Италијански језик
| Италијански језик Тоскански језик | |
|---|---|
| lingua italiana, italiano lingua toscana, toscano | |
| Изговор | /itaˈljano/ |
| Говори се у |  Италија Швајцарска Сан Марино Ватикан Малта Француска Словенија Хрватска Црна Гора Албанија Грчка Бразил Аргентина САД |
| Регион | јужна Европа |
Број говорника | 85 милиона укупно, 64 милиона у ЕУ (2012) |
индоевропски
| |
| латиница | |
| Званични статус | |
Службени језик у |  Европска унија Италија Швајцарска Сан Марино Ватикан Малтешки витешки ред Словенија (Истра) Истарска жупанија |
Признати мањински језик у | |
| Регулише | неслужбено Академија дела Круска (италијански: Accademia della Crusca) |
| Језички кодови | |
| ISO 639-1 | it |
| ISO 639-2 | ita |
| ISO 639-3 | ita – укључујући кодПојединачни код: ita – Италијански (обични) |
 Мапа региона у свету у којима се говори италијански језик Службени језик
Ко-службени језик
| |
 Већински језик
Мањински језик | |
Италијански језик (италијански: 
italiano (помоћ·инфо), lingua italiana) је романски језик, који говори око 62 милиона људи, од којих већина живи у Италији.
Стандардни италијански темељи се на фирентинском наречју. Има дупле (или дуге) сугласнике, као латински (за разлику од других романских језика, као француски и шпански). Као код других романских језика, изузев француског, нагласак речи је различит. Пише се латиницом.
Италијански је службени језик у Италији и Сан Марину, као и у Швајцарским кантонима Тичино и Граубинден (Гриђони). Италијански је уз латински други службени језик у Ватикану, уз словеначки је службен и у словеначким приморским општинама Копер, Изола и Пиран, те се уз хрватски користи и у Истри где живи италијанска мањина. Доста је раширен и међу потомцима исељеника у Луксембургу, САД и Аустралији. Такође је широко разумљив и подучаван на Малти, где је био један од службених језика до 1934. кад га је заменио енглески. Много мање се говори у бившим афричким колонијама Италије, као што су Сомалија, Либија и Еритреја.
Италијански је пети по реду језик на свету који се учи у школама (након енглеског, француског, шпанског и немачког).
Историја
[уреди | уреди извор]Као и многи национални језици, италијански језик је модерни дијалект који се наметнуо као доминантан језик региона који је много шири од његовог првобитног подручја. Стандардни италијански језик је тоскански дијалект из околине Фиренце, Пизе и Сијене. Могуће је показати да је овај језик обогаћен утицајима језика Сицилије, Рима и других региона. Тоскански дијалект се није наметнуо из политичких, већ из разлога културног престижа. На овом дијалекту су стварали Данте Алигијери, Франческо Петрарка и Ђовани Бокачо, три најзначајнија италијанска писца касног Средњег века. То је такође језик Фиренце, града познатог по лепоти архитектуре и дугој историји просперитета. Стога није необично да је италијански језик вековима био међународни језик културе и уметности. Сви савремени европски језици имају део речника који је потекао из италијанског, а тиче се музике и ликовних уметности.
Стандардна италијанска граматика је настала касније, у доба Ренесансе. Њу су формализовали кардинал Пјетро Бембо и библиотекар и ерудита Алдо Мануцио са својим књижевним кругом Азолани (Gli Asolani).
Дијалекти италијанског
[уреди | уреди извор]Готово сви романски језици који се говоре у Италији сматрају се стандардним језиком или дијалектима италијанског језика. Једини изузеци су сардинијски и фриулски језик, који су званично признати као регионални језици.
Многи италијански дијалекти могу се сматрати посебним историјским језицима.[1] То су на пример: фриулски, наполитански, сардинијски, сицилијански, лигурски, пијемонтски, венецијански, калабријски и други. Постоје језици који се говоре у Италији, и утицали су на италијански језик, али се не сматрају делом италијанског: албански, грчки, немачки, ладин и окситански.
Граматика
[уреди | уреди извор]Италијански је инфлекијски језик - што значи да се односи међу реченичким елементима исказују променом речи, односно додавањем наставака (наставци за број, наставци за време за глаголе ...).
