Светост
Светост описује нешто што је посвећено или издвојено за службу или обожавање божанства;[1] сматра се достојним духовног поштовања или оданости; или изазива страхопоштовање или наклоност међу вјерницима. Својство се често приписује предметима („свети артефакт” који се дубоко поштује и благослови) или мјесто („свето мјесто”).
Француски социолог Емил Диркем сматрао је дихотомију између светог и профаног средишњом карактеристиком религије: „религија је јединствен систем вјеровања и праксе који се односе на свете ствари, тј. ствари одвојене и забрањене.”[2] У Диркемовој теорији, светост представља интересне скупине, посебно јединство, који су оличено у симболима светих скупина, или коришћењем тимског рада ради извлачења из невоље. Профано, с друге стране, укључује свакодневне појединачне бриге.
Етимологија
[уреди | уреди извор]Реч sacred потиче од латинске речи sacer, која се односи на оно што је 'освештано, посвећено' или 'очишћено' боговима или било чему што је у њиховој моћи, као и sacerdotes.[3]
У академији
[уреди | уреди извор]Хиерологија
[уреди | уреди извор]Хијерологија (грчки: ιερος, hieros, 'свето', + -логија) је проучавање свете литературре или предања.[4][5] Концепт и термин је 2002. развио руски историчар уметности и византиниста Алексеј Лидов.[6]
Историја религија
[уреди | уреди извор]Анализирајући дијалектику светог, Мирча Елијаде истиче да религију не треба тумачити само као „веру у божанства“, већ као „искуство светог“.[7] Свето је представљено у односу на профано;[8] однос светог и профаног није израз супротности, већ комплементарности, јер се профано посматра као хијерофанија.[9]
Социологија
[уреди | уреди извор]Француски социолог Емил Диркем сматрао је дихотомију између светог и профаног централном карактеристиком религије: „религија је јединствен систем веровања и праксе који се односе на свете ствари, то јест, ствари одвојене и забрањене.“[10] У Диркемовој теорији, свето је представљало интересе групе, посебно јединство, који су били оличени у симболима свете групе, или тотемима. Профано је, с друге стране, укључивало свакодневне индивидуалне бриге. Диркем је експлицитно навео да дихотомија свето/профано није еквивалентна добру/злу. Свето може бити добро или зло, и профано може бити и једно и друго.[11]
У религији
[уреди | уреди извор]Индијске религије
[уреди | уреди извор]Религија индијског порекла, односно хиндуизам и његови изданци будизам, џаинизам и сикизам, имају концепт поштовања и очувања екологије и животне средине третирајући различите објекте као свете, као што су реке, дрвеће, шуме или гајеви, планине, итд.
Хиндуизам
[уреди | уреди извор]Свете реке и њихово поштовање су феномен који се налази у неколико религија, посебно у религијама које имају еколошко веровање као срж своје религије. На пример, религије индијског порекла (будизам, хиндуизам, џаинизам и сикизам) поштују и чувају гајеве, дрвеће, планине и реке као свете. Међу најсветијим рекама у хиндуизму су Ганг,[12] Јамуна,[13][14] Сарасвати[15] реке на којима су цветале ригведске реке. Веде и Гита, најсветији од хиндуистичких текстова, написани су на обалама реке Сарасвати који су кодификовани током краљевства Куру у данашњој Харијани. Међу другим секундарним светим рекама хиндуизма су Нармада[16] и многе друге.
Међу светим планинама, најсветије међу њима су планина Кајлаш[17] (на Тибету), Нанда Деви, планине Чар Дам и планина Амарнат, планина Ганготри. Планина Јамунотри, планина Сарасвотри (порекло реке Сарасвати), брдо Доси итд.
Абрахамске религије
[уреди | уреди извор]Веслијански погледи
[уреди | уреди извор]У Веслијанској теологији методизма светост је добила секундарно значење преобликовања личности кроз целокупно освећење.[18] Она се схвата као чистота срца која се јавља у другом дефинитивном тренутном делу.[19] Израз дугује своје порекло Џону Веслију, који је нагласио „светост из Светих писама“, као и хришћанско савршенство.
Јудаизам
[уреди | уреди извор]Хебрејска реч кодеш (хебр. קֹדֶשׁ) се у Тори користи за означавање 'раздвојености' и 'различитости' као што се налази у јеврејској церемонији венчања где муж каже својој будућој жени: „Посвећена си мени по закону Мојсијевом и Израеловом“ (хебр. את מקדשת לי כדת משה וישראל). На хебрејском, светост има конотацију јединства и транспарентности као у примеру јеврејског брака, где се муж и жена виде као једно у складу са Постанком 2:24. Кодеш се такође обично преводи као 'светост' и 'сакралност'.[20] Тора описује аронитске свештенике и левите као изабране од Бога да обављају храмске службе; они се такође називају „светим“.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Definition of SACRED”. www.merriam-webster.com (на језику: енглески). 25. 6. 2023. Приступљено 16. 10. 2022.
