Пређи на садржај

Српски Гарчин

Координате: 46° 04′ 16″ С; 18° 37′ 45″ И / 46.07117° С; 18.62907° И / 46.07117; 18.62907
С Википедије, слободне енциклопедије
Српски Гарчин
мађ. Görcsönydoboka

Грб
Грб
Административни подаци
Држава Мађарска
РегионЈужна прекодунавска регија
ЖупанијаБарања
Становништво
Становништво
 — 363
 — густина38,17 ст./km2
Географске карактеристике
Координате46° 04′ 16″ С; 18° 37′ 45″ И / 46.07117° С; 18.62907° И / 46.07117; 18.62907
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина9,51 km2
Српски Гарчин на карти Мађарске
Српски Гарчин
Српски Гарчин
Српски Гарчин на карти Мађарске
Поштански број7728
Позивни број69
Веб-сајт
www.gorcsonydoboka.hu
Мапа
Српски Гарчин на мапи Барање

Српски Гарчин[1] (мађ. Görcsönydoboka, нем. Ketschinge-Tuwoke) је село у Мађарској, у јужном делу државе. Село управо припада Мохачком срезу Барањске жупаније, са седиштем у Печују. Данашње насеље је настало спајањем ранијих насеља Српски Гарчин (мађ. Rácgörcsöny) и Дубока (мађ. Cseledoboka).

Природне одлике

[уреди | уреди извор]

Насеље Српски Гарчин налази у јужном делу Мађарске. Најближи већи град је Мохач.

Историјски гледано, село припада мађарском делу Барање. Подручје око насеља је бреговито, приближне надморске висине око 110 м. Оно северозападно прелази у планину Мечек, док се југоисточно спушта до Дунава.

Прошлост Срба у месту

[уреди | уреди извор]

Срби су у насељу присутни још од средњег века, али је њихов број посебно нарастао после Велике сеобе. У 19. веку они су чинили већину сеоског становништва, уз немачку мањину.

Године 1735. пред Ускрс током поста исповедали су се Срби православци из Гарчина. У „Протоколу исповедајушћих” је евидентирано њих 96 православних душа. Ради се о следећим домаћинима: Релић, Лазић, Југовић, Грујичин, Иванац, Михатов, Озорлија и Радованов. Помињу се негде и само као „биров” и „дијак =ђак”. У месту је 1731. године регистровано само 10 православних домова. Број становника Срба је 1796. године износио 168, а 94 године доцније било их је пописано 153.[2]

Тридесетих година 19. века администратор те парохије био је поп Гаврил Арсић, који се јавља као претплатник једне српске књиге у Шумберку.

Године 1905. Рацгарчин је село у Мохачком срезу, Барањске жупаније. Ту живи 647 становника у 134 дома, доминирају Немци. Срба има 151 православна душа (или 23%) са 24 куће. Од српских јавних здања помињу се православна црква и народна школа.[3]

У месту почетком 20. века у Рац Горчини је проглашена српска црквена општина. Њена скупштина је 1907. године редовна под председништвом Дамјана Вујића. Црквени земљишни посед од 3 кј. довољно говори о богатству и просперитету те заједнице. Црква је 1905. године стара, али у добром стању, посвећена Св. архистратигу Михајлу. Слава се одржава сваке године. Постоји српско православно гробље. Место је парохијска филијала Шумберка, где се налази парох и воде црквене матрикуле. Током 20. века српска православна црква то престаје бити јер је уступљена другој верској заједници.[4]

Из конкурса за учитеља у Рацгарчину из 1898. године виде се учитељска примања у месту: 2 кј 900 кв хв земље, 27 ф. 20 новчића, осам пожунских мерова жита, толико и ражи и кукуруза, два хв тврдих дрва, слободни стан и потпора из епархијског школског фонда од 150 ф.[5] Школа је почетком 20. века српска народна вероисповедна, али није по закону уређена.[6] У њој ради учитељица Катица Маширевић (и 1907) која служи три године у месту. Редовну наставу у основној школи похађа девет ђака, а у недељну школу иде четири ученика старијег узраста.[3] Одобрен је план за градњу нове српске школе у месту 1907. године.[7]

После Првог светског рата и поделе Барање на два дела — данас мађарски (северни, већи) и хрватски (јужни, мањи), Српски Гарчин се нашао у сасвим другачијем, неповољнијем положају. Нова граница између Републике Мађарске и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца оставила је село у мађарском делу. У следећим годинама већи део Срба (око 400 душа) се иселио у српске делове новообразоване Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца[8].

Савремено доба

[уреди | уреди извор]

Од Срба у Српском Гарчину данас (2018) нема више материјалних трагова. Цркве одавно нема (срушена је 1973[9]), а гробље зарасло у праву шуму, уништено, споменици покрадени. Део гробља су локални задругари орали, иако је власништво црквене општине, а споменике набацали уз југоисточни његов део. Ни њих више нема. Остало је тек неколико постоља споменика у високој трави. Од неколико преосталих оштећених споменка од пешчара натписи су ишчезли. Одвише суморна српска слика са прага 21. века.[10] Постављен је и освећен спомен-крст у Гарчину почетком новембра 2018. године, на простору где се налазила срушена српска црква.

Становништво

[уреди | уреди извор]

Према подацима из 2013. године Српски Гарчин је имао 363 становника. Последњих година број становника опада[11].

Претежно становништво у насељу чине Мађари римокатоличке вероисповести, а мањина су Немци (око 25%).

Срба данас у селу нема. Слично томе, српска православна црква у насељу је срушена.[12]

Попис 1910.

[уреди | уреди извор]
Српски Гарчин[13]
језик вера

укупно: 783

  Немачки 597 (76,24%)
  Српски 152 (19,41%)
  Мађарски 32 (4,08%)
  Хрватски 2 (0,25%)

укупно: 783

  Римокатолици 627 (80,07%)
  Православци 152 (19,41%)
  Јевреји 3 (0,38%)
  Калвинисти 1 (0,12%)
Дубока[13]
језик вера

укупно: 233

  Немачки 227 (97,42%)
  Мађарски 5 (2,14%)
  Хрватски 1 (0,42%)
<div style="border:solid transparent;position:absolute;width:100px;line-height:0;<div style="border:solid transparent;position:absolute;width:100px;line-height:0;

укупно: 233

  - (-%)
  - (-%)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ www.poreklo.rs/2014/04/14/optiranje-iseljavanje-srba-u-madjarskoj-1920-1931
  2. ^ „Српски сион”, Карловци 1895. године
  3. ^ а б Мата Косовац: „Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године”, Карловци 1910. године
  4. ^ „Нин”, специјални додатак, Београд 1990. године
  5. ^ „Српски сион”, Карловци 1898. године
  6. ^ „Школски лист”, Сомбор 1896. године
  7. ^ „Школски лист”, сомбор 1907. године
  8. ^ Оптирање и исељавање Срба у Мађарској 1920-1931. - Порекло
  9. ^ „Српске недељне новине”, Будимпешта 8. новембар 2018.
  10. ^ Српски институт, интернет база података, Будимпешта
  11. ^ Baranya (Hungary): County, Towns and Villages - Population Statistics in Maps and Charts
  12. ^ Magyarországi ortodox templomok | Szakrális építészet
  13. ^ а б „Језички и верски састав становништва Краљевине Угарске по насељима, Попис 1910. године”. Архивирано из оригинала 13. 01. 2018. г. Приступљено 10. 04. 2019. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]