Пређи на садржај

Prevremeno odlubljivanje posteljice

С Википедије, слободне енциклопедије
Prevremeno odlubljivanje posteljice
SinonimiAbruptio placentae
Prikaz unutrašnjeg i spoljašnjeg krvarenja iz odlubljene posteljice
Specijalnostiakušerstvo
Vreme pojave24—26 mesec trudnoće[1]
Faktori rizikaPušenje duvana, preeklampsija[1]
Dijagnostički metodKlinička slika, ultrasonografija[2]
Slična oboljenjaPlacenta previja, krvarenje, horioamnionitis[3]
Lekovikortikosteroidi[2]
Frekvencija~ 0,7% trudnoća[1]

Prevremeno odlubljivanje posteljice ili abrupcije posteljice (lat. abruptio placentae) je odvajanje normalno usađene posteljice od materice nakon 20. nedelje trudnoće, a pre nego što se novorođenče rodi, uključujući i sva odvajanja posteljice neposredno pred sam porođaj. Kod trudnica sa odlubljenom posteljicom, načelno su prisutni simptomi i znaci krvarenja iz materice, kontrakcije materice i fetalni stres. Značajan uzrok krvarenja iz materice u trećem trimestru trudnoće povezan je sa fetalnim i majčinim morbiditetom i mortalitetom, pri čemu se odlubljivanje posteljice mora uzeti u obzir svaki put kada dođe do krvarenja u drugoj polovini trudnoće.[2]

Epidemiologija

[уреди | уреди извор]
Morbiditet/Mortalitet

Javlja se na globalnom nivou u oko 1% svih trudnoća. [4] Učestalost abruptcije placente u Sjedinjenim Državama je oko 1%, a teška abrupcija koja dovodi do smrti fetusa javlja se u 0,12% trudnoća (1 : 830)[5].[6]

Rasne razlike

Abrupcija placente je češća kod žena iz Afrike nego kod belih ili latinoameričkih žena. Međutim, da li je to rezultat socioekonomskih, genetskih ili kombinovanih faktora, ostaje nejasno.[7]

Starosna sklonost

Povećan rizik od abrupcije posteljice dokazan je kod pacijenata mlađih od 20 godina i onih starijih od 35 godina.[8]

Etiopatogeneza

[уреди | уреди извор]

Tačan uzrok odlubljivanja posteljice je najčešće teško odrediti, a teško je odrediti i direktan uticaj nekog činioca, među kojima su najznačajniji:

  • Nenormalno kratka pupčana vrpca
  • Povreda u području trbuha kao posledica pada ili saobraćajne nesreće
  • Nagli gubitak volumena materice (npr. nakon brzog gubitka amnionske tečnosti ili posle rođenja prvog blizanca).[9]

Faktori rizika

[уреди | уреди извор]

U faktore rizika za odlubljivanje posteljice, navode se [10][11][12]

  • Starija životna dob majke
  • Astma,[13][14]
  • Pušenje duvana,[15][16][17]
  • Zloupotreba kokaina i drugih psihoaktivnih supstanci
  • Pijenje više od 14 alkoholnih pića nedeljno tokom trudnoće
  • Visoki krvni pritisak u trudnoći[18] (koji je u 50% slučajeva uzrok prevremenog odlubljivanja posteljice i jedan od najčešće je uzrok smrti),[19]
  • Odlubljivanje placente u prethodnim trudnoćama — zbog povećane rastegnutoste materice (koja se može dogoditi u višestrukim trudnoćama ili sa neuobičajeno velikom količinom amnionske tečnosti)
  • Veliki broj porođaja.[20][21]
  • Nasilje u porodici.[22]
  • Bolesti štitne žlezde,[23]
  • Amniocenteza,[24]

Klasifikacija abrupcije posteljice

[уреди | уреди извор]

Klasifikacija abrupcije posteljice zasniva se na stepenu razdvajanja (delomičnom ili potpunom) i mestu razdvajanja (marginalnom ili centralnom): klasifikacija.[25]

