Пређи на садржај

Antidiuretski hormon

С Википедије, слободне енциклопедије
Arginin vazopresin (neurofizin II, antidiuretski hormon, neurohipofizni)
Prostorno-popunjavajući model of arginin vazopresinа
Dostupne strukture
1jk4​, 1jk6​, 1npo​, 2bn2
Identifikatori
Simboli AVP; ADH; AVP-NPII; VP
Vanjski ID OMIM192340 MGI88121 HomoloGene417 GeneCards: AVP Gene
Pregled RNK izražavanja
podaci
Ortolozi
Vrsta Čovek Miš
Entrez 551 11998
Ensembl ENSG00000101200 ENSMUSG00000037727
UniProt P01185 Q3UUQ5
RefSeq (mRNA) NM_000490 NM_009732
RefSeq (protein) NP_000481 NP_033862
Lokacija (UCSC) Chr 20:
3.01 - 3.01 Mb
Chr 2:
130.27 - 130.27 Mb
PubMed pretraga [1] [2]

Antidiuretski hormon (ADH) ili vazopresin je ljudski hormon, izlučevina zadnjeg režnja hipofize, zapravo nervnog završetka neurona čije se jezgro (supraoptičke i paraventrikularne) nalazi u hipotalamusu.[1]

Po hemijskom sastavu je polipeptid sastavljen od 9 aminokiselina (Cys-Tyr-Phe-Gln-Asn-Cys-Pro-Arg-Gly-NH2).

Deluje na bubreg, arteriole i ima ulogu u centralnom nervnom sistemu:

U bubregu uzrokuje "štednju" vode, koncentrisanjem i smanjenjem zapremine urina. To se postiže povećavanjem reapsorpcije vode u distalnim kanalićima i sabirnim cevima nefrona. Nadražaji za lučenje su smanjenje zapremine krvne plazme i povećanje osmolarnosti krvne plazme. Izaziva konstrikciju arteriola.

Uloga u centralnom nervnom sistemu povezana je sa dnevnim ritmovima, agresijom, regulacijom krvnog pritiska, regulacijom temperature i procesima pamćenja.

Struktura i relacija sa oksitocinom

[уреди | уреди извор]
Hemijska struktura argipresina

Vazopresini su peptidi koji sadrže devet aminokiselina (nonapeptidi). Aminokiselinska sekvenca arginin vasopresina je: Cys-Tyr-Phe-Gln-Asn-Cys-Pro-Arg-Gly. Cisteinski ostaci formiraju disulfidni most. Lizin vazopresin ima lizin umesto arginina.

Struktura oksitocina je veoma slična sa vazopresinom. On je takođe nonapeptid sa disulfidnim mostom i njegova aminokiselinska sekvenca se razlikuje samo u dve pozicije. Geni ova dva proteina se nalaze na istom hromozomu razdvojeni relativno malom distancom od manje od 15,000 baza kod većine vrsta. Neuroni koji stvaraju vazopresin se nalaze pored neurona koji stvaraju oksitocin, i slični su u više pogleda.

Sličnost ova dva peptida može da uzrokuje neke kros-reakcije: oksitocin ima neznatno antidiuretsko dejstvo, i visoki AVP nivoi mogu da uzrokuju materične kontrakcije.[2][3]

Sledeća tabela sadrži familiju vazopresinskih i oksitocinskih neuropeptida:

Vazopresinska familija kičmenjaka
Cys-Tyr-Phe-Gln-Asn-Cys-Pro-Arg-Gly-NH2 Argipresin (AVP, ADH) većina sisara
Cys-Tyr-Phe-Gln-Asn-Cys-Pro-Lys-Gly-NH2 Lipresin (LVP) svinje, nilski konji, bradavičaste svinje, neki torbari
Cys-Phe-Phe-Gln-Asn-Cys-Pro-Arg-Gly-NH2 Fenipresin neki torbari
Cys-Tyr-Ile-Gln-Asn-Cys-Pro-Arg-Gly-NH2 Vazotocin ne-sisari
Oksitocinska familija kičmenjaka
Cys-Tyr-Ile-Gln-Asn-Cys-Pro-Leu-Gly-NH2 Oksitocin (OXT) većina sisara, himere
Cys-Tyr-Ile-Gln-Asn-Cys-Pro-Ile-Gly-NH2 Mesotocin neki torbari, sve ptice, reptili, vodozemci, plućašice, Celakanti
Cys-Tyr-Ile-Gln-Ser-Cys-Pro-Ile-Gly-NH2 Seritocin žabe
Cys-Tyr-Ile-Ser-Asn-Cys-Pro-Ile-Gly-NH2 Izotocin košljoribe
Cys-Tyr-Ile-Ser-Asn-Cys-Pro-Gln-Gly-NH2 Glumitocin prave raže
Cys-Tyr-Ile-Asn/Gln-Asn-Cys-Pro-Leu/Val-Gly-NH2 Razni tocinsi ajkule
VP/OT familija beskičmenjaka
Cys-Leu-Ile-Thr-Asn-Cys-Pro-Arg-Gly-NH2 Diuretski Hormon skakavci
Cys-Phe-Val-Arg-Asn-Cys-Pro-Thr-Gly-NH2 Anetocin kišne gliste
Cys-Phe-Ile-Arg-Asn-Cys-Pro-Lys-Gly-NH2 Lys-Konopresin konusni puževi, barski puževi, morski puževi, pijavice
Cys-Ile-Ile-Arg-Asn-Cys-Pro-Arg-Gly-NH2 Arg-Konopresin prugasti konusni puževi
Cys-Tyr-Phe-Arg-Asn-Cys-Pro-Ile-Gly-NH2 Cefalotocin oktopusi
Cys-Phe-Trp-Thr-Ser-Cys-Pro-Ile-Gly-NH2 Oktopresin oktopusi
†Vazotocin je evolucioni progenitor svih kičmenjačkih neurohipofizinih hormona.[4]
  1. ^ Caldwell HK, Young WS III (2006). „Oxytocin and Vasopressin: Genetics and Behavioral Implications” (PDF). Ур.: Lajtha A, Lim R. Handbook of Neurochemistry and Molecular Neurobiology: Neuroactive Proteins and Peptides (3rd изд.). Berlin: Springer. стр. 573—607. ISBN 978-0-387-30348-2. 
  2. ^ Li, C.; Wang, W.; Summer, S. N.; et al. (2008). „Molecular mechanisms of antidiuretic effect of oxytocin”. Journal of the American Society of Nephrology : JASN. 19 (2): 225—32. PMC 2396735Слободан приступ. PMID 18057218. doi:10.1681/ASN.2007010029. 
  3. ^ Joo, K. W.; Jeon, U. S.; Kim, G. H.; et al. (2004). „Antidiuretic action of oxytocin is associated with increased urinary excretion of aquaporin-2”. Nephrology, Dialysis, Transplantation : Official Publication of the European Dialysis and Transplant Association - European Renal Association. 19 (10): 2480—6. PMID 15280526. doi:10.1093/ndt/gfh413. 
  4. ^ Acher R, Chauvet J (1995). „The neurohypophysial endocrine regulatory cascade: precursors, mediators, receptors, and effectors”. Front Neuroendocrinol. 16 (3): 237—89. PMID 7556852. doi:10.1006/frne.1995.1009. 

Dodatna literatura

[уреди | уреди извор]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).