Ходас
| Ходас мађ. Hodász | |
|---|---|
 Ходас на ровашком писму | |
.svg) Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Мађарска |
| Регион | Регија велике северне равнице |
| Жупанија | Саболч-Сатмар-Берег |
| Срез | Матесалка |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2015. | 3,380[1] |
| — густина | 131,63 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 47° 33′ С; 22° 08′ И / 47.55° С; 22.13° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 26,49 km2 |
  Ходас Ходас на карти Мађарске | |
| Поштански број | 4334 |
| Позивни број | (+36) 44 |
| Веб-сајт | |
| http://www.hodasz.hu/ | |
Ходас (мађ. Hodász) је град у жупанији Саболч-Сатмар-Берег, у региону Северне Велике равнице у источној Мађарској.
Географија
[уреди | уреди извор]Налази се на надморској висини ид 147 m, покрива површину од 6.042 km2 (2.333 sq mi) и има популацију од 4.815 становника (2015).[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Име села појављује се у регистру Варад 1219. године као Хетени (Hetény). Њено насељељавање се догодило у 10 и 11. веку. У раном средњем веку његово становништво чинили су овдашње штитоноше и краљеви дворјани. Лов на даброве, који живе у бројним малим барама у околини, био је стога занимање за посебан популациони елемент замка.
Године 1272. краљ Иштван V и његов брат Јанош Миклош Копаш, син Алмошев, одрекли су се овог поседа и пренели га на синове Иштвана Канторјаношија за 40 марака. Тако су већ 1272. године ови други делили власничка права, а коначно су га суседни Јаноши стекли за себе. У средњем веку припадао је властелинству Кантор, које се састојало од три села.
У границама Ходаса некада, сада више не постоје, су се налазила насеља Руска (Ruszka), Мартони (Martoni), Радалф (Radalf) и Копањтелке (Koppánytelke).
Становништво
[уреди | уреди извор]Године 2001. 60% становништва насеља се изјаснило као Мађари, а 40% Роми.[2]
Током пописа 2011. 93,1% становника рекло је да су Мађари, 22,9% Роми (6,7% се није изјаснило. Због двојног идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 9,1%, реформатори 26,9%, гркокатолици 37,8%, неденоминациони 4,2% (12,3% није одговорило).[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Gazetteer of Hungary, 1 January 2015. Hungarian Central Statistical Office. 3 September 2015
- ^ Подаци о националности пописа из 2001. године
- ^ Ходас Именик места
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
