La Pointe Courte
| Поант Курт | |
|---|---|
 Филмски постер | |
| Изворни наслов | La Pointe Courte |
| Жанр | драма |
| Творац | Ањес Варда |
| Режија | Ањес Варда |
| Сценарио | Ањес Варда |
| Главне улоге | Филип Нојре, Силвија Монфро |
| Музика | Пјер Барбо |
| Монтажа | Ален Рене, Анри Колпи |
| Година | 1955. |
| Трајање | 86 |
| Земља | Француска |
| Језик | француски |
| IMDb веза | |
La Pointe Courte је француски драмски филм из 1955. у режији Ањес Варде (у њеном редитељском дебију дугометражног филма). Многи критичари су га цитирали као претечу француског новог таласа, а историчар Жорж Садул га је назвао „заиста првим филмом новог таласа“.[1] Радња филма се одвија у Сету на југу Француске. Поант Курт („кратка тачка“) је мала четвртина града позната као рибарско село.
Радња
[уреди | уреди извор]
Млада жена стиже париским возом у луку Сет, где је чека њен муж који је тамо одрастао. Није сигурна да ли жели да настави њихов брак, дошла је да разговара о томе. Док пар лута по рибарском насељу, филм приказује живот његових становника. Жене чувају своје домове и своју децу, од којих се једно разболи и умире. Мушкарци у малим чамцима прате своју древну трговину, узнемирени загађењем лагуне у којој лове шкољке. Власти покушавају да зауставе коришћење лагуне, а један млади рибар је ухапшен и затворен...
Теме
[уреди | уреди извор]У интервјуу из 1962. године, Варда је говорила о две присутне теме у филму од којих је „прва била пар који преиспитује свој однос и село које покушава да реши неколико колективних проблема преживљавања“.[2] У свом филму Les plages d'Agnès, Варда каже да је њен филм инспирисан Дивљим палмама Вилијама Фокнера.[3]
У часопису Кинест, филмски новинар Џонатан Киршнер истакао је теме у филму које ће Варда поново погледати у каснијим филмовима, наиме „спој документарног и фикције, детаљна пажња према економским условима радничке класе, суптилна запажања о родној динамици друштвених и породичних односа и, наравно, приметно присуство мачака.“[4]
Производња
[уреди | уреди извор]Варда је првобитно посетила Поант Курт да би сликала град за пријатеља који више није могао да посети свој дом. Након што је видела снимак који је тамо снимила, изнајмила је камеру да сними филм о пару из Париза који је био у посети граду, родном граду мужа. Варда је основала сопствену задругу и започела производњу. Буџет за филм је био 14.000 долара; отприлике једну четвртину буџета осталих дугометражних филмова тог доба, укључујући 400 удараца и Без даха. Ниједан члан екипе није био плаћен током продукције.[5]
Издање
[уреди | уреди извор]Филм је први пут приказан на Канском фестивалу у мају 1955.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Vincendeau, Ginette. „La Pointe Courte: How Agnès Varda “Invented” the New Wave”. The Criterion Collection (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-27.
- ^ Neupert, Richard John (2007). A history of the French new wave cinema (2nd ed изд.). Madison, Wis.: University of Wisconsin Press. ISBN 978-0-299-21703-7. OCLC 538539415.
- ^ „La Pointe Courte | BAMPFA”. bampfa.org. Приступљено 2021-12-27.
- ^ Kirshner, J. (2021). An Artist in Her Own Right: The Cinema of Agnès Varda. CINEASTE. 46 (3): 4—9. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ). - ^ Neupert, Richard John (2007). A history of the French new wave cinema (2nd ed изд.). Madison, Wis.: University of Wisconsin Press. стр. 3. ISBN 978-0-299-21703-7. OCLC 538539415.
