Пређи на садржај

Grelinski receptor

С Википедије, слободне енциклопедије
Receptor koji uzrokuje sekreciju hormona rasta
Identifikatori
Simboli GHSR;
Vanjski ID OMIM: 601898 MGI: 2441906 HomoloGene: 57161 IUPHAR: grelin GeneCards: GHSR Gene
Pregled RNK izražavanja
podaci
Ortolozi
Vrsta Čovek Miš
Entrez 2693 208188
Ensembl ENSG00000121853 ENSMUSG00000051136
UniProt Q92847 Q0VBE5
RefSeq (mRNA) NM_004122 NM_177330
RefSeq (protein) NP_004113 NP_796304
Lokacija (UCSC) Chr 3:
173.65 - 173.65 Mb		 Chr 3:
27.56 - 27.57 Mb
PubMed pretraga [1] [2]

Grelinski receptor, takođe poznat kao GHSR i receptor za oslobađanje hormona rasta, je G protein-spregnuti receptor koji vezuje grelin kao endogeni ligand[1]. Aktivacija ovog receptora dovodi do sekrecije hormona rasta. GHSR učestvuje u energetskoj homeostazi i regulaciji telesne težine.[2]

Funkcija

[уреди | уреди извор]

Grelin je biohemijski faktor koji reguliše apetit. Njega izlučuju periferni organi. On učestvuje u regulaciji energetske homoeostaze putem vezivanja za receptor za oslobađanje hormona rasta. Posledica aktivacije ovog receptora je sekrecija hormona rasta od strane hipofize.[3] Signalni put koji je aktiviran vezivanjem grelina za hormon rasta oslobađajući receptor, GHSR1a, reguliše aktivaciju nizvodne mitogenom-aktivirane proteinske kinaze, Akt, azot monoksid sintaze, i AMPK kaskade u različitim ćelijskim sistemima.[2]

Jedna od važnih GHSR1a osobina je konstitutivna aktivnost, posedovanje bazalne aktivnosti u odsustvu agonista, što dovodi do visokog stepena internalizacije receptora, kao i signalne aktivnosti.[2] Inverzni agonisti grelinskog receptora mogu da budu od posebnog interesa za lečenje gojaznosti.[4] Smatra se da konstitutivna aktivnost proizvodi tonski signal koji je neophodan za razvoj normalne visine, verovatno kroz efekat na GH osi.[5]

Selektivni ligandi

[уреди | уреди извор]

Mnogobrojni selektivni ligandi GHSR receptora su dostupni. Oni su u razvoju za više oblika kliničke primene. GHSR agonisti imaju apetit-stimulišuće i faktor-rasta oslobađajuće efekte. Smatra se da će oni biti korisni za lečenje propadanja mišića i iznemoglosti kod starostnih i degenerativnih oboljenja. S druge strane, GHSR antagonisti imaju anoreksične efekte i očekuje se da će naći primenu u lečenju gojaznosti.

Agonisti

[уреди | уреди извор]

Antagonisti

[уреди | уреди извор]
  • A-778,193

Literatura

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Davenport AP, Bonner TI, Foord SM, Harmar AJ, Neubig RR, Pin JP, Spedding M, Kojima M, Kangawa K (2005). „International Union of Pharmacology. LVI. Ghrelin receptor nomenclature, distribution, and function”. Pharmacol. Rev. 57 (4): 541—6. PMID 16382107. doi:10.1124/pr.57.4.1. 
  2. ^ а б в Pazos Y, Casanueva FF, Camiña JP (2007). „Basic aspects of ghrelin action”. Vitam. Horm. 77: 89—119. PMID 17983854. doi:10.1016/S0083-6729(06)77005-4. 
  3. ^ Wren AM; Small CJ; Ward HL; et al. (2000). „The novel hypothalamic peptide ghrelin stimulates food intake and growth hormone secretion”. Endocrinology. 141 (11): 4325—8. PMID 11089570. doi:10.1210/en.141.11.4325. 
  4. ^ Holst B, Cygankiewicz A, Jensen TH, Ankersen M, Schwartz TW (2003). „High constitutive signaling of the ghrelin receptor--identification of a potent inverse agonist”. Mol. Endocrinol. 17 (11): 2201—10. PMID 12907757. doi:10.1210/me.2003-0069. 
  5. ^ Pantel J, Legendre M, Cabrol S, Hilal L, Hajaji Y, Morisset S, Nivot S, Vie-Luton MP, Grouselle D, de Kerdanet M, Kadiri A, Epelbaum J, Le Bouc Y, Amselem S (2006). „Loss of constitutive activity of the growth hormone secretagogue receptor in familial short stature”. J Clin Invest. 116 (3): 760—8. PMC 1386106 Слободан приступ. PMID 16511605. doi:10.1172/JCI25303. 

