Пређи на садржај

Firn

С Википедије, слободне енциклопедије
Uzorkovanje površine glečera. Između površinskog snega i plavog ledenjačkog leda postoji firn progresivno uvećavajuće gustine.
Polja firna povrh Seuleka, Visoki Tauern

Firn (od švajcarske nemačke reči firn sa značenjem „lanski”, srodno sa pre) posebno je zbijen oblik snega. Ovaj tip snega je preostao od prošlih sezona i bio je rekristalizovan[1][2] u supstancu gušću od neve. To je led koji je u srednjoj fazi između snega i ledenjačkog leda. Firn ima izgled vlažnog šećera, ali ima tvrdoću koja ga čini izuzetno otpornim na lopatanje. Njegova gustina se uglavnom kreće od 0,4 g/cm3 do 0,83 g/cm3,[3] i često se može naći ispod snega koji se akumulira na vrhu glečera.

Pahuljice se sabijaju pod težinom nadkrivajućeg snežnog pokrivača. Pojedinačni kristali u blizini tačke topljenja su polutečni i klizavi, što im omogućava da klize duž drugih kristalnih ravni i da ispunjavaju prostore između njih, povećavajući gustinu leda. Tamo gde se kristali dodiruju, oni se vezuju, istiskujući vazduh između sebe na površinu ili u mehuriće.

U letnjim mesecima metamorfoza kristala može se odvijati brže zbog prodiranja vode između kristala. Do kraja leta, rezultat je firn. Minimalna nadmorska visina na kojoj se firn akumulira na glečeru naziva se granica firna, linija firna ili snežna linija.

U kolokvijalnom i tehničkom jeziku, 'firn' se koristi za opisivanje određenih oblika starog snega:[14]

  • Stara snežna polja ili neve (Firnfelder), čak i ako sneg još nije star godinu dana
  • noviji snežni slojevi glečera ('firnirani' lednik)
  • najviši, mekani sloj snega koji se smrzao preko noći i, kao rezultat prolećnog sunca i visokih temperatura vazduha, formira se na području starog snega (padine bivaju firnirane; u Švajcarskoj se naziva Sulz, dok se ovaj izraz u Nemačkoj odnosi na sneg do određene dubine na kojoj skijanje nizbrdo više nije prijatno)
  1. ^ Шаблон:Cite q
  2. ^ Kumar Verma, Ashok (2014). „Recrystallization of Ice”. Encyclopedia of Snow, Ice and Glaciers. Encyclopedia of Earth Sciences Series. стр. 932. ISBN 978-90-481-2641-5. doi:10.1007/978-90-481-2642-2_439. 
  3. ^ Cuffey, Kurt M.; Paterson, W. S. B. (3. 5. 2010). The Physics of Glaciers (Fourth изд.). Elsevier. ISBN 978-0123694614. LCCN 2009050362. 
  4. ^ „DanielBruun Firn”. Mapcarta. Приступљено 31. 5. 2019. 
  5. ^ „Dreyer Firn”. Mapcarta. Приступљено 31. 5. 2019. 
  6. ^ а б Kincaid, Joni L.; Andrew G Klein (2004). „Retreat of the Irian Jaya Glaciers from 2000 to 2002” (PDF). 61st Eastern Snow Conference. стр. 147—157. Архивирано из оригинала (pdf) 17. 05. 2017. г. Приступљено 2011-11-03. 
  7. ^ Kathryn Hansen, Glaciers in the Tropics, but Not for Long, at NASA Earth Observatory, February 13, 2018
  8. ^ McDowell, Robin (1. 7. 2010). „Indonesia's Last Glacier Will Melt 'Within Years'. Jakarta Globe. Приступљено 2011-11-03. 
  9. ^ „Papua Glacier's Secrets Dripping Away: Scientists”. Jakarta Globe. 2. 7. 2010. Приступљено 2011-11-03. 
  10. ^ Sven Hedin Firn, Army Map Service, United States Army Corps of Engineers, Greenland 1:250,000
  11. ^ McDowell, Robin (1. 7. 2010). „Indonesia's Last Glacier Will Melt 'Within Years'. Jakarta Globe. Приступљено 2011-10-23. 
  12. ^ „Papua Glacier's Secrets Dripping Away: Scientists”. Jakarta Globe. 2. 7. 2010. Приступљено 2011-10-23. 
  13. ^ Kathryn Hansen, Glaciers in the Tropics, but Not for Long, at NASA Earth Observatory, February 13, 2018
  14. ^ Hobbs, Peter V. (2010). Ice Physics. Oxford: Oxford University Press. стр. 856. ISBN 978-0199587711. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]