Пређи на садржај

Prljave tridesete

С Википедије, слободне енциклопедије
Mapa država i okruga koji su bili podložni prašnjavim olujama između 1935 i 1938. Ovu mapu je originalno pripremila Služba konzervacije zemljišta. Najteže pogođeni okruzi tokom ovog perioda su obojeni  .
Farmer i njegova dva sina tokom peščane oluje u okrugu Simaron u Oklahomi u aprilu 1936. Ovu ikoničnu fotografiju je napravio Artur Rotstajn.

Prljave tridesete su period žestokih peščanih oluja koje su znatno oštetile ekologiju i poljoprivredu američkih i kanadskih prerija tokom 1930-ih; jaka suša i neuspeh u primeni metoda uzgoja na suvom zemljištu u sprečavanju eolskih procesa (vetroerozije) prouzrokovali su ovu pojavu.[1][2] Suša je nastupila u tri talasa, 1934, 1936, i 1939–1940, mada su pojedini regioni visokih ravnica doživeli suše tokom čak osam godina.[3]

Uz nedovoljno razumevanja ekologije ravnica, farmeri su tokom prethodne decenije vršili ekstenzivno duboko oranje ranije neobrađivanih površina Velike ravnice; ovim je potisnuta autohtona trava sa dubokim korenjem koja normalno zadržava tlo i vlagu, čak i za vreme suše i jakog vetra. Brza mehanizacija poljoprivredne opreme, posebno malih benzinskih traktora, i široka upotreba kombajna, doprineli su odlukama poljoprivrednika da pretvore suve pašnjake (od kojih je većina dobijala ne više od 250 mm (~ 10 inča) padavina godišnje) u kultivirane površine.[4] Tokom suše 1930-ih, novoformirano rastresito tlo se pretvorilo u prašinu, koju su preovlađujući vetrovi oduvavali u ogromnim oblacima koji bi ponekad zacrnjivali nebo. Ovi zagušujući oblaci prašine - nazvani „crne snežne mećave” ili „crni valjci” – putovali su preko kontinenta, dosežući i do Istočne obale i udarajući u gradove poput Njujorka i Vašingtona. Na ravnicama su često smanjivali vidljivost na jedan metar ili manje. Izveštač Asošijeted presa Robert E. Gajger bio je u Bojsi Sitiju u Oklahomi, i osvedočio crnu mećavu zvanu Crnu nedelja dana 14. aprila 1935. Edvard Stenli, novinski urednik agencije Asošijeted pres iz Kansas Sitija, skovao je termin „prašnjva činija” (engl. Dust Bowl), dok je prepisivao Gajgerovu novinsku priču.[5][6]

Dok se termin „Dust Bowl” prvobitno odnosio na geografsko područje pogođeno prašinom, danas se obično odnosi na sam događaj. Ponekad se koristi i termin „prljave tridesete” (engl. Dirty Thirties). Suša i erozija prljavih tridesetih zahvatila je oko 400.000 km² čije središte su bile „izbočine teritorije” (engl. panhandle) Teksasa i Oklahome, a delom su bile obuhvaćene i susedne države Novi Meksiko, Kolorado i Kanzas.[7] Ova prašnjava pustoš je prisilila desetine hiljada siromašnih porodica da napuste svoje farme, ne mogavši da plaćaju hipoteke ili uzgajaju useve, i šteta je premašivala 25 miliona dolara dnevno do 1936. godine (što je ekvivalentno sa $460 miliona dolara 2019. godine uzimajući u obzir inflaciju).[8][9] Mnoge od ovih porodica, koje su često bile poznate kao „Okiji”, jer je toliko njih došlo iz Oklahome, migrirale su u Kaliforniju i druge države, samo da bi otkrili da je Velika depresija tamo učinila ekonomske uslove jedva išta boljim od onih koje su ostavili.

