Hepatocit
| Називи и ознаке | |
|---|---|
| MeSH | D022781 |
| TH | ТХ {{{2}}}.html HH3.04.05.0.00006 .{{{2}}}.{{{3}}} |
| FMA | 14515 |
| Анатомска терминологија | |
Hepatocit je ćelija tkiva jetre. Hepatociti sačinjavaju 70-80% jetrene mase.[1][2][3]
Ove ćelije učestvuju u:
- Sintezi proteina
- Skladištenju proteina
- Transformaciji ugljenih hidrata
- Sintezi holesterola, žučnih kiselina i fosfolipida
- Detoksifikaciji, modifikacijama, i ekskreciji eksogenih i endogenih supstanci
Hepatociti takođe iniciraju formiranje i sekreciju žuča.
Histologija
[уреди | уреди извор]Hepatociti imaju eozinofilnu citoplazmu, što je odraz brojnih mitohondrija, i bazofilni izgled usled velikih količina hrapavog endoplazmatičnog retikuluma i slobodnih ribozoma. Smeđe lipofuskinske granule su takođe primetne (sa poodmaklmi godinama) zajedno sa iregularnim neobojenim oblastima citoplazme; one su bogate citoplazmnim glikogenom i lipidnim naslagama koje su otklonjene tokom histološke pripreme. Srednji životni vek hepatocita je 5 meseci. Oni imaju sposobnost regeneracije.
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Patrick Maurel (2010). Hepatocytes: Methods and Protocols (Methods in Molecular Biology) (1st изд.). Humana Press. ISBN 1-60761-687-4.
- ^ Hughes, Robin D. (2009). Anil Dhawan, ур. Hepatocyte Transplantation: Methods and Protocols (Methods in Molecular Biology) (1 изд.). Humana Press. ISBN 1-58829-883-3.
- ^ K. Okita, ур. (2001). Growth, Proliferation, and Apoptosis of Hepatocytes (1 изд.). Springer. ISBN 4-431-70323-3.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]- Hepatička histologija Архивирано на сајту Wayback Machine (29. мај 2023)
