Трепље

Електронска микрографија цилије респираторног епитела трахеје

попречни пресек цилије - структура: (9х2) + (1+1)

Трепље (цилије) су танки, цилиндрични, прстолики изврати ћелијске мембране које полазе са површине еукариотске ћелије како једноћелијских тако и вишећелијских организама. Грађене су по сличном организационом плану као бичеви, од којих се разликују по величини (дужина трепље је 2-10 μm, док је бич величине 100-200 μm). Помоћу њих се крећу једноћелијски (трепљари међу протозоама) и вишећелијски организми, као нпр. мекушци, прстенасти црви итд.

Код човека их, садрже:

• ћелије трепљастог епитела респираторног система
• ћелије епитела женског репродутивног система
• епители који облажу мождане коморе и канале
• вестибуларни апарат
• рецепторне (сензитивне) ћелије;
• жлездане ћелије са измењеним лучењем

Обавијене су мембраном која се продужава у ћелијску мембрану. Испод мембране је аморфни матрикс у коме се налазе микротубуле по тачно одређеном распореду:

• на периферији је 9 парова микротубула (9 + 2), које формирају цилиндар;
• у центру је пар микротубула (1+1).

Пар централних микротубула даје трепљама билатералну симетрију у чему се разликују од центриола које су без тог пара и радијално симетричне. Постоје цилије без централног пара тубула и оне су непокретне. Припадају измењеним трепљама које имају сезитивну функцију, као што су то трепље које одржавају равнотежу у ћелијама средњег уха.

Структура

На цилији се разликују четири подрегиона:

• базално телашце (кинетозом), смештено у вршној цитоплазми, односно центриола из које израста цилија.
• прелазни (вратни или огрличасти регион) део;
• аксонема
• завршни регион.

Базално телашце је по грађи аналогно центриоли јер има облик цилиндра чији зид гради је 9 триплета микротубула (формула његове организације је 9х3). Сваки микротубуларни триплет обухвата унутрашњу (А), средишњу (Б) и спољашњу микротубулу (Ц). Суседни триплети тубула су међусобно повезани мостовима. Током цилиогенезе полимеризацијом тубулина из триплета базалног телашца израстају дублети аксонеме.

Прелазни регион обухвата 9 парова микротубула који су формирани од микротубула А и Б. Сваки пар је са суседним повезан преко мостова.

Аксонема представља срж трепље и изграђена је од микротубула и протеина.

Завршни регион чини аморфна зона у коју улазе микротубуле А периферних парова као и централни пар микротубула. Слободни крајеви микротубула Б су изван ове зоне.

Аксонема

Грађена је од микротубула и протеина по формули 9+2 што значи да се поред 9 парова (дублета) микротубула међусобно повезаних мостовима који граде периферију, у центру налази још један микротубуларни пар.

Централно постављени дублет изграђен је од комплетних микротубула изграђених од 13 протофиламената. Девет периферних парова граде две врсте микротубула:

• микротубуле А које су комплетне, као и оне у централним дублетима и
• микротубуле Б које су фузионисане и састоје се од 10 протофиламената.

Свака микротубула А везана је за:

• централни дублет радијалним ручицама и
• микротубулу Б суседног пара динеинским ручицама и нексинским мостом.

Литература:

• Гроздановић-Радовановић, Јелена: Цитологија, ЗУНС, Београд, 2000
• Диклић, Вукосава, Косановић, Марија, Дукић, Смиљка, Николиш, Јованка: Биологија са хуманом генетиком, Графопан, Београд, 2001
• Пантић, Р, В: Биологија ћелије, Универзитет у Београду, београд, 1997
• Петровић, Н, Ђорђе: Основи ензимологије, ЗУНС, Београд, 1998
• Шербан, М, Нада: Ћелија - структуре и облици, ЗУНС, Београд, 2001

Спољашње везе

• BioNet škola