Klasa 0 — asimptomatska abrupcija posteljice

Klasa 1 — blaga abrupcija posteljice (predstavlja približno 48% svih slučajeva)

Klasa 2 — umerena abrupcija posteljice (predstavlja približno 27% svih slučajeva)

Klasa 3 — teška abrupcija posteljice (predstavlja približno 24% svih slučajeva)

Klinička slika

[уреди | уреди извор]

U ranim fazama abrupcije placente možda neće biti sa simptoma.[26][27] Kada se simptomi razviju, oni se razvijaju iznenada. Uobičajeni simptomi uključuju:

  • iznenadni bol u stomaku,[28][29]
  • kontrakcije koje deluju kontinuirano i ne prestaju,[29]
  • vaginalno krvarenje,[28][29]
  • uvećana materica (nesrazmerna gestacijskoj dobi ploda),[29]
  • smanjeno kretanje fetusa,[29]
  • smanjeni puls fetusa.[29]

Ako se javi krvarenje iz vagine, ono može biti svetlo ili crveno ili tamno.[30]

Abrupcija posteljice uzrokovana arterijskim krvarenjem u središtu placente dovodi do naglog razvoja teških simptoma i stanja opasnih po život, uključujući fetalne abnormalnosti srčane frekvencije, teška krvarenja majke i diseminiranu intravaskularnu koagulaciju (DIC).

Abrupcije uzrokovane venskim krvarenjem na periferiji posteljice razvijaju se sporije i uzrokuju male količine krvarenja, intrauterino ograničenje rasta i oligohidramnion (nizak nivo amnionske tečnosti).[26]

Dijagnoza

[уреди | уреди извор]
Klasa Znaci i simptomi
Klasa 0
  • Naknadno pronalaženjem organizovanog krvnog ugruška ili depresivnog područja na isporučenoj posteljici.
Klasa 1
  • Nema vaginalnog krvarenja ili je vaginalno krvarenje slabo
  • Blago uska materica
  • Normalan krvni pritisak i broj otkucaja srca
  • Nema koagulopatije
  • Nema fetalnog poremećaja
Klasa 2
  • Bez vaginalnog krvarenja ili sa umerenim vaginalnim krvarenjem
  • Umerena do teška osetljivost na maternicu sa mogućim kontrakcijama tetanikom
  • Majčinska tahikardija sa ortostatskim promenama BP i otkucaja srca
  • Fetalni stres
  • Hipofibrinogenemija (50—250 mg/dl)
Klasa 3
  • Nema vaginalnog krvarenja, ili postoji teško vaginalno krvarenje
  • Veoma bolna tetanička materica
  • Materinski šok
  • Hipofibrinogenemija (< 150 mg/dL)
  • Koagulopatija
  • Fetalna smrt

Diferencijalna dijagnoza

[уреди | уреди извор]

Sledeća stanja treba uzeti u obzir u diferencijalnoj dijagnozi abrupcije posteljice:

  • Tupa abdominalna trauma
  • Akutni apendicitis
  • Diseminirana intravaskularna koagulacija
  • Ciste jajnika
  • Torzija jajnika
  • Placenta previja
  • Ektopična trudnoća
  • Preeklampsija
  • Povrede u trudnoći
  • Hemoragični šok
  • Hipovolemijski šok
  • Vaginitis

Terapija

[уреди | уреди извор]
Kanila sa dve intravenske linije

Odmah nakon prijema trudnice u bolnicu treba započniti sa kontinuiranim eksternim monitoring fetalnog srčanog ritma i kontrakcija materice.[31]

Plasirati intravensku kanilu sa dve intravenske linije velikih otvora, i prema potrebi započeti sa reanimacijom kristaloidnim tečnostima i transfuzijama krvi ako je trudnica hemodinamički nestabilan nakon reanimacije.

Lečiti koagulopatiju, ako je prisutna.