Чланови и родови
[уреди | уреди извор]Као и већина других романских језика, италијански такође поседује 2 рода: мушки и женски. Треба рећи да се именице мушког рода углавном завршавају на -o, а женског на -а. Међутим, број и употреба чланова у италијанском је мало комплексна.
Ево су одређени чланови:
| једнина | множина | ||
|---|---|---|---|
| мушки | пре слова
s + још један сугласник, пре слова z или пре слова gn, gli и sci |
lo | gli |
| пре самогласника | l' | ||
| у осталим случајевима | il | i | |
| женски | пре сугласника | la | le |
| пре самоглансика | l' | ||
Ево су неодређени чланови:
| мушки | пре слова
s + још један сугласник, пре слова z или пре слова gn, gli и sci |
uno |
|---|---|---|
| у осталим случајевима | un | |
| женски | пре сугласника | una |
| пре самоглансика | un' |
Алфабет
[уреди | уреди извор]| A a | À à | B b | C c | D d | E e |
| È è | É é | F f | G g | H h | I i |
| Ì ì | Í í | L l | M m | N n | O o |
| O o | Ò ò | Ó ó | P p | Q q | R r |
| S s | T t | U u | Ù ù | Ú ú | V v |
| Z z |
Фонетика и фонологија
[уреди | уреди извор]Самогласници
[уреди | уреди извор]Италијански језик има 7 самогласника.[2]
- [i], пример: isola - [ˈiːzola]
- [e], пример: mela - [ˈmeːla]
- [ɛ], пример: bella - [ˈbɛlla]
- [a], пример: pane - [ˈpaːne]
- [ɔ], пример: rosa - [ˈrɔːza]
- [o], пример: sotto - [ˈsotto]
- [u], пример: fuga - [ˈfuːɡa]
Ненаглашени самогласници
[уреди | уреди извор]Италијански језик разликује 5 ненаглашених самогласника. Међу ненаглашене самогласнике не спадају отворени вокали [ɛ] и [ɔ].
Сугласници
[уреди | уреди извор]У пољима која садрже два симбола, први одговара безвучном, а други звучном сугласнику.
| билабијални | лабио- дентални |
зубни/ алвеоларни |
предњонепчани | задњонепчани | |
|---|---|---|---|---|---|
| назални | m | ɱ | n | ɲ | ŋ* |
| плозивни | p, b | t̪, d̪ | k, ɡ | ||
| африкати | ʦ, ʣ | ʧ, ʤ | |||
| фрикативни | f, v | s, z | ʃ | ||
| вибранти | r | ||||
| латерални | l | ʎ | |||
| апроксиманти | j | w |
Назали се асимилују када им следи сугласник, на пример, када су испред велара k или ɡ, изговарају се заједно као ŋ.
Италијански језик има дуге и кратке сугласнике (особина геминације). Дужина се може разликовати код свих сугласника, осим ʃ, ts, dz, ʎ, ɲ, који су увек дуги, и z, који је увек кратак.
Звучни посталвеоларни фрикатив ʒ присутан је само у позајмљеним речима. На пример, garage (ɡaˈraːʒ).
Правила читања
[уреди | уреди извор]Што се тиче читања, ту је италијански врло једноставан.
Читање се у овом примеру базирају на стандардном књижевном италијанском.
- a, à: [a]
- e, é, è: [eː] када се после њих налази један сугласник
- e, é, è: [ɛ]
- i, í, ì: [i]
- o, ó, ò: [o]
- o, ó, ò: [ɔː] када се после њих налази један сугласник
- u, ú, ù: [u]
Треба рећи да када се после било ког сугласника налази један или неколико различитих сугласника, сугласници постају дуги.
Сугласници
[уреди | уреди извор]- c: меко [t͡ʃ] које мало звучи на ћ (испред e & i)
- c: [k] (у осталим случајевима)
- f, ph: [f]
- g: меко [dʒ] које мало звучи на ђ (испред e & i)
- g: [g] (у осталим случајевима)
- gi: меко [dʒ] које мало звучи на ђ
- gl: [ʎ]
- gn: [ɲ]
- h: [-] не чита се уопште
- i: [j] после сугласника и пре било ког другог самогласника
- qu: [kw]
- r: [r]
- s: [s]
- sc: [ʃ] (испред e & i)
- sc: [sk] у осталим случајевима
- z: [d͡z] (испред e)
- z: [t͡s] у осталим случајевима
Двострука слова се читају као и да је само једно написано.
