Jump to content

Тайдула

From Vikipediya
Тайдула
Олтин Ўрда хонининг хотини
Шахсий маълумотлари
Вафоти 1361-йил
Болалари Тинибек, Жонибек
Онаси ?
Дини Ислом

Тайдулла — Олтин Ўрда хони Ўзбекхоннинг хотини, Тинибек, Жонибекларнинг онаси. Шунингдек Хоразм ҳукмдори Туғлуқ Темур ўғлига ҳам турмушга чиққан.

Биринчи эри

[edit | edit source]

Симеон хроникасида айтилишича, Тайдула 1323-йилда рафиқаси Баялун вафотидан сўнг, Ўзбекхоннинг катта хотинига айланган. Р. Ю. Почекаэвнинг сўзларига кўра, Баялун хондан Константинополга отаси император Андроник ИИ томон қочган.

Ибн-Баттутанинг сўзларига кўра, Ўзбекхон унга берган имтиёз унинг физиологик ўзига хослиги билан боғлиқ эди: „Султон уни ўзига хос бир хусусияти учун севади, яъни ҳар кеча уни бокира қизга ўхшаб топарди“.

Ўзбекхоннинг катта ўғли ва вориси Темур 1330-йилда отаси тириклигида вафот этди. Тайдула болалари мерос олиш учун курашдилар. Тайдула Тинибекнинг тўнғич ўғли отасининг илтифотига сазовор бўлган, унга мас’ул лавозимлар берилган, улардан бири Хоразм ҳокими эди. Аммо у бу лавозимда отасига маъқул келмади ва 1339-1340-йилларда Олтин Ўрда тангалари Ўзбекхон ва Жонибек исмлари билан зарб қилинган ва дипломатик хатларда Ўзбекхон, Тайдула ва Жонибек табрикномаларида қайд этилган.

Ўзбекхоннинг ўлимидан кейин

[edit | edit source]

1341-йилда Ўзбекхон вафот этганда, пойтахтдаги ҳокимият энг кичик ўғлини қўллаб-қувватлаган Жанибек ва Тайдула қўлида эди. Шунга қарамай, Ўрда тепаси қонунларни бузмади ва Хоразмда бўлганлар Тинибекни хон сифатида эълон қилди. Аммо Тинибек Сарайга келишидан олдин ҳам, Жонибек ва Тайдула бошқа рақиб — Ўзбекхоннинг бошқа хотинидан ўғли Хизрбекни ўлдиришга муваффақ бўлишди. Хизрбекнинг ўлдирилиши Тинибекнинг Жонибекни жазолаш истагига сабаб бўлди, аммо онасининг ёрдами билан у етарли миқдордаги тарафдорларини тўплади. Ички курашлар натижасида Тинибек вафот этди ва 1342-йилдан бошлаб Жонибек хон бўлди. Шу билан бирга, Тайдула кичкина ўғлидан совғалар сифатида катта даромад манбаларини олди, хусусан, у Тула шаҳрига, Баск томонидан бошқариладиган ва Азовдаги савдо тўловларининг бир қисмига эга бўлди[1][2][3].

Манбалар

[edit | edit source]
  1. Юргевич В.Н., Рассказ римско-католического миссионера доминиканца Юлиана о путешествии в страну приволжских венгерцев, совершенных перед 1235 годом, и письма папы Венедикта ХҚҚ к хану Узбеку, его жене Тайдолю и сыну Джанибеку в 1340 ж. // Записки Одесского общества истории и древностей, Одесса, т. 5, 1863; Золотая Орда в источниках, т. 1, М., 2003
  2. Григорьев А.П., Сборник ханских ярлыков русским митрополитам: Источниковедческий анализ золотоордынских документов, СПб., 2004
  3. Григорьев А.П., Григорьев В.П., Коллекция золотоордынских документов ХҚВ века из Венеции: Источниковедческое исследование, СПб., 2001.