- ^ Durkheim, Émile; Lodahl, Michael (1915). The Elementary Forms of the Religious Life. A Study in Religious Sociology … Translated from the French by J.W. Swain (на језику: енглески). London. стр. 47. Приступљено 16. 10. 2022.
- ^ Stormonth, James, and Philip Henry Phelp, eds. 1895. "Sacred." In A Dictionary of the English Language. Blackwood & sons p. 883.
- ^ "hierology." Dictionary.com.
- ^ "hierology." Oxford Dictionary Online.
- ^ A. Lidov. "Hierotopy. The creation of sacred spaces as a form of creativity and subject of cultural history" in Hierotopy. Creation of Sacred Spaces in Byzantium and Medieval Russia, ed. A.Lidov, Moscow: Progress-Tradition, 2006, pp. 32-58
- ^ Altizer, Thomas J. J. 1968. Mircea Eliade and the Dialectic of the Sacred. Mircea Eliade and the Dialectic of the Sacred. Philadelphia: The Westminster Press. 1975. ISBN 978-083-7171-96-8.
- ^ Eliade, Mircea. 1987. The Sacred and the Profane: The Nature of Religion, translated by W. R. Trask. San Diego: Harcourt Brace Jovanovich, Inc. Eliade, Mircea (1959). The Sacred and the Profane: The Nature of Religion. Houghton Mifflin Harcourt. ISBN 978-0156-79201-1.
- ^ Iţu, Mircia. 2006. Mircea Eliade. Bucharest: Editura Fundaţiei România de Mâine. Itu, Mircea (2006). Mircea Eliade. Ed. Fundaţiei "România de Mâine". стр. 35. ISBN 973-725-715-4.
- ^ Durkheim, Émile. 1915. The Elementary Forms of the Religious Life. London: George Allen & Unwin. Oord, Thomas Jay; Lodahl, Michael (2005). Relational Holiness: Responding to the Call of Love. Foundry. стр. 47. ISBN 978-0-8341-2182-9.
- ^ Pals, Daniel. 1996. Seven Theories of Religion. Seven Theories of Religion. New York: Oxford University Press. 1996. стр. 99. ISBN 0-19-508725-9.
- ^ Alter, Stephen (2001), Sacred Waters: A Pilgrimage Up the Ganges River to the Source of Hindu Culture, Houghton Mifflin Harcourt Trade & Reference Publishers, ISBN 978-0-15-100585-7, Приступљено 30. 7. 2013
- ^ Jain, Sharad K.; Agarwal, Pushpendra K.; Vijay P. Singh (2007). Hydrology and water resources of India—Volume 57 of Water science and technology library. Springer. стр. 344—354. ISBN 978-1-4020-5179-1.
- ^ Hoiberg, Dale (2000). Students' Britannica India, Volumes 1-5. Popular Prakashan. стр. 290—291. ISBN 0-85229-760-2.
- ^ „Sarasvati | Hindu deity”. Encyclopedia Britannica.
- ^ „Narmadāparikramā – Circumambulation of the Narmadā River”. Brill. Архивирано из оригинала 17. 9. 2013. г. Приступљено 2014-03-03.
- ^ Snelling, John (1990). The Sacred Mountain: Travellers and Pilgrims at Mount Kailas in Western Tibet and the Great Universal Symbol of the Sacred Mountain (1st изд.). London and The Hague: East-West Publications. стр. 39, 33, 35, 225, 280, 353, 362–363, 377–378. ISBN 0-85692-173-4.
- ^ Metz, Donald (2004). Studies in Biblical Holiness. The Foundry Publishing. ISBN 978-0-8341-3896-4. OCLC 1120694694.
- ^ „Beliefs”. God's Missionary Church, Inc. (на језику: енглески). Приступљено 2020-01-23.
- ^ Blue Letter Bible. „H6944 - qodesh - Strong's Hebrew Lexicon (HNV).”. Приступљено 28. 6. 2016.
Литература
[уреди | уреди извор]- Durkheim, Emile (1915) The Elementary Forms of the Religious Life. London: George Allen & Unwin (originally published 1915, English translation 1915).
- Eliade, Mircea (1957) The Sacred and the Profane: The Nature of Religion. Translated by Willard R. Trask. (New York: Harcourt, Brace & World).