Geografske karakteristike i rana istorija

[уреди | уреди извор]
Približavanje peščane oluje kod Stratforda u Teksasu, 1935. godine

Oblast oluja prašine prevashodno leži zapadno od 100. meridijana na Visokim visoravnima, karakterisanim ravnicama koje variraju od valovitih na severu do ravnih u Ljano Estakadu. Nadmorska visina se kreće od 760 m (2.500 ft) na istoku do 1.800 m (6.000 ft) na podnožju Stenovitih planina. Područje je poluaridno, godišnje prima manje od 510 mm (20 in) kiše; ove kiše podržavaju prerijski biom kratke trave, izvorno prisutan u tom području. Region je takođe sklon dugotrajnijoj suši, naizmenično sa neobičnom vlažnošću jednakog trajanja.[10] Za vreme vlažnih godina, bogato tlo pruža bogat poljoprivredni proizvod, ali usevi ne uspevaju tokom sušnih godina. Region je takođe podložan jakim vetrovima.[11] Tokom ranog evropskog i američkog istraživanja Velikih ravnica, ovaj region se smatrao neprikladnim za poljoprivredu evropskog stila; istraživači su ga zvali Velika američka pustinja. Nedostatak površinske vode i drvne građe učinio je region manje atraktivnim od ostalih područja za pionirsko naseljavanje i poljoprivredu.

Savezna vlada je podstakla naseljavanje i razvoj poljoprivrednih ravnica putem Zakona o seoskim imanjima iz 1862. godine, nudeći naseljenicima parcele od 65 ha. Sa završetkom građanskog rata 1865. i dovršetkom Prve transkontinentalne železnice 1869. godine, talasi novih migranata i imigranata dosegli su Veliku ravnicu i uveliko povećali kultivirane površine.[12][13] Neobično vlažan period na Velikoj ravnici pogrešno je naveo doseljenike i saveznu vladu da smatraju da „kiša prati plug” (popularna fraza među promoterima nekretnina) i da se klima regiona trajno promenila.[14] Iako su početni poljoprivredni poduhvati prvenstveno imali fokus na uzgoju stoke, štetni uticaj oštrih zima na stoku, počevši 1886. godine, kratka suša 1890. godine i opšta prekomerna ispaša, naveli su mnoge vlasnike zemljišta da povećaju količinu obrađenih površina.

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ McLeman, R. A.; Dupre, J.; Berrang Ford, L.; Ford, J.; Gajewski, K.; Marchildon, G. (2014). „What we learned from the Dust Bowl: lessons in science, policy, and adaptation”. Population and Environment. 35 (4): 417—440. PMC 4015056 Слободан приступ. PMID 24829518. doi:10.1007/s11111-013-0190-z. 
  2. ^ Cook, Ben; Miller, Ron; Seager, Richard. „Did dust storms make the Dust Bowl drought worse?”. Columbia University. Приступљено 9. 11. 2018. 
  3. ^ „Drought: A Paleo Perspective – 20th Century Drought”. National Climatic Data Center. Приступљено 5. 4. 2009. 
  4. ^ „The American Experience: Drought”. PBS. Приступљено 15. 3. 2015. 
  5. ^ „The Black Sunday Dust Storm of 14 April 1935”. National Weather Service: Norman, Oklahoma. 24. 8. 2010. Приступљено 23. 11. 2012. 
  6. ^ Mencken, H. L. (1979). Raven I. McDavid, Jr., ур. The American Language (One-Volume Abridged изд.). New York: Alfred A Knopf. стр. 206. ISBN 978-0-394-40075-4. 
  7. ^ Hakim, Joy (1995). A History of Us: War, Peace and all that Jazz. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-509514-2. 
  8. ^ Federal Reserve Bank of Minneapolis Community Development Project. „Consumer Price Index (estimate) 1800–”. Federal Reserve Bank of Minneapolis. Приступљено 21. октобар 2016. 
  9. ^ Bust: America – The Story of Us. A&E Television Networks. 2010. OCLC 783245601. 
  10. ^ „A History of Drought in Colorado: lessons learned and what lies ahead” (PDF). Colorado Water Resources Research Institute. februar 2000. Приступљено 6. 12. 2007. 
  11. ^ „A Report of the Great Plains Area Drought Committee”. Hopkins Papers, Franklin D. Roosevelt Library. 27. 8. 1936. Архивирано из оригинала 11. 11. 2007. г. Приступљено 6. 12. 2007. 
  12. ^ „The Great Plains: from dust to dust”. Planning Magazine. decembar 1987. Архивирано из оригинала 6. 10. 2007. г. Приступљено 6. 12. 2007. 
  13. ^ Regions at Risk: a comparison of threatened environments. United Nations University Press. 1995. Архивирано из оригинала 16. 12. 2007. г. Приступљено 6. 12. 2007. 
  14. ^ Drought in the Dust Bowl Years. US: National Drought Mitigation Center. 2006. Приступљено 6. 12. 2007. 

Literatura

[уреди | уреди извор]

Dokumentarni filmovi

[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Prljave tridesete на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Prljave_tridesete&oldid=28478224”