ексер
ексер
Именица
[уреди]ексер, м
Категорије: кол.ков.
Облици:
Значења:
- Клин којим је прикована баскија, носач црепа. Јасеново[1]
- Клин којим се закуцава шиндра. Јасеново[1]
- Ексер за прикивање шине на точку. [1]
- Нарочити клин за поткивање, зашиљеног врха и четвртасте главе. [1]
- Исто. [1]
- Метални или дрвени клин на радном делу грабаља. [1]
Примери:
- У̀змӣ ѐксер и за̀куцај ка̀кӯ да̀ску на де́ру, да се кро̀з њу не про̀влаче ва̏шке. Бачинци [1]
- Место две̏ста ки̑ла, ми њи̏ма три̏ста ки̑ла гу̏рнемо е̏ксе̄ра и гво̑жђа којека̀квог. Бечеј [1]
- У̀дарио дѐбо ѐксер и пу̏кла ле̏тва на̏двоје. [3] [4] Јаша Томић Сусек Свилош Лаћарак Сремска Митровица Суботица Турија Силбаш Госпођинци Ђурђево Бегеч Ковиљ Ђала Ново Милошево Меленци Тараш Шурјан Бока Неузина Ловра [1]# Иде̏мо кот ко̏лара, ма̏ло нам избу̑шу јел изгори́ду с ексе̏рима. Јасеново [1]# Кља̏кав је, бо̏же, да нѐ мож да у̀куца јѐдан јѐксер, а да не ра̀сцо̄па пр̏с. [5] Јаша Томић Итебеј Шурјан Бока Орловат Иланџа Иванда [1]# Од јексе̏ра. Је́ксер опра̏виш. Вршац Избиште Јасеново [1]# По̀тковице сам пра̏вио, ѐксере сам мо́ро ку́пити. [6] Нови Сад Сот Нерадин Инђија Крчедин Турија Каћ Тител [1]# Да̏ј ми поткѝва̄чки ѐксер бро̏ј три̏, бро̏ј чѐтир. [6] Бачка Паланка Нештин Ириг Футог Ковиљ [1]# Ако је пу̏кла руку̀ница јел ру́ да, са̏[д] ту̏ тре̏ба да је са̀ставим, о̏нда сам ја̏ ту̏ мѐто па̑нту од лѝма. Ѐксер, па се у̀дари, о̏н се по̏тсавије. [6] Нови Сад Турија [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 8, 100.
- ↑ Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 10, 16.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 52, 326.
- ↑ 6,0 6,1 6,2 Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).