Пређи на садржај

Aktivin i inhibin

С Википедије, слободне енциклопедије
Inhibin, alfa
Identifikatori
SimbolINHA
Entrez3623
HUGO6065
OMIM147380
RefSeqNM_002191
UniProtP05111
Ostali podaci
LokusHromozom 2 q33-qter
Inhibin, beta A
The Activin dimer, from 2ARV.pdb
Identifikatori
SimbolINHBA
Alt. simboliactivin A
Entrez3624
HUGO6066
OMIM147290
RefSeqNM_002192
UniProtP08476
Ostali podaci
LokusHromozom 7 p15-p13
Inhibin, beta B
Identifikatori
SimbolINHBB
Alt. simboliactivin B
Entrez3625
HUGO6067
OMIM147390
RefSeqNM_002193
UniProtP09529
Ostali podaci
LokusHromozom 2 cen-q13
Inhibin, beta C
Identifikatori
SimbolINHBC
Alt. simboliactivin C
Entrez3626
HUGO6068
OMIM601233
RefSeqNM_005538
UniProtP55103
Ostali podaci
LokusHromozom 12 q13
Inhibin, beta E
Identifikatori
SimbolINHBE
Alt. simboliactivin E
Entrez83729
HUGO24029
OMIM612031
RefSeqNM_031479
UniProtP58166
Ostali podaci
LokusHromozom 12 q13.2

Aktivin i inhibin su dva blisko srodna proteinska kompleksa koji imaju skoro potpuno suprotno biološko dejstvo. Aktivin pospešuje FSH biosintezu i sekreciju, i učestvuje u regulaciji menstrualnog ciklusa. Poznato je da vrši i niz drugih funkcija, uključujući njegovo učešće u proliferaciji, diferencijaciji, apoptozi,[1] metabolizmu, homeostazi, imunskom responsu, zarastanju rana,[2] i endokrinom sistemu. Nasuptrot tome inhibin umanjuje FSH sintezu i inhibira njegovu sekreciju.[3]

Aktivin je dimer koji se sastoji od dve identične ili veoma slične beta podjedinice. Inhibin je takođe dimer. Njegova jedna komponenta je beta podjedinica koja je slična ili identična sa beta podjedinicom aktivina. Međutim, u kontrastu sa aktivinom, druga komponenta inhibinskog dimera je manje srodna sa alfa podjedinicom.[4][5] Aktivin, inhibin i brojni drugi strukturno srodni proteini, poput antimilerijanskog hormona, koštanog morfogenetičkog proteina, i diferencijacionog faktora rasta pripadaju TGF-β proteinskog superfamiliji.[6]

  1. ^ Chen YG, Wang Q, Lin SL, Chang CD, Chuang J, Chung J, Ying SY (2006). „Activin signaling and its role in regulation of cell proliferation, apoptosis, and carcinogenesis”. Exp. Biol. Med. (Maywood). 231 (5): 534—44. PMID 16636301. [мртва веза]
  2. ^ Sulyok S, Wankell M, Alzheimer C, Werner S (2004). „Activin: an important regulator of wound repair, fibrosis, and neuroprotection”. Mol. Cell. Endocrinol. 225 (1–2): 127—32. PMID 15451577. doi:10.1016/j.mce.2004.07.011. 
  3. ^ van Zonneveld P, Scheffer G, Broekmans F, Blankenstein M, de Jong F, Looman C, Habbema J, te Velde E (2003). „Do cycle disturbances explain the age-related decline of female fertility? Cycle characteristics of women aged over 40 years compared with a reference population of young women”. Hum Reprod. 18 (3): 495—501. PMID 12615813. doi:10.1093/humrep/deg138. 
  4. ^ Burger HG, Igarashi M (1988). „Inhibin: definition and nomenclature, including related substances”. The Journal of Clinical Endocrinology and Metabolism. 66 (4): 885—6. PMID 3346366. 
  5. ^ Robertson DM, Burger HG, Fuller PJ (2004). „Inhibin/activin and ovarian cancer”. Endocrine-related Cancer. 11 (1): 35—49. PMID 15027884. doi:10.1677/erc.0.0110035. 
  6. ^ Kingsley DM (1994). „The TGF-beta superfamily: new members, new receptors, and new genetic tests of function in different organisms”. Genes & Development. 8 (2): 133—46. PMID 8299934. doi:10.1101/gad.8.2.133. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]