- Thomas Jay Oord and Michael Lodahl (2006). Relational Holiness: Responding to the Call of Love. Kansas City, Missouri: Beacon Hill. ISBN 978-0-8341-2182-9..
- Pals, Daniel (1996). Seven Theories of Religion. New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-508725-9.. US (pbk).
- Sharpe, Eric J. (1986) Comparative Religion: A History (2nd изд.). ISBN 0-8126-9041-9., (London: Duckworth, 1986/La Salle: Open Court). US .
- Hierotopy. Christian Sacred Spaces. Cambridge Dictionary of Christianity. Cambridge, 2010, pp. 512–515 (see bibliography in [1])
- Hierotopy: The Creation of sacred spaces in Byzantium and medieval Russia, ed. A. Lidov. Moscow: Indrik, 2006 [2]
- New Jerusalems: Hierotopy and iconography of sacred spaces, ed. A. Lidov. Moscow: Indrik, 2009,910 pp. [3]
- A. Lidov. Hierotopy: Spatial Icons and Image-Paradigms in Byzantine Culture, Moscow: Theoria, 2009, 352 pp.
- Bissera V. Pentcheva. The Sensual Icon. Space, Ritual, and the Senses in Byzantium, Pennstate Press, 2009. abstractsample chapter
- Holy Water in the Hierotopy and Iconography of the Christian World. Moscow: Theoria, 2017, 760 pp.
- Ernest Gellner, Postmodernism, Reason and Religion (1992)
- Mircea Eliade, Patterns in Comparative Religion (1993)
- Tipton, Steven (1981). „Reviewed work: The Decline of the Sacred in Industrial Society, S. S. Acquaviva, Patricia Lipscomb”. The Journal of Religion. 61 (3): 341—343. JSTOR 1202830. doi:10.1086/486887.).
- Bakhtin, Mikhail. [1941] 1993 Rabelais and His World, translated by H. Iswolsky. Bloomington: Indiana University Press.
- Barber, C. Renate (1965). „34. Sacred and Profane: Some Thoughts on the Folk-Urban Continuum of This Dichotomy”. Man. 65: 45—46. JSTOR 2797525. doi:10.2307/2797525.
- Colpe, Carsten. "The Sacred and the Profane," translated by R. M. Stockman. In the Encyclopedia of Religion. via Encyclopedia.com.
- Durkheim, Emile. 1912. The Elementary Forms of the Religious Life,
- [1915] 1965, translated by Joseph Swain. The Free Press: ISBN 0-02-908010-X
- 1995, translated by Karen E. Fields. The Free Press: ISBN 0-02-907937-3
- Eliade, Mircea. 1957. The Sacred and the Profane: The Nature of Religion, translated by W. R. Trask. New York: Harcourt Brace & World.
- Pals, Daniel. 1996. Seven Theories of Religion. ISBN 0-19-508725-9. New York: Oxford University Press. (pbk).
- Shifting Cultivation, Sacred Groves and Conflicts in Colonial Forest Policy in the Western Ghats. M. D. Subash Chandran; Chapter Twenty-two. PDF [4]
- Cultural and ecological dimensions of sacred groves in india By Kailash C. Malhotra, Yogesh Gokhale, Sudipto Chatterjee, Sanjeev Srivastava. Indian National Science Academy, New Delhi & Indira Gandhi Rashtriya Manav Sangrahalaya, Bhopal; June, 2001. Published by: Indian National Science Academy, Bhopal. Printed at : Nirmal Vijay Printer, New Delhi. PDF [5]
- Sacred Groves Of India : An Annotated Bibliography; By Kailash C. Malhotra, Yogesh Gokhale, Ketaki Das. INDIAN NATIONAL SCIENCE ACADEMY AND DEVELOPMENT ALLIANCE; © Development Alliance, New Delhi (www.dev-alliance.com); August, 2001. PDF [6]
- Sacred Groves Sources Архивирано на сајту Wayback Machine (31. март 2017); ENVIS; C.P.R. Environmental Education Centre is a Centre of Excellence of the Ministry of Environment and Forests, Government of India.
- ENVIS Centre on Conservation of Ecological Heritage and Sacred Sights of India Архивирано на сајту Wayback Machine (12. јануар 2019); ENVIS; C.P.R. Environmental Education Centre is a Centre of Excellence of the Ministry of Environment and Forests, Government of India. Home page [7] Архивирано на сајту Wayback Machine (12. јануар 2019)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- The Sacred and the Profane by Carsten Colpe (Encyclopedia of Religion)
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
