Чинови у Оружаним снагама СФРЈ
Чинови у Оружаним снагама СФРЈ означавали су степен старешинства међу војницима, морнарима, питомцима војних школа, млађим и старијим официрима, генералима који су као војници, морнари, питомци војних школа, активних војних лица, резервни састав, грађанске особе на служби у оружаним снагама и остали припадници оружаних снага чинили систем оружаних снага Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.
Систем оружаних снага СФРЈ чинили су Југословенска народна армија, Територијална одбрана, Савез резервних војних старешина и друге организације које је одредио савезни секретар за народну одбрану, структуре општенародне одбране и друштвене самозаштите, милиција у које је грађанин могао добити ратни распоред.
Чинови
[уреди | уреди извор]Чинови у Копненој војсци одговарали су чиновима у Ратном ваздухопловству и противваздушној одбрани док су се официрски и генералски чинови у Ратној морнарици разликовали. Особе у резервном саставу имале су испред чина префикс (рез.) што је означавало да у том тренутку нису биле у активном војну саставу. У случају активирања у професионални војни састав ознака се није мењала. У колоквијалној употреби постојала је разлика између прва четири официрска чина и следећа три али се не може говорити о нижим официрским и вишим официрским чиновима, јер су сви они официри. Није било формалног разликовања међу њима. Увек се зна, ко је старији по чину тај је претпостављени, ко је млађи по чину тај је потчињени.[1]
У Оружаним снагама СФРЈ су постојали следећи чинови и делили су се на:
- чинове војника, морнара и питомаца средњих војних школа:
- разводник, десетар и млађи водник
- чинове питомаца школа за резервне официре:
- разводник, десетар, млађи водник и водник
- чинове питомаца школа за активне официре:
- разводник, десетар, млађи водник, водник и водник прве класе
- чинове подофицира:
- водник, водник прве класе, старији водник, старији водник прве класе, заставник и заставник прве класе
- чинове официра:
- потпоручник, поручник / поручник корвете, капетан / поручник фрегате, капетан прве класе / поручник бојног брода, мајор / капетан корвете, потпуковник / капетан фрегате, пуковник / капетан бојног брода
- чинове генерала и адмирала:
- генерал-мајор / контраадмирал, генерал-потпуковник / вицеадмирал, генерал-пуковник / адмирал, генерал армије / адмирал флоте и генерал
Копнена војска ЈНА | Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана ЈНА |
Југословенска ратна морнарица | |
---|---|---|---|
Оружаних снага СФРЈ |
|||
Ознака за чланове председништва СФРЈ
[уреди | уреди извор]Ратне униформе[4] | Председништво СФРЈ |
Установљена | 5. октобра 1988. |
Укинута | 20. маја 1992. |
Војни службеници
[уреди | уреди извор]Класе војних службеника у оружаним снагама СФРЈ одговарале су у правима старешинства тј. одговарајућим чиновима али нису давале право вођења и командовања (ВИЗ), иако би у случајевима рата и не постојања вишег чина овим класама ипак давана та права. Изглед чинова војних службеника су чиниле сиве розете уместо петокраке који су имали активни припадници оружаних снага СФРЈ.[5]
Класе војних службеника биле су:
Класа | Чин |
---|---|
Амблеми
[уреди | уреди извор]-
Амблем на капи официра ЈРМ
-
Амблем на капи подофицира ЈРМ
-
Амблем на капи РВиПВО ЈНА
-
Падобранска значка
-
Пилотска значка
-
Подморска значка
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Маршал Југославије (представљао звање а третиран као највиши војни чин и припадао само Јосипу Брозу Титу. Његовом смрћу 1980. године укинут је положај Врховног команданта па самим тим и припадајуће ознаке.)
- ^ Генерал (уведен 1955. а укинут 1974). Предвиђен као највиши чин али нико није био унапређен. Једина особа која је предлагана био је Иван Гошњак док је службовао на функцији заменика врховног команданта оружаних снага СФРЈ. Чин је био највиши и општи видовски.[2][3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ J N A - S F R J
- ^ Закон о Југословенској народној армији ("Службени лист ФНРЈ", бр. 29/55)
- ^ Закон о служби у оружаним снагама ("Службени лист СФРЈ", бр. 22/74)
- ^ Правило о војним униформама оружаних снага СФРЈ (на језику: српски). 1989. стр. 198. Приступљено 18. јун 2024.
- ^ VOJNI SLUŽBENICI
Литература
[уреди | уреди извор]- Војна енциклопедија (књига друга). Београд 1971. година.
- Војни лексикон. „Војноиздавачки завод“ Београд, 1981. година.
- Heimer, Željko (2007). „Oznake rodova, struka i službi na odorama oružanih snaga”. Polemos : časopis za interdisciplinarna istraživanja rata i mira. X/20: 49—71.
Одлуке и закони
[уреди | уреди извор]- Одлука о Југословенској армији ("Службени лист ДФЈ", бр. 9/45)
- Закон о служби у Југословенској армији ("Службени лист ФНРЈ", бр. 60/46, 98/46, 45/51, 18/52)
- Закон о Југословенској народној армији ("Службени лист ФНРЈ", бр. 29/55, 36/55)
- Закон о народној одбрани ("Службени лист ФНРЈ / СФРЈ", бр. 30/55, 14/57, 44/61, 22/64, 14/65, 21/65, 32/65, 8/69, 22/74)
- Закон о Југословенској народној армији ("Службени лист СФРЈ", бр. 52/64, 57/65, 67/72)
- Закон о служби у оружаним снагама ("Службени лист СФРЈ", бр. 22/74, 29/74, 5/78, 32/78, 5/79)
- Закон о служби у оружаним снагама ("Службени лист СФРЈ", бр. 7/85, 26/85, 20/89, 40/89, 26/90)
- Закон о општенародној одбрани ("Народне новине", бр. 27/84, 33/89, 47/90)
- Закон о општенародној одбрани ("Службени лист СФРЈ", бр. 21/82, 31/82 и 35/91)