Najmoje
by:
Zeljko Joksimovic
Zašto dižeš svoje obrve,
kada su stvorene za moje poglede.
Zašto skljanjaš tvoje uvojke,
kada su roðeni za moje dodire.
Gde sam bio sinoæ nevažno,
gde æu biti opet sve jedno.
Zašto kriješ tvoje usnice,
kada su stvorene za moje poljubce.
Zašto èutiš i što ljutiš se,
zar me tvoje oci više ne vole?
Gde sam bio sinoc nevažno,
gde æu biti opet sve jedno,
samo da ti kažeš iskreno:
da još uvek smo jedno...
Ref.:
Jesi moje Najmoje, kao što sam i ja tvoje.
Od života milije, ja najmoje oèi moje.
