deo n-dimenzionalnog prostora u kojem se nalaze): Peanova kriva je prva opisana beskonano gusta kriva, pa se ponekad sve beskonano guste krive nazivaju Peanovim krivima. Opisao ju je 1890. godine talijanski matematiar uzepe Peano. Nulta i prva iteracija su zadate takve kakve jesu. Druga se iteracija gradi tako da se u prvoj iteraciji pronae svaki segment slian krivoj iz nulte iteracije i zameni se celom prvom iteracijom. Dalja konstrukcija se moe shvatiti na dva naina, iako je rezultat potpuno isti:1.n-tu iteraciju dobijemo ako u iteraciji br. n-1 svaki segment slian krivoj iz nulte iteracije zamenimo celom prvom iteracijom.2.n-tu iteraciju dobijemo ako u iteraciji br. n-1 svaki segment slian krivoj iz iteracije br. n-2 zamenimo celom iteracijom br.n-1.Peanova kriva nastaje nakon beskonano mnogo iteracija.

Od nulte do 3. iteracije Hilbertova kriva je beskonano gusta kriva koju je opisao nemaki matematiar David Hilbert 1891. godine. Konstrukcija je potpuno ista kao i kod Peanove krive. Nulta i prva iteracija su zadate takve kakve jesu. Druga se iteracija gradi tako da se u prvoj iteraciji pronae svaki segment slian krivoj iz nulte iteracije i zameni se celom prvom iteracijom. Dalja se konstrukcija moe shvatiti na dva naina, iako je rezultat potpuno isti:1.n-tu iteraciju dobijemo ako u iteraciji br. n-1 svaki segment slian krivoj iz nulte iteracije zamenimo celom prvom iteracijom.2.n-tu iteraciju dobijemo ako u iteraciji br. n-1 svaki segment slian krivoj iz iteracije br. n-2 zamenimo celom iteracijom br. n-1.Hilbertova kriva nastaje nakon beskonano mnogo iteracija.Na slici: Crvena-nulta iteracija; crna-1.iteracija; plava-2. Iteracija.

Kriva Sjerpinskog za razliku od Peanove i Hilbertove, ova kriva je zatvorena. Osim toga, sloenija je jer, osim pravih, sadri i uglove od 45.Svaka se iteracija dobije tako da se prethodna upola smanji i da se naprave jo tri kopije. Te se etiri krive translacijom prenose tako da vrhovi "kosog" dela iz prethodne iteracije budu na sreditima kosih i vodoravnih stranica iz ove iteracije. Tada se svakoj

krivoj iz ove iteracije oduzme "kosa" stranica najblia sreditu kvadrata u kojem se kriva crta pa se vrhovi oduzetih stranica spoje s dva najblia vrha susednih oduzetih stranica. Krivom Sjerpinskog nazivamo krivu koja se dobije kad broj iteracija tei u beskonano.

nulta iteracija

1.iteracija

2.iteracija

3.iteracija

4.iteracija

5.iteracija

Zmajolika kriva je beskonano gusta kriva koja je dobila ime po slinosti sa mitskim biem poznatim kao zmaj. Ponekad se to ime koristi za sve fraktalne krivulje koje se mogu konstruisati rekurzivnim metodama kao to je L-sistem. ugao: 90 pravila:X X + Y F +;Y - F X Y znaenje:F = "crtaj napred";- = "rotiraj u smeru kazaljke na satu za 90";+ = "rotiraj u smeru suprotnom od smera kazaljke na satu za 90":Nulta iteracija:FX;prva iteracija: F X + Y F +;druga iteracija: F X + Y F + + - F X - Y F +;trea iteracija: F X + Y F + + - F X - Y F + + - F X + Y F + - F X - Y F +;etvrta iteracija: F X + Y F + + - F X - Y F + + - F X + Y F + - - F X - Y F + + - F X + Y F++-FX-YF+--FX+YF+--FX-YF+