Остала слова и гласови, сем ових у правилу читања, читају се као и у српском.
Примери језика
[уреди | уреди извор]| реч | превод | стандардни изговор |
|---|---|---|
| земља | terra | ˈtɛɾɾa |
| небо | cielo | ˈʧɛlo |
| вода | acqua | ˈakkwa |
| ватра | fuoco | ˈfwɔko |
| човек | uomo | ˈwɔmo |
| жена | donna | ˈdɔnna |
| јести | mangiare | manˈʤaɾe |
| пити | bere | ˈbeɾe |
| велики | grande | ˈɡɾande |
| мали | piccolo | ˈpikkolo |
| ноћ | notte | ˈnɔtte |
| дан | giorno | ˈʤɔɾno |
Сертификација италијанског језика, CELI
[уреди | уреди извор]Сертификати италијанског језика потврђују степен језичке компетенције италијанског језика као страног. Намењени су странцима, као и Италијанима који живе у иностранству (потомци италијанских емиграната), али и странцима који су се доселили у Италију. Да бисте полагали ове испите није неопходно да већ поседујете одређене дипломе и титуле.
Како би се испити одржавали и у иностранству посредством испитних центара, Министарство спољних послова је склопило уговор са Универзитетом за у Перуђи – сертификати CELI. Министарство спољних послова Италије признаје овај Универзитет као институцију које издаје сертификате о нивоу језичких компетенција када је у питању италијански језик као страни. Овај сертификат признат је и од стране Министарства просвете и Министарства рада и социјалне политике Италије.
Студије у Италији
[уреди | уреди извор]Министарство просвете Италије признаје CELI 3 (ниво B2) као сертификат који сведочи о знању италијанског језика неопходног за студије у Италији на италијанском језику.
Испитни центри
[уреди | уреди извор]У Србији постоје три испитна центра:
1) Италијански институт за културу у Београду;
2) Интернационални образовни систем „Руђер Бошковић” у Београду;
3) Школа страних језика „Академија Александрија” у Нишу.
CELI сертификат
[уреди | уреди извор]CELI (Certificati di conoscenza della lingua italiana) је један од најпрестижнијих европских језичких сертификата који је у систему квалитета ALTE. CELI испити (и сертификати) су у складу са европским стандардима квалитета ALTE (Association of Language Testers in Europe) и CEF (Common European Framework) Савета Европе.
Нивои и испитни рокови
[уреди | уреди извор]Сертификат CELI постоји у шест нивоа (А1-C2) и испити се одржавају у три испитна рока: у марту, јуну и новембру. Испити се могу полагати са навршених 16 година, а CELI per adolescenti испит (испит за ученике од 13 до 19 година) постоји у три нивоа (А2, B1 и B2) и одржава се у мајском испитном року у гимназији „Руђер Бошковић” у Београду). Испити за ученике су веома добро прилагођени њиховом узрасту и захтевима у оквиру наставног плана и програма.
Структура CELI и CELI per adolescenti
[уреди | уреди извор]Сваки испит подељен је на два дела: усмени и писмени.
Писмени део испита састоји се из три дела: разумевање текстова читањем, писање и разумевање на слух. Испити трају од сат и петнаест минута до максималних четири и по сати на највишем нивоу. Оцене А, B и C су пролазне. Уколико се неки део испита не положи (усмени или писмени), тај део се може поново полагати у року од годину дана. У том случају плаћа се 70% од укупне цене испита. Од B2 нивоа у писменом делу ради се и лексика.
Усмени део испита А1, А2, B1 састоји се из три дела (лично представљање, опис фотографије, role play), на нивоу Б2 постоји и препричавање текста, ниво C1 захтева представљање, поређење две фотографије и анализу табеле, а ниво C2 представљање, опис фотографије, препричавање текста и коментарисање неких изрека или пословица.
