Пређи на садржај

Linolna kiselina

С Википедије, слободне енциклопедије
Linolna kiselina
Nazivi
IUPAC naziv
cis, cis-9,12-Octadecadienoic acid[1]
Drugi nazivi
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.000.428
KEGG[2]
UNII
  • CCCCC/C=C\C/C=C\CCCCCCCC(=O)O
Svojstva
C18H32O2
Molarna masa 280,45 g·mol−1
Agregatno stanje bezbojno ulje
Gustina 0,9 g/cm3[3]
Tačka topljenja −5 °C (23 °F)[4]
−12 °C (10 °F)[3]
Tačka ključanja 230 °C (446 °F) na 21 mba[4]
230 °C (446 °F) na 16 mmHg[3]
0.139 mg/L[4]
Površinski napon:
1.5 x 10-4 M @ pH 7.5
Napon pare 16 Tor na 229 °C
Opasnosti
Tačka paljenja 112 °C (234 °F)[4]
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Linolna kiselina je nezasićena n-6 masna kiselina. On je bezbojna tečnost na sobnoj temperaturi. U fiziološkoj literaturi, ona ima lipidni broj 18:2(n-6). Linolna kiselina je karboksilna kiselina sa 18-ugljenika dugim lancom i dve cis dvostruke veze; prva dvostruka veza je locirana na šestom ugljeniku sa metilnog kraja.

Linolna kiselina pripada jednoj od dve familije esencijalnih masnih kiselina koji ljudi i životinje moraju da unose putem hrane. Ona je neophodna telu za razne biološke procese, a ne može da bude sintetisana iz drugih komponenti hrane.[5]

Linolna kiselina je polinezasićena masna kiselina koja se koristi u biosintezi arahidonske kiseline i stoga dela prostaglandina. Na je nađena u lipidima ćelijske membrane. Nje ima u izobilju u mnogim biljnim uljima. Ona sačinjava više od polovine (po težini) ulja maka, suncokreta i kukuruza.[6]

Nedostatak linolne kiseline i drugih n-6 masnih kiselina u ishrani uzrokuje suvu kosu, gubitak kose,[7] i slabo zarastanje rana.[8] Međutim, postizanje deficiteta linolne kiseline je skoro nemoguće pri normalnoj ishrani.

  1. ^ Beare-Rogers (2001). „IUPAC Lexicon of Lipid Nutrition” (pdf). Приступљено 22. 2. 2006. 
  2. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  3. ^ а б в The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (11th изд.). Merck Publishing. 1989. стр. 5382. ISBN 091191028X.  </noinclude>
  4. ^ а б в г Record of CAS RN 60-33-3 in the GESTIS Substance Database from the IFA
  5. ^ Burr, G.O., Burr, M.M. and Miller, E. (1930). „On the nature and role of the fatty acids essential in nutrition” (PDF). J. Biol. Chem. 86 (587): 1—9. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 02. 2007. г. Приступљено 02. 09. 2011. 
  6. ^ U.S. Department of Agriculture, Agricultural Research Service. 2007. USDA National Nutrient Database for Standard Reference, Release 20. Nutrient Data Laboratory Home Page
  7. ^ Cunnane S, Anderson M (1. 4. 1997). „Pure linoleate deficiency in the rat: influence on growth, accumulation of n-6 polyunsaturates, and (1-14C) linoleate oxidation”. J Lipid Res. 38 (4): 805—12. PMID 9144095. Архивирано из оригинала 28. 02. 2007. г. Приступљено 15. 1. 2007. 
  8. ^ Ruthig DJ & Meckling-Gill KA (1. 10. 1999). „Both (n-3) and (n-6) fatty acids stimulate wound healing in the rat intestinal epithelial cell line, IEC-6”. Journal of Nutrition. 129 (10): 1791—8. PMID 10498749. Приступљено 15. 1. 2007.