Primieniti Rh imunoglobulin ako je trudnica Rh-negativna. Kada se otkrije mogućnost postojanja neusklađenosti Rh faktora majke i ploda, onda lekar u 28. nedelji trudnoće odlučuje da trudnica treba da primi injekciju Rh imunoglobulina, (Rhogam ili Rogam), koja sprečava formiranje antitela. Drugu dozu injekcije majka prima nakon porođaja ukoliko se dokaže da je beba Rh+. Ako se pak pokaže da je beba Rh-, onda  se druga doza injekcije izostavlja.[32]

Ova injekcija se takođe daje i nakon prekida trudnoće ili pobačaja, vanmaterične trudnoće, biopsije horionskih čupica, amniocenteze, krvarenja iz materice ili trauma tokom trudnoće.

Na taj način se preventivno otklanjaju rizici od zdravstvenih problema koji se mogu javiti tokom budućih trudnoća majki sa negativnim Rh faktorom.

Započeti sa primenom kortikosteroida ako je zrelost pluća ploda, manje od 37 sedmice trudnoće i nisu prethodno davani kortikosteroidi tokom trudnoće.[33]

Komplikacije

[уреди | уреди извор]
Majka/dete Komplikacije
Komplikacije kod majke
  • Hemoragični šok
  • Koagulopatija (diseminirana intravaskularna koagulacija (DIC)
  • Ruptura materice
  • Poremećaj funkcija bubrega
  • Ishemijska nekroza distalnih organa (npr hepatična, nadbubrežna, hipofizna nekroza)
Komplikacije kod deteta
Krvarenje

Krvarenje iz decidua basalis se dešava kada se placenta odvaja od materice. Potom sledi vaginalno krvarenje, iako je prisutno i skriveno krvarenje u kojem je moguće stvaranje džepova krvi iza posteljice.[30]

Formiranje hematoma dalje odvaja posteljicu od zida materice, uzrokujući kompresiju ovih struktura i kompromiituje dovod krvi fetusu. Retroplacentna krv može prodreti kroz debljinu zida materice i u peritonealnu šupljinu (fenomen poznat kao Couvelaire uterus). Miometrijum materica u ovom području postaje oslabljena i može puknuti sa porastom intrauterinog pritiska tokom kontrakcija materice. Pucanje miometrija momentalno dovodi do po život opasne situacije po majku i plod.[34]

