Силвио Ното
| Силвио Ното | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 13. јун 1925. |
| Место рођења | Бари, Краљевина Италија |
| Датум смрти | 23. октобар 2000. (75 год.) |
| Место смрти | Рим, Италија |
| Веза до IMDb-а | |
Силвио Ното (Бари, 13. јун 1925 — Рим, 23. октобар 2000) је био италијански ТВ и радио водитељ, глумац и позајмљивач гласа.
Рођен у Барију, дипломирао на правном факултету праву, Ното је постао први познати радио-водитељ после Првог светског рата.[1][2] Он је постао популаран као домаћин неколико успешних РАИ телевизијских програма, почевши od Casa serena (1950).[1][2] Врхунац своје славе достигао је у другој половини 1950-их година, када је заједно са Ензом Тортором био домаћин емисија Primo applauso, Telematch и Voci e volti della fortuna.[1][2]
Ното се, такође, појавио у десетак филмова, углавном у споредним улогама.[1] На малом екрану је био међу преводиоцима серијала E le stelle stanno a guardare.[1]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д Lancia, Enrico; Poppi, Roberto (2003). Dizionario del cinema italiano: Gli attori dal 1930 ai giorni nostri. Gremese Editore. ISBN 978-88-8440-269-1.
- ^ а б в Aldo Grasso (2000). „Addio a Silvio Noto”. Corriere della Sera. Приступљено 5. 10. 2013.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