1.-4.iteracije/zatim 9.iteracija Pitagorino drvo je dobilo ime po Pitagori jer svaka tri susedna kvadrata grade pravougli trougao. Konstrukcija poinje sa kvadratom nad kojim su konstruisana dva kvadata tako da se temena ova tri kvadrata poklapaju. Rekurzijom se ovaj postupak nastavlja na svakom sledeem kvadratu:

1.iteracija 2.iteracija 3.iteracija 4.iteracija Postoji varijacija, ako su dva naredna kvadrata nejednaka, i sa prvim kvadratom konstruiu pravougli trougao koji nije jednakokraki. Ovaj fraktal je poznat kao ,,Pitagorino drvo na vetru:

1.iteracija

2.iteracija 3.iteracija

5.iteracija

c)u trodimenzionalnom prostoru: Oktaedarski fraktal je fraktal kod kojeg se oktaedar zameni sa est manjih oktaedara u svakom vrhu. To je jedan od retkih geometrijskih fraktala u trodimenzionalnom prostoru koji nema svoj dvodimenzionalni analogni oblik. Napravi se 6 novih oktaedara s faktorom skaliranja od 1/2. Ti se

oktaedri postave unutar poetnog oktaedra tako da s njim dele po jedan vrh. Faktor skaliranja je takav da se manji ikosaedri dodiruju. Fraktalna dimenzija je log6/log22.5849. Dodekaedarski fraktal je fraktal kod kojeg se dodekaedar zameni s 20 manjih dodekaedara u svakom vrhu. Takoe spada u retke geometrijske fraktale u trodimenzionalnom prostoru koji nemaju svoj dvodimenzionalni analogni oblik. Napravi se 20 novih dodekaedara s faktorom skaliranja od 1/(2+)0.2746, gde je vrednost zletnog preseka, (1+5)/2. Ti se dodekaedri postave unutar poetnog dodekaedra tako da s njim dele po jedan vrh. Faktor skaliranja je takav da se manji dodekaedri dodiruju. Fraktalna dimenzija je: log20/log(2+)2.33. Ikosaedarski fraktal je fraktal kod kojeg se ikosaedar zameni s 12 manjih ikosaedara u svakom vrhu. Kao i prethodne dve vrste, i ovaj geometrijski fraktal postoji u trodimenzionalnom prostoru a nema svoj dvodimenzionalni analogni oblik. Napravi se 12 novih ikosaedara s faktorom skaliranja od:1/(1+)0.382. Ti se ikosaedri postave unutar poetnog ikosaedra tako da s njim dele po jedan vrh. Faktor skaliranja je takav da se manji ikosaedri dodiruju. Fraktalna dimenzija je: log12/log(1+)2.5819.

Oktaedarski fraktal

Dodekaedarski fraktal

Ikosaedarski fraktal

Tetraedar Sjerpinskog nastaje analogno trouglu Sjerpinskog kojom se trouglovi jednostavno zamene tetraedrima. Razlika je sto se ne konstruie oduzimanjem jednog manjeg, "naopakog" tetraedra iz sredine , nego ostavljanjem etiri manja tetraedra i oduzimanjem svega ostalog. Zanimljiva je fraktalna dimenzija: pri svakoj iteraciji nastaju etiri nova dela dvostruko manje duine stranice, pa ona glasi:log4/log2=2.

Crveni-normalan ; Plavi-izvrnut tetraedar

Algebarski fraktali Julijin skup (po francuskom matematiaru Gaston Julia) postoji u irem i u uem smislu: u irem smislu je granica izmeu dva skupa taaka:Z(0) +yi; onog gde niz :Z(n+1)=f(Z(n)) konvergira* nekoj vrednosti i onog gde taj niz divergira**.Julijin skup (u uem smislu) dobijemo ako u gore navedeni niz uvrstimo f(Z(n))=Z(n)*Z(n)+c .Da bi je konstruisali moramo za svaku taku kompleksne ravni:Z(0)=x+yi; da definiemo niz :Z(n+1)=f(Z(n)) , gde f(Z(n)) moe biti bilo koja funkcija, moemo definisati dva skupa: skup taaka Z(0) za koje definisani niz konvergira nekoj taki i skup taaka Z(0) za koje taj niz divergira, odnosno tei u beskonanost. Julijin skup (u irem smislu) je granica ta dva skupa. Obino se Julijin skup, kao i svi algebarski fraktali, prikazuje tako da su take koje konvergiraju crne, a one koje divergiraju su u raznim nijansama iste boje ili razliitih boja. Nijansa boje zavisi od brzine kojom taj niz raste to se vie odmiemo od Julijinog skupa, niz bre raste. Menjanjem konstante c u Julijinom skupu u uem smislu dobijamo najrazliitije skupove, oni mogu biti povezani i nepovezani:

