Пређи на садржај

Хипокапнија

С Википедије, слободне енциклопедије
Хипокапнија
Угљен-диоксид
Класификација и спољашњи ресурси
MeSHD016857

Хипокапнија (лат. hypocapnia) је стање сниженог парцијалног притиска угљен-диоксида (PaCO2) у артеријској крви испод 35 mmHg.[1] Присуство хипокапније мјерењем капнометром се не може искључити, јер се могу констатовати нормалне или повишене вриједности PaCO2 , те је из ових разлога потребна гасна анализа артеријске крви.

Дефиниције

[уреди | уреди извор]
Хиперкапнија (лат. hypercapnia)

Вишак угљен-диоксида у крви, изазван повишеним парцијалним притиском угљен-диоксида (>PaCo2) у артеријској крви и телесним течностима.[2]

Хипокапнија (лат. hypоcapnia)

Смањена количина угљен-диоксида у крви, изазвана снижењем парцијалним притиском угљен-диоксида.[2]

Акапнија (лат. аcapnia)

Акапнија се често користи као термин да означи хипокапнију, међутим стање потпуне акапније (тј потпуног мањак угљен-диоксида у телесним течностима) не постоји за живота као и аноксија (па је бољи термин за аноксију аноксемија).[2]

Узроци који доводе до развоја хипокапније су они који повишавају вентилацију плућа:

  • Рефлексна хипервентилација код хипоксије, када услед смањене концентрације кисеоника у крви долази до појачаног надражаја респираторног центра.
  • Код узбуђења, емоционалних поремећаја, страха, јаких болова.
  • Код жељеног појачања вентилације из терапијских разлога, нпр. код респираторне компензације ацидозе да би се што више елиминисао угљен-диоксид из организма, затим код по живот опасне хиперкалијемије итд. Када се ради о механичкој вентилацији потребно је правилно регулисати неопходне параметре на уређају.

Хипокапнија због превеликог елиминисања угљен-диоксида преко плућа доводи до развоја респираторне алкалозе, која спречава нормално искориштавање кисеоника. Долази до смањења прокрвљености можданог и срчаног ткива, што може довести до развоја исхемије тих органа. Ако је присутно крварење у можданом ткиву доћи ће до накнадног крварења. Хипокалијемија која је присутна код хипокапније доводи често по поремећаја срчаног ритма.

Симптоми

[уреди | уреди извор]

Знаци и симптоми хипокапније су тонички грчеви шаке, стопала (карпопедални спазам) и уста уз претходно трњење и мравцима тих дијелова тијела. Присутна је тахипнеја са диспнејом.

Терапија

[уреди | уреди извор]

Терапија хипокапније се састоји у уклањању узрока који су довели до хипервентилације, побољшање алвеоларне вентилације и спречавање хипоксије апликацијом кисеоника, евентуално аналгезија и седација, ендотрахеална интубација и механичка вентилација.

  1. ^ Laffey, John G.; Kavanagh, Brian P. (2002). „Hypocapnia”. New England Journal of Medicine. 347 (1): 43—53. PMID 12097540. doi:10.1056/NEJMra012457. 
  2. ^ а б в Guyton, Arthur C.; Hall, John E. (1990). Medicinska fiziologija. Beograd-Zagreb: Medicinska knjiga. стр. 729. ISBN 963-176-192-2 Проверите вредност параметра |isbn=: checksum (помоћ). 


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).