Morske ptice
Morske ptice jesu grupa velikog broja vrsta ptica prilagođenih životu u morskom ekosistemu. Gotovo tri četvrtine Zemljine površine prekriveno je morem. Okean je jednako bogat hranom kao i kopno, tako da ne iznenađuje da ptice daju prednost ovom izvoru hrane. Međutim, otvoreno more može biti negostoljubivo mesto za ptice, a postoji samo nekoliko bezbednih mesta za gnežđenje. Da bi mogle da prežive i da bi mogle da se gnezde, morske ptice moraju da budu veoma dobro prilagođene, pa zbog toga svega oko 300 vrsta ptica od ukupno 8.700, zavisi od mora.[1]
Morske ptice nisu posebna grupa. Nekoliko porodica se tokom evolucije prilagodilo životu na moru.[1]
Galebovi
[уреди | уреди извор].jpg)
Galebovi su naročito uspešna porodica. Mnogi imaju koristi od ljudi; neki jedu naše smeće, a neki se gnezde na našim zgradama. Galebovi mogu da se vide i po nekoli, kilometara dalje od obale, dok su se neke vrste prilagodile životu na kopnu.[1]
Pomornici
[уреди | уреди извор]Pomornici su pravi ptičiji „gusari". Srodnici su galebova, a hrane se tako što prate druge morske ptice, onda ih jure sve dok ove ne ispuste ulovljenu ribu.[1]
Čigre
[уреди | уреди извор]Čigre su takođe srodnici galebova. Ovoj porodici pripadaju neki zaista neverovatni putnici, kao što je arktička čigra, koja se seli sa Arktika na Antarktik i nazad, svake godine. Čigre se uglavnom hrane ribom i zbog toga nisu toliko uspešne kao galebovi.
Arktičke čigre sele se od Arktika do Anktarktika, i nazad, svake godine. Ovo je razdaljina od 17.600 km, u jednom pravcu.[1]
Albatrosi i zovoji
[уреди | уреди извор]
Drugi okeanski putnici su albatrosi i zovoji. Po neobičnom obliku njihovog kljuna ova grupa je dobila naziv „cevonoske". Cev je zapravo uvećana ptičija nozdrva, a uloga joj je u određivanju pravca vazduha koji treba pratiti, ili da bi ptica namirisla kopno ili hranu.[1]
Kormorani, blune i fregate
[уреди | уреди извор]Još jedna grupa morskih ptica obuhvata kormorane, blune i fregate. Njihovi načini nalaženja hrane se razlikuju, od dramatičnog zaranjanja obične blune glavom nadole s visine od 15 m do otimanja kojim se koriste fregate, a koje jure i pljačkaju druge morske ptice.[1]
Pingvini
[уреди | уреди извор]
Pingvini su takođe morske ptice. Svih 16 vrsta živi južno od ekvatora. Oni su neletačice, ali zato plivaju i rone da bi ulovili ribu i druge morske životinje.[1]
Njorke i zovoji
[уреди | уреди извор]Svi članovi porodice njorki žive severno od ekvatora. One liče na pingvine, ali za razliku od njih, njorke mogu da lete. Zovoj takođe pripada ovoj porodici. Kao i pingvini, i njorke plivaju, rone i hrane se ribom. Mnoge njorke se gnezde u ogromnim grupama na morskim liticamama. Pre nego što odrastu, mladi će napustiti svoje litice i nestati na moru tokom zime. Velika njorka je pripadala ovoj porodici sve dok i poslednja nije ubijena 1844. godine.
Obični zovoj prstenovan u Velsu, pronađen je u Brazilu 16 dana kasnije. Najmanja brzina kojom je leteo morala je biti 740 km/h.[1]