Dodatna literatura

[уреди | уреди извор]
  • Smith RG; Leonard R; Bailey AR; et al. (2001). „Growth hormone secretagogue receptor family members and ligands.”. Endocrine. 14 (1): 9—14. PMID 11322507. doi:10.1385/ENDO:14:1:009. 
  • Petersenn S (2003). „Structure and regulation of the growth hormone secretagogue receptor.”. Minerva Endocrinol. 27 (4): 243—56. PMID 12511847. 
  • Holst B, Schwartz TW (2006). „Ghrelin receptor mutations--too little height and too much hunger.”. J. Clin. Invest. 116 (3): 637—41. PMC 1386123 Слободан приступ. PMID 16511600. doi:10.1172/JCI27999. 
  • Nogueiras R, Perez-Tilve D, Wortley KE, Tschöp M (2006). „Growth hormone secretagogue (ghrelin-) receptors--a complex drug target for the regulation of body weight.”. CNS & neurological disorders drug targets. 5 (3): 335—43. PMID 16787234. doi:10.2174/187152706777452227. 
  • Engbaek K (1978). „[Giardia lamblia and other intestinal parasites in children in day-institutions. Incidence and significance]”. Ugeskr. Laeg. 140 (1): 14—7. PMID 601898. 
  • Howard AD; Feighner SD; Cully DF; et al. (1996). „A receptor in pituitary and hypothalamus that functions in growth hormone release.”. Science. 273 (5277): 974—7. PMID 8688086. doi:10.1126/science.273.5277.974. 
  • McKee KK; Palyha OC; Feighner SD; et al. (1997). „Molecular analysis of rat pituitary and hypothalamic growth hormone secretagogue receptors.”. Mol. Endocrinol. 11 (4): 415—23. PMID 9092793. doi:10.1210/me.11.4.415. 
  • Kaji H; Tai S; Okimura Y; et al. (1999). „Cloning and characterization of the 5'-flanking region of the human growth hormone secretagogue receptor gene.”. J. Biol. Chem. 273 (51): 33885—8. PMID 9852035. doi:10.1074/jbc.273.51.33885. 
  • Kojima M; Hosoda H; Date Y; et al. (2000). „Ghrelin is a growth-hormone-releasing acylated peptide from stomach.”. Nature. 402 (6762): 656—60. PMID 10604470. doi:10.1038/45230. 
  • Deghenghi R, Papotti M, Ghigo E, Muccioli G (2001). „Cortistatin, but not somatostatin, binds to growth hormone secretagogue (GHS) receptors of human pituitary gland.”. J. Endocrinol. Invest. 24 (1): RC1—3. PMID 11227737. 
  • Tannenbaum GS, Bowers CY (2001). „Interactions of growth hormone secretagogues and growth hormone-releasing hormone/somatostatin.”. Endocrine. 14 (1): 21—7. PMID 11322498. doi:10.1385/ENDO:14:1:021. 
  • Petersenn S; Rasch AC; Penshorn M; et al. (2001). „Genomic structure and transcriptional regulation of the human growth hormone secretagogue receptor.”. Endocrinology. 142 (6): 2649—59. PMID 11356716. doi:10.1210/en.142.6.2649. 
  • Shuto Y; Shibasaki T; Otagiri A; et al. (2002). „Hypothalamic growth hormone secretagogue receptor regulates growth hormone secretion, feeding, and adiposity.”. J. Clin. Invest. 109 (11): 1429—36. PMC 150991 Слободан приступ. PMID 12045256. doi:10.1172/JCI13300. 
  • Strausberg RL; Feingold EA; Grouse LH; et al. (2003). „Generation and initial analysis of more than 15,000 full-length human and mouse cDNA sequences.”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 99 (26): 16899—903. PMC 139241 Слободан приступ. PMID 12477932. doi:10.1073/pnas.242603899. 
  • Gaytan F; Barreiro ML; Chopin LK; et al. (2003). „Immunolocalization of ghrelin and its functional receptor, the type 1a growth hormone secretagogue receptor, in the cyclic human ovary.”. J. Clin. Endocrinol. Metab. 88 (2): 879—87. PMID 12574228. doi:10.1210/jc.2002-021196. 
  • Dass NB; Munonyara M; Bassil AK; et al. (2003). „Growth hormone secretagogue receptors in rat and human gastrointestinal tract and the effects of ghrelin.”. Neuroscience. 120 (2): 443—53. PMID 12890514. doi:10.1016/S0306-4522(03)00327-0. 
  • Lall S; Balthasar N; Carmignac D; et al. (2004). „Physiological studies of transgenic mice overexpressing growth hormone (GH) secretagogue receptor 1A in GH-releasing hormone neurons.”. Endocrinology. 145 (4): 1602—11. PMID 14701677. doi:10.1210/en.2003-1509. 
  • Wang HJ; Geller F; Dempfle A; et al. (2004). „Ghrelin receptor gene: identification of several sequence variants in extremely obese children and adolescents, healthy normal-weight and underweight students, and children with short normal stature.”. J. Clin. Endocrinol. Metab. 89 (1): 157—62. PMID 14715843. doi:10.1210/jc.2003-031395. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Grelinski_receptor&oldid=27830598”