Julijin skup

primer povezanog

primer nepovezanog

*konvergirati-pribliavati se uzajamno;**divergirati- razilaziti se, razmicati se, odstupati, udaljavati se jedno od drugog; Mandelbrotov skup je skup taaka c kompleksne ravni za koje je Julijin skup (u uem smislu) povezan. Dobio je ime po francusko-amerikom matematiaru Benoitu Mandelbrotu. Najlake emo ga konstruisati ako na kompleksnoj ravni oznaimo sve brojeve c pomou kojih se dobija povezan Julijin skup. Mandelbrotov skup se moe prikazati na isti nain na koji se obino prikazuje Julijin skup: bojei take koje pripadaju skupu u crnu boju, a ostale take u raznim nijansama. Mandelbrotov je zatvoren skup gde su sve take unutar kruga poluprenika 2 sa sreditem u ishoditu. Taka c pripada Mandelbrotovom skupu ako i samo ako vai da je:fc(0) 2 za n0 . Drugim reima, ako je apsolutna vrednost fc(0) za neki n0 vea od 2, niz e teiti u beskonanost (divergirati). Presek Mandelbrotovog skupa s realnom osom daje interval [2, 0.25]. Povrina se procenjuje na 1.506 591 77 0.000 000 08, i veruje se da je jednako: . Mandelbrotov je skup kvazi samoslian jer se u njemu pojavljuju izmenjene verzije njega samog. Izmenjene su uglavnom zbog skupova taaka koji "vire" iz njih povezujui ih s glavnim delom:

Jasno se vidi slinost izmedju delova i celine Funkcija Mandelbrotovog skupa: f(Z)=Z*Z+c, ali postoje varijacije, pa onda funkcija izgleda ovako:f(Z(n-1))=Zn+c, b>2- zovemo ih Multibrot skupovima:

Mandelbrotov skup

Multibrot skupovi

Gorei brod je fraktal kojeg su opisali Mihael Miheli i Oto E. Rosler 1992.godine. Konstruie se na slian nain kao i Julijin skup: za svaku se taku kompleksne ravni: Z(0)=x0+y0i; odredi niz taaka: Z(n+1)=x(n+1)+y(n+1)i; tako da je x(n+1)=x(n)*x(n)-y(n)*y(n)-x0; i: y(n+1) 2 (n)y(n)-y0; Take koje nakon mnogo iteracija konvergiraju jednoj vrednosti, pripadaju skupu pa se kao i kod prethodnih algebarskih fraktala boje jednom bojom. Ostale take divergiraju i boje se razliitim nijansama zavisno o toga koliko brzo divergiraju.

Gorei brod Stohastini fraktali

Uvelian deo, koji je slian celini

Braunovo kretanje moe biti haotino kretanje estice malih dimenzija uronjene u neki fluid ili matematiki model koji opisuje takvo kretanje. Dobilo je ime po britanskom botaniaru Robertu Brownu. Fraktalnu strukturu moemo posmatrati ako za razliite iteracije uzmemo grafike u kojima je poloaj estice oznaen u razliitim vremenskim intervalima (poloaji su spojeni ravnim crtama). Poveavanjem nekog dela druge iteracije dobit emo strukturu koja lii na strukturu prve iteracije, i tako unedogled. Treba primetiti da ove strukture nisu potpuno samosline, nego se neka njihova

svojstva ne menjaju sa stepenom poveanja. Drugim reima, ako pogledamo grafik nekog Braunovog kretanja na podruju od 100cm2 kroz vreme od 100s i grafik na podruju od 1cm2 kroz vrijeme od 1s, neemo ni na koji nain moi prepoznati koji grafik oznaava koje vreme posmatranja i koju povrinu. Kao i svi ostali stohastini fraktali, ovi se fraktali odlikuju samo svojstvom da njihova fraktalna dimenzija pri svakom uveanju ostaje ista.

