Transpozon
Transpozon (transpozabilni element, TE) je DNK sekvenca koja može da promeni svoju relativnu poziciju unutar genoma ćelije. Mehanizam transpozicije može da bude bilo „kopiraj i prenesi“ ili „iseci i prenesi“. Transpozicija može da kreira fenotipski značajne mutacije i da promeni veličinu ćelijskog genoma. Transponzone je otkrila Barbara Maklintok za šta je nagrađena Nobelovom nagradom 1983.[1]
Transponzoni sačinjavaju veliku frakciju C-vrednosti eukariotskih ćelija. Oni se često smatraju "DNK smećem". Kod Oxytricha, koji imaju jedinstveni genetički sistem, oni imaju kritičnu ulogu u razvoju.[2] Oni su takođe veoma korisni u naučnim istraživanjima kao sredstvo za promenu DNK unutar živog organizma.
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ McClintock, B.; et al. (1950). „The origin and behavior of mutable loci in maize”. Proc Natl Acad Sci U S A. 36 (6): 344—355. Bibcode:1950PNAS...36..344M. PMC 1063197
. PMID 15430309. doi:10.1073/pnas.36.6.344.
- ^ „'Junk' DNA Has Important Role, Researchers Find”. Science Daily. 21. 5. 2009.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Kidwell, M.G. (2005). „Transposable elements”. Ур.: T.R. Gregory. The Evolution of the Genome. San Diego: Elsevier. стр. 165–221. ISBN 978-0-12-301463-4.
- Craig NL, Craigie R, Gellert M, Lambowitz AM (2002). Mobile DNA II. Washington, DC: ASM Press. ISBN 978-1-55581-209-6.
- B, Lewin (2000). Genes VII. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-879276-5.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]- Transpozoni
- Moguća veza između transpozicije i limfoma Архивирано на сајту Wayback Machine (6. фебруар 2008)