Izvori

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Tikkanen, M (februar 2011). „Placental abruption: epidemiology, risk factors and consequences”. Acta Obstetricia et Gynecologica Scandinavica. 90 (2): 140—9. PMID 21241259. S2CID 10871832. doi:10.1111/j.1600-0412.2010.01030.x. 
  2. ^ а б в „Abruptio Placentae - Gynecology and Obstetrics”. Merck Manuals Professional Edition (на језику: енглески). oktobar 2017. Приступљено 9. 12. 2017. 
  3. ^ Saxena, Richa (2014). Bedside Obstetrics & Gynecology. JP Medical Ltd. pp. 205–209.
  4. ^ Ananth CV, Oyelese Y, Yeo L, Pradhan A, Vintzileos AM (јануар 2005). „Placental abruption in the United States, 1979 through 2001: temporal trends and potential determinants”. American Journal of Obstetrics & Gynecology. 192 (1): 191—8. .
  5. ^ Rasmussen S, Irgens LM, Bergsjo P, Dalaker K (1996). „Perinatal mortality and case fatality after placental abruption in Norway 1967-1991”. Acta Obstet Gynecol Scand. 75: 229. .
  6. ^ Ruiter L, Ravelli AC, de Graaf IM,; et al. (2015). „Incidence and recurrence rate of placental abruption: a longitudinal linked national cohort study in the Netherlands”. American Journal of Obstetrics & Gynecology. 213: 573. .e1.
  7. ^ Rasmussen S, Irgens LM, Dalaker K (1999). „A history of placental dysfunction and risk of placental abruption”. Paediatr Perinat Epidemiol. 13: 9. .
  8. ^ Jackson S, Fleege L, Fridman M; et al. (2012). „Morbidity following primary cesarean delivery in the Danish National Birth Cohort”. American Journal of Obstetrics & Gynecology. 206: 139. .e1.
  9. ^ Oyelese Y, Ananth CV (октобар 2006). „Placental abruption”. Obstet Gynecol. 108 (4): 1005—16. .
  10. ^ Ecker J, Abuhamad A, Hill W, et al. Substance use disorders in pregnancy: clinical, ethical, and research imperatives of the opioid epidemic: a report of a joint workshop of the Society for Maternal-Fetal Medicine, American College of Obstetricians and Gynecologists, and American Society of Addiction Medicine. American Journal of Obstetrics & Gynecology2019; 221:B5.
  11. ^ Faiz AS, Demissie K, Rich DQ,; et al. (2012). „Trends and risk factors of stillbirth in New Jersey 1997-2005”. J Matern Fetal Neonatal Med. 25: 699. .
  12. ^ Williams MA, Lieberman E, Mittendorf R; et al. (1991). „Risk factors for abruptio placentae”. Am J Epidemiol. 134: 965. .
  13. ^ Baghlaf H, Spence AR, Czuzoj-Shulman N, Abenhaim HA (2019). „Pregnancy outcomes among women with asthma”. J Matern Fetal Neonatal Med. 32: 1325. .
  14. ^ Mendola P, Laughon SK, Männistö TI. „Obstetric complications among US women with asthma”. American Journal of Obstetrics & Gynecology. 208: 127. 2013. .e1.
  15. ^ Kaminsky LM, Ananth CV, Prasad V; et al. (2007). „The influence of maternal cigarette smoking on placental pathology in pregnancies complicated by abruption”. American Journal of Obstetrics & Gynecology. 197: 275. .e1.
  16. ^ Abramovici A, Gandley RE, Clifton RG,; et al. (2015). „Prenatal vitamin C and E supplementation in smokers is associated with reduced placental abruption and preterm birth: a secondary analysis”. BJOG. 122: 1740. .
  17. ^ Suzuki K, Minei LJ, Johnson EE (1980). „Effect of nicotine upon uterine blood flow in the pregnant rhesus monkey”. American Journal of Obstetrics & Gynecology. 136: 1009. .
  18. ^ Ananth CV, Savitz DA, Bowes WA Jr, Luther ER (1997). „Influence of hypertensive disorders and cigarette smoking on placental abruption and uterine bleeding during pregnancy”. Br J Obstet Gynaecol. 104: 572. .
  19. ^ Sibai BM, Mabie WC, Shamsa F; et al. (1990). „A comparison of no medication versus methyldopa or labetalol in chronic hypertension during pregnancy”. American Journal of Obstetrics & Gynecology. 162: 960. .
  20. ^ Abu-Heija A, al-Chalabi H, el-Iloubani N (април 1998). „Abruptio placentae: risk factors and perinatal outcome”. J Obstet Gynaecol Res. 24 (2): 141—4. .