Tri iteracije Braunovog kretanja Braunovo drvo je fraktal koji se dobija pomou Braunovog kretanja.Braunovo drvo se konstruie na sledei nain: odredi se jedna taka, "seme", koja se postavi na neko sluajno odabrano mesto. Na neko drugo (sluajno odabrano) mesto postavi se druga taka koja se pomie po raunarskom modelu Braunovog kretanja dok ne dotakne seme. Odabere se nova taka koja se na isti nain pomie dok ne dotakne bilo koju od prethodno nacrtanih taaka (ukljuujui i seme), i tako u nedogled.Oblik Braunovog drveta moe biti vrlo razliit, zavisno od tri osnovna faktora:1.poloaj "semena"2.poloaj svake estice (bilo gde na ekranu, negde na krunici sa semenom u sreditu, s vrha ekrana (s tim da je seme na dnu) itd.)3.algoritam za Braunovo kretanje (npr. radi breg izvoenja estica se moe obrisati ako ode predaleko od semena) .

Braunovo drvo Perlinov um je vrsta matematike funkcije koja se koristi na ogroman broj naina u raunarskoj grafici. Funkcija se dobije sabiranjem vie funkcija koje su dobijene sluajnim odabiranjem taaka, gde svaka sledea funkcija ima dvostruko manju amplitudu i dvostruko veu frekvenciju. Osmislio ju je Ken Perlin 1983. godine. Postupak u objasniti na primeru jednodimenzionalne funkcije. Prvu funkciju konstruiemo tako da na odreenom segmentu apscise odredimo pet jednako udaljenih taaka i pripiemo im sluajno izabrane vrednosti izmeu vrednosti: [ -128 i 128]; pa interpoliramo ostale take odabranim postupkom, u ovom sluaju kosinusnom interpolacijom, odnosno spojimo take(slika1). Drugu funkciju konstruiemo na isti nain, samo to odaberemo devet taaka

(ukljuujui i pet iz prole funkcije) i pripisujemo im sluajne vrednosti u intervalu [-64, 64]. Sad imamo (priblino) dvostruko vie taaka, a amplituda je dvostruko manja (slika2):

slika1

slika2

Postupak se dalje nastavlja po istom principu. Pojedini delovi funkcije kada se uveliaju, podseaju na celinu kao i kod ostalih fraktala.

ZASTUPLJENOST FRAKTALA U PRIRODI I PRIMENA FRAKTALA

Fraktali imaju jako iroku primenu u ljudskim delatnostima i pomau nam da lake shvatimo kako funkcionie priroda, a samim tim vie otkrivamo o samom oveku. Postoje razne teme kojima se bave mnogi naunici iz najrazliitijih oblasti.Neke od najinteresantnijih u detaljnije obraditi, a neke samo pomenuti: Nelinearna dinamika i predvianje kaspijskog nivoa mora, Samoslinost kod biljaka: Integrisanje matematike i bioloke perspektive, Kompleksnost biolokog starenja, Fraktalna geometrija u umetnosti: Pregled kroz razliite kulture, Fraktalnost i fraktalna dimenzija u analizi srednjeamerikih piramida, Fraktali i efikasnost korienja vode kod biljaka, Potreba i izvodljivost primene L-sistema modela kod modeliranja useva u agrikulturi, ,,Fraktali u raunarskoj grafici, ,,Fraktali u mobilnim telefonima, ,,Prirodno kretanje oka,,Ritam srca. Fraktali u raunarskoj grafici-koriste se za stvarnaje reljefa i omoguili su da nastane revolucija u raunarskoj grafici, stvorena je mogunost da se za kratko vreme stvori itav pejza. Jedna od funkcija koja se moe koristiti u ovoj oblasti je Perlinov um koji sam prethodno objasnio. Loren Karpenter je prvi pokuao da iskoristi princip fraktala u ovoj oblasti, otkrio je fraktale preko Mandelbrotove knjige:,,Fraktali:oblici, anse i dimenzije. Krajem sedamdesetih godina XX veka raunari nisu bili mnogo razvijeni, a Karpenteru je bio otreban itav pejza nad kojim bi leteli avioni. To je izveo tako to je uzeo jednostavan oblik i izlomio ga na delove i zatim ponavljao postupak iznova.

