Stoksova teorema
U matematici i fizici, Stoksova teorema ili Kelvin-Stoksova teorema, nazvana po Džordžu Gabrijelu Stoksu i Lordu Kelvinu je generalizacija Grinove teoreme u višim dimenzijama. Poznata je i kao osnovna teorema rotacije, a jedna je od bitnijih teorema u vektorskoj analizi. Ona povezuje krivolinijski integral oko proste zatvorene krive C i dvostruki integral nad oblasti S ograničenom sa C, a takođe povezuje i definiciju eksteriornih izvoda sa topološkim konturama u slučaju njene generalizacije.
Teorema u trodimenzionalnom R3 omotaču glasi:
Neka je S pozitivno orijentisana, deo po deo, glatka površina ograničena jednostavnom, zatvorenom krivom C= ∂S i neka je F vektorsko polje koje pripada toj površini, onda je:
Za pozitivnu orijentaciju krive smatra se orjentacija u smeru suprotnom smeru kazaljki na satu. Nekada se crta kružić na simbolu integrala da se označi da je kriva C zatvorena kriva.
Intuicija dokaza
[уреди | уреди извор]Kao univerzalniji pristup Grinovoj teoremi, intuicija iza Stoksove teoreme govori da je ukupna zakrivljenost nad jednim prostorom jednaka zakrivljenosti na njegovoj granici.
Primena
[уреди | уреди извор]Stoksova teorema ima brojnih primena u fizici, to jest mehanici fluida, irotacionim vektorskim poljima, elektromagnetizmu, topologiji,... Ovde se razmatra primena na Maksvelove jednačine, najbitnije jednačine elektromagnetizma.
Maksvelove jednačine
[уреди | уреди извор]U elektromagnetizmu, Stoksova teorema omogućava proveru jednakosti diferencijalnih formi u Maksvel-Faradejevom i Maksvel-Amperovom zakonu. Ako se primeni na električno polje E u Faradejevom zakonu glasi:
U Amperovom zakonu primenljiva je na magnetno polje B:
Generalizacija
[уреди | уреди извор]Generalizacija Stoksove teoreme na višedimenzionalne omotače pruža matematičko shvatanje kontura i pokazuje primenu eksteriornih izvoda (generalizuje izvode na više dimenzije). Ona glasi:
U notaciji ∂t označava konturu, a dF eksteriorni izvod. Teorema pokazuje suprotnost između kontura i izvoda. Pokazuje i da su diferencijalni i infintezimalni račun u jednoj, dve i tri dimenzije, kao i osnovna teorema diferencijalnog i infintezimalnog računa samo njeni specijalni slučajevi.
Vidi još
[уреди | уреди извор]Reference
[уреди | уреди извор]2. ^ Wolfram Mathworld
3. ^Calculus III, Lamar Institute
4.^MIT 18.02SC
5.^Stewart, James (2012). Calculus - Early Transcendentals
6.^Maksikmović, Tamara (2012). Tenzorska polja i diferencijalne forme na glatkim mnogostrukostima