Пређи на садржај

Хабзбурзи

С Википедије, слободне енциклопедије
Хабзбурзи
Посљедњи владарМарија Терезија
НационалностНемци
Застава Хабзбуршке монархије
Први грб Хабзбурговаца

Хабзбург (множина: Хабзбурзи; придјев: хабзбуршки; за припаднике те лозе користи се израз Хабзбурговац, множина: Хабзбурговци) била је једна од владарских кућа (династија) Европе: Хабзбурговци су владали Аустријом (као војводе 1282—1453, надвојводе 1453—1804. и цареви 1804—1918), били су краљеви Шпаније (1516—1700) и цареви Светог римског царства више вијекова до 1806.

Њихово име потиче од швајцарског дворца Habichtsburg (Јастребов дворац), сједишта породице у 12. и 13. вијеку у мјесту Хабзбург. Кренувши из југоисточне Њемачке, породица је проширила свој утицај и посједе на источне крајеве Светог римског царства, који отприлике одговарају данашњој Аустрији (1278—1382). Након само двије-три генерације, Хабзбурзи су успјели досегнути царско престоље, које ће уз краће прекиде држати вјековима (1273—1291, 1298—1308, 1438—1740. и 1745—1806).

Након абдикације цара Карла V, који је уједно био и краљ Карло I Шпански (1516—1556), династија се подијелила на аустријске и шпанске Хабзбурговце.

Шпански Хабзбурговци су изумрли 1700, што је изазвало рат за шпанско наслеђе, док су аустријски Хабзбурговци изумрли 1740, што је изазвало рат за аустријско наслеђе. Као један од разлога њиховог нестанка, наводи се велики број бракова унутар породице (инцеста), због којег је много од њих имало дефект вилице, по њима и названо Хабсбуршка вилица. [1][2] Као примјер је Дон Карлос (Карлос од Астурије) који је уместо 16 прапрародитеља имао само 6. [3] Пословица Хабсбурга била је „Нека други ратују, а ти срећна Аустријо жени се!” (лат. Bella gerant alii, tu felix Austria nube)[4] Франз Фердинанд је о проблему хабсбуршких венчања рекао да су „...муж и жена често 20 пута у сродству, а последица је да је пола деце глупавих или епилептичних”.[5] У томе су допринеле и тада кобне заразе; мале богиње, које су убијале младе потомке се истичу као прави разлог. Ипак, насљедница последњег аустријског Хабзбурга, Марија Терезија, удала се за Франца Стефана, лоренског војводу, па су њихови насљедници наставили хабзбуршку традицију у Бечу под династичким именом Хабзбург-Лорен.

Свето римско царство је нестало 1806, кад је француски цар Наполеон I реформисао власт у Њемачкој. Знајући да ће изгубити звање Светог римског цара, Франц II се прогласио насљедним царем Аустрије и тако постао Франц I.

Цар Франц I Аустријски службено је носио овај велики наслов: „Ми, Франц I, милошћу Божјом цар Аустрије; краљ Јерусалима, Угарске, Чешке, Далмације, Хрватске, Славоније, Галиције и Лодомерије; надвојвода Аустрије; војвода Лорене, Салцбурга, Франачке, Штајерске, Корушке и Крањске; велики војвода Кракова; кнез Трансилваније; маркгроф Моравске; војвода Сандомјежа, Мазовије, Лублина, Горње и Доње Шлезије, Аушвица и Затора, Тешина и Фурланије; кнез Берхтесгадена и Мергентхајма; кнежевски гроф Хабзбурга, Горице, Градишћа и Тирола; маркгроф Горњих и Доњих Лужице и Истре".

Аустријско царство је након Аустро-угарске нагодбе постало Аустроугарска 1867. године. Хабзбурзи су одступили с власти 1918, након пораза у Првом свјетском рату.

Данашњи главни представник породице Хабзбург је Карл фон Хабзбург, син Отоа, и унук последњег цара Карла.

Аустријске војводе

[уреди | уреди извор]

Цареви Светог римског царства

[уреди | уреди извор]
Грб цара Светог римског царства

Кућа Хабзбург

[уреди | уреди извор]
Грб Аустроугарске (аустријски део)

Напомена: Марија Терезија Аустријска, хабзбуршка насљедница и жена цара Франца I Стефана, владала је као надвојвоткиња Аустрије и краљица Хрватске, Угарске и Чешке од 1740. до 1780. године.

Кућа Хабзбург-Лорен (Лотарингија)

[уреди | уреди извор]

Аустријски цареви из куће Хабзбург-Лорен

[уреди | уреди извор]

Краљеви Угарске из куће Хабзбург и Хабзбург Лотариншки

[уреди | уреди извор]
Грб Краљевине Угарске

Краљеви Шпаније из куће Хабзбург

[уреди | уреди извор]
Краљевина Шпанија (пре 1700)

Краљеви Португалије из куће Хабзбург

[уреди | уреди извор]

Велике војводе Тоскане из куће Хабзбург-Лорен

[уреди | уреди извор]

Војводе Модене из куће Хабзбург-Лорен

[уреди | уреди извор]

Војвоткиња Парме из куће Хабзбург-Лорен

[уреди | уреди извор]

Родослов

[уреди | уреди извор]

Родослов хабзбурговаца, почевши од Рудолфа Првог

[уреди | уреди извор]

Албертинска линија

[уреди | уреди извор]

Леополдска линија

[уреди | уреди извор]

Шпанска линија

[уреди | уреди извор]

Аустријска линија

[уреди | уреди извор]

Хабзбург-Лотариншка линија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Bankl 1998, стр. 13.
  2. ^ Thulin, Lila. „The Distinctive ‘Habsburg Jaw’ Was Likely the Result of the Royal Family’s Inbreeding”. smithsonianmag.com. Приступљено 31. 1. 2022. 
  3. ^ Bankl 1998, стр. 35.
  4. ^ „Tu felix Austria nube”. habsburger.net. Приступљено 31. 1. 2022. 
  5. ^ Bankl 1998, стр. 132.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]