Poetni oblik Zavrni oblik Fraktali u mobilnim telefonima- Tokom devedesetih se javio problem kod mobilnih telefona jer nisu mogli da obuhvate irok spektar frekvencije, a pritom su antene bile suvie glomazne. Nejtan Koen, koji je bio bostonski radioastronom je iskoristio fraktalnu geometriju, nakon to je inspirisan predavanjem Mandelbrota, odluio je da napravi antenu u obliku kohove krive i uvideo je da ta antena ne samo to zauzima manje prostora ve i poveav spektar frekvencija koje moe da obuhvati.Time se vidi da fraktali ne samo da funcioniu u prirodi, nego da i tehnologija pokazuje bolje rezultate primenom fraktala. Prirodno kretanje oka- Ovom temom se bave na Univerzitetu u Oregonu, Riard Tejlor koristi fraktale da bi otkrio taju iza kretanja oiju. On pokuava da odredi ta nam to omoguava da absorbujemo ogromnu koliinu vizuelnih informacija. Ovo istraivanje je sproveo tako to je pomou male infracrvene kamere prati gde oko gleda, dok raunar belei tu putanju i iscrtava je na ekranu. Pri zumiranju dobijenih rezultata jasno se vide fraktalne dimenzije. Dakle ako nae oi takoe koriste fraktale pri prikupljanju informacija, to nam moe omoguiti da u budunosti konstruiemo razne objekte tako da naem oku najvie odgovara, odnosno da lake obradi informacije o tom objektu. Ritam srca- Doktor Ari Goldberger bavi se kardiologijom i primetio je da grafik rada zdravog srca nije konstantan, istraivanje je sproveo pritom na ogromnom broju ljudi. Takodje je primetio da pri zumiranju grafika na ekranu se prikazuje slika slina itavom grafiku. To otkrie omoguava da se daljim istraivanjem doe do zakonitosti rada srca i da se time ranije prepozna odstupanje od normalnog rada srca i spreavanje sranih problema u korenu.

ZAKLJUAK
Fraktali su naizgled nekim matematiarima izgledali kao sistemi bez ikakvog reda, naviknuti na geometriju koja nam je oduvek poznata, ali su ipak razna istraivanja pokazala da fraktali nisu samo lepe slike, odnosno nemaju uticaj samo na umetnost, ve predstavljaju vaan deo pri razumevanju prirode koja nas okruuje. Fraktali nam pomau da shvatimo i sami sebe, kako nae telo funkcionie, ta nam ono govori, a mi toliko dugo nismo mogli da ujemo. Takoe pokazuju iroku primenu u razvoju tehnologije i reavanju raznih problema koje dotadanja matematika nije mogla da otkrije. Sada nam ostaje samo da posmatramo i prouavamo kako nam fraktali sve dublje zalaze u nae ivote.

KORIENI IZVORI I LITERATURA:

1. Thinking in Patterns:Fractals and Related Phenomena in Nature- Editor Miroslav M. Novak, 2004. 2. Fractals : Form, Chance and Dimension- Benoit Mandelbrot, 1977. 3. http://skajvok3r.blogspot.com/2012/01/fraktali-lov-na-skrivene-dimenzije.html 4. http://classes.yale.edu/Fractals/ 5. http://sh.wikipedia.org/wiki/Fraktali 6. http://sh.wikipedia.org/wiki/Mandelbrotov_skup 7. http://users.math.yale.edu/~bbm3/web_pdfs/encyclopediaBritannica.pdf