Припрема
[уреди | уреди извор]Припремну наставу можете похађати у сва три испитна центра, као и у многим школама језика. Припремна настава није обавезна, па се за испите можете припремати и сами.
Пријављивање
[уреди | уреди извор]Сви заинтересовани за похађање припремне наставе и/или полагање испита за сертификат могу се пријавити на:
1) Italijanski institut za kulturu: corsilingua.iicbelgrado@esteri.it,
2) Internacionalni obrazovni sistem „Ruđer Bošković”: jelena.poznic@boskovic.edu.rs,
3) Škola stranih jezika „Akademija Aleksandrija”: na sajtu škole.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Ethnologue web reference for Italian”. Ethnologue.com. Архивирано из оригинала 27. 4. 2009. г. Приступљено 21. 4. 2010.
- ^ Berloco 2018
Литература
[уреди | уреди извор]- Palermo, Massimo (2015). Linguistica italiana. Il Mulino. ISBN 9788815258847.
- Simone, Raffaele (2010). Enciclopedia dell'italiano. Treccani.
- Berloco, Fabrizio (2018). The Big Book of Italian Verbs: 900 Fully Conjugated Verbs in All Tenses. With IPA Transcription, 2nd Edition. Lengu. ISBN 9788894034813.
- Ashby, Patricia (2011), Understanding Phonetics, Understanding Language series, Routledge, ISBN 978-0340928271
- Bertinetto, Pier Marco; Loporcaro, Michele (2005). „The sound pattern of Standard Italian, as compared with the varieties spoken in Florence, Milan and Rome”. Journal of the International Phonetic Association. 35 (2): 131—151. S2CID 6479830. doi:10.1017/S0025100305002148
. - Canepari, Luciano (1992), Il MªPi – Manuale di pronuncia italiana [Handbook of Italian Pronunciation] (на језику: италијански), Bologna: Zanichelli, ISBN 978-88-08-24624-0
- Hall, Robert A. Jr. (1944). „Italian phonemes and orthography”. Italica. American Association of Teachers of Italian. 21 (2): 72—82. JSTOR 475860. doi:10.2307/475860.
- Ladefoged, Peter; Maddieson, Ian (1996). The Sounds of the World's Languages. Oxford: Blackwell. ISBN 978-0-631-19815-4.
- Prifti, Elton (2014). „Enèrgeia in trasformazione: elementi analitici di linguistica migrazionale”. Zeitschrift für romanische Philologie. 130 (1): 1—22. S2CID 142121342. doi:10.1515/zrp-2014-0001.
- Recasens, Daniel (2013), „On the articulatory classification of (alveolo)palatal consonants” (PDF), Journal of the International Phonetic Association, 43 (1): 1—22, S2CID 145463946, doi:10.1017/S0025100312000199, Архивирано из оригинала (PDF) 2021-05-06. г., Приступљено 2019-03-21
- Rogers, Derek; d'Arcangeli, Luciana (2004). „Italian”. Journal of the International Phonetic Association. 34 (1): 117—121. doi:10.1017/S0025100304001628 .
- M. Vitale, Studi di Storia della Lingua Italiana, LED Edizioni Universitarie, Milano, 1992, ISBN 88-7916-015-X
- S. Morgana, Capitoli di Storia Linguistica Italiana, LED Edizioni Universitarie, Milano, 2003, ISBN 88-7916-211-X
- J. Kinder, CLIC: Cultura e Lingua d'Italia in CD-ROM / Culture and Language of Italy on CD-ROM, Interlinea, Novara, 2008, ISBN 978-88-8212-637-7
- Treccani Italian Dictionary (iso) (на језику: италијански). it — преко archive.org. (with a similar list of other Italian-modern languages dictionaries)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Википедија:Транскрипција са италијанског језика
- Италијанско-српски двосмерни речник и преводилац текста Архивирано на сајту Wayback Machine (16. јун 2009)
- Универзитет за странце у Перуђи
- CVCL
- CELI Архивирано на сајту Wayback Machine (19. јануар 2016)
- Италијански институт за културу у Београду Архивирано на сајту Wayback Machine (30. март 2017)
- Интернационални образовни систем „Руђер Бошковић”
- Школа језика „Академија Александрија”
- CEF
- ALTE
 | ||