  21. ^ Workalemahu T, Enquobahrie DA, Gelaye B, Thornton TA, Tekola-Ayele F, Sanchez SE,; et al. (2004). „Abruptio placentae risk and genetic variations in mitochondrial biogenesis and oxidative phosphorylation: replication of a candidate gene association study. American Journal of Obstetrics & Gynecology 2018 Dec. 219 (6):617.e1-617.e17.
  22. [[#cite_ref-22|^]] Mackenzie AP, Schatz F, Krikun G, et al. Mechanisms of abruption-induced premature rupture of the fetal membranes: Thrombin enhanced decidual matrix metalloproteinase-3 (stromelysin-1) expression”. American Journal of Obstetrics & Gynecology. 191: 1996.  line feed character у |title= на позицији 242 (помоћ); Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  23. ^ Breathnach FM, Donnelly J, Cooley SM,; et al. (2013). „Subclinical hypothyroidism as a risk factor for placental abruption: evidence from a low-risk primigravid population”. Aust N Z J Obstet Gynaecol. 53: 553. .
  24. ^ „Diagnostic Tests — Amniocentesis”. 2008-05-16. Архивирано из оригинала 16. 05. 2008. г. Приступљено 2021-02-04. 
  25. ^ Dhanraj D, Lambers D (2004). „The incidences of positive Kleihauer-Betke test in low-risk pregnancies and maternal trauma patients”. American Journal of Obstetrics & Gynecology. 190: 1461. .
  26. ^ а б Cande, V Ananth. „Placental abruption: Pathophysiology, clinical features, diagnosis, and consequences”. www.uptodate.com. Приступљено 2021-02-04. 
  27. ^ Mei Y, Lin Y (2018). „Clinical significance of primary symptoms in women with placental abruption”. J Matern Fetal Neonatal Med. 31: 2446. .
  28. ^ а б {{cite journal|title= Analysis of 62 placental abruption cases: Risk factors and clinical outcomes|journal= Taiwanese Journal of Obstetrics and Gynecology|date= 2019|volume=58|issue=2|pages=223–226|doi=10.1016/j.tjog.2019.01.010|last1= Li|first1= Yang|last2= Tian|first2= Yuan|last3= Liu|first3= Ning|last4= Chen|first4= Yang|last5= Wu|first5= Fuju|pmid= 30910143|s2cid= 85514515|issn=1028-4559
  29. ^ а б в г д ђ Sheffield, [edited by] F. Gary Cunningham, Kenneth J. Leveno, Steven L. Bloom, Catherine Y. Spong, Jodi S. Dashe, Barbara L. Hoffman, Brian M. Casey, Jeanne S. (2014). Williams obstetrics (24th ed.). ISBN 978-0071798938
  30. ^ а б Ananth CV, Lavery JA, Vintzileos AM,; et al. (2016). „Severe placental abruption: clinical definition and associations with maternal complications”. American Journal of Obstetrics & Gynecology. 214: 272. .e1.
  31. ^ Donaldson, N. (2007-12-01). „Current Diagnosis and Treatment in Sports Medicine: Edited by Patrick J. McMahon. 2006, New York, NY, Lange Medical Books/McGraw-Hill, By, 286 pages, $59.95 (softcover)”. Academic Emergency Medicine. 14 (12): e131—e131. ISSN 1069-6563. doi:10.1197/j.aem.2007.06.009. 
  32. ^ „Šta je Rh inkompatibilija - neusklađenost Rh faktora?”. bebo.club (на језику: српски). Приступљено 2023-10-16. 
  33. ^ ACOG Committee Opinion. Antenatal Corticosteroid Therapy for Fetal Maturation. ACOG. Number 677, October 2016
  34. ^ Ray JG, Booth GL, Alter DA, Vermeulen MJ (2016). „Prognosis after maternal placental events and revascularization: PAMPER study”. American Journal of Obstetrics & Gynecology. 214: 106. .e1.

Liteartura

[уреди | уреди извор]
  • Francois KE, Foley MR. Antepartum and postpartum hemorrhage. In: Gabbe SG, Niebyl JR, Simpson JL, et al, eds. Obstetrics - Normal and Problem Pregnancies. 7th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2017:chap 18.
  • Hull AD, Resnik R. Placenta previa, placenta accreta, abruptio placentae, and vasa previa. Creasy RK, Resnik R, Iams JD, et al, eds. Creasy and Resnik's Maternal-Fetal Medicine: Principles and Practice. 7th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2014:chap 46.
  • Salhi BA, Nagrani S. Acute complications of pregnancy. In: Walls RM, Hockberger RS, Gausche-Hill M, eds. Rosen's Emergency Medicine: Concepts and Clinical Practice. 9th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2018:chap 178.

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Klasifikacija
Spoljašnji resursi


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Prevremeno_odlubljivanje_posteljice&oldid=28524300”